Tasos - putopisi, opisi, fotografije, video snimci...

[mirarbi]

Na predlog forumašice Cmoke, otvaram novu temu. Kako je, da kažem tako, glavna tasoska tema "Tasos - ostrvo koje se voli" postala glomazna i kako je odavno pretvorena u kafić (a u međuvremenu je, na žalost, i zaključana, zbog sukoba dve grupe forumaša), putopisi, izveštaji sa putovanja, iskustva, fotografije... izgubljeni su u masi stranica, pa je došlo vreme da budu izdvojeni.

Naravno, dozvoljeno je i dobrodošlo dodavanje novih sadržaja, al' ovog puta ISKLJUČIVO I SAMO O TASOSU!!!.

Za početak - DETALJNA MAPA TASOSA - zgodna za deljenje, štampanje: KLIK OVDE.

Puno tekstova o Tasosu obogaćenih fotografijama: KLIK OVDE.

A zatim i Tasos predstavljen do najsitnijih detalja: KLIK OVDE.

Izmenjeno 24 apr 2016 (mirarbi)

[mirarbi]

Geografski i demografski podaci

Tasos (Thassos ili Θάσος) je najsevernije ostrvo Egejskog arhipelaga, smešteno veoma blizu istočne obale grčke oblasti Makedonija, udaljeno 6 nautičkih milja (oko 11 kilometara) od luke Keramoti, 12 nautičkih milja (oko 22 kilometra) od grada Kavale, 27 nautičkih milja (oko 50 kilometara) od Svete Gore.

Geografski, ostrvo pripada teritoriji zvanoj Trakija, prefekturi Kavala.

Površina Tasosa iznosi oko 390 km², što ga čini devetim po veličini ostrvom Grčke.

Od zapada prema istoku, ostrvo je široko 22 kilometra, a od severa prema jugu, dugačko je 26 kilometara, zahvaljujući čemu ima prilično pravilan, okruglast oblik.

Dužina tasoske obale, merena u krug, iznosi 93 km, što nam govori da je moguće obići ga za nepunih dva sata, vozeći se dobrim putem, većim delom tik uz more.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Flora

Zbog bujne vegetacije – mnoštva borova, kedrova, hrastova, nepreglednih plantaža maslina i najrazličitijih vrsta žbunova, Tasos često nazivaju „Šuma koja pliva“ ili„Smaragdno ostrvo“. Da ga pre tridesetak godina (krajem osamdesetih) nije zahvatioveliki požar, ostrvo bi bilo još zelenije.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Fauna

Na Tasosu preovlađuju vodozemci, gmizavci i ptice. Divljih vrsta sisara nema, osim poneke lasice. Retki su oni koji kažu da su videli zečeve i tu i tamo ponekog jelena.Ovce i koze su često prisutne na tasoskim obroncima. Ipak, mačke su najzastupljenije domaće životinje, kao i na drugim grčkim ostrvima

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Klima

Klima na Tasosu je zdrava i uravnotežena, o čemu je i sam Hipokrat, utemeljivač medicine kao nauke i najčuveniji grčki lekar, pisao tokom svog trogodišnjeg boravka na ostrvu, krajem 5. veka pre nove ere.

Zahvaljujući svom severnijem položaju, tropske temperature, kao na nekim južnim grčkim ostrvima, nisu zabeležene. Takođe, Tasos je zaštićen od jakih vetrova, koji su karakterističan problem većine grčkih ostrva. Ako i dođe do pojave vetra, u pitanju su prijatni, spori, osvežavajući vetrovi. Vazduh po pravilu nikada nije prezasićen solju i vlagom i ne dešava se da tokom toplih letnjih večeri ne može da se diše i da sve što ostane napolju tokom noći do jutra bude mokro. Po toj svojoj posebnoj svežini i čistoći vazduha Tasos je bio čuven još u antičko doba.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Mitologija

Prema izvorima čuvenog, antičkog istoričara Herodota, ostrvo je dobilo ime po Tasosu, sinu feničanskog kralja Aginora, koji je predvodeći deo organizovane, spasilačke, brodske ekspedicije stigao na ostrvo tražeći svoju sestru Evropu, koju je oteo Zevs, i tu se, s’ obzirom da je nije pronašao, trajno nastanio, oduševljen klimatskim uslovima i bujnošću vegetacije, a i nemogavši da se vrati kući bez nje.

Scena u kojoj Zevs, prerušen u bika, otima Evropu, prikazana je na spomen ploči u luci u Limenariji.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Istorija

Istorija Tasosa veoma je burna i bogata. Prolazio je kroz ruke raznih osvajača, koji su ostavljali tragove svojih kultura na njemu.

Postoje oprečna mišljenja o tome ko su bili prvi stanovnici Tasosa. Većina istoričara smatra da su ostrvo prva naselila tračka plemena, kao na primer Edoni. Druga grupa istoričara veruje da su prvi stanovnici Tasosa ipak bili Grci. Arheolozi su pronašli brojne tragove koji svedoče o slavljenju grčkog boga Herakla kao zaštitnika ostrva.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

Izmenjeno 7 maj 2016 (mirarbi)

[mirarbi]

Automobilom do Tasosa

Iz Srbije se do Tasosa, tačnije do luka u Kavali ili Keramotiju, možete zaputiti preko Makedonije, ili preko Bugarske. Rutu preko Makedonije, iako je duža, vozači godinama unazad najčešće biraju, kao proverenu i bezbednu, a i bržu, jer se najvećim delom vozi auto-putem. Međutim, zadnjih par godina, paralelno sa napredovanjem radova na izgradnji bolje infrastrukture, ruta preko Bugarske postaje sve popularnija.

O putu do Tasosa preko Makedonije, pa i o putu preko Bugarske, moguće je na netu naći puno korisnih tekstova.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Autobusom do Tasosa

Ukoliko odlučite da do Tasosa krenete autobusom u toku letnje turističke sezone najbolje je da prevoz uplatite kod neke od domaćih turističkih agencija, koje u svojoj ponudi imaju aranžmane na Tasosu, bez obzira da li ste i smeštaj uplatili kod neke od tih agencija, ili ste rešili da ih angažujete samo za uslugu prevoza. U tom slučaju u cenu autobuske karte najčešće je uračunata i cena karte za trajekt. Cene povratnih karata za odrasle osobe kreću se u rasponu od 60 do 90 evra, u zavisnosti iz kog grada u Srbiji krećete ka Tasosu. Mališani uzrasta do 2 godine ne plaćaju kartu, dok se deci uzrasta do 12 godina, koja koriste zasebno sedište u autobusu, najčešće odobrava popust od 20%. Karta u jednom pravcu košta pedesetak evra.

Ukoliko do Tasosa planirate da krenete autobusom, ali van letnje turističke sezone, tj. bez mogućnosti da prevoz uplatite kod neke od domaćih turističkih agencija, moćićete preko Interneta, ili lično u Novom Sadu, Beogradu ili Nišu, da kupite autobusku kartu do Soluna, a zatim u Solunu, u sopstvenoj organizaciji, da pređete na autobus za Kavalu, odakle ćete opet samostalno doći do luke i ukrcati se na trajekt za Tasos. Cene karata u jednom smeru kreću se u rasponu od 45 do 80 evra, u zavisnosti iz kog mesta u Srbiji polazite za Solun, dok se cene povratnih karata kreću u rasponu od 75 do 135 evra.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Vozom do Tasosa

Vozom je iz Srbije moguće stići samo do Soluna, a odatle je najbolje na glavnoj autobuskoj stanici ući u autobus koji saobraća na relaciji Solun – Kavala.

Na relaciji Beograd – Solun i nazad, od maja 2014. godine, ponovo saobraća međunarodni voz „Hellas“, koji je ukinut u februaru 2011. godine, jednostranom odlukom Grčke železnice. Voz polazi iz Beograda svakog dana u 18 časova i 45 minuta, a u Solun stiže sledećeg dana oko 11 časova. Polazak ovog voza iz Soluna je svakog dana u 15 časova i 52 minuta, a dolazak u Beograd narednog dana oko 6 časova ujutru.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Avionom do Tasosa

Iako u blizini Kavale, tačnije na 40 km od Kavale u mestu Hrisupoli, postoji međunarodni aerodrom „Aleksandar Veliki“, iz Srbije ne saobraća direktna avio linija do tamo. Avionom je iz Beograda moguće stići samo do Soluna ili Atine.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

* * *

Plovidba trajektom

Trajekti do Tasosa saobraćaju iz dva obalna mesta: Kavala i Keramoti. Iz Kavale je moguće ukrcati se na trajekt do Skale Prinos, a iz Keramotija do Limenasa. Plovidba na relaciji Kavala – Skala Prinos traje 75 minuta, a na relaciji Keramoti – Limenas samo 35 minuta.

Među srpskim turistima daleko popularnija linija je Keramoti – Limenas, kako zbog češćih polazaka (u sezoni na svakih pola sata), kraće plovidbe, tako i zbog nižih cena karata. Iako je Keramoti 39 km dalje od Kavale, u pravcu Ksantija, isplati se preći ovu razdaljinu i ukrcati se na trajekt za Tasos baš iz Keramotija.

Sve do leta 2009. godine, trajekti su, istina retko, polazili i iz mesta Nea Peramos, koje je značajno bliže Solunu od Kavale i Keramotija, ali od kako je najveći deo auto-puta Egnatia završen, ova linija je ukinuta.

Ostatak teksta pročitajte: OVDE.

Izmenjeno 7 maj 2016 (mirarbi)

[mirarbi]

UPUTSTVO ZA DESETODNEVNO KONZUMIRANJE TASOSA

Na zahtev forumasa koji ce prvi put letovati na Tasosu, a kojima je za obilazak ostrva i svih njegovih gradica, seoca, plaza, znamenitosti... na raspolaganju samo desetak dana, sastavila sam desetodnevni plan, koji bih ja sprovodila kad bih sada, kao oni, prvi put isla na Tasos.

Naravno, redosled dana treba menjati i prilagodjavati tome gde ste na ostrvu odseli, koliko ste umorni od puta, koliko ste pripremljeni za izlaganje Suncu i vrucinama, kakvi su vam afiniteti i slicno. Konkretno, moj plan je pravljen za forumasa koji ce odsesti u Limenasu, ali je vrlo primenljiv i za sve ostale. Forumasi su ga prozvali "Uputstvo za desetodnevno konzumiranje Tasosa". Dakle idemo:

1. Podjimo od toga da cete prvog dana biti umorni od puta i da vam nece biti do neke velike voznje, pesacenja, penjanja i slicno. Zato mislim da je tog prvog dana najbolje da odete na neku organizovanu plazu u blizini Limenasa, do koje se lako stize. Moja preporuka za taj prvi dan bi bio Makriamos kompleks sa istoimenom plazom. Napomena, ulaz se placa oko 3 evra dnevno po osobi (do 19h).

- Makriamos

Fotografije Makriamosa potrazite OVDE, u Cmokinoj foto turi.

2. Sledeceg dana, odmorni i zeljni akcije, biste mogli da se popnete do amfiteatra na brdu iznad Limenasa, a zatim da se pored crkvice spustite do stenovite uvale pored kafica Karnagio i tu uzivate u kupanju, skakanju i ronjenju u extra cistoj vodi.

- amfiteatar na brdu iznad Limenasa

A zatim da se u poslepodnevnim casovima odvezete do sela Panagia, na jagnjetinu ili neki drugi lokalni specijalitet, u hvaljeni restoran ispod velikog platana, a onda spustite do Golden beach-a i tu kupate sve do veceri.

- Golden beach

Kao što vidite, na Golden beach-u zna da bude velikih talasa, ali se "zalomi" i po neki dan kada je more mirno i ravno kao staklo.

- Golden beach u retko mirnom izdanju

3. Treceg dana biste mogli da se kupate i izlezavate u debeloj hladovini Pachis plaze i rucate u restoranu na obali, blizu drvene skakaonice (ili sta je vec).

- Pachis

4. Cetvrtog dana bih se na vasem mestu uputila ka Kiniri, na Paradise beach i tu uzivala celog dana.

- Paradise beach

5. Petog dana bih krenula do Limenarije, prosetala kroz mestasce, kolima otisla malo dalje od Metalia plaze, videla skulpture od belog mermera sa uklesanim znacima Zodijaka, poredjane u krug, spustila se na Metalia plazu, okrepila u kaficu na plazi, koji put okupala, a zatim peske obisla kompleks i brdo i park iznad plaze, te se nesto kasnije odvezla nazad u pravcu Limenarije do fabrike i galerije nakita "Iris Gold", sa predivno uredjenim vrtom i vidikovcem iznad mora, a zatim i do Tripiti plaze i tu rucala u italijanskom restoranu "Maestral", a onda celo posle podne kupala na Tripiti plazi ili na divljim plazicama posle Skale Marion.

- "Iris Gold"

- Tripiti

6. Sestog dana bih pronasla Docinu plazu (Mermernu plazu ili Saliaru) sa belim, mermernim kamencicima, oko 4 km dalje od rampe na ulazu u Makriamos kompleks i tu uzivala celog dana (ponesite hranu i pice, jer u blizini te plaze nema nikakvih sadrzaja).

- Docina plaza

Jos slika Docine plaze potrazite u mojoj foto turi: "Plava laguna"

Docino uputstvo kako doci do ove prelepe plaze: "Ovako cu da ti objasnim, od Limenasa izadjes na glavnu magistralu sto ide oko ostrva, ides levo prema mestima Panagia, Potamia..., posle kilometar skrenes sa magistrale levo, pa posle 500 m desno put vodi na Makryamos. To je kompleks bungalova sa plazom, ali na samom ulazu u taj kompleks ima rampa. E pre same rampe ima desno prasnjav put koji vodi tamo. Tim putem kamioni dovlace mermer, videces sa plaze gore u brdu kako crnci kopaju dok vi budete uzivali. Znaci, gledaj na kilometar sat u autu, 4,2 km, nizbrdica i sa leve strane plazica. Malo dalje ima jos jedna ali samo ako imate dzip. Ako bi isli jos napred 3-4 km izasli bi na Golden Beach, ali napominjem nikako putnickim autom, i ponesite nesto za pojesti i popiti i suncobrane. Verovatno cete biti sami na plazi, malo ljudi zna za ovo."

"Ceka vas zemljani put kojim kamioni prevoze beli mermer. Put je ravan i dobar, ali prasine.... Odmah da kazem, ako postoji mogucnost da izbegnete da idete svojim kolima na ovu plazu, vi je iskoristite. Da li se isplati ici na ovu plazu svojim kolima? Misljenja su podeljena. Vi cete sami presuditi na osnovu fotografija. Naravno, opet cete verovatno biti sami. Moja preporuka je da idete vikendom, mozda kamenolom tada ne radi, pa vam nece remetiti mir po koji kamion kada prodje putem iznad plaze. Da Vati plaze (sledece u nizu) nismo pokusavali da dodjemo."

Izbegavajte odlazak na ovu plažu radnim danima, jer tada kamenolom radi, pa tim, i onako lošim putem, prolaze kamioni natovareni mermerom i dižu prašinu.

7. Sedmog dana bih, da sam na vasem mestu, posetila manastir Svetog Arhangela Mihaila i Aliki (sve tri uvale (mirnu, vetrovitu i divlju), stenoviti spic i arheolosko nalaziste), kupala se u jednoj od uvala (najradije na divljoj) i rucala u restoranu na obali, u zaledju mirne uvale.

