ANDALUZIJA -Granada, Sevilja, Kordoba -Putopis

[ljerka]

Napomena : putopis o Andaluziji predstavlja samo deo price i puta kojim smo presli iz Beograda, preko Hrvatske, Slovenije, Verone, Milana, Djenove, Azurne obale, Marseja, Barselone, Valensije, Andaluzije, do Toleda, i Madrida. Obzirom da nismo mogli preko Andore preci Pirineje zbog iznenadnog snega u maju mesecu, plan je delimicno izmenjen.Produzili smo od Madrida do San Sebastiana na krajnjem severu Spanije, i spustili se, prateci Pirineje Francuskom stranom do ranije planiranog odredista: srednjevekovnog grada Carcasonea u Francuskoj i univerzitetskog grada Aix en Provence, pa ponovo Azurnom obalom, vec predjenom trasom nazad u Beograd, sto cini put od oko 7.500 km.

Obzirom da smo obisli mnogo gradova, bilo bi tesko odjednom napisati ali i procitati i zadrzati paznju tako velikim putopisom, koji bi sve ucesnike verovatno zamorio. Opredelila sam se za tematske celine o kojima cu sukcesivno, postepeno pisati i krenuh namerno od sredine, prelepe i tople Andaluzije koja je ostavila dubok trag u nasim srcima.

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Valensiju napustamo u ranim jutarnjim casovima, zeleci da sto pre stignemo do juga Spanije, cuvene Andaluzije i Granade od koje nas deli jos 510 km. Velikom brzinom gutamo kilometre odlicnog autoputa na kome nema velikog saobracaja, odmarajuci oci na lepom krajoliku koji se stalno menja.Udoline, manje planine, smenjuju se sa hiljadama stabala posadjenih maslina, koje pogledom ne mozemo ispratiti. Polja i polja maslina, posadjene na crvenkastoj, rastresito obradjenoj zemlji izgledaju kao da ih je neko uredno pocesljao, praveci izmedju njih razdeljak -redove, slika je koja me i dan danas prati.Uskoro se pred nama ukazuju i obronci visih planina na cijim ivicama se vijore, gonjene jakim vetrom, usamljene u ovoj divljini moderne vetrenjace, kao neke vile u belom koje nam uzurbano masu svojim krilima pruzajuci dobrodoslicu.

Odjednom, pred nasim ocima u dalekoj prespektivi otvara se prelep prizor planine Sijera Nevade sa vrhovima prosaranim debelim belim kapama snega sto i nije neobicna pojava u maju mesecu. Na zalost ne mozemo da skrenemo sa glavnog puta i uputimo se ka Nacionalnom parku i Sijera Nevadi jer nam plan puta i isplanirano vreme to ne dozvoljava. Zbog jakih udara vetra zaustavljamo se i na brzinu istrcavam iz vozila kako bi umirila foto aparat u ruci i snimila ocaravajuci prizor. Posle par sekundi, ulecem ponovo u automobil, jer se iza nas vec zaustavila policijska patrola. Kao iz filmova, naociti garavi Spanac sa nekom vrstom kaubojskog sesira na glavi, naginje se kroz prozor pitajuci nas da li je sve u redu, ali i upozoravajuci da je zaustavljanje zabranjeno. Nastavljamo put, dok se teski olovni oblaci valjaju iznad nasih glava saljuci prve kapi jakog proletnjeg pljuska. Sve postaje sivo, dan se gubi u iznenadnom mraku, masline se zavijaju u tamne nijanse, dok samo snezni vrhovi Sijera Nevade salju svetlost iz daljine. Posle samo desetak minuta, dan pocinje ponovo da svice, dok nas kisom umiveni asfalt uvodi u Granadu.

