baki70

Putopis iz Gruzije

97 poruka u ovoj temi

Nakon dobrog doručka otišao sam do obližnjeg hotelčića Salome, gde sam uzeo sobu. Ovo je bio moj najbolji smeštaj u Gruziji. Prostrana velika soba sa kupatilom, klimom, televizorom, mini barom itd. Usledio je kratak odmor, a onda pravac u obilazak Batumija. Ovaj grad se posebno razvio krajem 19. veka, kada je izgrađena pruga između Batumija i Bakua u današnjem Azerbejdzanu. Tada je 1/5 svetske proizvodnje nafte, proizvedene u Bakuu stizala u ovu crnomorsku luku. U to vreme u Batumiju je postojalo 20 stranih konzulata. Batumi je i danas važna gruzijska luka, ali je takođe i najomiljenije gruzijsko letovalište. Osim za Gruzijce ovo letovalište je popularno i za Jermene. Postoje lepi, sređeni delovi grada, a bogami i delovi koji su u jadnom stanju. Ipak, stekao sam utisak da se Batumi intenzivno sređuje i ulepšava. Na sve strane su raskopane ulice koje se popločavaju, zgrade se renoviraju itd.

78860999.jpg

33838266.jpg

20946895.jpg

43217789.jpg

57045161.jpg

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Na glavnom gradskom trgu nalazi se ogroman spomenik Medeje, koja u ruci drži zlatno runo. Ovaj skupoceni spomenik je izgrađen 2007. godine, sa obrazloženjem da je Medeja mitska osoba koja je približila Gruziju Evropi. U pitanju je mit o Jasonu i Argonautima, čiji su događaji vezani za najstariju grčku kolonizaciju crnomorskih obala. Naime, nakon što je obećao Peliji zlatno runo iz Kolhide, Jason je sagradio brod Arg i okupio grupu grčkih junaka. Među njima su bili i Arg, Kastor i Polideuk, Tezej, Orfej, Herakle itd. Nakon mnogo peripetija na svom putovanju Argonauti su ugledali vrhove Kavkaza. Rekom Fasis ušli su u Kolhidu u zemlju kralja Ejeta. Apolonije sa Rodosa, autor Argonautike, jednog od tri epa o Argonautima, spominje mesto Kutaia, kao grad kralja Ejeta. Danas mnogi to mesto povezuju sa Kutaisijem. Elem, Ejetu se baš i nije davalo zlatno runo, ali mu ga je ipak obećao, pod uslovom da odradi nekoliko zadataka, od kojih je bio najteži da ujarmi dva divlja bika, koje je Ejetu poklonio Hefest. Oni su imali gvozdena kopita i plameni dah. Sa tim bikovima je trebao da poore njivu i poseje zube Arejevog zmaja. Jasonu je u ispunjenju ovih zadataka pomogla Ejetova ćerka Medeja, koja se zaljubila u njega. Iako je uspešno obavio sve zadatke Ejet je odbio da Jasonu preda zlatno runo. Tada je Medeja odvela Jasona u Arejev gaj, gde je ovaj grčki junak ubio zmaja čuvara i maznuo runo. Onda su se Jason i medeja, zajedno sa ostalim Argonautima ukrcali u Arg i otplovili iz Kolhide. Otpočela je potera za njima. Da bi zadržali gonioce Medeja je ubila sbog polubrata Apsirta, iseckala njegovo telo i komad po komad bacala u more. Dok su Kolhiđani skupljali Apsirtovo raskomadano telo Argonauti su otplovili. Inače, poznata je stvar da su stanovnici ovog dela Gruzije do skora ispirali zlato na taj način što bi u reku postavili odranu ovčiju kožu, za čije runo bi se skupljala sićušna zlatna zrnca.

99076553.jpg

Spomenik Medeje.

30152798.jpg

Opasno se lože na EU, ko neki..

30682676.jpg

Mapa puta Argonauta.

