baki70

Putevima Muhamed Alija

38 poruka u ovoj temi

Pre neki dan zainteresovao sam se za neki podatak o Kavali (sada već ne znam ni šta me je to zaintrigiralo). Odgovor sam potražio na netu, a onda malo po malo došao sam i do jednog od najčuvenijih žitelja ovog grčkog grada, do Muhamed Ali Paše, ili ti do Mehmed Alija. Čitajući podatke iz njegove burne biografije shvatio sam da sam dosta bitnih mesta iz njegovog života obišao. Naravno to je bilo slučajno, ni na kraj pameti mi nije bilo da ih namenski obilazim. Sinula mi je ideja da probam da napravim neku vrstu istorijskog putopisa na foru putevima ovog paše, kroz nekoliko zemalja, tokom nekoliko godina. Pa da krenem.

Priča počinje u Kavali. Elem, u Kavali sam po drugi put došao prošle godine. Prvi put sam u ovom gradu bio kao klinac od desetak godina i od Kavale sam zapamtio samo giros, baklave i sladoled. Ovaj drugi put sam se potrudio da dobro prošpartam Kavalom, mada nisam zapostavio ni već spomenuti giros i baklave, s tim što sam sada sladoled zamenio pivom. Zajebato je ovo razgledanje kulturno istorijskih znamenitosti Grčke, mnogo bre toga ima da se vidi, baš moraš da se nahodaš i naravno brzo se ogladni i ožedni, a taverne na sve strane. A tek grčka kuhinja, pa kako odoleti. Dakle, grčke znamenitosti su krive što se posle svakog letovanja u ovoj zemlji vraćam sa par kila više. Kavala je pravi grad i živi nekim svojim životom nezavisno od hordi turista koji svakog leta izvrše desant na Grčku, mada i ovde ne manjka turista. Najviše se izdvajaju ovi od sunca ružičasti zapadnjaci. Ima i naših i Bugara, ali mi i braća Bugari smo nekako svojom pojavom manje upadljivi, pa ipak smo ko i Grci sa brdovitog Balkana. Kad smo već kod Balkana Kavala mi se baš čini kao mešavina balkanskog i mediteranskog mesta. Ovaj grad je osnovan u VI veku pne. i zvao se Neapolis. Dalja istorija ovog grada je tekla po ustaljenoj šemi, kao i kod većine drugih grčkih mesta - zauzimaju ga Rimljani, a zatim sledi period vizantijske vlasti. U to vreme grad se zvao Hristopolis. Od 1387. god. u rukama je Osmanlija, koji mu nakon otprilike jednog veka menjaju ime u Kavala. Današnju Kavalu najviše krase stare građevine iz ovog pustog turskog perioda. Na najdominantnijem položaju nalazi se gradsko utvrđenje. Prve zidine na ovom mestu su napravljene još u V veku pne. Zatim sledi vizantijska tvrđava, koju je na kraju zamenila ova današnja za čiju su izgradnju uglavnom zaslužni Turci, mada su tu nešto petljali i Venecijanci, koji su jedno kratko vreme držali ovo utvrđenje. Na trasi nekadašnjeg vizantijskog akvadukta Sulejman Veličanstveni je podigao oko 1550. god. novi veličanstveni akvadukt Kamares. Sačuvano je i dosta starih kuća iz otomanskog vremena, zatim medresa, imaret itd.

Izmenjeno (baki70)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

tvrdjavas.jpg

Tvrđava u Kavali

kamares.jpg

Akvadukt Kamares.

medresa.jpg

Odzaci medrese.

minaret.jpg

Postament nekadašnjeg minareta.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U toj takvoj turskoj Kavali 1769. godine rođen je Muhamed Ali paša, ili ti Mehmed paša. Njegov otac je bio šiptarski trgovac duvanom. Inače, Kavala je dugo vremena bila veliki centar za trgovinu duvanom i neke od najlepših starih kuća ovog grada podigli su belosvetski trgovci ovom biljkom. Al da se vratimu Muhamedu, nakon što mu je umro otac o njemu se brinuo njegov ujak. Uz njegovu pomoć postao je bujukbaša i bio je zadužen za prikupljanje poreza. Muhamed je dalje napredovao i postao je jedan od komandanata svog rođaka Halil age. Godine 1801. sa dobrovoljačkim odredom iz Kavale poslat je u Egipat u kome je nakon odlaska Napoleona nastalo rasulo.