- manastir Svetog Arhangela Mihaila

Napomena: ulazak u manastirski kompleks nije dozvoljen u sortsevima, bermudama, kratkim suknjama, dekoltiranim majcama, majcama na bretele...zato ponesite duge pantalone ili dugacke suknje i majce sa rukavima ili marame za preko ramena (ko bas nema, dobije na ulazu, a po izlasku da vrati ).

- Aliki - mirna uvala

8. Osmog dana bih se odvezla do Pefkarija, u Albatros centru za sportove na vodi uplatila voznju skuterom, pedalinom, padobranom ili camcem sa staklenim dnom, jos malo brckala, a zatim uputila u planinsko selo Teologos na rucak (najpoznatije taverne su "Iatroy" (kod brkatog Koste) i "Augustos"), te posle rucka produzila do predivne plazice Notos, na poslepodnevni kupanjac.

Ukoliko budete imali viška vremena, obiđite i staru vodenicu u selu Teologos, koju je u svojoj foto turi predstavila naša Pefkari.

- Teologos

Putnica: "Notos je jedna mala plaza koju smo otkrili pred kraj i na njoj se najvise kupali. Dakle tacno na 2,5 km od crkve u izgradnji u Potosu, 50m nakon skretanja za plazu Roso Gremos, nalazi se ova uvalica koja se vidi sa puta. Tu ima puno parkiranih kola pa necete pogresiti. Plaza mala, ima lezaljke i suncobrane i nista vise. Voda tirkizno smaragdna, pesak sitan, vidite skoljke i rakove u vodi, a preko puta velicanstveni Atos. U neko doba s brda sidje tip da naplati lezaljke i donose kukuruz i krofne. Drugih sadrzaja nema, ali plaza je super."

Da se nadovezem na Putnicino objasnjenje... Na Notosu postoje lezaljke i suncobrani za iznajmljivanje, ali ima dosta mesta za svoju opremu, kao i na svim ostalim tasoskim plazama.

- Notos

9. Devetog dana bih se kupala na Psiliamos plazi i u povratku obisla Potos i rucala u taverni "Poseydon" na obali.

- Psiliamos

Psiliamos plaza se nalazi na nekih 5 km od Potosa u pravcu ka Alikiju. Ima, na obodima, stenoviti deo sa hladom, na sredini pescani deo, i gore, pored puta, zemljani prostor sa dosta mesta za parking i restoran.

Ovo je jedna od mojih najomiljenijih plaza na Tasosu. Pesak na dnu je toliko mekan i pruza neverovatan osecaj dok ga gazite - kao da hodate po velikom tepihu u sred mora.

10. Desetog dana bih se vratila na plazu koja mi se u prethodnih devet dana najvise svidela i na njoj uzivala ceo dan i punila baterije za putovanje koje mi predstoji.

Naravno, redosled predlozenih obilazaka po danima mozete da menjate i uskladjujete svojim interesovanjima, trenutnom raspolozenju, stepenu crvenila od Sunca i sl.

Ukoliko u nekom danu budete imali malo lufta, mozete na pola sata, sat, dva, obici i neke manje plazice (gradske plazice u Limenasu, Limenariji, Potosu, Skali Marion..., ili plaze u blizini Limenasa: Tarsanas, Nisteri, Glifoneri...), kao i mestasca i seoca, koja vam se nadju na putu. Interesantno bi bilo udenuti negde obilazak Giole (smaragdnog jezerca u steni koja se nadvija nad morem) (slikovito uputstvo za nalazenje Giole sam dala OVDE), jezera Maries u selu Maries i vodopada u selu Kastro...ukoliko budete imali snage i volje za to, kao i eventualni izlet brodicem (vidite sta plan izleta obuhvata, pa neki od dana u kojem je planirano ono sto se tokom izleta obilazi, mozete da zamenite izletom).

Napomena: Većina fotografija prikazanih gore preuzeta je sa sajta http://www.flickr.com.

[mirarbi]

Korisna stvarčica, TASOSKI DALJINOMER (neka vas ne zbune dva podatka, tj. dve kilometraže za razdaljinu između dva ista mesta - jedan podatak je za razdaljinu kada se krećete jednom, a drugi podatak je za razdaljinu kada se krećete drugom stranom ostrva):

[mirarbi]

Pitala me je forumasica sa nickom "Putnica", koje su plaze najblize Limenarije za odlazak na brzaka. Evo odgovora:

Najblize su Tripiti beach i Metalia beach.

- Tripiti je na nekih 1,5 do 2 km peske od vile Konstantina, u kojoj planiras da odsednes, u pravcu ka Skali Marion. Plaza je peskovita, sa sitnim sljunkom u vodi. Drveca ima samo na obodu plaze, tako da bi bilo dobro imati svoj suncobran ili ga iznajmiti.

- 1km (vazdusnom linijom) na drugu stranu, ka Potosu, od luke u Limenariji, betonskim stepenicama do vrha brda na kojoj je Palataki (zuti dvorac iznad Limenarije), pa zatim dole stazom, pored napustenog rudnika, je plaza Metalia beach (iako izgleda da je blizu, odmah s' druge strane brda, niposto nije plaza za odlazak na brzaka - posteno cete se umoriti dok dodjete do brda, pa peske stotinak stepenika gore, pa onda opet stazom dole - jezik da isplazis). Do ove plaze se moze i kolima, prodjes crkvu na izlazu iz Limenarije i onda vozis pravo u pravcu ka Potosu i posle jedno 500m skrenes desno na zemljani pute i spustis se do Metalie. Pristojna je, voda je cista, ali su duz celog plicaka klizave kamene ploce, tako da je ulazak u vodu vrlo nezgodan, osim u krajnjem levom delu - ka Pefkariju. Drveca na plazi, koje bi zamenilo suncobran, nema.

Naravno imas i malu plazicu u centru Limenarije, do koje ti od vile Konstantina treba 5 minuta peske, ali mi ona nije bila nimalo privlacna i nijednom nisam pozelela da se tu okupam. To je kao mala uvalica, u produzetku setalista, pre luke. Ima tus, garderobu za presvlacenje, guzve nema, voda je mutna.

Najbolja plaza (relativno) blizu Limenarije, a po meni i najbolja plaza u tom juznom delu ostrva, je plaza Pefkari. Ona je nekoliko kilometara od Limenarije. Nezgodno je do nje ici peske (mada smo mi isli) jer moras da ides uzbrdo, nizbrdo, pa opet uzbrdo, nizbrdo...kroz maslinjake, kozjim stazama, tako da tih par kilometara za onog ko pesaci ispadne duplo vise. Moze se i putem, magistralom, ali tu nije bezbedno zbog kola i autobusa koji jure. Naravno, za vas koji odete tamo svojim kolima, to je 5 do 10 minuta voznje, bukvalno.

Dakle, u Pefkariju postoje dve velike uvale, jedna do druge. Na obali je sitan sljunak, pomesan sa peskom. Voda je kristalno cista. Po obodima uvala ima stenovitih delova za skakanje i ronjenje. Ima lezaljki i suncobrana za iznajmljivanje, ali uvek ima pregrst mesta za svoj peskir i svoj suncobran. Nadje se i po koje drvo, da ti pravi hlad. Tu je lociran i "Albatros" - centar za sportove na vodi (pedaline, banana, camac sa staklenim dnom, gliser koji vuce padobran, skuteri, ronilacka oprema i sl.).

Znaci, na tvom mestu bih na brzaka odlazila kolima u Pefkari - najbolja i najbrza solucija. A i Potos, ako vise volis pescanu plazu, nije daleko (1km od Pefkarija).

Veruj mi da ces imati sta da obilazis svih 15 dana (Pefkari, Potos, selo Teologos, manastir Svetog Arhangela Mihaila - na putu ka Alikiju, Aliki, Paradise beach, Skala Potamia, Golden beach, Makrijamos, Skala Rahoni, Limenas, Pachis beach, Tarsanas beach, Nisteri, Glifoneri, Livadi ...).

Nadam se da sam pomogla.

Pozdrav!!!

[mirarbi]

Forumas Ivan iz Backe Palanke je po sopstvenoj inicijativi "precesljao" celu temu o Tasosu, na ovom i drugim forumima i sakupio sve bitne informacije o plazama:

Limenas – gradska plaža

Gradska plaža je sasvim pristojna. Voda je čista i bistra, iako se nalazi u blizini luke. Na raspolaganju su vam ležaljke i suncobrani duž čitave plaže, koje možete da koristite ceo dan besplatno ukoliko naručite piće u nekom od obližnjih restorančića. Ako niste raspoloženi za plaćanje, možete da koristite brojne klupice u hladu drveća, kojeg ima na zadnjem delu plaže.

Kako stići? Nalazi se u Limenasu, uz staru luku.

Karnagio

Mala plaža ispod istoimenog kafića. Iznad plaže je plavo-belo okrečena crkvica i zemljani putić koji vodi ka borovoj šumi i arheološkim kompleksima. Ova plaža ima stenovitih delova, idealnih za skakanje i mnogo praznih uvalica, pogodnih za osamljeno sunčanje, brčkanje i ronjenje.

Kako stići? Desetak minuta hoda od gradske plaže u Limenasu u pravcu kafića „Karnagio“ na stenama.

Makriamos

Uređen kompleks uz plažu. Dobro za porodice sa malom decom. Ulaz u kompleks u sezoni se plaća 3 € po osobi do 19 h, a nakon toga je ulaz besplatan.

Kako stići? Od Limenasa je udaljena oko 2 km. Izađe se na glavnu magistralu koja ide oko ostrva, ide se levo prema mestima Panagia, Potamia..., posle 1 km se skrene sa magistrale levo, pa posle 500 m desno put vodi na Makriamos.

Mermerna (Saliara) & Vati

Obe plaže sa snežno-belim, mermernim šljunkom i tirkizno plavim morem.

Kako stići? Od Limenasa krenete ka kompleksu Makriamos. Na samom ulazu u taj kompleks postoji rampa. Pre same rampe videćete desno prašnjavi put koji vodi ka Saliari i Vati plaži. Krenite tim putem, kojim inače kamioni dovlače mermer. Gledajte na kilometar sat u autu, 3,5 km (neki kažu 4,4 km), nizbrdica i sa leve strane plažica. Put je loš, tako da je bolje ići motorčetom ili iznajmljenim kolima, ne svojim.

Do plaže Vati produžiti istim putem, proći uvalu gde se utovaraju brodovi i sledeća uvala je plaža Vati.

Vurnelis

Loša, šljunkovito-kamenito-peščana plaža, sa najčešće mutnim morem.

Kako stići? U Limenasu, iza nove luke u pravcu Tarsanas plaže.

Tarsanas

Tarsanas je jako mala plaža sa prirodnim hladom, preslatkim kafićem, tavernom, skakaonicom.

Kako stići? Od nove luke u Limenasu se krene glavnim putem u pravcu Skale Rahoni, Pahisa...Nakon desetak minuta pešačenja, na samom izlasku iz mesta, na blagom uzvišenju, nailazite na tablu na kojoj piše „Tarsanas beach“. Kroz cvetni luk, betoniranom stazicom pored bele vile sa lepim dvorištem, spuštate se ka plaži i kroz još jedan cvetni luk izlazite na istu.

Nisteri

Plaža sa dosta hlada i prostora.

Kako stići? Nalazi se oko 8 km od Limenasa prema Skali Prinos.

Papalimani

Peščana, uža plaža, sa dosta prirodnog hlada. Organizovana, sa restoranom u zaleđu.

Kako stići? Papalimani plaža se nalazi na oko 1,7 km od Nisteri plaže u pravcu iz Limenasa ka Limenariji. Postoji i tabla sa desne strane narandžaste boje sa nazivom „Papalimani“ - uočljiva je. Parking je pored magistrale, u hladu borova.

Four season

Plaža istoimenog hotela. Uža, peščana, sa prirodnim hladom, ležaljkama i suncobranima. Na ulazu u vodu je šljunak i po koji veći kamen i poprilično ježeva. Kada se taj deo prepliva, dolazi se do predivnog dela, sa mekim peskom pod nogama.

Kako stići? Prva uvala nakon plaže Papalimani, prekoputa magistrale u odnosu na hotel „Four season“. Oznake nema. Parking ne postoji.

Glikadi

Plaža hotela „Glikadi“. Simpatična, peščana, sa ležaljkama i suncobranima. Ulaz u vodu na nekim delovima dobar, na nekim sa krupnijim šljunkom.

Kako stići? 500 m od plaže Four season, prekoputa magistrale u odnosu na hotel „Glikadi“. Parking prostor postoji.

Glifada

Duga, široka, peščana plaža.

Kako stići? Od Limenasa se krene ka Pahisu i Skali Rahoni. Na nekih 8 km, kad se prođu sve pobrojane plaže (Tarsanas, Nisteri, Papalimani, Four season, Glikadi), nailazi se na ovu plažu.

Glifoneri

Mala plaža, ali nestvarno lepa, beo pesak, ima dosta hlada, ležaljke koje su besplatne i kafić u kome je Coca-Cola prošle godine bila samo 1 €.

Kako stići? Krenete od Limenasa ka zapadnoj obali i otprilike posle 10 km sa desne strane stoji tabla „Loulouadis hotel“, e tu skrenete desno, vozite se 100 – 200 metara putem na desno do kraja (još jedno 500 m) i izbijate direktno na plažu, koja se nikako ne vidi sa puta.

Pahis

Lepa plaža sa puno hlada i predivnim morem.

Kako stići? Iz Limenasa krenete magistralom ka Skali Prinos i nakon 10 – 11 km, pre Skale Rahoni, nailazite na ovu plažu. Postoji lepo obeleženo skretanje udesno, ka moru, tabla „Hotel Pachis Beach“.

Ako želite da izađete na deo plaže na kojem je ona drvena skakaonica, sa svih fotografija ove plaže, onda iz pravca Limenasa NE skrenete kod natpisa „Hotel Pachis Beach“, već 50 m posle. Videćete sa desne strane, pored puta, zemljani deo sa parkiranim kolima. Tu skrenete, parkirate kola i stazicom se spustite tačno na deo plaže sa pomenutom drvenom skakaonicom. Tu je znatno manja gužva nego na ostatku plaže, a ima i hlada. Skakaonicu ne preporučujem da probate, jer je vrlo trošna i rasklimana.

Skala Rahoni

Lepa i duga plaža sa hladovinom, ali često i sa dosta trave u vodi.

Kako stići? Skala Rahoni je manje mesto kad se krene zapadnom stranom od Limenasa na jug 12,5 km.

Skala Prinos i Dasilio

Skala Prinos je okružena sa nekoliko dugih, peščanih plaža, na kojima je voda najčešće mirna i izuzetno čista.

Na samo 1 km udaljenosti nalazi se mala oblast Dasilio, koja je dobila naziv po borovima, koji su tu naročito zastupljeni („dosos“ znači šuma). U Dasiliu postoji jako lepa peščana plaža, uz koju je smešteno nekoliko lepih i veoma luksuznih hotela.

Kako stići? U samoj Skali Prinos i 1 km dalje.

Skala Sotiros

Svako jutro je voda fenomenalna, kristalno čista, ma to treba videti. Svako popodne - veče javljaju se talasi, koji nose malo trave (stvarno malo) po površini vode, ali i tada je voda O.K.

Kako stići? Gradska plaža u Skali Sotiros.

Skala Kalirahis

Tipične plaže jednog malog mesta na ostrvu. Nisu urbane. Nema gužve. Peskovite. Voda mirna, čista.