29594342.jpg

Još malo antike i mitologije, Posejdon.

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nakon što sam neko vreme obilazio centar Batumija uhvatio sam maršutku i njom otišao do mesta Gonio, koje se nalazi nedaleko od turske granice. Tamo se nalazi sjajno očuvano rimsko utvrđenje. Ova tvrđava je dimenzija 222 x 195 m. Totalna dužina bedema je 900 metara, a njihova visina je 5 metra. Sada je sačuvano 18 kula od nekadašnjih 22. Inače, ovaj lokalitet se još naziva i Apsarus, a dovodi se u vezu sa Apsirtom, koga je Medeja raskomadala. Nakon Rimljana ovu tvrđavu su koristili Vizantijci, pa svi ostali redom do janjičara i donskih kozaka.

19798126.jpg

82392493.jpg

29909100.jpg

77393645.jpg

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Posle razgledanja ovog lokaliteta maršutkom sam se vratio u Batumi. Usledila je pauza za kapućino i nastavak razgledanja ovog grada. Na kraju sam se prošetao batumskim šetalištem uz more. Duž ovog dugačkog šetališta se sve vreme prostire velika plaža sa krupnim oblucima, a takođe i ogromni lepo uređeni park. Odlučio sam se da večeram u nekom finom restoranu uz more. Pošto sam se nalazio na moru, red je bilo da naručim neku ribu za klopu. To sam i uradio, ali jezička barijera je učinila da mi je konobarica donela pastrmku. Nekako mi pastrmka ne ide uz more, al nema veze. Na kraju mi je još samo ostalo da, pošto sutra napuštam Gruziju, kupim koju bocu gruzijskog konjaka i votke, a i da se snabdem cigaretama za ostatak puta, pošto su cigarete u Gruziji veoma jeftine.

78126610.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ujutro ranac na leđa i pravac predstavništvo turske autobuske kompanije Luks Karadeniz. Kupio sam kartu za Trabzon i uskoro je došao omanji bus u koji sam se ukrcao zajedno sa još svega par putnika. Vrlo brzo i bez problema smo prešli granicu i našli se u Turskoj. Šta reći na kraju za Gruziju? Zemlja je prelepa, a priroda fantastična. Ljudi su ok, ukoliko se to uopšte može reći za neki narod. Generalno nisam imao ni jedan problem ni sa jednim Gruzijcem, a koga god sam nešto pitao ili zamolio za neku uslugu bio je ljubazan. Država im je u principu siromašna, što ne čudi kakva im je bila burna do nedavna istorija. Kriminal i banditizam je uglavnom iskorenjen i izgleda da se polako uvodi red u državi. Sirotinje i prosjaka ima na sve strane. Prošao sam tokom ovog puta pored, na stotine, napuštenih, polusrušenih fabrika i poljoprivrednih gazdinstava. Stvarno deluju sablasno, veliki sivi betonski kompleksi sa polupanim prozorima. Sve je sivo, sivo osim gvozdenih delova, koji su braon od rđe. Na tim propalim zdanjima još se po malo vide murali iz sovjetskog vremena, na kojima su prikazani udarnici u nekim trijumfalnim pozama. Popadala slova sa imena fabrika i sa komunističkih parola. Fabrički krugovi zarasli u korov. U gradovima su takođe česte slike oronulih udzerica i nakrivljenih kuća, koje i u takvom stanju pokazuju svu lepotu tradicionalne gruzijske arhitekture. Brojne su i odvratne komunističke stambene zgrade, ali ne manjkaju ni prelepa grandiozna zdanja, uglavnom kojekakve državne institucije. Sve te javne zgrade su lepe i monumentalne, bez obzira da li su građene za vreme Carske Rusije ili Sovjetskog saveza. Česti su i zapušteni sovjetski spomenici posvećeni: pobedi u II svetskom ratu, osvajanju svemira, udarničkim dostignućima itd. Zemlja u takvom stanju, naravno, ne vodi mnogo računa o ekologiji, tako da kesa i plastičnih flaša ima na sve strane. Putevi su im generalno loši. Ono što mene čudi je to što u takvoj situaciji država baca pare na kojekakve grandiozne i skupocene spomenike, kao što su recimo: Stub sa Svetim Đorđem u Tbilisiju, ogromna crkva Tsminda Sameba, spomenik Medeji u Batumiju, ali to je njihova stvar. Možda ja ne mogu da skapiram da su njima te stvari važne. Utisak koji sam ja na kraju stekao je da u ovoj zemlji ipak idu stvari na bolje i mislim da će to bolje vreme brzo doći. Moram da ponovim Gruzija mi se veoma dopala, predivna priroda, sjajni spomenici kulture, ljudi fini itd. Sve u svemu lepo sam se proveo u ovoj zemlji i svašta video. To je ipak samo delić onoga što ova zemlja ima da ponudi, što će verovatno biti razlog da jednog dana ponovo posetim Gruziju.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Dok se vozim busom razgledam pejzaže turskog dela crnomorske obale. Zanimljivo je, a put sve vreme ide uz more. Sa duge strane puta su bujne zelene planine, sa kojih se sa vremena na vreme pojavi neki mali vodopad. Kako smo se udaljavali od gruzijske granice brda uz put su postepeno postajala pitomija, a na njima je sve više i više bilo stepenasto zasađenih plantaža čaja. Iz autobusa sam video i nekoliko fabrika za preradu ove biljke. Ova oblast oko grada Rize je centar turske proizvodnje čaja. Na jednoj usputnoj stanici smo prešli u veliki luksuzni autobus iste ove kompanije i njime nastavili put. Inače putevi u ovom delu Turske su sjajni, ali dzabe kad smo do Trabzona stajali bukvalno u svakom mogućem crnomorskom selu. I konačno stigosmo u Trabzon.

83056986.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Na autobuskoj stanici sam uzeo taksi sa kojim sam se odvezao do hotela Erzurum. Inače ovaj deo grada je krcat jeftinim hotelima. Međutim, oni u isto vreme važe za nezvanične bordele u kojima ordiniraju dame iz bivšeg Sovjetskog sveza. Negde sam pročitao da ovaj hotel koji sam je izabrao ne spada u tu grupu. E pa, malo morgen, ovde mal te ne da nisam čuo turski, smo ruski ko na sred Crvenog trga. Sve žensko što sam video u hotelu, osim čistačica, bilo je jako našminkano, izazovno odeveno i uglavnom plave kose (kad se Turci lože na plavuše). Šta je tu je, važno da je smeštaj jeftin, naravno ako vas interesuje samo spavanje. Kakav je cenovnik drugih usluga ne znam, nisam se raspitivao. Soba je inače ekstra, mala ali fina, besprekorno čista sa kupatilom, grejanjem, klimom, televizorom itd. Nakon što sam se smestio odmorio sam se par minuta, a onda pravac grad. Trabzon je jedan od većih i značajnijih turskih gradova na obali Crnog mora i ima oko 400.000 stanovnika. Osnovali su ga Grci iz Mileta i nazvali ga Trapezus. Trabzon se nalazi na jednom od krakova Puta svile i zbog toga je u prošlosti bio vrlo važan grad. Kasnije ovaj grad pripada Pontskoj kraljevini Mitridata. Zatim ga zauzimaju Rimljani, a nakon podele carstva dugi niz godina ovaj grad je deo Vizantije. Nakon krstaškog osvajanju Carigrada 1204. godine ovde je osnovana nova nezavisna vizantijska država Trapezuntsko carstvo. Ova grčka država je čak nekoliko godina trajala duže od Vizantije, a Turci su je zauzeli 1461. godine. Grci, koji su nekad činili većinu u ovom gradu, proterani su tokom Grčkog - Turskog rata 1919. - 1922. god. U ovom mestu je nekad živelo i mnogo Jermena, nad kojim su Turci izvršili genocid. Trabzonski Jermeni su pre svega stradali u tzv. ,,Hamidijskim masakrima,, (1894 - 1896). Sultan Abdul Hamid II je formirao posebne kurdske jedinice, poznate kao hamidije i otpočeo progon Jermena. U to vreme je u Trabzonu živelo oko 30.000 Jermena. Većina njih je ili pobijena ili prognana. Kada su Rusi u I svetskom ratu zauzeli ovaj grad zatekli su u njemu svega 500 Jermena.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Prvo sam taksijem otišao do Aja Sofije, glavne atrakcije ovog grada. Ova crkva je u stvari bila katolikon (manastirska crkva) u nekadašnjem manastirskom kompleksu. Smatra se da je podignuta za vreme vladavine Manojla I Komnina (1238-1263). Crkva je velika, lepa i raskošna. U njenoj arhitekturi mogu da se primete i brojni elementi i uticaji gruzijskog crkvenog graditeljstva (tremovi, reljefi itd.) Unutar crkve ima i ponešto sačuvanog živopisa, koji je takođe zanimljiv. kada je sultan Fatih Mehmed 1461. god. osvojio ovaj grad Aja Sofiju je pretvorio u dzamiju. Danas je muzej. Nakon razgledanja Svete Sofije u obližnjem kafeu sam predahnu uz kaficu, a onda sam natenane bez žurbe krenuo peške ka centru. Prošao sam i pored stadiona ovdašnjeg fudbalskog kluba Trabzonspora. Inače, ceo grad je okićen zastavama ovog kluba. I staro i mlado i muško i žensko fura njihove dresove, šalove, kape itd. Ne znam dal je to stalno tako il je razlog za to što se u vreme moje posete Trabzonspor borio sa Fenerbahčeom za osvajanje šampionata. Tako sam došao do bedema starog Trabzona, a malo kasnije i do Fatih dzamije. Ona je nekad bila crkva Panagija Hrisokefalos. Crkva je bila poznata kao katedrala Komnena, a posvećena je Bogorodica sa zlatnom glavom. Ovaj epitet zlatna glava je nastao jer je bogorodica na fresci u apsidi urađena u zlatu. Crkva je spolja premalterisana, ali na nekim delovima mogu se videti ukrasni detalji iz vremena kada je bila hrišćanska bogomolja. Usledila je pauza za doner, a onda ajmo dalje. Konačno sam pronašao i poslednju crkvu koju sam planirao da vidim, a to je Sveta Ana. Ona spada u jednu od najstarijih crkava u ovoj regiji. U pitanju je mala trobrodna bazilika, sa interesantnom apsidom, koja se pruža sve do krova. Smatra se da je izgrađena u periodu između 884. i 885. god. Time sam obišao sve što sam planirao da pod obavezno vidim u ovom gradu, te sam krenuo u neobaveznu šetnju ulicama Trabzona. Grad je prilično živ. Sve je skoncentrisano oko glavnog trga Ataturk alani i oko glavne pešačke ulice Uzun sokak. Na kraju dana, pošto sam kasno ručao, usledila je lagana večera. Naručio sam kompir. Veliki vreli krompir se izdubi, tako da ostane sačuvana kora, a njegov sadržaj se izmeša sa kačkavaljom i puterom, a onda se preko toga natrpa svašta po želji od priloga.

37729279.jpg

Sveta Sofija.

43086834.jpg

Sveta Sofija.

56678830.jpg

Uzun sokak i zastave Trabzonspora.

44582982.jpg

Bogorodica Hrisokefalos.

19457927.jpg

Sveta Ana.

46703116.jpg

Sveta Ana.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ujutro kada sam se probudio ukapirao sam da sam možda napravio propust u svom planu za danas. Hteo sam da idem u obilazak manastira Sumela. U pitanju je ogromni manastir u steni, a nalazi se južno od Trabzona. Turci su, naravno i ovaj manastir pretvorili u muzej, a danas je ponedeljak, a muzeji ponedeljkom ne rade. Brže bolje sam izašao da se raspitam i ubrzo sam saznao da je moja jutarnja bojaznost bila na mestu. Sumela je danas zatvorena, jebiga previd. Šta da se radi, odoh na doručak, tj. na burek. Turski burek, ni blizu našeg. Nisam neki poseban ljubitelj turske kuhinje. Mišljenja sam da je srpska, tj. balkanska kuhinja sva jela koja je preuzela od Turaka mnogo poboljšala. To se desilo i sa burekom, a o baklavama i da ne pričamo. A tek ratluk, turski je krš. Pa i naša turska kafa je bolja od turske, turske kafe. posle fruštuka rešio sam da negde odem na kaficu i da na miru razmislim šta i gde dalje. Inače, kod Turaka je od pre par godina zabranjeno pušenje unutar lokala, tako da sam jedva našao jedan sa baštom, pošto nije baš bilo vreme da se sedi napolju. Taman sam hteo da naručim kafu kada sam zapazio da imaju salep, te sam se predomislio i uzeo ovaj napitak od kaćuna. I tako uz salep i cigaretu razmišljao sam šta da dalje radim. Bilo mi je glupo da još jedan dan budem u Trabzonu, da bi išao u Sumelu. Na kraju sam odlučio da krenem dalje. Otišao sam do hotela pokupio stvari i peške se zaputio ka autobuskoj stanici. Mislio sam da idem za Sinopu i da tamo prenoćim, a onda da sutra nastavim za Stambol. Međutim, u tom slučaju bi došao u Sinopu u neko gluvo doba, tako da sam na kraju ipak odlučio da idem direktno za Istanbul. Kartu sam kupio kod kompanije Ulusoy. Turčin koji radi u poslovnici ove firme, kada je video da sam iz Srbije, počeo je da me davi nekom njegovom pričom o ratu u Bosni. Nešto u fazonu, on sada voli Srbiju jer je sada u Srbiji demokratija, a ranije je nije voleo, jer su Srbi ubijali muslimane u Bosni, a posebno je istakao kako su Srbi ubijali žene i bebe. S obzirom da je mučenik veoma loše znao engleski, mrzelo me je da prozborim nešto na tu temu, mada bi mu svašta rado rekao, već sam ga samo, sa sve smeškom na licu, poslao u tri pm. I tako krenuh ja za Istanbul. Put sve do Samsuna ide uz more. Bila su mi zanimljiva ta crnomorska mesta, a neka od njih su mi se baš dopala. U ovom delu bliže Trabzonu obala je kamenita, ali kako smo se udaljavali počele su da se pojavljuju i po neke plaže. Bus, kao i većina drugih turskih, bio je luksuzan, pauze za wc, kafu, cigarete ili donere su bile česte, tako da je sve bilo ok. Ja sam inače, tokom svojih prethodnih putovanja do perfekcije razvio veštinu spavanja u autobusu, tako da sam celu noć slatko prespavao.

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Svaka čast Boki, tvoj putopis je uspeo da promeni i moje navike. Do sada sam krstarenje internetom započinjao slagalicom za taj dan a poslednjih nekoliko dana sam prvo refrešovao stranicu sa tvojim putopisom. Mislim da je ovo dovoljno što se tiče mojih impresija. Znači, sve je za čistu desetku. Očigledno je da si sve savršeno isplanirao ( glupo bi bilo drugačije i krenuti na takav put ), slike su odlične a stil pisanja fenomenalan: sadržajan, jednostavan, sa duhovitim upadicama kada je to potrebno :klap: . Mislim da bi ovaj putopis mogao da se komercijalizuje, ne toliko u vidu neke velike zarade, već da pokrije troškove nekog sledećeg putovanja i izradu nekog novog putopisa. Npr. kroz prodaju brošure na nekom lancu benzinskih pumpi ili sl. I na kraju želeo bih da ti postavim jedno pitanje: Da li ti i koliko ti na ovakvom putu nedostaje društvo saputnika, bez obzira na tvoj očigledan avanturistički duh? Ovde bih posebno napomenuo susrete sa dva sumnjiva lika u Istambulu i sa dva engleska "mudžahedina".