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Ulazimo u stari deo grada u kome se preplitala mavarska, jevrejska i hriscanska kultura. Stari grad Albaisin, prepun je karakteristicnih belih mavarskih kuca na cijim prozorima su resetke od kovanog gvozdja.Setamo kamenim,uskim ulicicama nacickanim starinskim cajdjinicama tkz teteriama, koje su prepune mladog sveta. Miris cajeva ne dopire samo iz cajdzinica, vec na nekim mestima, tezak egzoticni miris probija kesice u kojima je spakovan caj, lepo rasporedjen u sarenim korpama. Poslasticarnice, orjentalni kolaci, doneri - turski girosi, smenjuju prodavnice suvenira u kojima dominiraju rucno pravljene kutije ukrasene sedefom i geometrijjskim oblicima.Rapsodija boja i mirisa potpuno nas opija dok se provlacimo kroz guzvu. Zacini, papuce, nakit, razne djindjuve ukazuju na prisustvo orijenta. Spustamo se u donji deo Albaisina, i kolima pocinjemo da pratimo tok recice Daro. Lagano klizimo uskim kamenim putem, dok nas sa desne strane prati vijugava kamena ograda, koju na nekoliko mesta prekidaju mali kameni mostici kojima se prelazi na drugu stranu reke, pravo u podnozje brda na kome ponosno vekovima dominira slavna Alhambra.

Na severu grada, ostavljamo kola u podnozju Svetog brda – Sacromonte i pocinjemo da se penjemo i razgledamo kaskadno postavljene kuce. Ovaj deo grada poznat je po koloniji Roma koje smo sporadicno i sretali, kao i hotelskim apartmanima smestenim u pecinama brda.Kuce su uglavnom bele, dok su na pojedinim prozori i cokle obojene svetlo - plavom bojom. Sve je cisto i uredno. Nazivi ulica lepim stilizovanim slovima napisani su na simpaticno osmisljenim velikim keramickim plocicama delujuci dopadljivo. U predvecerje dana ne nailazimo na guzve koje eksplodiraju u kasnim vecernjim satima kada zvuci flamenka u tkz Tablaos restoranima uzburkavaju strasti. Ulazimo u jedan takav bar u kome je sve vec pripremljeno za dolazak gostiju.Obicni drveni stolovi dugacki nekoliko metara,prekriveni kariranim kockastim stolnjacima, prate tipicne drvene stolice koje se verovatno samo jos ovde mogu videti. Prostorija je usecena u steni, niske polukruzne tavanice poduprte lukovima koja se zavrsava jednostavnom malom scenom sa 3 stolice namenjene izvodjacima flamenka, kome je rodno mesto Andaluzija.

Izmenjeno 23 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Ponovo nastavljamo kolima ka poznatom vidikovcu sa koga je navodno najlepsi zalazak Sunca i pogled na Alhambru. Provlacimo se kolima u neverovatno uskim ulicama. Na par mesta se potpuno zaustavljamo, jer nas od zidova kuca deli par milimetara. Pomeramo se mic po mic, nadajuci se da nas nece “ obradovati” zvuk grebanja kola.Prolazimo ulicama, u kojima pesaci, prilikom nailaska kola, moraju da se sklone u udubljenje ulaza u kucu. Mora se bukvalno stati na prag niskih vrata, kako bi kola mogla da prodju. Ostavljamo kola na jedva pronadjenom mestu na malom trgu i nastavljamo pesice, uzivajuci u kamenu koji nas stiska sa tri strane, dok nas samo nebo gleda. Uskoro, ulica postaje sira, kuce lepse, balkoni veci i sa vise cveca, gubi se ona skucenost.

Izlazimo na veliki trg na kome je crkva Sv Nikole po kome vidikovac i nosi ime. Konacno, prvi, panoramski susret sa remek delom mavarske umetnosti. Zidine Alhambre, nezno crvenkaste boje po kojoj je i dobila ime, tope se u mojim ocima, dok mi se ruke jeze, izazvane lepotom prizora.Dok Dragan slika panoramu Alhambre, pokusavajuci da uhvati bar malo sunca posle kise za kojom je ostalo sumorno predvecerje, ja se vec borim sa osecanjima pitajuci se kako cu izdrzati do sledeceg jutra. Moje zenice sire se kao u macke upijajuci sliku koja se ne zaboravlja: u daljini snegom obojeni vrhovi Sijera Nevade, koja prirodno stiti prilaz sa ledja Alhambri, dok stotine metara nezno crvenkastih zidina ispresecanih kulama i osmatracnicama, lezi na uzvisenju bogatim gustim zelenilom. I sve to obasjano zracima Sunca koji se mucno probijaju iza oblaka, kao da znaju kako ih zeljno cekamo. Njena, skoro savrsena lepota sa ovog vidikovca samo se naslucuje, namerno sakrivena zeljom njenih vladara.