Kako stići? Centar i oko centra Skale Kalirahis.

Skala Maries

U centru Skale Maries nalazi se mala šljunkovita plaža sa kristalno čistom vodom, na kojoj nikada nema gužve. Pored plaže postoji više restorana, koji imaju odlične riblje specijalitete.

Kako stići? Centar Skale Maries.

Platanas

Pesak na njoj je toliko sitan, da liči na mulj. Zbog toga i voda nije bistra, već gotovo uvek zamućena.

Kako stići? Na ulazu u Skalu Maries iz pravca Skale Prinos i ostalih skala.

Atspas (Šećerna plaža)

Ova plažica je jako lepa, ukoliko na njoj nema gužve, što je slučaj u junu i septembru. Tokom jula i avgusta je prepuna kupača, koji za sobom ostavljaju mnogobrojno smeće. More je ovde inače kristalno čisto, a plićak jako dug. Na plaži postoje suncobrani i ležaljke za iznajmljivanje. Iza njih je postavljena mreža za odbojku, a automobili se parkiraju tik uz plažu. S’obzirom da je na ovoj plaži nekako uvek prijatna atmosfera, ljudi lako dođu u kontakt jedni s drugima, te se dobro društvo za odbojku brzo nađe. Plaža je karakteristična po tome što na okolnim stenama ima hobotnica, a u vodi možete naći morske zvezde.

Kako stići? Na izlazu iz Skale Maries, u pravcu Limenarije, sa desne strane, ispod magistrale, nalazi se Atspas plaža (tzv. Šećerna plaža).

Divlje uvale posle Skale Maries

Dugačka, gotovo pusta, peščana plaža, sastavljena iz više uvala.

Kako stići? Kada se dolazi iz pravca Limenasa, posle Skale Maries, skreće se kod putokaza za „Ancient pottery factory“, i kada se tim putem dođe do kapije jednog dvorišta (sa gomilom krša i nekih burića...), i kada se misli da nema puta dalje, slobodno priđite i sa leve strane će vam se ukazati put između ograde i nekog šipražja, kojim se obiđe to imanje i posle par stotina metara naiđe na samu „Ancient pottery factory“. I oko nje se obiđe sa donje strane (ima jedan malo strmiji deo), tu ostavite auto i uz samu ogradu se spustite do stena, koje se blago spuštaju ka moru, preko kojih dođete do uvale - plaže.

Tripiti

Plaža je peskovita, sa sitnim šljunkom u vodi. Ulaz u vodu je sa desne strane odličan, a sa leve strane prilično kamenit. Tuševa nema. Ima školjkica u vodi i na plaži. U zaleđu plaže je veliki hotel sa bazenom i još manjih hotela, restorana i veliki parking. Na plaži, desno, postoji betonski mol – skakaonica. Takođe, postoji velika šuplja stena sa prolazom po sredini. Ko ispliva kroz taj prolaz, nailazi na malu, lepu uvalu koja se spolja, sa kopna, ne vidi.

Kako stići? Ova plaža se nalazi na 1,5 km pre Limenarije, kad se dolazi iz pravca Skale Maries. Skrene se desno sa magistrale na uži put, koji vodi sve do velikog parkinga i plaže.

Stelakis

Peščana plaža u Limenariji, od Tripitija do centra, duga nekoliko kilometara. Na nekim delovima O.K. za kupanje, na nekim sa puno mulja, kamenja i ježeva u vodi. More najčešće zamućeno.

Kako stići? U Limenariji, od ulaza u mesto, do samog centra.

Limenarija – gradska plaža

Mala, u samom centru, između šetališta i luke. Peščana. Voda najčešće mutna. Nikada nije gužva. Ima suncobrana, ležaljki, kabina za presvlačenje i tuševa. Loša, al' može da posluži.

Kako stići? Centar Limenarije.

Metalia

Pristojna, voda čista, ali su duž celog plićaka klizave kamene ploče, tako da je ulazak u vodu vrlo nezgodan, osim u krajnjem levom delu – ka Pefkariju. Drveća na plaži, koje bi zamenilo suncobran, nema. Postoji jedan mali kafić i frižider za sladoled.

Kako stići? 1 km (vazdušnom linijom) ka Potosu, od luke u Limenariji, betonskim stepenicama do vrha brda na kojoj je Palataki (žuti dvorac iznad Limenarije), pa zatim dole stazom, pored napuštenog rudnika, je plaža Metalia beach (iako izgleda da je blizu, odmah s druge strane brda, nipošto nije plaža za odlazak na brzaka - pošteno ćete se umoriti dok dođete do brda, pa peške stotinak stepenika gore, pa onda opet stazom dole).

Kolima se dolazi tako što se krene glavnim putem iz Limenarije u pravcu Potosa. Prođe se crkva na izlazu iz Limenarije, ostavi u daljini sa desne strane Palataki, vozi dalje još nekih 600 metara, a zatim desno ugleda skretanje, uži putić koji se spušta ka Metalia plaži. Tim puteljkom se zapravo ukoso vraća nazad u pravcu Limenarije, i na kraju spusti dole do zaleđa same plaže. Tu u zaleđu je čistina, crvenkasti pesak, ispred napuštenih zgrada starog rudnika, gde se svi motorizovani posetioci parkiraju.

Pefkari

Prva uvala – nosilac plave zastavice u sezoni 2006. Duga oko 200 m. Bliže hotelima je jedan širi deo od sitnog belog peska, koji postepeno prelazi u šljunak. Šljunak je i u vodi, duž celog plićaka, sa po kojom većom pločastom stenom. Voda je uvek čista i prozirna, upravo zbog toga što u plićaku nema peska, koga bi talasi podigli i zamutili je. Od ulaska u vodu, dubina se postepeno povećava. Na nekoliko metara od obale dubina je već preko dva metra, tako da nema onog dosadnog pešačenja po plićaku do dubine pogodne za plivanje. Na obodima uvale su stenoviti delovi, istina sa po kojim ježom, tako da savetujem oprez. U zaleđu ove plaže su restorani i hoteli, tuševi, a postoje i ležaljke i suncobrani za iznajmljivanje, kao i ronilački centar i „Albatros“ – centar za sportove na vodi.

Druga uvala - Uz drugu uvalu, u pravcu prema Potosu, smešten je internacionalni kamp i u produžetku hotel „Alexandra beach“. Prvi deo plaže, ispred kampa je lep, sa prozirnom vodom. Kako idete dalje ka Potosu, ka pomenutom hotelu „Alexandra beach“, plaža postaje sve lošija, a voda sve mutnija. Ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje, kao ni tuševa i kabina za presvlačenje (osim ispred hotela „Alexandra beach“), u ovom delu nema.

Kako stići? Iz pravca Limenarije, 800 m pre Potosa.

Potos – gradska plaža

Bolja od limenarijske gradske plaže. Dugačka nekih 300 m. Najčešće ima gužve, naročito u sezoni. Puna ležaljki i suncobrana iz kafića u zaleđu (ne naplaćuju se, već se naruči piće). Voda nekad prozirna, nekad ne, nekad mirna, nekad sa talasićima.

Kako stići? Centar Potosa – kafić zona.

San Antonio (Breeze)

Peščana plaža. Dugački plićak. Isto kao u Potosu, ali manja gužva.

Kako stići? Plaža je u produžetku Potos plaže u pravcu ka Alikiju, odmah pošto se pregazi potočić koji se uliva u more.

Roso Gremos

Ima lepu hladovinu. Nema gužve na njoj. Ima hlada, ispod borova, ima stenja, ali i klasičnog peščanog dela sa ležaljkama.

Kako stići? Plaža na 2 km od Potosa istočnom stranom. Nalazi se neposredno pre Notos plaže, i može se preko stena preći na Notos plažu. Tu je skoro izgrađen veliki hotelski kompleks „Royal Paradise“ sa 5 zvezdica.

Notos (South beach)

Plaža mala, lepa, ima ležaljke i suncobrane, koji se plaćaju i ništa više. Voda tirkizno plava, pesak sitan, vidite školjke i rakove u vodi, a preko mora veličanstveni Atos. U neko doba, sa brda siđe tip da naplati ležaljke i suncobrane, i donosi kukuruz, krofne i hladno piće. Često se krije iza borića na vrhu brda (k’o policajac u filmu „Mrtav, ‘ladan“), i snima ko koristi njegove ležaljke i suncobrane, što i nije fer, jer nigde nije istakao cene ili makar obaveštenje da se taj plažni mobilijar plaća, te ljudi koji prvi put dođu na ovu plažu, mogu da se razbaškare misleći da je sve džabe.

Drugih sadržaja nema, ali je plaža super.

Kako stići? Na 2,5 km od crkve u izgradnji u Potosu, 50 m nakon skretanja za plažu Roso Gremos, nalazi se ova uvalica koja se vidi sa puta. Tu ima puno parkiranih kola, a i znak sa natpisom „Notos – South beach“, pa nećete pogrešiti. Put niz brdo do same plaže je jako loš, strm, zemljani i sa mnogo kamenja. Budite pažljivi!

Psiliamos

Plaža sa sitnim peskom. Ima hlada, ispod borova, ima stenja, ali i klasičnog peščanog dela sa ležaljkama. Kažu da je voda hladnija, jer ima slatkih izvora. U zaleđu postoji odličan kafić, tuš i parking.

Kako stići? Plaža na 7 km od Potosa, u pravcu Alikija. Ima dovoljno mesta za parkiranje automobila, na velikom zemljanom proširenju i duž puta.

Livadi

Sastoji se iz tri plaže (plažice ili uvale). Najuočljivija i najveća je plaža koja se vidi sa vidikovca kod manastira. Na plaži postoji kafić, koji najčešće ne radi i ležaljke koje najčešće nema ko da naplati. Na obali je šljunak, a u vodi kamenje jednim delom, a posle pesak. Plaža nije uvek najčistija, ali more najčešće jeste. Plaža i more lepše izgledaju odozgo sa puta.

Kako stići? Posle poslednje krivine pred uspon za manastir, skrene se sa puta desno, pa nizbrdo (kočnice na kolima moraju biti u top formi, inače...). Put je jako strm i loš. Ako ste sanjali da vozite Camel Trophy, put do ove plaže će vam biti lagana priprema. Kada silazite već na ovu plažu, nekih 200 metara pre plaže, imate skretanje levo za još jednu divlju uvalu, koju obilaze brodovi za krstarenja (zato što je to plaža do koje se, po mišljenju vodiča, može doći samo brodom). Nemojte se uzrujavati zbog brodića koji vam remete mir i samoću na toj plaži, oni se tu zadržavaju pola sata. Možete doći i kolima do nje, ali ne skroz, nego do dve napuštene kućice, pa peške između njih. Videćete u nastavku stazu kroz šumicu da bi stigli do plaže. Sve ukupno 10 minuta (500 m kolima + 70 m peške) od silaska sa glavnog puta.

Kekes

Plaža je stenovita. U vodu vode metalne stepenice. Ima dosta hlada.

Kako stići? Ova plaža se nalazi pre Alikija iz pravca Potosa, i ima ubedljivo najbolji zemljani put koji vodi do nje.

Aliki

Plaža iz snova, koji se naglo ruše posle 13 h. Dakle, prekrasna plaža, sa opojnim morem, predivnih nijansi plave i tirkizne, ali popodne nastaje velika gužva, nestaje hlad, a more se znatno zaprlja. Obavezno treba prepešačiti levim rtom do arheoloških nalazišta, jer je nagrada za naporno pešačenje i uspon po vrelom suncu – fascinantan prizor.

Mirna uvala - Jako lepa plaža, predivna za kupanje, ima lepih mesta za ronjenje, šetnju, izležavanje. Ima dosta restorana za okrepljenje.

Vetrovita uvala - Druga manja plaža, kada se kaldrmom spuštate dole sa magistrale skrećete levo. Sasvim je O.K., ali samo leva strana te plaže. Sa desne strane je nekakvo blato, i niko se u tom desnom delu ne kupa. Ako plivate između obale i stene koja se vidi na toj plaži, doćićete do sledeće plaže, do koje se dolazi ili čamcem ili nekom stazom pešaka.

Kako stići? Od Potosa krenuti istočnom obalom i voziti 19,4 km.

Što se tiče parkiranja automobila, najviše njih se parkira pored magistralnog puta, sa obe strane, a ima i onih koji se kaldrmom spuste do kampa uz vetrovitu uvalu, i tu ostave auto.

Gledano iz pravca Potosa, prvo nailazite na mirnu uvalu.

Divlja uvala posle Alikija

Lepa peščana plaža. U stilu Alikija, samo mirnija.

Kako stići? Kad dođete do Alikija, ne siđete dole na Aliki plažu, već produžite putem dalje ka Kiniri. Prođete jedno dve-tri krivine i gore, sa leve strane puta ugledate veliki motel (zove se nešto na S, da li Skorpion, ili tako nekako). Preko puta tog motela je proširenje na putu sa bedemom. Stanete na to proširenje, i dole ugledate tu uvalu. Pri završetku bedema se nalazi neugledna staza do dole, ima metalne rukohvate.

Kad krenete iz pravca Limenarije, Pefkarija i Potosa ka Alikiju, divlja uvala je poslednja u nizu.

Divlja plaža kod Alikija (Agios Ioannis)

Plaža je šljunkovita, a u vodi kombinacija šljunka i peska. More je čisto. Sama uvala, kada se posmatra, je prelepa, plaža divlja, većim delom peščana, voda smaragdno zelena sa sitnijim i krupnijim kamenjem. Ima malo hladovine. Oni koji vole da rone, imaće dodatno zadovoljstvo. Iza same plaže nalazi se istoimeno arheološko nalazište.

Kako stići? Krenete od Alikija prema Kiniri. To vam je jedna od poslednjih uvala na jugu, pre nego što nastavite gore na istok. Postoji znak koji ukazuje da je dole arheološko nalazište 300 m, dole prema plaži. Arheološko nalazište se zove „Ancient site of Agyios Ioannis Loukas“. Imate parking za kola, i to u hladu. Nemojte ni pokušavati da siđete dole kolima, osim ako nemate neki džip. Znači 300 m peške. Zvanično se zove Agios Ioannis.

Paradise

Izuzetno okruženje, divan pesak, rajsko more, nema gužve, plićak u kome svi uživaju. Dugo, dugo idete kroz plićak, da biste stigli do dubine dovoljne za plivanje. Zato je idealna za malu decu. Stalno ima talasa.

Kako stići? Od Potosa, istočnom stranom, vozite magistralom 30-tak km. Od magistrale do plaže vodi loš i strm zemljani put. Ako idete peške, 7 - 8 minuta hoda; ako idete kolima, jako je nezgodno mimoilaženje i kola se prilično oštećuju po tom putu, ali mesta za parkiranje, u zaleđu plaže, kad se spustite do dole, ima koliko hoćete. Oni koji čuvaju svoj automobil, isti ostavljaju gore uz magistralu (ne garantujem da će uvek biti mesta) i peške se spuštaju dole do plaže.

Skala Potamia i Golden beach

Ogromna, 3 km duga, urbana, peščana plaža, sa kristalno čistim morem, izuzetno dugim plićakom i najčešće velikim talasima. Ima malo hlada.

Nije celom dužinom jednakog kvaliteta. Ponegde ima kamenja u vodi, mulja, i samim tim i zamućene vode.

U zaleđu su restorani, kafići, marketi, vile…, jer se mesta Skala Potamia i Skala Panagia nalaze uz plažu.