Još jednom - svaka čast i svako dobro.

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Svaka cast Baki, divan putopis! Koliko je putovanje trajalo? Da li bi mogao da navedes cene smestaja i hrane? Covek nekako dobije zelju da se i sam upusti u avanturu...

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Baki, sta da kazem? Interesantno, detaljno, poucno, duhovito ... i opet nisam opisala sta tacno mislim o ovom tvom putopisu. Citajuci, osecala sam se kao da sam isla korak u korak sa tobom, kisla, pela se kroz sneg (mada mislim da sam zaista bila sa tobom da bi mnogo ranije odustali, hehe), itd., da ne nabrajam ... ali tu je sve, ostace u secanju. Moram priznati, da me je neko pitao pre par dana gde sve zelim da putujem Gruzija bi se verovatno, ma sigurno, nasla negde na dnu liste - ako bih je se uopste setila. Iako ce verovatno i dalje da ostane na dnu te moje neke figurativne liste, zahvaljujuci ovom putopisu ja se osecam bogatije, jer mi je probudjena zelja da saznam i procitam malo vise o ovoj zemlji, narodu, kulturi i istoriji.

Hvala.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala pecic i hvala lave, drago mi je da vam se sviđa ovaj moj putopis.

Što se tiče tvog pitanja pecic ima tu i dobrih i loših stvari kad čovek sam putuje. Loše je što ti ponekad zafali da sa nekim nešto prozboriš, mada gotovo uvek upoznaš nekog. Dobra stvar je u tome što od nikog ne zavisiš, ideš gde hoćeš, ostaješ kolko hoćeš, budiš se kad hoćeš itd. Ja često putujem i sam i u društvu, tako da imam iskustva u oba slučaja. Imao sam slučaj da putujem sa pojedinim osobama, sa kojima se znam ceo život i sa kojima sam odličan prijatelj, a da tamo negde nikako ne možemo da se složimo, jednostavno imamo drugačije navike, drugačija interesovanja, nemamo isti tempo itd. I dalje sam sa takvim osobama prijatelj, ali više ne putujemo nigde zajedno. Najbolja varijanta je kad putuješ sa dobrim društvom, koje je iskusno u putovanju, da imate slična interesovanja i da su svi kolko tolko tolerantni.

Lave, evo odgovora i na tvoja pitanja. Putovanje je trajalo petnaest dana. Cene su sledeće. Put do Tbilisija me je izašao 72 eura (20 voz Bgd- Sofija, 20 bus Sofija-Istanbul, 32 bus Istanbul - Tbilisi). Prevoz maršutkama po Gruziji je jeftin. Jednokrevetnu sobu u Tbilisiju sam plaćao 15 eura, u Kutaisu 8, u Batumiju 17, u Trabzonu 12. Doručak sam imao samo u Tbilisiju i bio je baš dobar. Što se tiče cena hrane, hranio sam se samo po restoranima i otprilike meni je trebalo 10 eura po obroku, s tim da napominjem da sam ja baš ješan, većini bi verovatno trebalo manje. Generalno je sve u Guziji jeftinije nego kod nas.

Pozdrav

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala Baki! Nasmeja me sa onim "jesan", ja svaki cas nesto po malo, pa mu dodje na isto.:D

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26499
    Ukupno tema
    887559
    Ukupno poruka