Ko ode kajaće se, ko ne ode kajaće se

[жућа]

Odlicna tema...

[Titanic2]

Iskopah i ovo...

Peloponez, negde oko Epidaurusa i Mikene... Vraćamo se stojadinom i puče sajla od kvačila, ugasi se motor. Oko mene nema ništa, samo spržena trava i tri guštera. Ubacim u drugu, zaverglam, skače on ko lud i upali. Polako do prvog sela i automehaničara. U to vreme, moram da naglasim, Grci su uvozili kečeve i bilo je delova, ali... u nekom selu na Peloponezu? Uglavnom, video majstor o čemu se radi i pošalje pomoćnika po sajlu. Ja ćutim, ne verujem, kad stiže on sa sajlom. Ali, ne lezi vraže, sajla je za klasičnog stojadina, a moj je neki S, sa servo uređajem, pa mu je sajla drugačija. Ja već odlepio, a Grk kaže polako. Ode onaj mali i donese sajlu za S. Namesti čovek i kada sam pitao pošto je ovo zadovoljstvo, uzeo mi je nekih, prenešeno na današnje uslove, cc 20E za sajlu i 10 za ruke. Neverovatno, ali istinito!

[miros]

Napisali ste sve...

Klopa zapečena u pekarama, limenke, jeans...

7-up mi je danas odvratan, kad sam bio klinac sam se na letovanjima davio u njemu.

Najlepši detalji koje pamtim iz detinjstva su iz grčkih kampova, uvek sa četiri pet porodica, konvoj...

A kampove za naše, uf, hrvatske su bili oličenje luksuza.

Doduše, nekad je kampovanje i ličilo na kampovanje. Danas je to pokazivanje preskupe opreme. Uglavnom.

S druge strane, probudiš se i pravac u more za dobro jutro.

Grci su nas voleli više nego u današnje vreme. Bili su Grci, izvorni, neproevropljeni, a mi smo imali lovu i trošili je.

Danas je druga priča, Grci bi da su Evropljani, a mi nemamo lovu a samo nešto zanovetamo.

Sitonija je krajem 70-ih bila potpuno divlja, kampovali smo negde izmedju Nikitija i Neos Marmarasa, po sećanju mojih, imao sam 6-7 godina i upoznali divne Grke koji su nam bili i u gostima...

Izmenjeno 13 jul 2013 (miros)

[Titanic2]

U Platamonu, druga polovina sedamdesetih.

Kampovali smo inače na nekih destak Km. severno, a izlazili u Litohoro i Platamon. Jedno veče nas četvoro zaglavimo u nekoj taverni, jagnjetina i belo vino, Domestika mislim. Flaša po flaša, raspoloženje raste a sto do nas sede neki Grci i isto loču, ali neko crno vino. Muzika svira, mi se polako upoznajemo i Grci nam iz nevezanog šalju po konobaru crno vino koje oni piju, kao bolje je, pa da probamo. Naravno mi njima odmah pošaljemo turu belog vina koje mi pijemo da i oni probaju, kao da siroti ne znaju koje je, ali već tu vino radi svoj posao. Mic po mic, oni nama a mi njima i na kraju mi pijemo crno a oni belo. Tu već počinje opšte veselje, cela kafana igra Sirtaki, lete tanjiri, naravno i mi se "hvatamo u kolo", opšta ludnica. Svi se izmešali, ne znaš ko sa kim sedi, svi veseli, pevaju i igraju, sa današnjeg aspekta prosto neverovatno. Sada Vam je jasno kako su vremenom počele da se "organizuju spontane" grčke večeri, Ali, to jednostavno nije to. Eto malo sećanja...

[Баџа]

Данас је забрањено ломљење тањира, јер није у складу са "Еуробским интеграцијама". Ти тањири су и служили само за разбијање, били су потпуно обични и јефтини.

Уместо тањира, сада се тамо гађају папирним марамицама и салфетама.

Брука. :)

[vecic]

Deset godina rada u Iraku, Alžiru ostavili su traga da moj muž nije hteo ni da čuje za Grčku jer su ga podsećali na arape. Svake godine crnogorsko primorje uzduž i popreko a najviše Rafailovići. Jedne godine užas smeštaj neljubaznost i neprofesionalnost moj muž besan i ja udarim priču o Grčkoj. Čim sam osetila da je zainetesovan uplatim Pefkohori.

Šta da vam kažem kada već zadnjih devet godina idemo u Grčku i kaže da je ne bi menjao mada žali za Rafailovićima. Sada sam ja problem plašim se trajekta a on hoće ostrvo. Postavila sam ultimatum da idemo gde ima aerodrom pa ja avionom a on neka dođe kolima.

Videla sam u marketu Larisa u Platamonu da imaju spremljenu hranu kao u Maksiju

[Pedja70]

Od 74-te, do 82-ge, svako leto smeštaj u Katarini, kupanje u mislim današnjem Olimpic Beach-u, koliko sam skapirao (odonda nisam tamo bio), a uveče Paralia. Suvlaki, čokoladno mleko (kakva kombinacija, ali meni bilo prelepo).