Kako stići? Od Potosa krenuti istočnom obalom, i voziti magistralom nekih 40 km. Od ulaza u Skalu Potamia, pa sve do kraja 3 km duge uvale, celom dužinom se prostire plaža.

Zahvaljujem se Ivanu iz Bačke Palanke, koji se potrudio i sakupio informacije za ovaj tekst!

[mirarbi]

Jos korisnih informacija koje je sakupio forumas Ivan iz Backe Palanke:

G I O L A

Prirodno udubljenje u steni na samoj obali. Fenomenalno.

Unutrasnjost Tasosa

Mi smo obisli ceo Tasos gde smo mogli kolima. Nismo isli tamo gde su losi putevi, npr. Kastro, za to vam treba dzip ili iznajmljen auto. Obisli smo Kalirachi, Sotiras, Prinos, Rahoni, mesta u brdu koja su autenticna i imaju svoju dusu. Postoji Mikro i Megalo Prinos sto je drugo ime za Kazavitze i tamo smo rucali u divnoj taverni ispod platana u hladu. Guzva je bila velika, svi Grci dolaze tu na jagnjetinu. U restoranu radi Bugarka pa se prica srpski kao i svuda na ostrvu.

Selo Panagia je takodje autenticno, sa divnom crkvom i izvorom vode, prepuno djackih ekskurzija, veoma autenticno. I tu smo rucali savrsenu jagnjetinu, konobar je opet simpaticni Bugarin sa savrsenim znanjem srpskog.

Maries je manje mesto, mirno, zatekli smo coveka koji na terasi svira buzuki za svoju dusu, a pored njega zenica i beba u kolicima. Cista porodicna idila.

O Teologosu je vec puno receno, zaista divno mesto, sa mnogo lepih kucica i detalja i naravno cuveni restoran kod Koste ("Iatroy" je pravi naziv tog restorana). Kosta ima malo smek Zorana Radmilovica, kad prolazite kolima svira u zvizdaljku i zaustavlja vas. Veseo tip, slika se sa svima, nigde se ne reklamira, nije mu ni potrebno.

Manastiri

Na putu prema Alikiju se nalazi najveci manastir Arhangela Mihaila. Na zalost trenutno se renovira i ne mozete uci u njega, moze se setati po dvoristu odakle se pruza divan pogled na more. Pri ulasku u crkvu bicete posluzeni ratlukom.

Kada se krene u Maries postoji skretanje za manastir Uspenja Bogorodice. Manastir je jako lep, miran, mi smo bili sami kad smo dosli, ima jedan svestenik i jedan decko koji prica engleski. Takodje smo bili posluzeni ratlukom i fino smo se ispricali sa tim deckom.

Imali smo jako veliku zelju da stignemo i do manastira Sv. Pantelejmon. Do njega se stize iz Sotirasa nesto duzim i boljim zemljanim putem i iz Kazavita kracim i losijim putem. Mi smo krenuli iz Sotirasa ali smo se posle 1km vratili jer je to bilo previse za nasa kola. Jako los put, vododerine, puno rupa. Znaci bez dzipa ili iznajmljenih kola ne pokusavajte.

I jos nesto, kad krenete u manastire pristojno se obucite, jako su uvredjeni kad im dodju polugoli turisti jer to pokazuje nepostovanje prema svetinji. Imaju oni svoje kecelje i pantalone koje daju, ali nije to poenta. Postujte mesto na koje ste dosli i gledace vas drugim ocima. Nama su na primer dozvolili da slikamo i snimamo iako je u svim manastirima strogo zabranjeno.

Obavezno obici i crkvu Paraskeva u kojoj se nalazi (bar kada smo mi bili) klin kojim je Isus prikovan za krst. Tamo je i izvor svete, lekovite vode do koga se moze doci samo oko 7h ujutru kada je oseka (prava avantura).

Iris Gold - fabrika i prodajna galerija nakita, u Limenariji

Ovo je fabrika zlata i prodajna galerija nakita (zlatnog, srebrnog, kvalitetne bizuterije, satova, porcelanskih lutki...) koja se nalazi pre Tripiti plaze kad se krene iz Limenarije. Kompleks je jako lep, ima divan sredjen park i zaista ga vredi posetiti cak i bez namere da nesto kupujete. Imaju nepregledne police sa robom. Rade svaki dan do 22.30 uvece, tako da to moze biti veoma prijatna poseta.

Izmenjeno 23 apr 2016 (mirarbi)

[mirarbi]

Detaljan putopis forumašice Cmoke:

Cmoka80, 10.07.2008. godine:

"MOJ PRVI SUSRET SA TASOSOM"

Dragi forumasi,

Vratila sam se sa Tasosa i zaista zelim da podelim sa vama svoje novosteceno iskustvo. Pokusacu da budem temeljna, ali i jezgrovita. Ipak, zbog ljudi poput tebe, Sdonca, pisacu po danima sta sam radila.. Dakle..

Polazak iz Beograda, 27.06.2008. u krajnje neobicno vreme, u 2h nocu ispostavio se kao pun pogodak. Apsolutno nije bilo guzve na putu. Makedonsku granicu presli smo za tacno 15 minuta, a na grckoj se zadrzali 6-7 minuta. Idealno! Od dokumenata su nam trazili pasos i zeleni karton. Ne izbegavajte da stajete u red za drzavljene EU, jer je to sasvim ok.

Policije ima u Makedoniji, nisu nas srecom zaustavljali, a u Grckoj ih uopste nismo videli. Sve u svemu, moj suprug je postovao ogranicenja za svaki slucaj svuda osim u Srbiji.

Pratili smo znakove na putu i uputstva SAT plusa i bez problema se iskljucili na autoput za Kavalu. Malo smo se samo iznenadili sto nema stajalista niti benzinskih pumpi sve od Soluna do tamo, ali smo kasnije shvatili da se ta odmorista nalaze na magistralnom putu koji je blizi moru, tako da.. ako necete da silazite sa glavnog puta (sto ne preporucujem), sipajte dovoljno goriva na vreme. Dosli smo do Keramotija za nekih opustenih 10 sati voznje, a da napomenem da smo stajali nekoliko puta, gotovo na svakih dva sata-da se trudnica osvezi .

U Keramotiju smo imali ludu srecu da ulovimo trajekt koji samo sto nije krenuo, tako da smo na juris kupili karte (3 evra po osobi i 18.5 evra za automobil, karavan) i spakovali se kao jedna od poslednjih troja kola!

I SADA POCINJE NASA LETNJA AVANTURA!

Prelazak trajektom traje nekih 30ak prijatnih minuta. Odusevili smo se galebovima koji su leteli oko trajekta, u nadi da ce dobiti klopu od turista. Tako su vesti, da uopste ne gricnu kada uzimaju hranu iz ruke. Fantastican prvi utisak!

A onda prvi pogled na Limenas i odusevljenje sto je voda i na mestu gde trajekt pristaje, u novoj luci Limenasa, kristalno cista! Fantasticno!

1.DAN

Krecemo prema uputstvima agencije u potragu za smestajem, vila Albatros, na periferiji grada. Nalazimo je sa lakocom. Osim neprijatnosti koju smo u startu doziveli, da nam je apartman sa pogledom na bastu zamenjen za onaj koji gleda na ulicu, (sto je propust agencije) ovim smestajem smo apsolutno zadovoljni. Gazda, svetski covek, a zena koja odrzava kucu, Vasilija, prijatna Grkinja, koja ne zna ni reci engleskog, ali smo se sporazumevali iskljucivo na srpskom, grckom i osmesima. Vrlo prijatni ljudi.

Inace, vila je sagradjena pre nekoliko godina, tako da je sve jos uvek novo, lepo, cisto. Od srca preporucujem, ali samo ljudima koji su tu kolima.

Kazem, preporucujem samo onima koji su kolima tu, jer smo mi svuda isli kolima, cak i do prodavnice i do centra. Opet, moram da naglasim da je ovo odraz specificne situacije u kojoj se nalazim, obzirom da sam u poodmakloj trudnoci, te smo suprug i ja sve organizovali tako da se ne cimamo po suncu, niti da gubimo vreme.

Najblizi supermarket je na 850m od vile, a sledeci jos 250m dalje.

Polozaj vile je takav, da je prakticno ispod nje, na 30m udaljenosti more. To me je ohrabrilo, misleci da cu se mozda tu kupati.

Posle tusiranja i odmora od puta, skoknuli smo do grada da nesto klopamo, a kasnije uvece i na nase prvo kupanje.

Plazica ispod vile je peskovita, ali nista specijalno, pa smo se prosetali tako plazom do Tarzanasa, koji je udaljen 2 minuta hoda. Tamo smo se prvi put bucnuli u savrseno cistom moru i videli u vodi nesto sto smo prozvali morskim krastavcem. Crno je i onako dugacko u vodi, a kad ga pipnete, skupi se i bude bas kao krastavac. Moj suprug je uzimao tu zivuljku u ruku, tako da uopste nije opasna.

Sve u svemu, ova plazica nam je posluzila za prvo kupanje i da ne izgubimo prvi dan, ali nikako nije merilo onoga sto se moze doziveti na Tasosu...

2. DAN

Sada, kada vec imamo kartu ostrva u rukama, i zahvaljujuci savetima ljudi sa foruma, osecamo se spremnim da otkrivamo lepote ostrva.

Krecemo ka zapadu, na hvaljenu Pachis plazu, koja je 10km udaljena od Limenasa.

Ova plaza nam se jako dopala. Odgovara merilima koje sam sama sebi postavila kada smo stigli na ostrvo-trazicu samo pristupacne plaze, do kojih se lako dolazi, bez truckanja po makadamskim putevima, da ne izazivam srecu. Pored toga, bilo mi je bitno da ima i hladovine na plazi, ili dobrih suncobrana, posto sam resila da se ove godine ne izlazem suncu. I, Pachis plaza je ispunila moje kriterijume.

Ne samo da smo imali savrsen hlad za automobil, vec smo i sami uzivali u debeloj hladovini borova. Inace, na ovoj plazi se nalaze trscani suncobrani, sa po dve lezaljke. Ovaj komplet naplacuje se 6 evra. Mi nismo koristili ovu uslugu, vec smo uzeli samo lezaljke i postavili ih u hlad. Lezaljke se ovako ne naplacuju, ali se nekako podrazumeva da nesto popijete u kaficu pored. Pili smo uglavnom ice kafu sa sladoledom, espreso i slicno i nikada nismo platili vise od 3-4evra.

Na plaze smo odlazili obicno izmedju 9 i 10 sati, zavisno da li smo doruckovali u kuci ili poneli neku klopu sa sobom. Svejedno smo se na plazi zadrzavali do 13-14h.

Tako i ovog drugog dana, posle plaze smo se tusnuli, odmorili, presvukli i otisli do grada na klopu. Po preporuci momka koji je predstavnik agencije Perla, otisli smo u restoran Mythos. Ispostavice se da je ovo odlican restoran, u kome smo cesto jeli, svasta probali i bili vrlo zadovoljni.

Restoran Mythos nalazi se blizu stare luke, kada se prodje kamena kuca (muzej) i krene ka gradskoj plazi. Tu je na pocetku jedan kafic i odmah do njega restoran. Dalje se nastavlja niz kafica, poput onog Island cafea i ostalih na gradskoj plazi.

Ovaj restoran osnovan je jos 1981. godine kao picerija, tako da i danas imaju najbolje pice u gradu. Gazda, covek sirokih shvatanja, koji je pola zivota proveo u inostranstvu i danas kada je guzva u restoranu “uleti” u kuhinju i pravi pice za svoje goste. (Njegova je supruga pominjana kratko osisana Zorica, koja radi u agenciji Mythos.)

Narucili smo dve pilece krem supe, musaku, punjenu papriku i paradajz, grcku salatu, vodu.. Rucali smo muski, onako kao kod kuce i sve platili 25evra. Kasnije ce se ispostaviti da su ruckovi u ovom restoranu za nas dvoje u proseku kostali 20evra, sto nam je bilo sasvim ok.

Poslepodne smo isli na Golden Beach. Ova plaza je jako lepa, duga, pesak sitan beo, voda prozirno cista. Nemojte da vas bune talasi koje vidite, jer se oni lome u plicaku koji je dug nekoliko desetina metara, pa izgledaju strasno. Ustvari, kada prodjete te talase, voda je fantasticna, kao i pesak ispod nje. Na ovoj plazi komplet suncobran i dve lezaljke naplacuje se 7 evra. Birajte velike zute suncobrane, jer su mali plavi i beli porozni.

Vece smo proveli u setnji i upoznavanju gradica. Sve je blizu, na dohvat ruke. I setaliste, i restorani, i prodavnice .. Gradic nam se jako dopao jer je miran, tih, pravi mali raj..

Za vecernju neobaveznu setnju bez vecere preporucujem poslasticarnicu Dodoni, sa vrhunskim sladoledom, kolacima i hladnim napicima. Cene su malo “jace”, ali zaista vredi. Npr. kugla sladoleda je 1.8 evra, kolac 2.5-3.5evra, hladni napici 5evra.

Sto se tice cena u prodavnicama, nisam primetila neku veliku razliku u odnosu na Beograd. Uglavnom je sve priblizno isto. Zapalo mi je za oko da su mlecni proizvodi skuplji, npr. 1/2l jogurta je 0.9evra, 1/2l mleka 0.85. Pecivo za dorucak je 1.2-1.4evra. Paradajz 1kg 1-1.5evra, krastavac komad-onaj dugacki 0.4evra, lubenica 1kg 0.35evra, dinja 1kg 0.6evra...

3.DAN

Sledeci dan poceli smo opet plazom Golden Beach. Ovde smo uzivali u moru i moj suprug je pokusao da savlada windsurfing, ali nije uspeo  To zadovoljstvo ga je kostalo 15evra za sat vremena. Ja sam uzivala u debeloj hladovini zutog suncobrana..

Na plazi smo ostali malo duze, pa smo ovog dana rucali u kuci.

Poslepodne smo krenuli do Karnagio plaze i kafica, koji se nalaze na kraju gradske plaze. Ovde sam dozivela mozda jedino razocaranje na ostrvu. Prvo, gradska plaza je tako mala za tako veliki broj ljudi koji dolaze na nju, tako da su lezaljke prakticno postavljene jedna tik uz drugu. Plaza jeste pescana, ali na ulazu u vodu ima kamena, mada ni to ne bi bio problem, vec jezevi. Primetila sam da svi nose one sandale za vodu...

Meni je ovo problem, jer inace nosim naocare za vid, pa pri ulasku u vodu, kada ih nemam, ne vidim sta je jez, sta kamen, sta trava, pa zato izbegavam ovakva mesta...

Uputili smo se onda ka Karnagio plazi, medjutim tu je bilo jos gore. Plaza je mala, parce od jedva 50m, prilaz kamenit, sa jezevima. Ima jedan ispust, kao mostic kojim se moze uci preko plicaka, ali ni njega nisam koristila jer je bio klizav. I jos da napomenem zbog tvoje devojke, Sdonca, ovde su “plazni” suncobrani, oni mali, sto vise lice na kisobrane I potpuno prozirni-cuvajte se!

Odustali smo onda od kupanja, ali smo prosetali pored kafica, iza koga su lepe stene, na kojima je, verujem, super suncanje.

Potom smo se popeli stepenicama do crkve i malo razgledali okolinu. Posto smo resili da ove godine preskocimo akcije tipa obilaska starih arheoloskih nalazista, ovako neke setnje su mi prijale, da se ne svede sve na plazu i restoran.