Konacno se smestamo u hotelu, pazljivo izabranom, na samo pedesetak metara od ulaza u Alhambru, okruzenim zelenilom i posebnom atmosferom blizine Alhambre. Reski cvrkut ptica jedino narusava savrsenu tisinu. Ne mogu da izdrzim do narednog dana, gotovo trceci odlazimo do ulaza u lokalitet, kako bi podigli karte rezervisane dva meseca unapred.Podizemo ih iz specijalnog automata u koji se ubacuje kreditna kartica kojom su karte kupljene preko Interneta. Cvrsto zatvaram saku u kojoj su karte, napokon sigurna da cu je i konacno videti, iznedrilo je spokojstvo sa kojim odlazimo na spavanje.

Izmenjeno 23 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

NASA PRICA IZ ALHAMBRE

Kako da je opisem, a da ne narusim recima tu prefinjenu lepotu ? Kako da ne pokvarim tu egzaltiranu umetnost, tu skoljku sa tananim biserom u sebi, koju ne zelim nesmotrenim recima da zatvorim pred vasim ocima. Sta doprinosti mojoj opcinjenosti kojom sam mesecima unazad zadojena? Da li je to prefinjen zanatski rad koji podseca na najtananiju cipku koja se moze zamisliti, ili voda koja se provlaci kroz sve celine ovog remek dela ljudskih ruku; mozda siroka paleta raznovrsnog zelenila i cveca, ili su pak to iluzije koje stvara voda i refleksija odaja u njoj ? Bez suvisnih detalja, ona je bogato otmena, ali nikako bahata i raskalasna, vec decentna. Osobite lepote, koja se ne moze doziveti ako se istovremeno ne spozna i zivot njenih stanovnika koji je vekovima unutar crvenkastih zidina, pulsirao na sebi svojstven nacin.

Izbor geometrijskih oblika koji je koriscen i nacina na koji su korisceni, u zavisnosti su od islamskog pogleda na svet. Muslimanima, ovi oblici zajedno, sacinjavaju beskonacan model koji se proteze i dalje od ovog, materijalnog i vidljivog sveta. Mnogima u islamskom svetu, oni u stvari simbolizuju beskonacnost i prirodu stvaranja jednog i svemocnog Boga.

U sredinama u kojima je cesto vladala surova klima muslimani su stvorili jos jedan vid umetnickog izrazavanja – vrtove. Pod uticajem religije, vrt se smatrao zemaljskim odrazom raja tako da su palata i njena okolina predstavljale sliku raja u ocima sveta, sa brojnim raskosnim vrtovima koji su okruzivali paviljone palata.

Da li je to bila zelja arhitekte Alhambre da prikaze ovozemaljski raj ciju privilegiju uzivanja su imali vladari i povlasceni clanovi toga drustva.

Sa druge strane arhitektura Alhambre, mada se muslimanska arhitektura razvila na osnovu grcke i rimske arhitekture u sebi ima nesto posebno.

Posmatrajuci prelepe stubove Alhambre uocavamo veliku razliku u odnosu na grcke i rimske stubove u gradnji. Ovi su tanani, naizgled krhki nasuprot onim jakim, masivnim stubovima koji su vec svojim izgledom nagovestavali svoju dugovecnost i trajnost. Kao da se htelo naglasiti da je ipak sve ovo prividno i kratkotrajno a da je pravi raj jedino onaj na nebu.

Ovo vidimo i prilikom posmatranja kupola Alhambre ciji su svodovi ukraseni reljefom koji neodoljivo podseca na bezbroj sapunicnih mehura spojenih u celinu i tako pojacavaju osecaj vazdusastosti same kupole. Mozda je ovo najvise izrazeno dok posmatramo odraz palate na nemirnoj povrsini vode bazena u koji sa jedne strane utice a sa druge strane istice tako da povrsina vode nikada nije idilicno mirna. Stubovi postaju jos nestvarniji, odnosno kompletna arhitektura koja se ogleda po njenoj nemirnoj povrsini gubi snagu i crvrstinu naglasavajuci tu vremensku nestalnost u odnosu na onu nebesku vecnu.