Svake godine kod istih gazda, Jorgos i Teopista, sinovi Vuli i Anastas. Išli sa njima i na njihovu plantažu duvana.

A nas četvorica (sinovi ćaletovog kuma, uvek smo zajedno letovali, moj brat i ja ) zvrkovi neuhvatljivi. I danas se setimo gluposti, koje smo pravili

Posle tog perioda, godinama CG, stric se ljutio što ne dolazimo dole, pa nas ne viđaju.

Zadnjih 5 godina samo Grčka, otkako sam dobio ćerku. Ne želim da razmišljam o mogućim komplikacijama sa stomakom ili nekim osipom. Kod familije u CG odemo mimo odmora ;)

[Catrin21]

Paralija, 80-tih moja mama kao svako pusto zensko kao drzi dijetu....i kaze: za dorucak i veceru cu samo ovo kiselo mleko, bas je lepo i udri mama po tome, po kilo dnevno, sedmi dan shvatimo da je to punomasna pavlaka Jos kaze: vidim da me lepo zasiti

A u povratku sedimo sestra i ja na kupljenim tepisima i vezbamo odgovor ako carinik pita da li smo ista kupili :dance:

[Titanic2]

Kraj sedamdesetih. Krećemo sabajle iz Atine ka Solunu i stajemo u nekoj selendri, bar onda bila- Kamena Vourla. i gladni hoćemo da jedemo. Sati negde 10-11. Kafanica na obali ne baš u centru, idealna. Napolju istaknut jelovnik i pićovnik, sede par staraca i gazda i igraju ono sa okruglim žetonima i kockicama na onim nacrtanim šiljcima na šahovskoj tabli unaopačke. Piju Ouzo, opuštena atmosfera koju im mi svojim dolaskom remetimo u to doba i još hoćemo da jedemo! Niti znaju Srpski, niti bilo koji strani jezik a ni mi ne znamo Grčki. Uglavnom, rukama i asocijacijama razgovor je tekao ovako:

-Hoćemo da ručamo ribu.

-Ima ribe ali nije kuvar još stigao... i pokaže mi ribu u kuhinji.

-Pa, možeš ti da spremiš?

-Ja radim, (a u stvari igra onu igru.)

-Mogu ja da očistim ribu, a ako treba i ispećiću je, platiću.

-Ti čistiš?

-Ja čistim.

-Može, ja pečem, imate piće za džabe.

I bi tako, ja očistio ribu, on ispekao, popili par tura, rastali se, izljubili, razmenuli adrese i nakon toga čestitali praznike jedno drugom bar desetak godina, bio je stariji čovek-Jorgos, sečam ga se kao dan danas. Nije bilo prilike da svratim ponovo tamo, nije me put vodio ali danas žalim što to nisam uradio.

.

Izmenjeno 16 jul 2013 (Titanic2)

[jelenait]

U Grckoj coveku mogu da se dese (a pogotovo su se desavale u proslosti) stvari koje retko gde drugde mogu da se dese. U Grckoj se coveku desavaju retko dobre stvari, da parafraziram Henrija Milera i njegovu knjigu o Grckoj "Kolos iz Marusija".

Kada je pocelo da se letuje u Grckoj, Kamèna Vurla i Lutraki su bili medju vrlo popularnim destinacijama, kao i Glifada, Nea Makri..naravno, Platamon i Paralija, Stavros, Asprovalta, pa je dosao red na Tasos i Halikidiku. U ove prve niko vise ne ide.

Moje prvo letovanje bilo je u Neos Pantelejmonu, selendri na brdu, u kuci pored crkve, a gazdarici je glavno zanimanje bilo cuvanje koza (tu sam naucila rec kacika). Svako jutro je ostavljala neku hranu za nas, smokve, pitu, kozje mleko, rucak..a jedne veceri nas je njen muz izveo (nas petoro) kod Zorbe na suvlaki - moj prvi suvlaki u zivotu. Tu sam naucila da ga jedem s origanom i limunom. Za srecan put nam je poklonila teglice "vanile", onog belog krema, i kesu punu origana. Tako sam zavolela Grcku. U povratku smo resili da jos nesto upoznamo, i svratili u Stavros. To je bilo totalno razocarenje, more u dubokom zalivu kao bara, a jedva smo nasli sobu. Pokazu nam sobu, kreveti bez posteljine, mi pitamo je l' ima posteljina (krevatomandalo), a oni kazu "ne". Mi:"Ne?! E onda necemo!" dok nismo shvatili da to znaci da. Uvece odem u diskoteku na otvorenom(bilo je to vreme Boney M) i ugazim u g...o. Zalili smo za Pantelejmonom. Godinu dana kasnije dosao jena red Tasos, tu sam se definitivno zaljubila u Grcku (i u jednog Grka). S tom razlikom sto sam u Grcku jos uvek zaljubljena.

Izmenjeno 16 jul 2013 (jelenait)

[Solo Capri]

Divna prica jelena...Tasos koji cemo da upoznamo uskoro kao poseban deo iste, steta za grka ali da je valjao verovatno bi i dalje bio tu, ovako cini mi se da je Tasos sam po sebi bez grka odlican izbor. Uh, valjda cemo i mi biti jednako odusevljeni...mada koliko sam shvatila, mnogo toga se i na Tasosu promenilo.