Zajedno sa Muhamed Ali pašom selimo se i mi u sledećem postu u Egipat.

alijevakuca.jpg

Rodna kuća Muhamed Ali paše.

imaret.jpg

Imaret, neka vrsta javne kuhinje za siromašne, koju je u Kavali podigao Muhamed Ali.

muhamedali.jpg

Spomenik Muhamed Aliju. Izgradnju ovog spomenika finansirali su bogat Grci iz Egipta.

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U Egiptu se Muhamed Ali oženio sa Ali aginom ćerkom, Eminom, udovicom Ali bega. Ali beg je bio mamelučki vođa u Egiptu. Mameluci su bili robovi vojnici (najčešće turskog porekla) koji su služili kalife i sultane Ajubidske dinastije. Vremenom su veoma ojačali i 1250. god. preuzeli vlast u Egiptu. Mamelučki sultanat je trajao sve do 1517. god. kada su ga zauzele Osmanlije. Nakon francuskog povlačenja iz Egipta Mameluci su započeli borbu za nezavisnost protiv Osmanskog carstva. Posle nekoliko borbi došlo je do nekakvog sporazuma i primirja. Po tom sporazumu Muhamed Ali je trebao da napusti položaj guvernera. Godine 1811. Muhamed Ali je pozvao sve mamelučke lidere na proslavu, tj. ispraćaj njegovog sina Tusuna u vojni pohod na Arabiju. Umesto proslave na Saladinovoj tvrđavi je izvršen pokolj mamelučkih vođa, a zatim je usledio progon svih Mameluka po Egiptu.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U Kairu sam bio 2008. god. Stranac u Kairu to je konstantna borba. Kako sam kročio na ulice ovog grada saletali su me razni prodavci ovoga i onoga, taksisti, prosjaci, čistači cipela (bez obzira što sam bio u patikama). Prvi put sam se sa ovakvim problemom susreo dosta davno u Tunisu. U početku sam se trudio da budem fin, al nije pomoglo. Posle sam se pravio ljut i namrgođen, ali slaba vajda. Na kraju sam stvarno bio ljut i pičkarao ih iz sve snage, na svim jezicima koje znam, ali ni to nije imalo neke velike efekte. Inače, ja sam uvek ošišan do glave, prilično velik i krupan, godine i godine sam proveo po kojekakvim teretanama i kad popizdim i vidim se u ogledalu uplašim se sam sebe. Dzabe, ne vredi, mali sprčeni čiča od 70 godina, nakon što je 15 minuta trčao zamnom i vukao me za rukav i nakon što sam na njega istresao bujicu pogrda, sa smeškom me po stoti put me pita ,, Dear friend do you want to buy..... Elem kasnije sam shvatio nije fora da se nabudziš, već nasuprot moraš biti skroz opušten i da apsolutno ignorišeš sve nasrtljivce, bez ikakve priče, bez i da ih pogledaš. Zamoran je Kairo, moraš da razmišljaš o svemu, moraš da razvijaš strategiju čak i da bi prešao ulicu. Ulica sa 5,6 traka, semafori nikoga ne zanimaju, a za pešake ih zabole. Lokalci prolaze nonšalantno te ulice praveći slalom između automobila u punoj brzini. Niko ne koči, verovatno bar polovini automobila ni nerade kočnice. Ja sam prelazio kairske ulice na sledeći način, sačekam dok se ne pojavi neka baba koja namerava da pređe na drugu stranu dzade, a onda polako uz nju. Valjda neće ludaci da pregaze babu. I tako korak po korak uz egipatsku babu i eto me na tako željenoj drugoj strani. A onda nastupi osećanje ponosa, ih kako sam spretno prešao preko ulice. Malo je gradova na svetu gde prelazak preko ulice možeš da smatraš svojim malim uspehom. A tek taksisti, brale ne možeš samo da uđeš u taksi i kažeš vozi me tamo i tamo. Prvo moraš da se dobro iscenkaš sa preljubaznim vlasnikom Zastave 