Za veceru, toplo preporucujem, picu u restoranu Mythos. Probali smo ovde dve vrste, tzv. Special i Village, obe su odlicne! Ona koju oni zovu small je 13evra i za dve osobe, jer je to ona nasa od 32cm.

4. DAN

Sledeceg dana, uputili smo se malo dalje od Limenasa, do Paradise beach-a. Jako je lepa plaza, pesak fin, beo, sitan, nalazi se u uvali, tako da kada plivate gledate na zeleno okruzenje.. Nije mi se dopalo sto je plicak taaaakooo dug, ali za tu prozirnost vode dajem cistu desetku! Tu smo koristili smoj suncobran i asure, jer mi se cinilo da ni njhovi trscani nisu nesto sigurni. Na ovoj plazi mi je bilo ubedljivo naj, naj tolije, tako da smo pobegli sa sunca u dogledno vreme. Takodje mi se nije dopalo sto je put do plaze prasnjav i truckav, a onda dole nema hlada za kola. Ipak, bolje kolima nego peske, verujte onako jako sunce u kombinaciji sa tom uzbrdicom, nije sala.

Uz to, nema nekog specijalnog sadrzaja, samo jedan kafic, tako da mi je ova plaza ostala u secanju po lepom kupanju i nepodnosljivoj vrucini. Malo mi se srozala na lestvici...

Rucak smo obavilu u kuci, a poslepodne, nakon vrelog jutra, resili da provedemo u mirnom selu Panagia. Dopalo mi se sto je tako sicusno, scucureno na brdu. Kucice su lepe, neke nasminkane za turiste, druge stare, neocuvane, tipicno selo.. Nije ono krivo sto sada kroz njegov centar prolazi glavna magistrala ostrva...

Ovde preporucujem obilazak prodavnice i nekadasnje fabrike maslinovog ulja, gde mozete pazariti ulje pakovano u flase od 0.25l do 0.7l ili u limenkama od po 3l ili 5l.

Takodje, treba prosetati ulicom do crkve, to trga, pa baciti oko i na neke od prodavnica meda. Savet je da kupite med u prodavnici na cosku, pored restorana ispod platana. Doduse, mozda je 0.5 evra skuplji nego u gradu, pa ako vam je zgodno, mozete to obaviti i u vecernjoj setnji kroz centar. Velika tegla meda od borovine je u selu 7evra, a manja 4.5evra.

5. DAN

Narednog dana smo krenuli u obilazak ostrva. Ovo preporucujem svima, kako bi mogli bar na kratko da steknu utisak o celom ostrvu i da odluce sta im je bolje, za eventualni sledeci dolazak na ostrvo.

Sada smo se vozili zapadnom stranom, gde je put mnogo bolji, gde je manje krivina i uspona. Prosli smo kroz razna mesta i videli ono sto su nam ljudi iz agencije i govorili, da su to mala mesta, sa samo nesto malo objekata i po nekom divljom plazicom kraj glavne plaze.. Dosli smo do juga ostrva, do Tripiti plaze. Iako lepo smestena, izmedju dve stene, sa malo hladovine i na parkingu i ovako, tog dana su na njoj bili veliki talasi, a cinjenica da su u plicaku dugacke kamene ploce, koje su dosta klizave i nesigurne i bez talasa, kumovala je da na njoj ne ostanemo. Sama plaza izgleda ok, samo sto ima mesani sljunak i pesak...

Otisli smo dalje do Psili amos plaze, parkirali preko puta magistrale i spustili se do ove plazice. Ona ima neku svoju lepotu, pescana je, cista, malo je bila hladnija voda nego na drugim mestima, ali ok. Na krajnjoj desnoj strani ima stena. Ovde imate i bar i restoran za rucanje, pa je ok i za duzi ostanak na plazi. Takodje sam primetila da su investitori i ovde stedeli na kvalitetu suncobrana..

Pivo i cedjena pomorandza, nesto oko 5evra..

U vreme rucka smo se vratili do Tripiti plaze, do hotela Rodon house, u cijem se dvoristu nalazi restoran Maestrale, u kome smo hteli da probamo cuvene lazanje. Medjutim, njih nije bilo vise na meniju, a kada nam je devojka koja radi rekla da “lazanje nisu nista posebno, bolje su spagete”, odustali smo od rucka na ovom mestu I resili da probamo nesto stvarno autenticno..

Dalje smo se odvezli do sela Teologos i tamo rucali sa uzivanjem. Kao sto znate, ovo mesto je poznato po dobrim tavernama i jagnjetini. Razocarani preporucenim restoranom Maestrale, resili smo da malo sami istrazujemo.

Tako smo pronasli odlican restoran, sa jos boljom jagnjetinom. Restoran se zove Kleoniki i nalazi se na suzenom delu puta, kada udjete u Teologos, desno. Sa ulice se vidi samo pecenje na raznju, ulaz i stakleni izlog sa nazivom Kleoniki, a unutra je veliki restoran sa prostranom terasom. Pogled je zaista divan.

Suprug je sam pokazao momku koji deo plecke da nam odsece i to su nam i servirali.

Porcija jagnjetine od 800g, sluzena sa pomfritom, grcka salata i hleb, kostala nas je 27evra. I vredela je svaki cent! Na to smo dobili i kolace, ljubaznoscu domacina.

Nakon rucka, krenuli smo dalje da zatvorimo krug oko ostrva. Tom prilikom prosli smo kroz sve gradice i pored brojnih plaza, ali se nismo zaustavljali. Resili smo da ovog dana zavrsimo sa posetom juznom delu ostrva, jer nam je nekako lepsi severni i istocni deo. Uz to, bilo nam je smesno kada smo na plazi Psili amos culi ljude kako komentarisu “kada cemo vec jednom otici na neku od normalnih plaza, na Golden Beach..”. Shvatili smo da je definitivno Limenas kao baza najbolje mesto, da su mu pristupacne lepe i uredjene plaze, a da jug ostrva kuburi sa gradskim plazama, te se ljudi izmedju ostalog zato odlucuju za te divlje plazice. One, naravno, nose neku posebnu lepotu, koja nama nije bila specijalno bitna, obzirom na ponudu koju smo imali u okruzenju...

Tako smo preskocili i Aliki i nasa sledeca odrednica bio je manastir Sv. Arhangela Mihaila. Savetujem vam da kupite u suvenirnici kratku povest ovog manastira na srpskom jeziku, kako bi vam bilo jasno sta ste obisli. Ova knjizica kosta samo 1 evro, a pruza pregrst informacija, koje mi nismo imali, jer nismo isli sa grupom i vodicima, pa nam je znacila.

Manastir je ova mala prizemna kuca, tu se nalazi uredjeno dvoriste i suvenirnica, a veliko zdanje je tek u izgradnji i gradi se po ugledu na Aja Sofiju-neko nam rece da je ista gradjevina, samo umanjena..

Jako je lepo i mirno i nekako mi je bilo kao da sam dosla na svoje...

Dalje nas je put vodio ka kuci, pa smo resili da se okupamo na prvoj velikoj pescanoj plazi i za to nam je posluzila gradska plaza Skale Potamije, koja je ustvari prirodni nastavak Golden Beach plaze. Ovde smo maksimalno uzivali u cistoj vodi, pesku, mirnoj a dovoljno prostranoj plazi. Naravno i ovde su suncobran i dve lezaljke 7 evra, mada smo mi dali 5, jer smo stigli kasnije na kupanje. Tada nam suncobran nije ni trebao jer je bilo vec blago sunce, ali da nam je bio potreban, bio bi problem, jer, opet naglasavam, ovde su isto rupicasti.

6. DAN

Ujutru smo krenuli do Golden Beach plaze, medjutim, posto je duvao jak vetar, seli smo u kola i vratili se nazad do Pachisa. Tamo je, valjda zbog onog grebena i promene struja voda bila ravna kao staklo. Ovde smo uzivali u kupanju, suncanju u hladu borova i ronjenju. Ostali smo duze, jer ova plaza to stvarno dopusta.

Rucak smo obavili u stanu i uvece prosetali po gradu. Preporucujem kafic Drift na gradskoj plazi, jako je lepo uredjen i uvek pustaju dobru muziku, r’n’b, hip-hop, hitove.

7.DAN

Prethodni dan je bio i mali odmor za mog supruga koji se rano ujutru, 7.dana uputio na najvisi vrh ostrva, Ipsarion (1206m). Do vrha se dolazi iz mesta Potamia, gde se skrece desno kolima i ide neko vreme, a onda se nastavlja peske. Verovatno je da dzipom moze da se stigne do skoro 2/3 puta.

Put je vecim delom makadamski, prolazi se kroz pustos i nailazi na mozda samo dve napustene kuce, a poslednja trecina puta je klasicna planinarska staza. On je imao gojzericce i bilo mu je ok da se krece, mada mi kaze da ima strmih uspona koji su pokriveni drobljenim kamenom, pa je taj deo malo tezi za silazak.

Iako je krenuo u 5h, kada je stigao na vrh u 8h, vec je bilo dovoljno jako i blestavo zbog difuzne svetlosti, tako da se more ne vidi bas lepo u svojoj plavoj boji...

Za rucak smo probali jos neke djakonije u Mythosu, pileci file i sabljarku na zaru, sve je bas ukusno.

Poslepodne smo se kupali naGolden Beachu, a uvece u gradu klopali spagete u restoranu Da Roma, koji se nalazi na setalistu, kad se prodje poslasticarnica Dadoni, bas preko puta onog decijeg parka. Hrana je zaista ukusna i povoljna, ali restoran nije nesto specijalno, vise je kao svratiste za ljude koji su tu sa malom decom, tako da nije mnogo radjeno na izgledu i atmosferi, ali je kazem, klopa ok.

8. DAN

Narednog jutra resili smo da posetimo kompleks Makrijamos. Vrlo je blizu grada, ulaz se placa 3 evra po osobi. Kompleks je odlicno zamisljen, izmesten od magistrale, ususkan u hladovini borove sume, na nekoliko nivoa su rasporedjeni bungalovi, koji se spustaju od ulaza sve do samog mora. Parkovi su uredjeni, u ovom kompleksu postoji sve sto je neophodno za miran porodicni odmor, dalje od grada i letnje vreve. Restorani, barovi, barovi na plazi, taverna, bazen, teniski teren, teren za stoni tenis, za kosarku, odbojku na pesku, intenet, doktor.. Zatim tu su pogodnosti koje 4* nose sa sobom-sauna, masaza, parkic za decu, klub za decu od 4-12 godina...

Zaista lepo uredjeno i sa ukusom.

Plaza je od sitnog belog peska, u podnozju brda...

Ako niste gosti kompleksa, na ulazu cete platiti kartu, a kada se budete parkirali (ili stigli busom), treba otici do recepcije, tamo dobijate kljuc i broj suncobrana i lezaljki, sto cete platiti 7 evra i ostaviti jos 5 evra kao depozit za kljuc. Moram da primetim da je ustvari jedino vredno platiti ove suncobrane, jer su zaista veliki i neprobojni, prave super hladovinu.

A dalje, kako cete uzivati, to je samo vasa odluka.

Ovde je pice u baru skuplje nego na ostalim mestima, ali u proseku za 1-2evra...

Za rucak smo se uputili u selo Kazaviti. Do njega se dolazi kada se iz Prinosa skrene levo (iz pravca Limenasa) i vozi jos 5km. Prodje se Mikro Prinos. Mi smo rucali u taverni Andreas, koja se nalazi u centru sela, tu gde strelica pokazuje desno Centar of Megalos Prinos, skrenuli smo i parkirali na parkingu, a onda se popeli jos malo do restorana.

Ovde je rucak nesto jeftiniji nego u Teologosu, a zaista odlican. Rucali smo jagnjetinu i salatu, a za dezert dobili lubenicu. Preporuka je da ovde trazite domace vino, posto su Kazaviti po tome poznati.

U povratku smo se okupali na jednoj lepoj beloj plazi.. Lakse ce mi biti da vam objasnim gde je kada se krecete iz pravca Limenasa, ka Prinosu, posle hotela Glikadi i njegove plaze, prodje se jos 300 m. Tu je parking u hladu maslina i lepa bela plazica, nema neko ime, samo kamp kucicu na kojoj pise Kantina. Plaza je uz samu magistralu.

Na ulazu, u plicaku ima onih kamenih ploca, ali uopste nisu klizave, a i na par mesta je napravljen putic kroz njih, tako da se moze uci preko samog peska. Voda je fantasticno cista i prijatna. Ovde smo takodje uzivali u plivanju i ronjenju. Jedino sto sunce vec oko 7h nije direktno, ali se moze uzivati i u hladu senke koju prave borovi.

Uvece smo uzivali u setnji u gradu i specijalitetima poslasticarnice Dodoni.

9. DAN

Sledeceg dana kupali smo se na Pachis plazi, rucali u Panagiji piletinu sa raznja u restoranu ispod platana, a posle rucka se spustili do plaze Skale Potamije.

10. DAN

Poslednjeg dana odmora resili smo da se vratimo jos jednom na Makrijamos i uzivamo u apsolutnom miru i tisini i lepoti ovog odmaralista. Rucali smo u Mythosu i vece isputnili setnjom i kupovinom suvenira.

11. dan, nakon pakovanja i dorucka, krenuli smo oko 10h na put. Ponovo smo imali srece da udjemo poslednji na trajekt, tako da nismo cekali.. Pozdravili smo se sa galebovima i bacili poslednji pogled na Tasos...

Put ka Beogradu je bio potpuno opusten, bez guzve i ikakvih zadrzavanja, stigli smo za 10 sati voznje, a sat vremena smo i stajali da rucamo u motelu Predejane blizu Leskovca. Ovo mesto vam takodje preporucujem.

U zakljucku, mogu samo da kazem da me je ostrvo odusevilo, da sam maksimalno uzivala u odmoru.. da sam se zaljubila u njega i obecala sebi da cu se ponovo vratiti da upoznam mnogobrojne neotkrivene cari ovog posebnog mesta...

I, ne brinite, morskih nemani nema , samo su nas malo nocu gnjavili komarci...

KRAJ

[mirarbi]

Brzi - 28.08.2008.

ELA!!!

(sto bi rekli braca Grci, sta god to znacilo)

Vratio se ja, i dodjoh na forum ali sam kliknuo na temu i on me je odveo na poslednju neprocitanu stranicu... ... a to je bilo nekih 40 strana pre... ...pa rekoh da vidim bar letimicno sta sam propustio...

Evo bar neki skromniji izvestaj da vam dam sada, a detaljniji ce uslediti...

Kao prvo da napomenem da sam sa sobom iz Grcke poneo i jedno litarsko Deltino cokoladno mleko koje upravo ispijam i koje mi daje snagu da pisem posle svega...

Dakle da se pohvalim, postao sam ravnopravni clan ovog foruma. Nakon godinu dana citanja, nekoliko meseci pisanja, biranja smestaja sa vama, uzivanja u vasim slikama, konacno sada znam kako to sve izgleda uzivo...

Davnog 6 avgusta uvece oko 23h krenusmo put Tasosa, svojim kolima. Malo nas je u polasku omeo jedan Madjar koji je stao ispred moje zgrade (zivim na NBG) i pitao gde je hotel Balkan... Au prijatelju Ezenšentolaja, gde si ti zalutao...

