baki70

Grčka u koju se ređe ide

52 poruke u ovoj temi

Kad smo već kod turskog uticaja u Grčkoj: ja sam ko klinac bio u gradu Komotini (na putu od Kavale ka Aleksandopoliju). Sećam se da sam prespavao put od Soluna do tamo i kad sam se probudio bio sam prilično siguran da sam u Turskoj jer je arhitektura uopšte (ne samo brojne džamije) odavala apsolutno takav utisak. Tek u skorije vreme sam saznao da je polovina stanovništva tog grada turskog porekla.

Ovo je jako dobra tema, bez obzira što (tek za početak, nadam se) govori samo o nekim delovima severne Grčke. Činjenica je da većina nas na forumu koji već godinama obilazimo raznolika grčka letovališta i uz ista, posetimo i nešto unutrašnjosti, zapravo, malo znamo kako izgleda prava grčka kopnena provincija, ona koja nije toliko blizu turističkih centara. Mislim, nije to ne znam kako daleko (nekako mi je u glavi podatak da Grčka nema nijedno mesto koje je više od 200km udaljeno od mora), ali nije baš ni "usput".

Pažljivi proučavaci ovog foruma će se, verujem, složiti samnom da su najmanje opisivane oblasti Trakija, severna Makedonija (pa i centralna Makedonija, mada o njoj ima tu i tamo) i centralna Tesalija. O Epiru i Peloponezu se već dosta više piše (mislim, opet, na središnje delove) i to je trend koji će se sigurno nastaviti, naročito, s obzirom na sve veće interesovanje za ove oblasti razvoj putne infrastrukture u tim delovima (uh, al ovo zvuči zvanično, ko da ga je neki političar napisao).

Definitivno, treba skrenuti s puta, ima mnogo toga u Grčkoj što tek treba da otkrijemo.

Izmenjeno (Tripco)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Tripco, slažem se sa svime što si napisao i drago mi je da ti se dopada ova tema. Slažem se i da bi dobro bilo da se tema nastavi, tj. da ljudi napišu svoja iskustva iz malo manje poznatih, a takođe interesantnih mesta u Grčkoj. Tako da slobodno pišite. Ja sam, da bi se znalo o čemu ću pisati stavio podnaslov - Veria, Didimotika, Ser, al eto to može da se obriše, ili recimo da se doda itd. pa da i drugi forumaši stave neka mesta koja su im se dopala po Grčkoj. Inače, ja ne znam da izbrišem taj podnaslov, pa može neko od moderatora, ako čita ovu temu, mada nema veze i ako ostane.

Infoputnik, obišao sam i Pelu i Filipe. Kroz Trakiju sam samo prošao na putu za Jedrene i usput posetio Didimotiku. Proučavao sam ja šta ima da se vidi u Trakiji i jedino mi se Didimotika učinila kolko tolko zanimljiva . Od arheoloških lokaliteta tu su Abdera, Mesemvrija i Maroneja, ali čini mi se da tamo nema bog zna šta da se vidi. Nisam imao vremena da se nešto detaljnije muvam po ovom delu Grčke, pa je izbor pao samo na Didimotiku. Zanimljiv mi se učinio stari deo Ksantija, a nedaleko od njega bi trebao da je neki baš ludi ogromni turski most, koji na slikama baš deluje dobro.

Putnica, Infoputnik, vidim da se interesujete za Pelu. Ja sam mislio da ju je dosta ljudi sa ovog sajta posetilo, pa je nisam uvrstio u ova mesta u koja se ređe ide. Posle sam preko pretrage na forumu i na mft ukucao Pela i ništa se nije pojavilo o ovom lokalitetu. Zato ću malo kasnije na ovoj temi napisati nešto o Peli i staviti nešto fotki. Ima par slika u mojoj ft Severna Grčka 1 (Makedonija i Trakija). Što se tiče Filipa, čini mi se da je dosta pisano, a i lokalitet je dobro pretstavljen u foto turi od Biljanap.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pa taj deo nekako nisam nikad opazala, onako u planu...razmisljala sam da u nekom vremenu krenem za TR autom, pa bih tuda i taj deo malo da prodjem. Zanimljivo mi je da ga uvrstim i Aleksandrupolisom.