128, proizvedene 70 i neke, sa sve jambolijama preko sedišta, table i volana i onim resicama što vise sa svih strana, a na sredini se klati fatimina ruka. Nije važno što je pola šoferke zaklonjeno raznim ,,ukrasima,, estetika bato, kakva bre preglednost, važna je lepota. Kad ugovoriš cenu sa brkatim taksistom moraš da preciziraš, ako vas ima više, da je to cena za sve zajedno da ne bi bilo da tolko košta vožnja za svakog pojedinačnog putnika u vozilu. Naravno ako imaš neki prtljag moraš da naglasiš da u cenu te vožnje ulazi i vožnja tvojih stvari. Kad ste se na kraju oko svega složili možeš da sedneš u kola i da konačno krenete, s tim što morate da posedujete sitnih para koliko košta vožnja da ne bi na kraju usledila borba oko kusura. Sledi vožnja po Kairu. Ko nije bio u ovom gradu ne može da zamisli koliko automobila može da stane u jednu traku. I tako taksijem kružimo oko svih mogućih sredstava kopnenog prevoz. Od najluksuznijih limunzina do raspalih kečeva, kamiona takođe svih mogućih godišta. Nekima se od njih možda i Romel vozio po Sahari. Tu su i bicikli, motori, kočije, kamile i magarci. Ceo doživljaj vožnje Kairom je praćen najraznovrsnijim tonovima raznoraznih sirena. Izgleda da ne trube jedino vozači kamila i magaraca. Često se prolazi nekim nadvožnjacima koji se protežu između nekih naizgled poluzavršenih solitera. I tako dok se voziš tim putevima na tim stubovima možeš da gledaš šta rade žitelji viših spratova ovih zgrada. Neki ručaju, neki se klanjaju, svađaju se , gledaju tv, a dobar deo njih bleji po ravnim krovovima, koji služe za sve i svašta. Izgleda kao da stanovnici ovog grada nemaju podrume, već svu svoju starudiju istresu na krov zgrade. Đubre naravno ne drže na krovu, već kao da sve pedantno istresu ispred zgrade. Na nekim mestima između zgrada nikle su prave pravcate deponije smeća. Tako vozeći se kroz tu oronulost ovog grada, odjednom se nađete u nekoj lepo sređenoj četvrti, ali ubrzo je ponovo oko vas beda na sve strane. A onda se odjedanput nađete pored nekog od pravih bisera svetske kulture, kao što je recimo najstariji univerzitet u svetu Al Azhar dzamija, ili Ibn Tulova dzamija. Iz tog i takvog sivila i ludila lepo je pobeći na kratko vreme negde gde mogu na miru da se slegnu svi mnogobrojni utisci. Ja sam tu kratku pauzu iskoristi na Kairskoj citadeli. Ovu tvrđavu je podigao najveći islamski vojskovođa svih vremena, oslobodilac Jerusalima od Krstaša Saladin. Utvrđenje je moćno i veliko. U miru uz cigaru uživao sam u pogledu na vrevu i gungulu egipatske prestonice. Kairo i odavde izgleda musav i siv, ali i veličanstven. Tada nisam imao pojma da je na ovom mestu Muhamed Ali na krvav način jednom za svagda završio sa Mamelucima. Tada sam u stvari prvi put čuo za ovog pašu. Jedini Muhamed Ali za koga sam do tad čuo bio je bokser. Na ovom mestu gde je učvrstio svoju vlast u Egiptu Muhamed Ali Paša je otpočeo gradnju svoje velike dzamije 1830. god. Izgradnja ove bogomolje je trajala sve do1848. god. Dzamija ima tipični turski izgled. Meni nije bila nešto posebno zanimljiva, ali moram da priznam da mi je prijalo da se posle celodnevnog špartanja Kairom izujem i tako bos prvo prošetam velikim dvorištem koje je popločano mermerom. Prvo po hladnom mermeru, a posle po debelom tepihu u unutrašnjosti dzamije.