Vreme polaska, po mom misljenju odlicno, jer usput nije bilo ni najmanje guzve na putu, kao ni na granicama. Bio sam spreman na sate cekanje, citajuci vasa iskustva, ali na svakom granicnom prelazu smo proveli samo po 5 minuta. Posto moja lepsa polovina poseduje novi pasos, na svakom prelazu je palo zanimljivo njegovo komentarisanje... npr. Brat Makedonac na izlazu iz MK ga je bojazljivo spustio na onu masinu za ocitavanje podataka, zatim obrnuo, okrenuo i dok ga je vracao ponosno je rekao "kvalitetan pasos" Put kroz Srbiju solidan, kroz MK u losijem stanju ali podnosljivo, dok je u GR, mislim na novi autoput od Soluna do Kavale, prava pista za poletanje. Doduse to ima i svojih mana, jer Grci bukvalno lete po njemu. Keramoti, pa Limenas, i lagana voznja do Limenarije, dok ne verujem da mi se ostvaruje jednogodisnji san...

Za one koji prate temu od ranije, znaju da je izbor smestaja pao na vilu Meni, prvih deset dana, a zatim vila Vaso, drugih deset. Obe u Limenariji, preko agencije Relax international.

Vila Meni, veoma lepa, namenski pravljena za izdavanje, sa svojih 25 soba, bazenom, kaficem na bazenu. Sobe prostrane, ciste... Postaljina se menja na 5 dana, peskiri na 3 dana. Mana te vile je, kao sto mi je i predoceno vec ovde, da je ona od plaze i centra Limenarije udaljena 1,3km uzbrdo, pa je odlican izbor samo za ljude sa kolima.

Vila Vaso, mala, spolja gledano ruzna kuca, pred kraj setalista u Limenariji. Ima 4 sobe, koje su koliko sam shvatio poprilicno razlicite. Nisam ulazio u ostale, ali za nasu mogu reci da je prostrana, sa odvojenom kuhinjom, sobom i kupatilom naravno. Velika terasa sa pogledom na more. Gazde su zaista ispale fer, jer smo odmah po ulazu imali jedan manji problem koji su odmah otklonili. To me je odusevilo, jer sam se plasio da ce da se prave ludi ili bar da nas zavlace neko vreme... Vila je na lepom mestu jer nije bas u samom centru guzve i buke, a opet je tu. Mana joj je sto je opremljena skromnijim namestajem. Tj. da budem precizniji, vidi se da obnavljaju namestaj, ali ima i starih komada, frizider bar duplo stariji od mene (ali radi odlicno :-) ), kuhinja.... Ali sve je funkcionalno i OK. Mozda ova doza zamerke i nije na mestu jer smo mi ipak pre ove vile bili u drugoj novijoj, pa je prelazak na nesto losije, ostavio svoj utisak.

Agencija. Da kazem i o njima par reci pa da predjem na Tasos. Ja do sada nisam imao losih iskustava sa agencijama. Sa svima sam dobio ono sto sam platio, ni vise, ni manje od toga. Ovde sam dobio sasvim novo turisticko iskustvo. Naime, ova agencija za Limenariju ima svog predstavnika i animatora. Ili slobodno mogu da napisem i njihova imena, Ivanu i Natasu. Svaki dan je isplaniran i postoji program, koji naravno ako hocete mozete da pratite ili ne morate. Program se sastoji od izleta, tematskih izlazaka uvece (buzuki vece, grcko vece, lubenica party, karaoke...), sportske aktivnosti na bazenu itd. Veoma lepo osmisljeno. Za razliku od klasicnih predstavnika, koji vas sprovedu do sobe, odrze informativni sastanak gde izreklamiraju svoje izlete i onda nestanu, ovde je kontakt sa svojim predstavnicima svakodnevan i veoma prijatan. Mi smo se druzili sa njima i zaista lepo proveli. Zato su i zasluzile da budu ovde pomenute. Sve pohvale, mada mi je cudno da ovako javno sad pisem o njima jer ih posle svega smatram svojim novim prijateljima.

Tasos. Mnogo sam se smorio.... ...juce, kada sam krenuo kuci. 20 dana na Tasosu je tesko sada opisati i smestiti u jedan post. Sve u svemu, Mira napisa koju stranu pre da sam zavirio u svaki kutak, nije bas tako jer ima mnogo mesta u koje treba zaviriti, a iako imam istrazivackog duha, zeljan sam i dosadnog odmora uz lezanje na plazi i pijuckanja pica, pa je napravljen kompromis. Obisli smo: Aliki, Notos, Golden, Pachis, Paradajz, Roso Gremos, Sk.Rahoni, Tarzan, Tripiti, Metalia, Mermernu tj. Docinu, Nistery, San Breeze tj San Antonio, Psilli Ammos, divlje uvalice kod Skale Maries, Pefkari, Livadi, Sk. Sotiras, Sk. Kaliraki, Glifadu, Papalimani, Astridu, Limenasku, Potosku i Limenarijsku plazu. Da ne bih sada pisao po nesto sitno, napravicu opise plaza cim mi vreme dozvoli. Ukupno smo presli 1050 km po ostrvu.

Brzi - 29.08.2008.

Pa najverovatnije da ce i sledece godine da bude Tasos. Ko zna sta ce da bude za 335 dana, ali meni se Tasos veoma svideo. Jedino mozda zelja da vidim sto vise razlicitih mesta u zivotu, moze da bude kontra argument, ali koliko citam ovde ima jos takvih koji su odlutali, pa se vec sledece godine vratili Tasosu.

Meduza, onih malih ljigavih sto ne peku, je bilo sve vreme, svuda. Prvih dana naseg boravka su bile samo na Paradajz plazi i Alikiju, ali su se onda prosirile svuda.

Vetar je zadnja 3 dana duvao i svuda su bili talasi, sto smo mi koristili na Paradajz plazi... Ja volim mirno more za plivanje a talase za jurnjavu i bacanje po njima, tako da mi odgovara i jedno i drugo. Pa posle Docine plaze, recimo da su mi sledeci favoriti Paradajz, Psilli Ammos, Aliki, Notos, Roso Gremos i Glifada. O svima osim o ovoj poslednjoj je bilo puno reci... Glifada mi se svidela zato sto je mala, ususkana, bez ikakve guzve a pesak na njoj je, pa skoro kao na Paradise-u.

Inace moram da napomenem da sam upoznao mnogo dobrih ljudi na ovom ostrvu. To me je veoma fasciniralo. Pa i na samoj ovoj temi, koliko vidim je zaista velika kolicina pozitivnih ljudi.

Upoznao sam naravno naseg ambasadora na Tasosu, Anu. Da li treba nesto posebno napisati o njoj? Pa treba, eto, ona zasluzuje. Dobro, ona me je "kupila" jos pre dolaska na Tasos, kada sam birao smestaj pa mi je bila interesantna jedna vila u Potosu, a nju nije mrzelo da skokne sa svojim motorcicem i napravi par slika i posalje mi. Iako do tada nismo razmenili ni 5 reci, totalni neznanci. Kad smo se eto i zvanicno upoznali, utisak je ostao isti. Pazim, opet, i sta pisem ovde, da ljudi ne bi previse ocekivali od nje kad odu tamo, jer je u sezoni ona dosta zauzeta, izmedju svojih gostiju i njihovih zahteva, izleta, marketa, Brke, pa jednostavno ne moze da odvoji za svakog dovoljno vremena. U svakom slucaju druzili smo se sa njom koliko smo mogli, tj. koliko je ona imala vremena. Najvece zadovoljstvo mi je to sto sam nju, koja eto zivi tamo, odveo po prvi put na Docinu plazu. Da vidi kakav raj ima tu. Inace posto je Doca samo davao pusta obecanja, do sad, da ce je voditi tamo i nije ih nikad ispunio, rekla je da ce odmah skinuti onu tetovazu. Zato ju je i pokrivala kosom na onoj slici.

Od forumasa, imao sam zadovoljstvo da upoznam Miru i njenog supruga. Druzili smo se na docinoj plazi. Zaista fenomenalni ljudi. Jedino ona sljiva na njegovom oku, definitivno nije od lavaboa, a kako nam je Mira sad moderator, pazite sta pisete!!!

Upoznao sam i jos nekoliko ljudi, u razlicitim situacijama i svi su ostavili neverovatan utisak na mene. Da ih ne navodim poimenece, jer nisu na forumu, ali ako ikad svrate, nek znaju da ih sve puno pozdravljam!

Upoznao sam i Brku ljudi!!! Inace, shodno pricama sa ovog foruma da je Brka "za*eban lik u Limenariji", pohod na upoznavanje Ane je bio malo komplikovaniji, nego sto sam do sada pisao. Zaista nisam hteo da napravim sebi ozbiljne probleme i to, prvog dana letovanja. Trebalo je tu ostati narednih 20 dana, a nisam zeleo da se krijem ostatak letovanja po nekakvim divljim uvalicama. Kruzili smo dugo oko marketa i izvidjacki pratili situaciju unutra. Odmah na vratima stajao je on! Svojim gustim brkovima, savijenim u spic, jednim okom je motrio na radnju a drugim na svoj dragoceni srpski biser. Ma kakav Cak Noris ljudi, Brka bi ga ubio samo jednim svojim pogledom, i to dok spava! Posle dugo cekanja, iskoristili smo jedan trenutak njegove nepaznje da se usunjamo u market i sakrili se iza jednog rafa. Cekali smo da Ana prodje tuda i onda sam joj se predstavio "It is I, L`Brzi". Razmenili smo samo nekoliko reci i dogovorili se za dalje druzenje. Stavili smo nekoliko stvari sa rafa u korpu, da ne budemo sumljivi i uputili se na kasu, gde nas je cekao on. Ljudi od tog ledenog pogleda, smrznuo mi se svaki deo tela usred leta. Delovao je normalno prema nama, kao da nas nije provalio. Krenuli smo ka izlazu iz radnje i tu se vise ne secam sta se desilo. Sledece cega se secam, ja na motoru, ispred mene ON. Vozi me negde, a njegovi brkovi usled vetra mi lupaju samare. Zaustavili smo se na nekoj litici, sa koje se videla cela Limenarija. Rekao mi je: "Sehen sie diese Stadt. Das ist Brka". (Prevod: Vidis li ovaj grad... To je Brka!) Vec sam poceo da molim za oprostaj i svoj zivot... Govorio sam da nemam nikakve lose namere, vec sam samo hteo da upoznam Anu... Njegova nepogresiva intuicija mu je verovatno pokazala da je to stvarno tako. Zatim je tu na litici organizovao veceru. Dosle su i Ana i moja devojka. Rekao mi je da je svaki Anin prijatelj i njegov prijatelj. Sedeo sam na samoj litici... Dole su se videle samo ostre Tasoske stene, o koje su se lomili talasi. Dovoljno je bilo samo jednom da se nakaslje i ja bi zavrsio dole. Mogao sam samo da se slozim sa njim i da mu kazem: Kako god ti kazes Brko.

[mirarbi]

Kamerman - Putopis 2008.

Isli smo preko Aqua travel-a i put na tamo, autobus i sve to je bilo dobro. Autobus dobar,vodic Aleksandra je dobra i zavrsava svoj deo posla. Tamo je za nasu agenciju bila zaduzena Zorica iz Mythosa koja je tog dana organizovala sastanak na koji mi nismo isli. Pitali smo kasnije ljude iz nase grupe sta je pricala i ispostavilo se da sam bio upravu sto nisam gubio vreme sa njom jer je izreklamirala svoj restoran i nista vise. Znaci oni tamo kao i da nemaju vodica i bili smo prepousteni sami sebi, ali sreca da svi mi sa foruma imamo sjajne ljude koji nas upucuju na prave stvari tako da nam oni nisu ni trebali. Smestaj nam je bio "vila" Aleksandra. O njoj mogu samo da kazem da je katastrofa i svima koji budu planirali ovaj smestaj da ga nikako ne preporucujem. Znaci jedina dobra strana ove zgrade je sto je u centru i cim se izadje iz nje izlazi se na ulicu u kojoj su kafici Just in time i Davidoff. Sto se toga tice stvaro smo bili zadovoljni, ali je zato sve ostalo u toj zgradi staro. Gazdarica je bakica po imenu Aleksandra i totalni je stedisa. Stedi na svemu na cemu moze da se ustedi. Ovako je dobra i sredjivala je sobe svakog dana pa cak promenila i posteljinu petog dana. U zgradi nema klime ni u jednoj sobi, a u sobama je bas bilo vruce. Sobe su jako male i skucene, a mi smo dobili sobu broj 8 koja ima terasu koja je na hodniku te zgradice i kao da smo sedeli na hodniku. Nego sve to nije bitno i to je trajalo samo jedan dan jer smo rekli sebi da nismo dosli zbog sobe nego zbog Tasosa i to nam je bio razlog da sto manje sedimo tu vec vise budemo napolju i obidjemo sto vise ostrvo.

1.DAN Dok smo cekali da nam srede sobu prosetali smo kroz Limenas i odmah nam se zasvideo.Otisli smo do kafica pored gradske plaze i seli u kafic Island.Tu je bilo fino i ti kafici pored mora su bas lepi.Popodne smo otisli do Karnagio plazice i vec tu se odusevili cistocom vode,ali i razocarali time da je ova plazica u Limenasu jako zapustena.Ulaz u vodu je niz mostic koji je klizav,ali smo polako uz sipku ulazili u vodu.To nam je bilo za prvi dan super jer smo bili umorni od puta i to nam je bilo pravo osvezenje.Po slikama koje smo videli cenim da je ova plazica bila jako lepa nekad.Iza nje je super kafic sa pogledom na more i u mnogo je boljem stanju nego ovaj ispred kao i stene iza na kojima je mnogo bolje kupanje i voda jos cistija.Tu se nismo kupali jer je vec padao mrak.Uvece smo prosetali opet setalistem i bilo nam je jos lepse kada su se upalila sva svetla i ljudi popunili ulice.

2.DAN Tog drugog dana smo resili da odemo do Makryamos plaze jer jos uvek nismo imali kola.Otisli smo do nove luke i tu smo brodicem Express kojim upravlja jedan super lik otisli do plaze.Voznja je bila lepa i trajala oko 15-ak minuta. Uz put nam je pokazao neke njegove prijatelje hipike koji dolaze od 1967. god na Tasos i zive na Tasosu celog leta u nekom jako nepristupacnom delu obale u komuni. Neverovatan podatak.

Tako smo stigli do Makryamosa i ja sam otisao do recepcije za kljuc od lezaljki i suncobrana,ali mi je tip na recepciji rekao da je sve puno i da mora prvo gostima hotela da izda kljuceve pa da dodjem za sat vremena.Nisam vise ni pokusavao jer smo nasli jedan nas kutak ispod drveta i nisam se ni nadao da cemo dobiti kljuc posto je bilo krcato.Moram da kazem da ulaz nismo platili posto smo dosli brodicem i tako izbegli kapiju na kojoj se placa ulaz.Plaza je super i sve nam se svidelo na njoj.Povratak je bio u 18 h sa plaze pa smo u povratku otisli do amfiteatra iznad Limenasa i obisli ga.Divan pogled na Limenas i zalazak sunca.

3.DAN Iznajmili smo konacno kola u agenciji Potos za 180 eura na 7 dana i krenuli u obilazak ostrva.Otisli smo prvo do golden bich plaze koja me je najvise razocarala.Vode jeste lepa i cista,ali osim toga nista drugo mi nije bilo privlacno.U povratku smo svratili u Panagiju i tu se prosetali do mostica i kroz selo.Jako nam se svidelo zato sto je tako malo i slatko.

4.DAN Otisli smo do Paradise bich plaze.Uzput smo stali na nekoliko vidikovca i bilo je vec mnogo bolje i slika o ostrvu se polako stvarala.Paradise bich mi je bio bolji osim onog pesacenja.Voda je divna i ovo je prava plazica za ljude sa decom.Plicak koliko volis.Penjali smo se do vrha gde smo ostavili kola po hladovini tako da nam nije palo toliko tesko.

5.DAN Posli smo da nadjemo skulpture od belog mermera iznad Metali plaze.Posto smo isli iz pravca Limenasa ka Potosu nikakav znak na putu nije bio za Metalia plazu tako da smo je skroz promasili i otisli cak do iza Limenarije i nismo uspeli da nadjemo skulpture.Onda sam se okrenu i krenuo nazad i na jednoj krivini ugledao jednu plavu tablu sa natpisom na Grckom Metalia.Tu sam skrenuo na zemljani putic i posle 20 m ugledao skulpture.Bilo je tako ususkano da nije imalo sanse da se vidi sa puta,a u stvari je odmah tu.Skulpture su nas odeusevile kao i pogled odozgo na Metalia plazicu.Nakon slikanja smo sisli do plazice koja nam je oduzela dah.Prva plaza na ostrvu na koju smo se totalno primili.Ulaz u vodu jeste malo zeznut zbog stena koje su bile klizave,ali zato je nagrada za to neopisiva voda na ovoj plazi.Tako je bila slatka,prozirna i plava da nismo hteli da izlazimo iz nje.Nakon kupanja smo seli u kafic iznad plazice koji je takodje tako sladak i u klapa se neverovatno u samu plazu.Nakon okrepljivanja smo obisli napusteni rudnik slikali se jos malo,a zatim uputili na plazu Trypity.I ova plazica je tako slatka i nije mnogo velika.Voda opet bistra i u desnom delu ima mali dok sa koga moze da se skace u vodu.Nakon kupanja na njoj oko 18 h smo se uputili u fabriku nakita Iris gold.Lepo sredjeno i spolja i unutra.Cene koje smo videli za nakit su zaista neverovatne.Neke ogrlice su dostizale cenu od 3000 eura.Mislim da je za taj dan bilo isuvise.Povratak u Limenas.

Znaci tog petog dana sam odlucio posto smo dosli do Limenarije,Potosa i Skale Marion da napravimo krug oko ostrva.Vratili smo se zapadnom obalom do Limenasa i mogu da kazem da je put sa te strane mnogo bolji bez toliko krivina i ogranicenje brzine na nekim mestima je i 90 km/h sto je na istocnoj strani nezamislivo.Tamo sam vozio najbrze 50 km/h jer je po onim brdima i krivinama to nemoguce.

6.DAN Posto sam video put sa obe strane ostrva,odlucio sam da nadalje idem zapadnom stranom jer mi je sa te strane bilo lakse za voznju i mnogo brze,a sto se lepote tice uopste nije toliko nezanimljivo i sa te strane jer su sva ona mestasca koz kroja se prolazi jako simpaticna.Tog dana smo otisli do manastira Sv. Arhangela Mihaila.Tu smo se malo slikali iako je slikanje u manastiru zabranjeno,ali u dvoristu ne prave frku oko slikanja posto je to vise turisticko slikanje nego sto se slika sam manastir.Unutra je naravno zabranjeno slikanje i to niko i ne pokusava.Nova crkva koja se pravi u manastiru lepo izgleda i bice super kada je zavrse.Nakon manastira smo se uputili na Aliki plazice.Prvo smo otisli do mirne uvale.Na njoj je bilo krsato i nije nam se bas svidela ta guzva posto ne volimo bas takve plaze,ali to je trajalo do ulaska u vodu i tog dozivljaja.Mislim da tu boju vode necu nikad u zivotu da zaboravim.Jednom recju je bila fenomenalna.Nakon rashladjivanja smo se popeli na stazu iznad plaze koja je u sumici.Nismo ni sami znali gde ona vodi jer o tome koliko sam ja citao forum niko nije pisao.Isli smo jedno 5 minuta kroz sumicu i kada smo izasli iz nje docekao nas je prizor koji me je iskreno najvise ocarao na letovanju.Mozda zato sto to jedino nisam video ovde na forumu pa je bilo pravo iznenadjenje.Sa te druge strane mirne uvale su stene i u njima postoje dva bazencica slicna Gioli samo mnogo manja.Lepotu stena neznam kako da opisem osim slikom koju cu postaviti u foto-turi.Bilo je stvarno carobno i srca su nam bila ispunjena nekom cudnom energijom koju smo primili od stena,mora i sve te okoline koju preporucujem svima koji idu na Aliki plazu.Jednom recju fenomenalno.Nakon toga smo se vratili na mirnu uvalu,bucnuli jos jednom i zatim se preselili na divlju ili Mirinu uvalu.Uz put smo videli i vetrovitu uvalu,ali na nju nismo svratili posto nam nije odgovarala zbog vetra.Divlja uvala se vidi sa puta na krivini i pogled sa puta na nju je fantastican.Do plaze vodi stazica sa metalnom sipkom za koju morate da se pridrzavate jer je put do plaze strm.Plaza je sljunkovita i nije bas zgodna zbog toga za hodanje i ulazak u vodu,ali je zato na njoj bilo malo ljudi sto je svakako prijalo posle mirne uvale i guzvanjca na njoj.Voda na ovoj plazi je takodje kristalno cista i lepa.Na njoj nije bilo uopste Srba vec samo stranci.Plaza je jako dobra za uzivanciju i citanje neke knjige ili jednostavno samo opustanje.Nakon nje smo se vratili zapadnom obalom do Limenasa.

7.DAN Ovog dana smo hteli malo da iskuliramo i otisli do Pefkarija da vidimo mestasce,plazu i Albatros centar.Popili smo kafu u kaficu pored plaze.Mestasce je bas malo tj. jedna ulicica.Licno ja tamo ne bih nikad letovao jer je stvarno mestasce sa hotelima,apartmanima i preko puta njih je plaza sto ne zadovoljava moje kriterijume jer moras da ides do Potosa ili Limenarije ako zelis da prosetas uvece.Na toj plazi smo i pored ciste vode iako je na plazi bila guzva resili da se ne kupamo vec da prosetamo do sumice na kraju plaze i vidimo sta je sa druge strane.U njoj smo zatekli table sa natpisom "the best beach in pefkari" ili tako nekako sa strelicom prema plazi.To je druga plaza u Pefkariju pored koje je kamp.Malo smo tu slikali i nakon obilaska i te plaze odlucili da idemo na plazu Notos.Ona se nalazi na nekoliko km od Potosa prema Alikiju.Nasli smo je za cas uz pomoc uputstva sa foruma i spustili se niz prasnjavu stazu do nje.Tu je odmah priso cikica da naplati lezaljke i suncobran koji je mogu reci bio proziran i rupicast.To nas je iskostalo 5 evra i na kraju tog dana smo prvi put izgoreli jer drugog hlada nije bilo,a suncobrani su bili jako slaba zastita.Plaza je mala i jako nam se dopala.Voda je bila cista do nekog doba popodne kada se zaprljala i pojavilo se dosta onih belih malih providnih meduza.Nakon toga se nismo vise kupali,ali je to bilo dovoljno za taj dan.Nisam shvatio zasto se voda tu zaprljala,ali nam nije pokvarilo utisak o ovoj jako slatkoj maloj plazici.Na kraju desne strane se nalazi stazica sa koje cika silazi do plaze i donosi pice.Moram da kazem da smo uzeli 2 piva i platili 4 evra na ovoj plazici.Na vrhu te staze se pruza pogled na Roso Gremos plazu.Plazica nije nista posebno izgledala odatle,ali sam primetio da do nje ljudi dolaze kolima i ima na njoj dosta drveca pa tu mozete smestiti kola u hlad.Nakon kupanja smo se vratili u Potos i krenuli u Teologos na jagnjetinu.Obisli smo selo i mogu da kazem da se meni licno Panagia vise svidja zato sto je manja i nekako sladja nego Teologos.Jeli smo jagnjetinu kod brkatog Koste u taverni koja je izgleda promenila naziv i ne zove se vise Iatroy iako je idalje tako reklamira vec se zove Kalodukas.To je cmoko80 ona kafana o kojo si ti pisala da si bila u njoj.Mogu da ti kazem da si izgleda zbog natpisa na njoj i natpisa na majcima konobara i ti pomislila da si u nekoj drugoj,a ne Kostinoj kafani.Mogu da ti kazem da si pogresila i da si bila bas kod Koste.Nakon jagnjetine koja je bila dobra,posli smo nazad u Limenas.

8.DAN Posto smo bili solidno izgoreli,ovog jutra smo resili da se ne izlazemo suncu i pronasli lek u Pachis plazi koja nam je bila i blizu tako da smo malo odmorili i od voznje po ostrvu.Ova plaza me nije bas odusevilajer je ulazak u vodu jako plitak i pogodan za decu,a ako hoces da ides u dublje onda moras da ides malo dalje gde pocinje trava u vodi koja me je iritirala.Tog dana osim dobre hladovine i uzivanja u njoj proveo sam najmanje vremena od svih dana u vodi zbog pomenute trave.Dve lezaljke smo platili 4 evra.Ova plaza nam je dobro dosla za predah i hladjenje i nista vise.Na njoj mi je bilo bas dosadno mada je muzika iz kafica koji je iza plaze bila odlicna.

9.DAN Ovog dana smo se uputili u avanruru trazenja Giole.Pratili smo uputstvo i sve je islo dobro.Jedina greska je bila sto nismo iz prve provalili put nakon hotela vec malo produzili pa smo se vratili do njega i krenuli prasnjavim putem.Pocetak puta je bio dobar za voznju kolima i jedini problem je bila prasina.Nakon spustanja niz nizbrdicu krenula je uzbrdica na kojoj je mali Kia picanto imao problem da se popne uz deo pta koje krece sa betoniranim delom.Ipak je nekako ovaj automobil za ovako nesto bio nezan i nizak pa sam nakon nekoliko pokusaja da ga popnem na ovaj betonski deo morao da odustanem jer je bolje bilo i malo pesaciti nego napraviti neku stetu na kolima i to poslednjeg dana iznajmljivanja.Nisam hteo da rizikujem i ostavio sam ih ispod nekog hotela koji se nalazi tu.Krenuli smo pesaka dalje po prasnjavom putu i to uzbrdo.Pored nas su prosla neka deca sa biciklama i to je vec bio dobar znak da smo na dobrom putu.Nakon prvog brda koje smo savladali poceli su da se pojavljuju ljudi koji su se vracali sa Giole.Ovo je definitivno bio znak da smo blizu njenog velicanstva.Dosli smo do dela na kome krece vijugava stazica i krenuli da se spustamo prema moru.Nakon nekoliko minuta spustanja niz stazu direktno smo izasli na Giolu.Bili smo srecni sto smo je nasli odmah.Na Gioli su vec stigla deca sa biciklama i u najvece skakali sa vrha bazena u vodu.Bilo je divno gledati ih koju hrabrost su imali da to rade.Voda u bazenu je bila zelena kao sa slika.Klinci su sve vreme dok smo bili tu skakali i skakali i skakali.Mislim da je to uz lepotu samog bazena dalo jos veci uzitak ovom cudu prirode.I mi smo se okupali malo u bazenu i nakon susenja resili da odemo od nje jer je sunce na onim stenama przilo.Povratak je bio laksi osim dela koji krece od bazena pa do vrha.Taj deo nas je posteno umorio,ali je nakon izlaska na vrh brda sve na dalje bila niszbrdica.Mogu da kazem da ona ograda o kojo su svi pisali da ima natpis da se zatvori kada se prodje da ne bi ovce izasle vise ne postoji.Nisam rekao da nam je za dolazak do Giole od onog dela gde smo ostavili kola trebalo nekih 20-ak minuta i nije bas toliko naporno,tako da ko ne zeli da krsi kola po putu moze i da proseta i nece mu nista faliti.Nakon Giole smo otisli do Psiliamos plaze koja nas je nakon Giole odusevila.Cim smo videli brodic-sank na plazi i DJ koji je pustao super muziku,zaboravili smo na muke oko Giole i opustili se na ovoj fenomenalnoj plazici.Tek tada sam shavtio zasto je to Mirkina plaza broj jedan.Voda je savrsena,ulaz u vodu takodje ma u stvari na njoj je sve tako lepo ususkano.Kupila nas je za sva vremena.Na njoj je bilo guzve ali nam na ovoj plazi to uopste nije smetalo.Suncobrani na njoj su dobri i vredelo je platiti dve lezaljke i suncobran.Nakon uzivancije na ovoj plazi smo popili pice u brodicu na kome smo videli tusiranje gostiju kafica iz dva tusa koji su smesteni u plafonu na dve strane i poceli u neko doba da tusiraju sve prisutne ispod njih.Lep dozivljaj za videti.Nakon toga pravac Limenas i vracanje kola u agenciju.

10. DAN Resili smo da uzmemo skuter i odemo za kraj na Docinu plazu.Skuter smo iznajmili u obliznjoj agenciji za 13 eura,a bilo je i nekih vecih za  17 eura.Mi smo uzeli manji i uputili se u potragu.Nije bilo tesko uz uputstvo i mogu da kazem da put uopste nije kakav je predstavljen ovde na forumu.Osim prasine koju mozete da dobijete na kolima tvrdim da kolima ne moze da se desi nista jer je put dobar osim sto po njemu ima sitnog kamenja i mermera.Ako je to nekome prepreka da se odrekne ovakve lepote,onda neka pati gledajuci slike koje ljudi ovde postavljaju.Preporucujem svima odlazak na ovu plazu kolima.Kada smo stigli do plaze,desio nam se sok od lepote koju ova plaza nosi sa sobom.Voda kao nigde na ostrvu.Ovakvu boju mora sam vidjao samo na reklamama za Karibska ostrva ili tako neke krajeve.Nakon soka smo shvatili da bi nedolazak na ovu plazu bio totalni promasaj letovanja.Uzivanju nije bilo kraja i na plazi smo ostali medju poslednjima do nekih 19 h uz napomenu da je to za ovu plazu dugo posto na njoj sunce zbog brda iznad nje zalazi vec od 18 h u jednom njenom delu pa redom nadalje.Ovo je bio ipak uz sve plaze koje smo videli na ostrvu nas najlepsi dan na Tasosu.Time je skoro i bilo zavrseno nase letovanje jer je ostalo samo jos da se spakujemo i cekamo sutrasnji polazak nazad u Srbiju.U povratku uz trajekt nije bilo puno galebova verovatno jer je bilo 14 h popodne i mislim da su ipak u jutarnjim satima aktivnije.Mi smo zato u dolasku iskoristili njihovo prisustvo i odradili i taj deo slikanja i hranjenja pa smo sada opusteno gledali ljude kako se muce da ih namame da im gricnu nesto iz ruke.Kroz glavu mi je prolazila jedna stvar,a to je da je lepo imati vas za prijatelje koji su spremni da ulepsaju svakom letovanje ko vas pronadje u ovom virtuelnom svetu.Ja sam imao tu privilegiju i nasao vas u pravom trenutku svog zivota.Svima vam hvala na tome jer ste mi ulepsali zivot.

Nadam se da ce ko bude procitao ovaj opsiran tekst biti zadovoljan.