Napisi o Peli i daj slikice.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Evo i mojih utisaka o Peli

Pela je grad u kome je rođen Aleksandar Veliki. Makedonski kralj Arhelaj je prebacio svoju prestonicu iz Ege u ovaj grad. Sve do bitke kod Pidne (168. pne.) ovde su bile rezidencije makedonskih kraljeva. U rimskom periodu je jedan od značajnijih gradova na poznatom putu Via Egnacija. Pela je inače bila najveći grad u Makedoniji građen po Hipodamovom sistemu, sa velikom agorom. Ono što ima danas da se vidi na ovom lokalitetu i nije bog zna šta. Sačuvana arhitektura je više nego skromna. Jedino zašto ipak vredi posetiti Pelu su njeni mozaici. U nekoliko kuća sa kraja IV i početka III veka pne. pronađeni su sjajni mozaici. To su uglavnom mozaici rađeni od raznobojnog šljunka. Mislim da su ovakvi mozaici jedinstveni, tj. ja neznam da još negde postoje. Najpoznatiji mozaici na ovom lokalitetu su: Otmica Helene, Lov na Jelena, Lov na lava, Grifon koji napada jelena, Dionis na panteru, Kentaur itd. Kolko me sećanje služi Lov na jelena i Otmica Helene se nalaze na samom lokalitetu, a ostali su u muzeju. Muzej nije na lokalitetu već se nalazi u obližnjem modernom naselju Peli. Inače muzej je baš nov i jako je dobar, a poseta lokaliteta bez obilaska ovog muzeja ne vredi, pošto se najbolji mozaici nalaze u njemu. Čak je u zgradi muzeja napravljena spratna galerija da bi se ovi izloženi mozaici mogli lepo sagledati. Sve u svemu meni je poseta Peli bila ok, ali ne očekujte ništa spektakularno.

85959163.jpg

Moderan spomenik Aleksandru Velikom.

59668662.jpg

Lov na jelena.

28653210.jpg

Otmica Helene.

91561686.jpg

10858923.jpg

85811055.jpg

Setio sam se još nekih manje poznatih mesta po Grčkoj, pa će biti još fotki.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Zeljno iscekujemo dalje klap.gif

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Držimo se i dalje severne Grčke

Amfipolj je bio grad na ušću čuvene reke Strimon u Egejsko more. U antičko vreme nalazio se u Trakiji u zemlji Edonaca. U V veku pne postao je atinska kolonija, dok je u helenizmu bio izuzteno važan makedonski grad. Nakon bitke kod Pidne pao je u ruke Rimljana. Najveći svoj procvat doživeo je za vreme rimske vladavine. Ono što ima tamo da se vidi je baš, baš skromno. Osim toga arheološki ostaci su razbacani na velikom prostoru. Na najvišem delu lokaliteta nalaze se niski ostaci rimskog zida, nekoliko ranohrišćanskih bazilika (samo temelji), sve u svemu ima da se vidi nešto malo mozaika i to bi bilo to. Relativno blizu je muzej, koji je dobar, bogat raznim predmetima i moderan. Negde ispod glavnog dela lokaliteta, bliže Strimonu pružaju se tzv. dugi bedemi (što iz klasičnog, što iz helenističkog perioda). Tu negde treba da su i kalcifikovani (ili ti tako nešto) ostaci drvenog, valjda turskog, mosta, koje ja nisam pronašao, pošto mi je već bilo dosta muvanja po ovom nalazištu. Sa druge strane reke nalazi se Amfipoljski lav grandiozni pogrebni spomenik iz 4. veka pne. On mi je bio najzanimljiviji od svega. Inače sve ove stvari koje sam nabrojao su prilično udaljene jedna od druge i bez kola je teško izvodljivo da se kako tako obiđe. Sve u svemu Amfipolj je lokalitet koji ne preporučujem za obilazak.

60478910.jpg

44116315.jpg

44246342.jpg

83161857.jpg

Pogled na ušće Strimona (Strume) u more.

76456756.jpg

Amfipoljski lav.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Već sam spomenuo da o Filipima neću ovde da pišem, jer ovaj lokalitet ne spada u one koji se ređe obilaze, a i puno je o njemu ovde pisano. Jedino ću ovde spomenuti jedan ogroman spomenik, na koga sam slučajno nabasao nedaleko od Filipa. To je spomenik rimskog oficira veterana C. Vibiusa Qartusa, koji se nalazi na istočnom obodu sela Krenides. On je nekad stajao na čuvenom putu Via Egnacija i misli se da je tu bilo odmaralište. Smatra se da je na rimskim itinerarima (karta puteva) označen kao Co Fons - izvor. Tu je negde izvor koji i sada snabdeva moderno selo. Grci ovaj kamen zovu Megalo Lithari (Veliki kamen) i Orthia Petra (Uspravna stena), a Turci su ga zvali Dikili Taš. Kamen je oštećen u donjem delu. Naime tokom turske okupacije vladala je legenda da ovaj kamen predstavlja Bukefalove jasle. Bukefalo je bio konj Aleksandra Velikog. Tada su žene grebale ovaj kamen i od njegovog praha pravile napitak. Taj napitak su pile verujući da će im pomoći da rode sina koji će biti jak i moćan kao Aleksandar Veliki.

filipih.jpg

Na ovoj slici se ne vidi, ali ovaj kameni spomenik je ogromnih dimenzija.

Za danas dosta, uskoro o još nekim grčkim zanimljivostima.

Izmenjeno (baki70)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Odlicno! :klap:

Cekam, strpljivo, nastavak - da znam sta su jos pili! :P

Salim se, naravno, mada mene licno zaista odusevljavaju takvi podaci ;).

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala hmmm

Čim budem imao vremena biće još malo priče i fotki. Na redu su nekoliko manje poznatih lokaliteta, kao i nekoliko interesantnih srednjevekovnih crkava.

Pozdrav

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Dion se nalazi nedaleko od čuvene grčke planine Olimp. Imao je važan strategijski značaj, jer se nalazio na putu od Tesalije ka Makedoniji. Krajem V veka pne. postao je značajan makedonski sakralni centar i u njemu su se održavale pozorišne predstave, muzičke svečanosti i atletska takmičenja u čast Zevsa. U Dionu je postojalo svetilište Zevsu, kao i hramovi posvećeni Perseju (osnivaču makedonske dinastije) i Demetri. Ono što sad ima da se vidi na ovom lokalitetu uglavnom potiče iz rimskog perioda: Svetilište Izide, mali rimski teatar (postoji i jedan helenistički), rimske terme, ostaci kuća i vila (u ponekima su sačuvani lepi mozaici), bazilika (IV vek), rimska ulica itd. Lokalitet je prilično velik i potrebno je dosta vremena da se lepo obiđe. Meni je Dion bio veoma zanimljiv. Muzej se nalazi u obližnjem mestu i baš je dobar.

47955783.jpg

Helenistički teatar, u pozadini je Olimp.

96063227.jpg

Izidino svetilište.

27862802.jpg

Izidin hram

86012759.jpg

Izidin hram

30128274.jpg

66006934.jpg

Rimska ulica.

17194647.jpg

49396323.jpg

Ostaci termi.

86282848.jpg

Rimski javni WC i (Latrina).

17073363.jpg

Rimski mozaik.

79151529.jpg

Gradski bedemi.

35994821.jpg

Bedemi i rimski sarkofag.

Kroz lokalitet teče jedna rečica. Ona je u antičko doba bila plovna. Njeno sadašnje korito se ne poklapa sa nekadašnjim. Ova reka je bila poznata i u doba antike, jer se vezuje za jedan od mitova o Orfeju. Naime, kada su tračke žene ubile i rastrgle Orfeja nameravale su da svoje krvave ruke operu u reci Helikon, koja je tekla kroz gudure Olimpa. Međutim, reka je odlučila da ne bude zagađena Orfejovom krvlju, pa je postala ponornica i ponovo je izbila iz zemlje kod Diona, ali pod drugim imenom.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

O manastiru Hosius Lukas sam već nešto pisao na ovom forumu, ali ovde ću to ukratko da ponovim i da postavim par sličica. Ovaj manastir se nalazi u Beotiji. Hosius Lukas je jedan od najznačajnijih vizantijskih manastira u Grčkoj. Manastirski kompleks je priličnih dimenzija (sa unutrašnje strane zida su uobičajene monaške prostorije). Unutra se nalaze dve crkve. Starija i manja je Panagija, a veća je Hosius Lukas. One su sad spojene, tako da je jedan eksterijerni zid starije crkve sada čini unutrašnji zid mlađe crkve. U crkvi ima sjajnih mozaika. U okviru manastira nalaze se kripta, kapela, cisterna itd. Od trpezarije je napravljen mali muzej. Hosius Lukas se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturnr baštine.

97338825.jpg

15631613.jpg

11402484.jpg

21578141.jpg

43131824.jpg

29362665.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U Tebu sam išao pre svega da bi posetio Arheološki muzej, za koji sam čuo da je veoma interesantan. Međutim, prošlog proleća je bio zatvoren zbog renoviranja.

teba.jpg

Ostaci antičke Tebe, u krugu muzeja.

Južno od Tebe nalazi se drevna Plateja. Kod ovog grada se odigrala velika bitka protiv Persijanaca 479. god. pne. Iako postoje oni braon putokazi koji vode do kulturno istorijskih spomenika, u Plateji nema maltene ništa da se vidi. Nemojte da idete tamo.

plateja.jpg

Plateja.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Na redu je manastir Dafni.

On se nalazi u predgrađu Atine, na putu za Eleusinu. Ovaj manastir je izgrađen na mestu nekadašnjeg Apolonovog hrama, koji je uništen 395. god. U VI veku ovde je podignut mali manastir posvećen Bogorodici. Oko 1080. god. manastir je znatno proširen. Sadašnja crkva je iz tog vremena. Za vreme vladavine Latina manastir je ustupljen Cistercitima (katolički red). Katolici su držali ovu svetinju skoro 250 godina i u njemu su sahranjena dvojica franačkih atinskih vojvoda. Iz tog katoličkog perioda mogu i danas da se vide neki gotički detalji na crkvi. Nakon što su Turci zauzeli Atinu, 1458. god. su vratili manastir pravoslavcima. Posle je ponovo jedno vreme zatvoren, tj. služio je kao skladište oružja. Manastir je krajem 19. veka dva puta stradao od zemljotresa. Najveće razaranje prouzrokovao je zemljotres koji se dogodio 1999. god. Od tada je manastir zatvoren zbog restauracije, tj. nije dozvoljen ulazak u crkvu. Ovaj manastir je pre svega poznat po fantastičnim mozaicima koji se nalaze unutar crkve. Najpoznatiji od njih je mozaik sa Hristom Pantokratorom koji krasi unutrašnjost kupole. Danas može da se obiđe manastir spolja, koji je uzgred sav u skelama. Takođe može da se poseti baš mali muzejčić, kao i da se u jednoj prostoriji pogleda film o mozaicima. Inače i ovaj manastir se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Sve u svemu ne preporučujem posetu ovom manastiru dok se ne završi restauracija i dok ne budu mogli da se vide mozaici. Kada će restauracija biti gotova se ne zna, pošto su oštećenja bila izuzetno velika.

28483339.jpg

41527094.jpg

50971324.jpg

59403587.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pravo je zadovoljstvo procitati sve ove postove,i na ovoj temi...svaka cast,uzivam.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala Jassyka, evo idemo dalje.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    25953
    Ukupno tema
    865911
    Ukupno poruka