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

saladintvr.jpg

Saladinova tvrđava.

pankairo2.jpg

Pogled sa tvrđave na Kairo.

kairopan.jpg

Pogled na Kairo.

alabasterdz.jpg

Dzamija Muhamed Ali paše.

kairodz.jpg

Dvorište dzamije.

Sutra nastavak

Izmenjeno (baki70)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Da se vratimo Muhamed Aliju. Nakon što je učvrstio svoju vlast, privrednim reformama je popravio stanje u ekonomiji Egipta. Posle toga je krenuo da ojača i modernizuje svoju vojsku. U Kairu je osnovao fabrike za muskete i topove, a u Aleksandriji je podigao brodogradilište. Njegov prvi vojni pohod bio je po naređenju turskog sultana Mahmuda II na Arabiju, tačnije na klan Saud, koji su zauzeli islamske svete gradove. Taj zadatak je poverio svome sinu Tusun begu (prilikom ispraćaja na taj pohod 1811. god sredio je Mameluke). Tusun paša tokom dva pohoda nije uspeo da u potpunosti pokori Saudijce, te je na kraju u trećoj ratnoj kampanji to pošlo za rukom njegovom bratu Ibrahim paši. Sledeći svoj rat Muhamed Ali je otpočeo bez znanja Porte. On je poslao svog tećeg sina Ismaila na Sudan. Akcija je bila uspešna i Sudan je priključen Egiptu. Treći veliki vojni pohod Muhamed Ali paše bio je na Peloponez, ali o tom ratovanju u sledećem postu.

Izmenjeno (baki70)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Naime, Grci su pokrenuli rat za nezavisnost. Nakon neuspešne pobune u Dunavskoj kneževini usledio je ustanak na Peloponezu, koji je otpočeo 17. marta 1821. god. Tada su Grci iz Areopolija pod komandom Petrosa Mavromihalisa napali i zauzeli Kalamatu. Posle nekoliko dana 25. marta arhiepiskop Patre u manastiru Velika Lavra blagoslovio je zastavu ustanika. Ovaj dan Grci slave kao dan državnosti. Prošle godine sam prisustvovao vojnoj paradi povodom dana državnosti u Atini. Nije nešto spektakularno, ali dobro izgleda. Svi rodovi vojske marširaju, narod sa zastavicama Grčke duž ulica, buka strojevog koraka, na sve strane odjekuje Helas, Helas.

Evo par slika sa parade, a zatim nastavljam priču o egipatskom paši i grčkom ustanku.

parada1.jpg

Prvi naravno marširaju evzoni.

parada2.jpg

Dok marširaju mlataraju rukama sa spojena tri prsta.

parada3.jpg

Posle evzona ređaju se svi ostali rodovi vojske.

parada4.jpg

Tu su i mornari, a bogami i mornarka.

parada5n.jpg

I on je Grk.

Izmenjeno (baki70)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Da se vratimo grčkom ustanku i Muhamed Ali paši. Ustanak se dalje razbuktao celim Peloponezom, Kritom, Kiprom i dobrim delom ostale Grčke. Pod vođstvom Teodora Kolokotronisa Grci su zauzeli i tadašnji glavni grad otomanskog Peloponeza, tj. Moreje Tripoli. Grke su pomagali evropski dobrovoljci, a imali su i podršku evropskih velikih sila. Uskoro donose prvi ustav Grčke i formiraju prvu vladu. Usledilo je prilično ozbiljno koškanje među samim Grcima oko oslobođenih teritorija, a sve to je praćeno međusobnim podozrenjem i neslaganjem velikih sila. Naime, Englezi su se plašili uticaja koje je Rusija imala na pravoslavne Grke. U takvoj situaciji turski sultan Mahmud II postavlja Muhamed Ali pašu za valiju Moreje. Ovaj šalje sina Ibrahima koji se sa svojim Egipćanima iskrcao u februaru 1825. god. na Peloponez. Za relativno kratko vreme ceo Peloponez je bio pod vlašću Ibrahim paše. Zatim Turci osvajaju Atinu, a ubrzo i ostatak Grčke. Cela Grčka je bila ponovo porobljena, ali ne zadugo. Uz podršku velikih sila održana je narodna skupština, koja je donela novi ustav i za predsednika vlade izabrala Kapodistrija. Ubrzo su se svetske sile direktno umešale u borbu za nezavisnost Grčke. U bici kod Navarina saveznička flota je uništila tursko egipatsku flotu. Godine 1828. francuska vojska se iskrcala na Peloponez i izbacile Ibrahim pašu i njegove Egipćane sa ovog poluostrva.

Uskoro nastavak.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Grčku, pa i Peloponez sam često pohodio. Obilazeći ovu zemlju i čitajući o njenoj istoriji nekoliko puta sam nabasao na Muhamed Alija, Ibrahim pašu, Egipćane po Peloponezu i ništa mi nije bilo jasno, mada se nisam mnogo ni trudio da shvatim. Otkud bre sada Egipćani na Peloponezu.

mistra.jpg

Mistra je jedan od gradova i utvrđenja na Peloponezu, koji je spalio Ibrahim paša.

nauplion.jpg

Nauplion, tokom grčkog rata za nezavisnost ovaj grad je bio jako tursko uporište. Posle duge opsade oslobodio ga je Teodoros Kolokotronis. Ne dugo zatim ovaj grad je postao prestonica Grčke.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nakon gubitka Moreje Muhamed Ali je od Porte tražio da mu ustupe Siriju kao kompenzaciju. Naravno bio je odbijen, te je morao sina Ibru opet da šalje u rat. I šta će Ibrahim morao je 1832. god. da zauzme Damask.

U Siriji sam bio 2008. god. Damask najorijentalniji grad na celom Bliskom istoku. Damask - Dzamije, minareti, poj mujezina ili možda CDa. Veliki suk, pokriveni bazar sa lavirintom ulica u kojima je metež i galama ljud i brundanje motora koji se guraju sa narodom. Šarenilo robe, marame, đinđuve, kože, gaće, nargile, gušteri, ćilimi i aladinove lampe. Miris začina, šiše, felafela, baklave, znoja, parfema. Damask, Jupiterov hram, Omajadska dzamija, mozaici, glava Jovana krstitelja, Prava ulica, Via Recta. Kad je krenuo ovde Savle je postao Pavle. Kapije Damaska, tvrđava Damaska, hrišćanska četvrt. Saladin na konju, a ispod konjske guzice zarobljeni krstaški vođa, Saladinov grob. Sultanske palate i uboge udzerice. Oronule uličice sa orijentalnim kućercima, hiljade kablova na sve strane. Oldtajmeri, zastave Repubilke Sirije, bilbordi sa Bašarom.

suks.jpg

Prazan bazar, petak. Krov bazara je izbušen puščanim mecima. Možda je neku od tih rupa napravio neki od Ibrahim pašinih Egipćana.

omajad.jpg

Omajadska dzamija.

mozaik.jpg

Mozaik na Omajadskoj dzamiji.

damask.jpg

Uličica u Damasku.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U Siriji sam se samo jednom sreo sa zaostavštinom Ibrahim paše i njegovih Egipćana i to u Alepu. Najveća atrakcija ovog grada je jedna od najveličanstvenijih tvrđava na svetu. Ona se nalazi na jednom ogromnom telu, koji je prilikom gradnje tvrđave još i nasipan. Tako se sada utvrđenje nalazi 38 metara iznad nivoa grada. Prvu tvrđavu na ovom mestu izgradio je Seleuk Nikator. Zatim je često rušena i prepravljana. Sadašnji oblik u najvećoj meri je dobila za vreme vladavine Saladinovog sina Gazija 1290. god. Ovaj tel na kome se nalazi utvrđenje je okružen dubokim šancem. Do glavnog ulaza se dolazi velikim kamenim mostom na kome se nalazi jedna od kula. Glavni ulaz se u stvari sastoji od dve kule, koje su urađene tako da su za ono vreme omogućavale izuzetnu odbranu od neprijatelja. U tvrđavi se nalaze dve dzamije, kupatila, hamami, ostave, deo za stanovanje vojne posade, vizantijska žitnica, koja je posle služila kao zatvor. Jedan deo ove tvrđave je Ibrahim paša preuredio i u njoj smestio svoje egipatske trupe.