***

Na kraju sam shvatila, da nema jednostavnog odgovora i da je verovatno u pitanju jedinstven SKLAD umetnosti, proporcija, obicaja, oponasanja nacina zivota koji su Mavari doneli iz svoje domovine, sa jakim uticajem religije protkanim u svim porama njenih zidova i dvorista. Ostali smo satima u njoj dok su se grupe smenjivale i odlazile, zarobljeni u njenim zidovima dok se nismo napili lepotom do pijanstva.

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Jutro donosi rominjavu kisu i oblacno vreme, koja u nama radja malo neraspolozenje, prouzrokovano manjkom svetlosti i sivilom neba koje ce neminovno uticati na kvalitet fotografija. Ipak, dusa nam treperi a srce kuca radoscu zbog konacnog susreta sa izuzetnim biserom mavarske umetnosti.

Prvi koraci unutar njenih zidina,nekako spontano, postaju sporiji i meksi, a carolija ambijenta i atmosfere uvela nas je u blazeno stanje opustenosti i smirenosti. Krocismo u bajku kalifa i njegove svite, prelepih basti, fontana, zvanicnih i licnih odaja, u kojima su razne zanatlije dale od sebe samo najbolje, dovodeci do vrhunca svoj rad, koji se vise nikad nece ponoviti. Dugacke zidine, mnogobrojne kule i osmatracnice, stameno stoje i pamte vreme kada su sluzile u odbrambene svrhe svojih gospodara. Cela Alhambra odise izuzetnim skladom koju samo narusava arhitektura jedne nove kulture koja je zamenila mavarsku, o kojoj ce kasnije biti reci.

Najvazniji i najlepsi deo Alhambre su Nasridove palate. Stojimo pola sata pre predvidjenog vremena za ulazak ispred zgrade koja na prvi pogled gledano spolja, ne obecava nista posebno. Rezervisano vreme koje smo izabrali preko interneta, mora se strogo postovati, jer ako se zakasni, ne moze se uci i karta propada,dok nova grupa turista ceka na ulazak ciji je broj dnevno ogranicen.

Ulazimo tacno na vreme, kroz mala vrata, ukrasena izrezbarenim kamenim podupiracem u prostoriju imena Mexuar. Ova sada poluostvetljena prostorija,oslonjena na stubove sa bogatim kapitelima,naknadno je restaurirana nakon velikog razaranja koje je pretrpela posle dolaska hriscana na vlast. Drvena tavanica, sa lepo umetnutim delovima od kedrovine,odudara od donje trecine zida u prepoznatljivim glaziranim sarenim plocicama sa motivima zvezda. Prostorija je koriscena u zvanicne svrhe, za razne administrativne poslove, konsultacije izmedju cinovnika i sultana, ali i za sudjenja. Glas naroda slusao je i kalif, skriven iza posebnih resetki prozora u prostoriji u kojoj ga podanici nisu mogli videti. Da se vodilo racuna o pravdi govori i ova upecatljiva recenica napisana iznad vrata : “ Udji i pitaj. Ne plasi se da trazis pravdu koju ces ovde pronaci. “

[ljerka]

Lagano prelazimo u drugu prostoriju Mexuara koja je sluzila za molitvu,sada vec zateceni njenim izgledom, od koje nas deli samo konopac. Elegantno, tankim arabeskama izrezbareni zid od alabastera, otvoren je kroz nekoliko polulucnih prelepo postavljenih prozora sa pogledom na stari deo grada Granade - Albaisin.U molitvenom delu, tradicionalno okrenutom ka Meki stoji epigram : “ Ne budite nemarni, dodjite na molitvu “. Verujem da se pored obavezne molitve koja se obavljala pet puta dnevno, zaista i uzivalo u njoj. Kako i ne bi ! Njeni zidovi, cipkani prozori, pogled na stari grad, prema zamisljenoj tacki u Meki, sigurno su dodatno motivisale vernike da sa velikim zadovoljstvom obavljaju svetu duznost.

[ljerka]

Produzismo dalje i posle par koraka odjednom skoro upadasmo u malo ususkano dvoriste koje predstavlja prelaz ka drugoj palati Comares.Poplocano belim mermerom u cijoj je sredini mala okrugla fontana, deluje skromno dok se ne uoce njegove krajnje tacke: spoljni zid prostorije iz koje smo izasli, ali i nasuprot nje ulaz njena juzna fasada palata Comares.

Ulaz u palatu Comares, nenametljivo je podignut iznad nivoa dvorista pomocu tri plitka i siroka stepenika od belog mermera koji vode u neubicajeni ulaz sa dvoje vrata, iznad kojih su zatvoreni drveni izrezbareni prozori. Donji deo fasade je od keramicke cokle, ulazi su oiviceni sirokom ukrasnom keramikom, zid u prefinjenim stuko dekoracijama, koji se zavrsava u izvanrednim bogatim kombinacijama i drvenim svodom. Na nekoliko mesta preplice se jedan od najcescih epigrama dinastije Nasrida: “ Nema pobednika osim Allaha “

[ljerka]

Konacno ulazimo u cuveno Dvoriste mirti, kroz koje su vazne licnosti prolazile ka centralnoj dvorani na prijem kod sultana. Postoji i poseban ulaz koji su koristili i clanovi uze porodice. Dvorista mavara u okviru kompleksa nikad nisu bila ogromna, uvek ususkana izmedju zgrada, pa se tezilo da se maksimalno iskoriste svetlost i vazduh.

Na relativno malom prostoru, postignuta je uz pomoc vode i refleksije, iluzija velike povrsine. Na sredini pravougaonog dvorista nalazi se bazen sa vodom, dugacak tridesetak metara, oivicem belim mermerom. Celom duzinom prate ga zasadjeni i uvek zeleni, na jednakoj visini potkresani zbunovi mirte, koji ispustaju prijatan, eterican miris. Voda u bazen pritice na jednom kraju iz malog mermernog bazena ali i otice na drugom kraju na identican nacin.

Sa jedne strane u mirnoj povrsini vode ogleda se Comares toranj, sa malim kulama na njenim krajevima, cija je vojnicka robustnost i ozbiljnost kontrastno ublazena gracioznim i cipkastim arkadama i stubovima od alabastera !

( slika sa CD-a)

Sa druge strane bazena je glavna zgrada, tkz. juzna galerija. Skladna arhitektonska lepotica, sastoji se u prizemlju od nastresnice sa sedam elegantih lukova. Koliko se vodilo racuna o utisku pokazuje i paznja njenog tvorca: nije dopustena monotonija nizanja istih arkada, jer je centralni luk malo izdignut iznad ostalih. Osim prekida monotonije niza lukova, namerno izdignuta arkada skrece paznju i na znacaj ulaza u sledecu prostoriju !

Na drugom nivou, zadrzana je simetrija u istom broju prozora, iza cijih je zatvorenih drvenih zaluzina, zenski deo svite neopazeno posmatrao desavanja u dvoristu. Najbolji deo, ostavljen je za najvisi nivo i novu galerija sa prelepo rezbarenim drvenim rukohvatima.

Na bocnim stranama dvorista, nalazi se zgrada iste duzine kao i bazen cija namena nije sa sigurnoscu utvrdjena, sa pet ulaza na dva nivoa, ne narocito visoka u koju je dopirala svetlost samo sa najviseg sprata. Pretpostavka je da su prostorije sluzile u administrativen svrhe, a postoje i indicije da su pripadale zenama koje su zivele u Alhambri.

Ono sto ostavlja u Dvoristu mirti utisak su njene savrsene proporcije, refleksija zgrade sa lukovima u vodi i maksimalno iskoriscena svetlost. I ne samo to ! Osecaj je da je ceo prostor mnogi veci nego sto jeste, i da sve lebdi u vazduhu ! Odraz u vodi je elegantan, smiren i ovde se nekad sigurno dugo i lepo uzivalo. Ako jos zamislimo svilene zavese koje su se vijorile sa prozora, rucno radjene tepihe koji su bili prostrti u dvoristu ma kojima se sedelo i divanilo, ugodjaj je bio kompletan.

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Sa velike svetlosti, odjednom ulazimo u Brodsku sobu, koja je sluzila kao neka vrsta predsoblja, mocne cekaonice, koja je prethodila ulasku u zvanicnu audijenciju kod sultana. Svod prostorije je oblikovan kao prevrnuti brod po cemu je i dobila ime, sa tavanicom od drveta, sa detaljnim prikazom latica cveca, zvezdica i sl.

Jos par koraka, i pred nama se ukazuje ogromna Dvorana ambasadora,mesto na kome je sultan zvanicno primao posete. Nema osobe koja ne oseti strahopostovanje dok razgleda ovu neverovatno ukrasenu prostoriju. Uzbudjena, ne znam gde pre da pogledam !

Zidovi su u potpunosti prekriveni dekorativnim natpisima posvecenim Bogu, citatima iz Kurana, filigranski izgravirani.

U sredini dvorane je je konopcem zasticen deo poda na kojem je na prvobitno postavljenom belom mermeru stajao kalifov presto. Iznad glave fascinantna tavanica na oko 20 m visine, koja predstavlja kulminaciju umetnika - tesara ove napredne dinastije. Preko 8.000 drvenih delova od skupocenog kedra, prikazanih u raznim oblicima zvezda, oslikanih na takav nacin da izgledaju kao da su od slonovace, sedefa i srebra. Ali tu se ne zavrsava ovo remek delo. Zvezde su precizno, matematicki ispravno rasporedjene u sedam koncentricnih krugova, sto ima veze sa uznesenjem Proroka na belom konju i stihovima koji se mogu pronaci na zidovima : “ On koji je stvorio sedam nebesa, jedno iznad drugog, videcete da nema neslaganja u stvaranju Milostivog jednog… “ . Naknadno sam saznala, sto ne mogu da ne podelim sa obozavaocima Alhambre, da se prvi krug nebesa sastoji od smaragda, drugi od crvenih bisera, treci od rubina, cetvrti od srebra, peti od zlata, sesti od belih bisera i poslednji sedmi od sjajne svetlosti koji je verovatno vrhunac i kao takav najvazniji i najvredniji.

Iako unapred pripremljena, ipak sam zatecena snagom napora koji su razni umetnici i zanatlije ulozili, kako bi najvaznija prostorija ostavila utisak na posetioce. Fotografije cak i one profesionalne, ne mogu ni izbliza da docaraju to remek delo.Oseca se centar kalifove moci, njegova uzvisenost, snaga, a ukupna umetnicka celina dvorane u svom punom sjaju morala je oboriti posetioce s nogu. Verovatno nije slucajno sto je u ogromnoj prostoriji svetlost nedovoljna i prigusena i dopire samo od visoko i bocno postavljenih malih prozora i nevelikih balkona. Polutama proizvodi misticnost, kod nekih i strah, dok su zidovi prvobitno oblozeni zlatom dodatno podupirali svest o bogatstvu, moci u uticaju : “... izaberi me da budem tron kraljevstva.” , dok o zvanicnoj nameni kalifove centralne prostorije govore i reci : “ Budi kratak i odlazi u miru “

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)

[ljerka]

Prelazimo u treci deo Nasridovih palata, u Palatu i dvoriste lavova, najvazniji deo kalifovih privatnih odaja, gde smo i najduze ostali.Odmah na ulasku u dvoriste lavova dozivesmo neprijatno iznenadjenje, jer se poznata fontana sa 12 lavova resturirala.

Znacaj podizanja ove i ostalih fontana u Alhambri za vreme Nasrida je nemerljiva. Opsednutost vodom koje nisu dovoljno u postojbini imali, voda koja je znacila zivot i bogatstvo, cista voda koja je bila olicenje jednog dela raja, voda neophodna za ritualna pranja i molitve, fontane, bazene, uzgoj zelenila i sve ostale potrebe, sistemom akvadukta, dovedena je za funkcionisanje Alhambre iz reke Daro udaljene oko 6 km uzvodno, i kaptirana u kaskadne cisterne koje su omogucile normalno snabdevanje vodom. Voda u svim delovima Alhambre tece mirno i nekako dostojanstveno, nema velikih padova, fontane u tankim mlazevima izbacuju vodu, uklapa se prirodno u mir i meditaciju kojom Alhambra odise.

Kruzna fontana lavova, predstavljala je stari simbol koji je donesen u Granadu iz pred hriscanske civilizacije na Istoku : lavovi iz cijih celjusti tece voda koja dolazi iz donjeg rezervoara vode pod pritiskom, predstavljaju olicenje Sunca, moci, dvanaest meseci i znakova Zodiaka. Pretpostavlja se da su lavovi delo Jevrejskih ili hriscanskih umetnika, jer Kuran zabranjuje predstavljanje zivih bica. Fontana sa lavovima smestena je u centralnom delu prelepog dvorista, i sistemom plitkih drenaznih kanala urezanih u pod dvorista, voda odlazi u manje fontane u intimne prostorije koje se nalaze na sve 4 strane dvorista. Sve je precizno proracunato, i nivo vode je stalno isti.

( slika sa CD-a)

I pored resturacije centralnog dela Dvorista lavova, nista nam nije pokvarilo lepotu fantasticnog trema u arabeskama, sa oko 120 neverovatnio elegantnih i krhkih stubova. Raskosne arabeske, cipkasti lukovi, prelepe uradjene draperije ostavile su nas bez teksta.Ovaj deo Alhambre sagradjen je u 14 veku, u Mudehar stilu koji vec predstavlja kombinaciju starog mavarskog orjentalnog stila, uz primenu novog, hriscanski i prirodom ispirisanog elementima gotske arhitekture.Kad smo slikali pognuti na kolenima ovu celinu sa krajnje udaljene tacke dvorista - duboko ispod nastresnica ispred ulaza koji vodi u drugu prostoriju, shvatismo da ovo nije uobicajeno dvoriste u okviru kuce, nego kuca u okviru dvorista koje je lebdecii otvoreno prema nebu, suncu i zvezdama. Jednom recju bajkovita carolija koja nam se uvukla duboko u dusu.

[ljerka]

Mavari nisu bili samo izuzetne zanatlije i umetnici vec i vrsni poznavaoci prirodnih nauka.Sklad u propocijama Alhambre koji se vidi, ali i intuitivno oseca nije uopste slucajan. Dobri poznavaoci matematike i geometrije, svoje znanje prakticno su primenili u Alhambri, pocev od nacina kombinacija keramickih plocica, tavanica, arhitekture, u svemu lezi harmonicna i slozena geometrija, sa estetikom koja nas je opcinila. Arhitektura celog kompleksa zasniva se na odnosu stranice kvadrata i rotirajucih dijagonala uz pomoc kojih se projektuju nove celine, i taj princip je svuda primenjen :kod hodnika, dvorista, stubova zgrada itd. Pocetak ovog video klipa, kratko i sazeto objasnjava ovaj geometrijski princip:

Na kraju ostavismo foto –aparat, jer nas je opcinio ambijent u kome smo dugo i nemo uzivali. Sela sam u cosak trema u jednu od retkih stolica, zaneta lepotom koju je narusavao samo cvrkut ptica.Skoro da osetih raj u sebi i oko sebe i nestvarno osecanje za koje nemam reci da iskazem.Sa vrapcem scucurenim u hladu na mavarski nacin oblikovane arkade, podelih sa njim jedan od najlepsih trenutaka na proputovanju kroz ovu lepu zemlju.

[ljerka]

Teska srca, sto moramo nastaviti dalje i napustiti fascinantno dvoriste, krenusmo u obilazak intimnih prostorija iz kojih se ulazi iz ovog dvorista.Udjosmo u Dvoranu Abencerrajes, gde nas je docekala prijatna svezina u koju svetost i vrucina mogu dopreti samo kroz visoko postavljene prozorcice uz samu ivice prelepe tavanice.

Prema legendi ovde se odigralo ubistvo izmedju rivalskih porodica koje su polagale pravo na dvoranu, a cija je krv natopila i obojila mermer centralne fontane, koja dodatno, uz manjak svetlosti doprinosi svezini koja se siri ovim prostorom.

Vec prepuni utisaka i lepote koje se nagledasmo u palatama, bili smo ubedjeni da nas vise nista ne moze iznenaditi dok nismo usli u Dvoranu dve sestre, koja ime ne duguje legendi, nego paru belih, velikih mermernih ploca koje su postavljene u centru dvorane. Ono najlepse nalazilo se iznad nasih glava. Zatecena prizorom, neopisivom lepotom kupole, pomislih da je nemoguce da nesto tako lepo postoji i da je moguce tako nesto lepo napraviti. U tavanicu koja podseca na pcelinje sace, ugradjeno je preko 5.000 posebno oblikovanih delova u njenu kompoziciju ! Tavanicu oblikuju oktogonalne siroke ivice u kojoj je smesten ovaj neverovaran rad. Prema predanju, Prorok je primio inspiraciju za Kuran direktno od Arhangela Gabriela u pecini u Hiri. Stalaktiti kojima pecina obiluje, postali su inspiracija umetnicima koji su ih izvanredno predstavili u kupoli dvorane, kombinujuci stuko elemente u mnogobroje sekcije sastavljene u formi prizmi, trouglova, varirajuci sve te elemente na bezbroj nacina predstavlja vrhunac rada u koji je utkana i religija i filozofija.

Sa kosmicke tacke gledista, poluloptasta kupola predstavlja nebo u svom stalnom pokretu, dok kockasti oblik zidova i prostor ispod njega predstavlja svet zemlje kojom vlada kontrast. Kad se u danasnjem izgledu dvorane zamisle jos svilene zavese, muzicari na terasicama, rucno radjen namestaj, kalifova svita u svili i kadifi, ne mozete da se otmete utisku da su znali da zive i uzivaju, ali i da svetu ostave vrhunska dela koja su nadzivela sve promene koje su se vekovima desavale.

U ovom delu Alhambre, nalazile su se sve intimne odaje kalifa i njegove porodice, kupatila sa toplim bazenima, i zvezdastim otvorima na tavanicama kroz koju je dopirala dodatna svetlost, ali i namenski regulisana temperatura i odvodjena para, sobice za masazu sa podestima od sarenih, rucno pravljenih keramickih plocica, pruzale su utociste i uzivanje njenim vlasnicima. Obzirom da je u Alhabri, pored kalifa i njegove porodice prema procenama zivelo izmedju 1500-2000 ljudi koji su se brinuli za njeno funkcionisanje : vojnici, licna posluga, bastovani, zanatlije, bila su obezbedjena i javna kupatila u kojima se odzavala higijena.

[ljerka]

Na ovom mestu, pre izlaska iz Nasridovih palata, spominjem i keramicke plocice kojima palata obiluje, kako njihov umetnicki rad ne bi bio nepravedno preskocen. Sirovinu glinu, skupljali su na obalama reke, ispirali i filitrirali u vodi, gnjecili i rucno mesili u zeljeni oblik. Boje su dobijali topljenjem silikatnog peska, olova i ruda, hladili, pretvarali u prah i ponovo mesali sa vodom, kako bi oslikali podlogu.Proces pecenja se nastavljao lagano u pecima koje su kao potpalu koristile zbunje, proizvodeci temperaturu od oko 900 C. Sledilo je postepeno hladjenje puna 24 h. Da je ceo proces izvrsen kvalitetno, govori i visok sjaj i ocuvane boje koje stotinama godina stoje skoro nepromenjene.

Sta reci o mozaickoj tehnici sklapanja plocica, na “puzzle” nacin ? Opsecanje keramike, uklapanje razlicitih boja i oblika, njihovo intrigantno ponavljanje, zaludjuju savrsenstvom gde su reci suvisne. Kad se doda misticizam ponavljanja oblika, primena matematickih principa, postaje jasno da su keramicke plocice jako kompleksne o cemu su napisane brojne studije.

[ljerka]

Prolazimo i kroz mala ususkano dvoriste Daraxa, “ Oci sultanice” unutar Nasridovih zidova palata. Neveliko, puno zelenila, trapezastog oblika, sa centalnom fontanom na dva nivoa pleni stilom. Hlad prave visoka stabla bagrema, ispod kojih je oblikovano, jarko zeleno zbunje simsira, tu su i cemprese i neizbezna stabla pomorandzi. Ka fontani vode male stazice koje se oko nje kruzno zavrsavaju. Mali i prijatni kutak i vrelim letnjim danima pruzao je osvezenje u senci zelenila, dodatno osvezen prisustvom vode.

Izmenjeno 16 jan 2011 (ljerka)