KRAJ

[mirarbi]

Evo i opisa Skale Potamia koji je napisao forumas sa nickom GSM Doctor:

Nema tu mnogo sadrzaja. Skala Potamia mnoge ne bi zadovoljila, ali za porodicu sa malom decom je po meni idealna. Nema buke, nema diskoteke, glasne muzike i fenseraja. Svako vece me je uspavljivalo zvono ovna iz obliznjeg stada.

Na mapi mozes videti da ispod magistrale imas dve ulice. Prva je do plaze i njom retko prolaze automobili, vise je kao pesacka zona sa nekoliko tavernica i kafica. Paralelno sa njom je ulica u kojoj se nalaze apartmani i takozvani hoteli, isprepletani sa prodavnicama i kaficima.

U donjem delu mape, gde se spajaju ove dve ulicice je centar mesta. Tu cete naci gomilu kafanica, kafica, prodavnica, pekara, poslasticarnica... ima cak i crkva. Obratite paznju na jednu tavernu koja ima pec na drva. Ne mozete je promasiti jer cete prolaziti pored same peci. Tu se pravi najbolja pizza na ostrvu. Ma sta bre na ostrvu... u celoj Grckoj. Kafane su ekstra. Zaredjao sam i u svakoj sam lepo klopao.

U nekoliko kafana uvece ima ziva muzika, ali nije bila po mom ukusu iako sam ljubitelj stare Grcke muzike. Gostovali su neki njihovi Sabani i Safeti tako da se nisam zadrzavao.

Plaza je pescana i proteze se u duzini 3km do Skala Panagia. Uskoro ce ova dva mesta da se spoje, jer Grci zidaju samo tako. Na plazi nema prirodnog hlada, tako da su suncobrani obavezni. Na plazi ima nekoliko kafica sa suncobranima koji se ne naplacuju, ali red bi bio popiti neko pice ako vec turas guzicu u njihovu lezaljku. Prosle godine su svaki dan bili fenomenalni talasi, tako da su deca uzivala, a i mi vala.

I na kraju, da spomenem ose i pcele. Osa je zuta sa crnim prugama a pcela crna sa zutim prugama. Ose znaju da budu dosadne i lete uglavnom na meso, nisu opasne i ne napadaju. Pcele sam video samo na plazi, tik uz vodu, osamucene i polu zive. Pazite da ne nagazite. Nabavite deci gumene sandalice - obavezno. Nema ih mnogo, ali i jedna je dovoljna da nanese bol.

[mirarbi]

Brzi:

I Z V E Š T A J 2 0 1 0.

Epizoda 1 – Grci i ostali narodi i narodnosti

Krenusmo put Tasosa, prvih minuta 20. jula. Put kroz Srbiju je bio u avetinjskom stilu, nigde nikoga na putu. Čudan osecaj, naviknuti na guzvu na putu, zapitali smo se hoće li biti nekoga tamo gde idemo. Prvi odmor u Predejanima, gde nas je prethodnih godina na parkingu čekala gomila autobusa, ovog puta samo dva, a i oni su se spremali za polazak. Da ceo put ne bude pust, pobrinuli su se graničari. Čekajuci u redu na našoj granici, tradicionalno sam gunđao na nase graničare, na koje smo prethodnih godina najviše i čekali. Kada smo se približili “kućicama” onda smo videli da vozilo nakon što završi proceduru na našoj granici, nema gde da ode jer se odatle proteže red za ulaz vo Makedonija. Dok smo mi došli na red otvoreni su dodatni prelazi pa smo, relativno brzo, prosli. Kao i svake godine Sunce nas je ogrejalo na poslednjim kilometrima “tamo gde večno s’ja”. Svratili smo na poslednju pumpu pred granicu i napojili našeg sivog Šarca do vr’a. Da sam pokupio 10 polupokretnih penzionera iz podruma moje mesne zajednice, bolje bi organizovali granični prelaz od one tuce uniformisanih Grka.

Srbi naviknuti da čekaju u redu, uredno postrojeni sa Makedoncima, Bugarima, Rumunima uz brojne časne izuzetke Nemaca i Švajcaraca. A ovi „nečasni“ ladno prešišaju celu kolonu i onda pokušaju da se ubace preko reda. Neki uspeju, neki ne, i tako nastane paralelna treća kolona, pa zatim četvrta, na otvorena dva prelaza. Kulturu, dostojanstvo i poštenje, ako ga imaju, očigledno ostave kod kuće kad krenu na odmor. Namršteni Grk s vremena na vreme izađe, pogleda šta se dešava, slegne ramenima i ode. Pred samim prelazom rovoska borba. Da nije bezobrazno strašno, bezobrazno neverovatno i bezobrazno bezobrazno, bilo bi smešno. Priđe Švaba kolima, pred sam prelaz koloni i onda se nalepi bočno između branika dva automobila. Pogled pravo, gubi se u daljini, nevin izraz lica i to je to. Oni fini i kulturni ljudi ih puste. Oni malo manje fini im demonstriraju dužinu srednjeg prsta i upuste se u borbu za milimetre ispred branika. Genetika je meni podarila dugačke prste na rukama, između ostalog...

Sa svojom blistavo novom, trokrakom zvezdom, na prostor od 5 cm ispred mog auta, tako je nanišanila jedna rasna Švabanka. Šarac iz Torina pojeo je „Mečku“ za doručak, a kako je iza nas bilo još nekoliko naših, preko retrovizora napravili smo pakleni plan da je izblokiramo dok svi ne prođemo. Tek što sam nju „otresao“, u igru se uključio i jedan debeli Grk praveći tako osmu paralelnu kolonu. On je mahao svojom ličnom kartom kroz prozor, pričao mi nešto na svom jeziku, koji izgleda da očekuju da ja kao turista treba da naučim pre letovanja, očekujući da ću ga zato što on ulazi u svoju zemlju propustiti. Kad je shvatio da od toga nema ’leba, otišao je na prelaz za kamione gde je čekalo nekoliko kamiona natovarenih sa stokom. Simbolika, šta li već...

Dokotrljasmo se do Keramotija gde nas je čekao prazan trajekt i ubrzo stigosmo i do našeg smeštaja. Gazda nas je dočekao, odveo do sobe, i sa 5 – 6 reči engleskog, koje zna, objasnio najbitnije elemente sobe: key, kitchen, fridge, mosquitos i clima 5€ extra. (prev. aut. Ovo je ključ, ovde je kuhinja, ovde je frižider, mreža za komarce i daj 5 evra ako hoćeš klimu.) Kad smo izašli napolje doviknuo je svog brata iz kuće pored da mi objasni situaciju oko parkiranja. Jorgos, pored engleskih imenica naučio je i neke glagole, i tako mi on objasni koje je moje mesto za parkiranje na placu njegove kuće. Smeštaj je odličan, čak šta više, mnogo bolji nego što smo očekivali.

Epizoda 2 - Grci i ostali narodi i narodnosti 2 (Umesto Kalimera)

Nakon dugog puta, usledio je kraći odmor. Ustvari, prvo smo odlučili da popijemo kafu pa da prilegnemo. Džezva je tu, ali ... opet fali ta kašičica. Ko je čitao moje izveštaje prethodne 2 godine, zna da smo stalno kuburili sa kašičicama u smeštajima. Uveče smo posetili obližnju prodavnicu i kupili gazdi jednu kašikicu za 0,8 evro zlatnika. Kasnije smo shvatili da nam frižider u sobi ne radi, pa je gazda pokušavao da ga popravi ali je sutra, ipak, morao da donese novi (i to ga je izneo sam na 2 sprat). Moguće je da Kentauričin mrki pogled i one tri ćuške po glavi što je dobio od nje, imaju nešto sa tim. L&M^®, prošetali smo se Limenarijom, pozdravili sa pola iste i legli da dočekamo prvo jutro na Tasosu, u nadi da neće biti kao prošle godine...

Otvaram oči... Mir i tišina. TOOO!!! I tako smo mi pijuckali kafu na terasi i komentarisali kako je težak ovaj odmor, kad se otvoriše naša vrata. Uđe u našu sobu prvo džoger, pa metla a zatim i rolna toalet papira. Iza svega toga pojavljuje se teta pognute glave i pravac na okupaciju našeg WC. Gospođo... Nismo mi valjda noćas...? (prim. aut. Film „Mi nismo anđeli“) Nakon što joj stavih do znanja da smo mi u sobi, ona ispusti neki zvuk, koji tastaturom ne mogu da vam dočaram i izlete iz sobe. Sutra ujutru, bilo je nežno „kuc kuc“ na naša vrata, a zatim je odmah stavila ključ u bravu, i sa džogerom, metlom i toalet papirom ponovo izvršila okupaciju na našu sobu. Mi smo, opet, pijuckali jutarnju kafu i u neverici gledali kako nam se „tetkica“ uvaljuje u sobu. Ovog puta bila je odlučna da istraje u svojoj nameri nervozno pokazujući na sat na svojoj ruci. Ili joj je sat pokvaren, ili ne zna da gleda u njega, ili samnom nešto nije uredu kad mi je čudno da mi u 8:30 ujutru (i slovima – pola devet) upada sobarica u sobu. Predložio sam Kenti da sutra u 8:30 raspalimo po jednom zanosnom seksu, što je ona odbila... Da bar imam radijator... Odlučio sam da sledeće jutro spavam go.

Narednih dana nismo više obraćali pažnju ko nam sve ulazi u sobu dok pijemo jutarnju kafu. Sve dragocenosti su nam bile zaključane u malom sefu koji se jedva otvarao ključem a kamoli da neko uspe da ga obije. E sad, to što je sef ušrafljen za policu u plakaru koja može da se izvadi sa sve sefom, to je već za neku drugu diskusiju o inteligentnim sigurnosnim rešenjima. Ključ od sefa je na istoj vezi sa ključem od sobe i elektronskim priveskom koji mora da se stavi na svoje mesto kako bi soba imala struju, tako da sef možete otvarati samo dok je dan.

Jedno jutro smo se uspavali, pa nam je teta Džoger uz tiho kucanje otvorila vrata, videla da spavamo, zatim nežno zatvorila vrata i počela da lupa na njih svom snagom kao da gori kuća. Kenti je instinktivno skočila iz kreveta, spremna za vatrogasnu akciju i zgrabila teta Džogerkinu kofu sa vodom i strčala niz stepenice. Ja sam nastavio da spavam. Odlučili smo da urgiramo malo po ovom pitanju i problem je bio rešen. Čak smo nakon 8 dana dobili i čistu posteljinu. Nepotrebno znanje, teta Džoger nam dolazi iz Gruzije.

Epizoda 3 - Grčka – kolevka turizma, dobronamernih ljudi i ...

Već godinama istaknute Tasoslije sa ovog foruma pominju i neka negativna iskustva sa Grcima, kako u pogledu usluge, smeštaja, tako i u drugim situacijama. Ja sam veoma skroman kao turista, pa te stvari nisam primećivao tj. nisam hteo. Od smeštaja očekujem da ima struje, vode, da sve funkcioniše, da je čisto i da ima upotrebljivu terasu. Od „usluge“ očekujem da me niko ne potkrada u računu, da mi donese šta sam tražio, da ne moram da jurim kelnera 15 minuta da bi došao. Četiri godine za redom letujem u Grčkoj i mnogo puta sam u sebi izgovorio rečenicu: „Ja sam na odmoru, neću da me sitnice nerviraju“. Takođe, rukovodim se sa činjenicom da Tasos nije višedecenijska turistička destinacija, gde se ugostiteljstvo prenosilo sa kolena na koleno, već da je to ostrvo koje je do pre desetak godina prvenstveno bilo poljoprivredno-stočarska regija, pa ljudi nemaju osećaj i manire kakve bi trebali da imaju turistički radnici i ugostitelji. Čak smo i mi sami ovde na forumu, ponekad, njihove mane kao: flegmatičnost, nezainteresovanost i sirovost, predstavljali kao vrline koje ih krase i koje su nam simpatične. Međutim, kad kap prelije čašu onda prestanem da se smejem na sitnice i one počnu da mi smetaju. Elem, pretposlednje veče, ranije pomenuti Jorgos, parkirao je svoj auto na meni predodređeno mesto, umesto na svoje, na kome je stajala stolica kao rezervacija, pa sam ja bio prinuđen da se parkiram uz neku travuljinu, koju kad bi posekli dobili bi još 2-3 parking mesta. Naravno, tako parkiran nisam nikoga zagradio, ali sam verovatno povredio neki grčki princip, ego ili šta li već, što je rezultovalo da mi čika Jorga umota auto u traku za ograđivanje radova na putu, podigne brisače i tom prilikom polomi jedan od njih. Naravno, po tradiciji oba naroda, razmenili smo sočne psovke i pretnje, dok nas je gazda naše vile, koga sam zvao da reši problem, posmatrao sa smeškom: Nek se deca igraju. Sve to je trajalo dobrih sat vremena, nakon čega je Jorga dostojanstveno obećao da će da plati to što je polomio, što naravno nije uradio. Nakon rasprave sa svojim bratom, on je besan napustio svoje dvorište, ja besan odbio da se više parkiram tu, ali mi je gazda ušao u kola i svašta nešto pričao na grčkom i pokazivao da vozim u dvorište, pa sam i ja popustio i još to veče parkirao tu. E onda sam se setio svakog evra koji su mi dodali na račun u kafiću, frktanje babe u trafici što imam samo krupno, dede u drugoj trafici što mi je jedne iste cigare prodavao svaki dan po 10 centi skuplje, dok se nije zadovoljio sa pola evrića dodatne zarade u odnosu na cenu sa akcize i gomile drugih sitnica koje su me do tada zabavljale. Da ne spominjem da svake godine u sred sezone imamo neki štrajk carinika, trajekata, blokade puteva, nestašice goriva ili nešto treće... Koridorom 10 ili 11 na more, razlike su sve manje...

Epizoda 4 – Tasos

Kao i prošle godine, odmor nam je “kačio” deo jula i deo avgusta. Prošle godine glavna tema beše SEKA, koja je obeležila prazno ostrvo u julu, međutim, u avgustu kao da su došli i oni koji su se u julu nećkali. Ove godine, kraj jula prazan, početak avgusta poluprazan. Kriza se zaista oseća i primećuje u praznim restoranima, kafićima, pa čak i najjeftinijem vidu ishrane – fast food restoranima. Da se broj turista povećao u avgustu, to se moglo primetiti samo na putu i parkinzima. Čak se ni ležaljke na plaži više ne prodaju. A na pesku peškir do peškira. (bez citiranja molim :-))

Već dve godine gledam ja sa Psili Amosa plažu. Koga god da sam pitao ne zna kako do nje. Pred prošlo letovanje gledao sam i na Google Earth-u da li se vidi neki put do nje, međutim sve mi to bilo nešto konfuzno pa nisam hteo da se lomatam. Ove godine, put do nje proširen, sređen i obeležen. A plaža je vredna truda.

Toliko za večeras, nastavak sutra.

[mirarbi]

Kako je Tantal doživeo Tasos, pročitajte OVDE.

Divnu priču o Tasosu i mestašcu Skala Maries napisao je i Skenda. Možete je pronaći OVDE.

Na Skendinu priču nadovezala se i gospođa Fraola (OVDE), a zatim i Bokins (OVDE).

Video radove snimljene na Tasosu možete pronaći OVDE.

Izmenjeno 23 apr 2016 (mirarbi)

[mirarbi]

Odlični putopisi sa Tasosa forumašice Gnjavatorix:

- OVDE

- OVDE

- OVDE

 

Izmenjeno 23 apr 2016 (mirarbi)