alep1.jpg

Pogled na Alepsku tvrđavu.

alep2.jpg

Kameni most kojim se dolazi do ulaza u utvrđenje.

alep33.jpg

Unutrašnjost tvrđave.

alep4.jpg

Unutrašnjost tvrđave.

Još malo i gotovo, uskoro kraj ovog pisanija.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Muhamed Alijevim osvajanjem Sirije otpočeo je tursko egipatski rat. Egipatska vojska je krenula na sever i 21. 12. 1832. god došlo je do velike bitke sa Turcima kod Konje, gde je Ibrahim paša potukao vojsku Velikog vezira Rašida Mehmeda.

Iste 2008. godine bio sam na kratko u Konji. Ovaj grad na mene nije ostavio neki poseban utisak. Kažu da je Konja najkonzervativniji i najreligiozniji grad u Turskoj. Poznat je kao centar onih derviša što se vrte. Glavna atrakcija Konje je tekija Mevlane iz 13. veka. Mevlana je bio poznati islamski mistik, teolog, pravnik, pesnik, sufi itd., ali o njemu neki drugi put.

konja.jpg

Konja, detalj iz Mevlanine tekije.

Sledeća bitka između Egipćana i Turaka odigrala se 1839. god. kod Neziba i opet je Ibrahim paša odneo pobedu. To jačanje Muhamed Alija i rasparčivanje Turske imperije nije se baš dopalo Englezima i Austrijancima, te su se i oni umešali. Svojim brodovima su blokirali deltu Nila i na taj način odvojili Ibrahima od Egipta. Usledile su i pobune po Arabiji, te je Ibrahim paša bio primoran da 1841. god. napusti Siriju. Tako je prekinuta dalja ekspanzija Egipta. Godine 1848. Muhamed Ali je umro u svojoj palati u Aleksandriji. Sahranjen je u njegovoj dzamiji u Kairu.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Muhamed Ali paša je bio osnivač egipatske dinastije i imao je deset svojih naslednika na egipatskom prestolu. 23. jula 1952. god. grupa oficira na čelu sa Muhamedom Nagibom i Gamal Abdel Naserom izveli su tzv. Egipatsku revoluciju. Kralj Faruk I je abdiciro. Posle njegove abdikacije za kralja je proglašen njegov sin, još uvek beba Fuad II. Međutim, 18 juna 1953. god. revolucionarna vlada je ukinula monarhiju i proglasila Egipat za republiku. Tako se završilo 150 godina vladavine dinastije Muhamed Alija.

montaza.jpg

Montaza palata. Iz nje je Faruk I morao u egzil.

Time se završava ovo moje pisanije. To bi bilo to, eto sasvim slučajno bez ikakve namere, želje ili plana za svega par godina obišao sam sasvim nesvesno dosta bitnih mesta iz života Muhamed Ali paše. Ovde sam probao da napravim neku vrstu istorijskog putopisa i ne znam kolko sam u tome uspeo. Inače ja volim istoriju, ali ovaj period o kome sam pisao nije moja jača strana, te se unapred izvinjavam, ako sam negde napravio neku grešku.

KRAJ

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Svaka čast!!! Uspeo si da napraviš fantastičan istorijski putopis!!! Sjajno napisano, fotografije su predivne. Sa uživanjem sam pročitala i verovatno ću još koji put. :D Jedino sam čekala da završiš kompletno da bih komentarisala, jer nisam htela da prekidam svojim komentarom priču.

Oduševljena sam!!!

Izmenjeno (mikap)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26030
    Ukupno tema
    868465
    Ukupno poruka