[jelenait]

Otada se vise nisam vratila ni na Tasos, Grk je trajao znatno duze od tasosa!

Iako bih volela, sada su mi ti delovi Grcke prilicno daleko.

Sigurno se promenilo mnogo toga, ali plaze, more, borovi, ubedjena sam da su lepi kao nekada.

[WOB]

Ja sam sa roditeljima kao dete često išao u Leptokariu, početkom osamdesetih, sećam se divnih prodavnica sa svim i svačim, kupovali su mi razne stvarčice za školu, kojih kod nas tada nije bilo (patent olovke, sveske, gumice, lenjire, ma svašta ...), male plastične motocikle na sklapanje (na žalost nijedan nisam sačuvao, da pokažem sinu čime sam se ja igrao), prodavnice sa Jeans garderobom, odlazaka u Katerini u nabavku patika i garderobe za polazak u školu u septembru (to isto i u povratku, u Solunu), limenki CocaCole (Light i Cherry) i sličnih sokova, običnog i čokoladnog mleka u plastičnim flašama od "pola kile" zatvorenih alu-folijom, sećam se i nekog peciva sa sirom iz pekara, odvratnog belog hleba, kao sunđer, još osećam "miris" iz plastičnih buradi sa maslinama na ulazu u prodavnice, onda neko pomenu one konzole sa igricama (PacMan, MoonStriker, ....), kupovine kaseta sa Disco muzikom tog vremena, ...

Mi koji smo tada letovali u Grčkoj, bili smo hit u školi, makar u septembru, posle se svi naviknu.

Iz Leptokarie se sećam Loukumades-a (krofni) na plaži, velikoj, peščanoj, popodne mora punog plavih meduza i morske trave i algi, zatim našeg smeštaja, Hotel Koral ili Korali, negde pored pruge, možda i danas postoji.

Kad malo razmislim, bilo je lepo, lepše nego danas. Razmišljali smo o potpuno drugim stvarima, drugačiji je bio život.

Auuu, majku ti, pa to je bilo pre više od 30 godina!!!

[Mamaia]

Uspomene iz Platamona 1981. Do istog smo dosli vozom iz Beograda,koji je kretao uvece, pa pokupi jedno pola Srbije,kroz Mk,pa do mora. Smestaj smo nasli u jednoj kuci na samoj obali,uz pesacku stazu do mora. U prizemlju pola poslasticarnica, a druga polovina butik sa farmerkama. Nema nigde mesta,pa nas gazdarica ljubazno zamoli da prespavamo na krovu gde ona ima vesernicu-sobu, sa dva kreveta. Okolo terasa 80kv. A bilo je jako vruce. Samo nama uvece, prosto iznesemo ta dva kreveta na terasu krov i spavamo pod vedrim nebom. kad su se sobe oslobodile, mi odbijemo da u njih udjemo i ostanemo gore na krovu.Sprijateljimo se sa gazdaricom i ostanemo mesec dana .Meni je utisak bio prodaja farmerki u dva ujutro,narod nije mogao od vrucine da spava, pa su se setali i kupovali jer su obe radnje bile otvorene.

Secam se da sam ja bila odusevljena , te godine se udala princeza Dajana a ja sam na sve strane gledala njihove novine. Ujutro me posalju po hleb i cokoladno mleko. Normalno lubenice ogromne.

Sad mi nije jasno otkud nam je mama imala mesec dana odmora,otkud nam pare za to i jos sopinge u Solunu i Kateriniju.

Danas nema tog voza. Nema vise princeze Di.

Na plazi gledam svoju decu.odmor je 10 dana i nek je i bilo kako , samo nek ga ima.

[jelenait]

A obicno su oni spavali na krvou, posto bi i svoj stan izdali. A iz krova vire sipke, pa svake godine po jedan sprat. A na mom prvom, vec opisanom, letovanju u Grckoj (u Pantelejmonu) resim ja da hocu da kupi naocare za sunce, avijaticarske (i tad bile u modi) kao rayban. Naravno, u Pantelejmonu toga nema, nego se nama ucini da je Pantelejmon tu odmah, pa krenemo moja mama, moja sestra od ujaka i ja pesice, PRUGOM (glavna pruga Solun -Atina) u Platamon. Idemo mi, idemo, sunce przi, put se oduzio...u zlo doba stignemo mi u Platamon, kupim ja naocare, vratimo se itek posle pocnemo da razmisljamo; a sta daje naisao voz? Jer ima nekih mesta, mostica, gde jednostavno nema gde da se skloni. To smo ipak prezivele, ali nismo imali pojma o jacini sunca u Grckoj, polse dugogodisnjih letovanja na Jadranu. Moja mama je jos decenijama nosila duboke oziljke na ledjima, a ja sam sledeceg dana, umesto da idem na plazu i posle podne u Larisu u soping, ostala da bolujem i mazem se jogurtom. Nisam mogla da savijem noge u kolenima, koliko mi je koza bila izgorela i zategnuta. Sta zna dete sta je Grcka... :hahaha: