Novi Sad

[jucat]

Pozivam sve one koji zive u Novom Sadu ili bi zeleli da dodju i da vide nas grad, napisu nesto....

Takodje i ako zivite u Novom Sadu, a nisu vam poznate informacije o nekoj zgradi, zdanju, ulici, Novosadjaninu, slobodno uputite pitanje ovde, pa cemo se zajedno potruditi da dodjemo do odgovora.

Novi Sad je grad bogat istorijom i licnostima koje su zivele nekad i koje zive sad, zato podelimo sa ostalima sve sto o nasem gradu znamo.

U svojim fototurama sam opisala neka lepa mesta, trudeci se da obuhvatim i velike ljude Novog Sada. Ako sam nesto propustila, a znam da jesam, zato bih volela da saznam jos mnogo toga, mada dosta toga nisam ni napisala, pisite vi! Pisite o svemu sto znate, o svim delovima naseg grada, ne samo o centru.

Obradovalo me je to sto su ljudi sa foruma poput Tantala lepo posvetili stranicu svom gradu Nisu i svako bi trebao to isto da ucini za svoj grad, mesto, selo...Sve je to nasa domovina i moramo da znamo mnogo vise!

[pefkari]

Ja ne znam mnogo, osim da mi se svidja onoliko koliko sam imala prilike da ga dozivim, volim Detelinaru, centar, Dunavsku i Dunavski park, "Manual", "Strand", Petrovaradinsku tvrdjavu, ""Surabaju", KUMU i njene, familiju s muzevljeve strane , prijatelje koje upoznah preko ovog sajta! :srce: Malo li je?!

Mogu li da ovde stavim i svoje slike? Nece biti "opisne" kao tvoje, ali slikane su s ljubavlju! :srce:

[jucat]

Letos je u mom kraju Rotkvariji srusena zgrada nekadasnje mesne zajednice, koja je u jednom momentu počela da oronjava, ubrzo su nestali prozori i vrata, nagomilalo se tu svakojakog smeca, olosa...

Inace, na toj kuci zute fasade, bila su isklesana tri cekica koja su bila secanje da se ulica Vojvode Supljikca nekada zvala ulica Tri cekica.

Ta kuca je bila na uglu ulica Vojvode Supljikca i Djurdja Brankovica...

Na mestu gde je sada O.Š. Ivo Lola Ribar, bila je crkva posvećena svetom Jovanu. Ta crkva je 1849 izgorela u požaru, pa obnovljena i onda 1921. potpuno srušena...

Da je ovaj kraj nekada zvan Jovanovski, svedoci samo jedna ulica koja se zove Svetojovanska i koja se nalazi kada iz ulice Vojvode Šupljikca skrenete u Đurđa Brankovića, a potom skrenete u prvu ulicu levo...Ulica je lepa, uska i nije dugačka, ima lepih starih, autenticnih kuca iz doba kada je to bio bostandzijski kraj...

[jucat]

Naravno draga Pefkari! Samo stavljaj fotografije! Jedva cekam da ih vidim!!!!

Svi su ljudi Novog Sada vazni i veliki, svi dobri ljudi! To je najvece bogatstvo jednog grada, kad vazi za grad dobrih ljudi, ljubaznih i predusretljivih! Lepo je kada imamo i one za koje se nadaleko culo i cuje, ali i nas koji nismo nadaleko cuveni kao pojedinci, ali u skupini onih dobrih nekako se i o nama cuje, zar ne?

[Cvrča]

Jucat, drago mi je da si otvorila ovu temu!

I ja sam pre uzvesnog vremena razmišljala o tome, ali sam ko zna zbog čega odustala. Drago mi je da si ti to uradila i obećavam da ću aktivno učestvovati u razmeni informacija i fotografija.

:D

[jucat]

Cvrcooooo, samo sam te cekala

[Cvrča]

Nemaš pojma koliko mi je drago zbog ove teme...već smišljam kako da je obogatim!

[jucat]

Moram da vam napišem da posebno volim kafu da popijem i leti i zimi u Pubu Only fools and horses u Zmaj Jovinoj br. 2. Udje se u pasaž i odmah sa desne strane nailazite na jedna drvena vrata, otvarate ih i eto, to je to... Enterijer je pravi pabski, opušteno, niko nigde ne žuri, cene su pristupačne.

Inače, kuća u Zmaj Jovinoj br. 2 pripadala je nekada Paskoviću, upravniku patrijaršijskog imanja u Dalju. Oko 1800. postala je vlasništvo trgovca Ljubomira Stefanovića i njegove sestre Aleksandre udate Pavlović. Pre Drugog svetskog rata je tu bila Stefanovićeva špecerajska radnja „Kod tri glave šećera”, a posle rata robna kuća „Progres”.

Za one koji ne znaju špecerajem su se nazivale osnovne životne namirnice kao npr. brašno, mast, šećer i sl.

A nekada odemo na glavni meni u kafanu Lipa u Miletićevoj, gde je kadgod bila kafana Linde u kojoj su se okupljali svi viđeniji Novosađani i Srbi i Mađari i Slovaci, Jevreji... Onda imam osecaj da sam se vratila dva veka unazad, jer je kafana zadrzala vrlo priblizan izgled, kao nekad...

Izmenjeno 18 nov 2010 (jucat)

[Cvrča]

Pre ravno 8 godina, mladi student-brucoš Cvrča dobio je zadatak da napiše svoj prvi seminarski rad.

I verovali ili ne - tema je bila baš Novi Sad!

Danas, posle toliko vremena, pronađoh CD sa pomenutim radom, i evo podeliću sa vama najzanimljivije delove.

Pa, da počnemo.

NOVI SAD

Novi Sad je veliki industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i školski centar, kulturni, naučni, zdravstveni, politički i administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine, grad domaćin mnogih međunarodnih i domaćih privrednih, kulturnih, naučnih i sportskih manifestacija, kao i grad muzeja, galerija, biblioteka i pozorišta.

Osnovan 1694. godine, Novi Sad je dugo vremena bio centar srpske kulture, zbog čega je dobio ime Srpska Atina.

Grad se nalazi na 45° 20’ severne geografske širine i 19° 51’ istočne geografske dužine, s prosečnom nadmorskom visinom od 78 m. Najviša tačka je 80 m kod Srpske pravoslavne saborne crkve, a najniža u blizini stare železničke stanice.

Klima je tipično kontinentalna - sa severa duvaju hladni vetrovi, a sa juga dolazi toplija struja. Srednja godišnja temperatura iznosi 11.0°C. Maksimalna temperatura zabeležena je 14. avgusta 1957. godine i iznosila je 39.9°C. Najniža temperatura bila je 24. januara 1964. godine i to –30.7°C.

U Gradu Novom Sadu u službenoj upotrebi su, pored srpskog jezika, još i mađarski, slovački i rusinski jezik. Ime grada na ostalim službenim jezicima glasi Újvidék (mađarski), Nový Sad (slovački) i Novi Sad (rusinski). Na ostalim jezicima koji su (ili koji su bili) od istorijskog značaja na ovim prostorima ime Novog Sada glasi Neoplanta (latinski), Neusatz ili Neusatz an der Donau (nemački), Novi Sad (hrvatski), Novi Sad (rumunski) i Mlada Loza (bugarski).

Prvobitna imena Novog Sada bila su Racka varoš (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) i Petrovaradinski šanac (Peterwardeiner Schantz), dok ime Novi Sad (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) datira iz 1748. godine.

[Cvrča]

NASTANAK I RAZVOJ NOVOG SADA

1/5

Sadašnji Novi Sad osnovan je kada je austrougarska vojska radi odbrane pontonskog mosta preko Dunava na njegovoj levoj obali izgradila široki mostobran, naselivši u njemu odrede srpske milicije koji su sačinjavali pomoćne trupe carske vojske. Tako je nastao Petrovaradinski šanac, koji se prvih decenija XVIII veka počeo širiti, a stanovništvo mu se naročito umnožilo naseljavanjem izbeglica iz Srbije i Beograda 1738. godine kada je Srbija ponovo pala pod tursku vlast.

Nije trebalo mnogo vremena pa da Petrovaradinski šanac 1748. godine postane samoupravna varoš s nazivom Novi Sad, koja će se sa stalnim porastom stanovništva naglo širiti. Prema starim geografskim mapama, a naročito prema Tomerlinovom planu Novog Sada iz 1764. godine, vidi se da je unutrašnja varoška teritorija uglavnom zauzimala prostor između današnjih ulica Dunavske, Zmaj Jovine, Narodnih heroja i centra, zatim prednjeg dela ulice Jugoslovenske narodne armije, Njegoševe, Miletićeve, Skerlićeve i Zlatne grede. Predgrađa su bila Salajka, Podbara i deo Rumenačke ulice.

Slika: Petrovaradinska tvrđava nekad

Pre dva veka mnoge prepreke ometale su teritorijalno širenje Novog Sada. Velike baruštine naročito su ometale da se varoš razvija prema Dunavu i skretale njen razvoj na severozapadnu stranu preko dunavskog rukavca. Kad je on zatrpan, na njegovom mestu u toku jednog veka nastale su kao glavne saobraćajne arterije: Temerinska, Kisačka, Rumenačka i Futoška ulica, dobivši nazive po okolnim selima sa kojima su spajale Novi Sad. Kasnije su se pojavile i mnoge pobočne ulice vezujući ove glavne.

Nakon II svetskog rata pristupilo se zasipanju oba limana i drugih barovitih terena kako bi se Novi Sad mogao širiti prema Dunavu.

Početkom XX veka dolazi i do deobe zemljišta, pa niče srpsko - Vidovdansko naselje i mađarsko - Telep. Posle 1918. godine nastaje Klisa, a u periodu između dva rata podići će se Detelinara i Mali Liman, dok je Petrovaradin pripojen Novom Sadu. Posle oslobođenja diže se Satelit i moderni deo grada na Velikom Limanu, a novim urbanističkim planom predviđaju se mnoge korenite izmene u horizontalnom širenju, naročito izgradnja prostranih bulevara. Pokazuje se tendencija i građenja u visinu, s tim da sve što je staro očuva svoju vrednost i ne dođe u sukob s duhom sadašnjeg vremena, koje je donelo novu arhitekturu i druga regulaciona rešenja.

Prema arheološkim iskopavanjima, koja su uglavnom vršena posle II svetskog rata ili prilikom izgradnje velikih objekata, za područje Novog Sada može se reći da je vrlo staro, ali i nedovoljno ispitano čovekovo stanište. Na osnovu arheoloških nalaza došlo se do rezultata da su prva naselja na području Novog Sada postojala još u kameno doba (Klisa), o čemu svedoče nalazi iz tog vremena. Na istom području iskopan je materijal i iz bronzanog doba, kao i na aerodromu Čenej, zatim u Slanoj bari, i po atarima Rivici i Čotu, istočno od Rimskih šančeva. Nalazi iz starijeg gvozdenog doba opet potiču sa Klise i Rivice, a mlađi iz Salajke, dok su Rimljani svoj trag ostavili na Detelinari. Avarsko-slovenski ostaci pronađeni su na lokalitetima Rivice i na Satelitu. Kod Satelita, kao i kod Čeneja i novosadske dunavske obale pronađeni su i srednjevekovni predmeti.

[hmmm]

Divno! Odlicna tema - bravo za ideju Jucat!

Novi Sad = :srce:

To je moj grad, grad mog detinjstva, grad mojih predaka (bar 6 generacija unazad, koliko znam), grad dobrih i generalno opustenih ljudi. Kad god se nadjem u NS, bolje se osecam! Svake godine ga obilazim (muz je iz BG :tuzni:) - koliko rodbinu, toliko zaista i sam grad, njemu posvetim uvek bar dva dana. Da se bez odredjenog cilja setam njegovim ulicama, od centra na dalje, da se prisecam kojim putem sam se sa ocem vozila biciklom od Limana 1 do Novog Naselja, kako sam 'bezala' od kuce Beogradskim Kejom kod babe i dede kada mi mama nije dala da idem sama sa deset godina (!) na Strand sa svojim drustvom :-P, svasta mi je padalo na pamet - bila sam mala, hehehe.

Najvise sam volela, i jos uvek volim, da gledam kolekciju razglednica koje moji imaju na kojima su fotografije, crno-bele, predratnog Novog Sada ... Nemam ih sada pri ruci, ali cu ih uskoro 'nabaviti' (tata ce to odmah da resi ), pa cu ih ovde postaviti, da i ostali ljubitelji mogu u njima da uzivaju!

Puno pozdrava.

p.s. Cvrco samo nastavi sa prelepim opisima i istorijom, da se podsetimo, a nesto i da naucimo. Jucat, tebe bih molila da svakako nastavis da nam opisujes koja su mesta (kafane, kafici, i sl.) dobra da se obidju, vide, i da se u njima 'posedi' :-P.

Izmenjeno 18 nov 2010 (hmmm)

[Cvrča]

NASTANAK I RAZVOJ NOVOG SADA

2/5

Pouzdaniji podaci o naseljima na sadašnjoj teritoriji Novog Sada datiraju iz doba turske vladavine. U godini 1554. poznata su srpska sela od svega dvadesetak kuća u okolini, odnosno na pustarama Mrtvaljošu, Rivici, Sajlovu, Kamendinu, Varadincima i Čeneju. O tome svedoče naseobinske peći iz XVI veka koje su otkrivene u tom regionu. Na pomenutim pustarama oko 1560. godine bilo je oko 46 kuća koje su verovatno plaćale danak, a 1590. taj se broj popeo na 105 hrišćanskih domova, dok su Turci živeli odvojeno. Oni su uglavnom stanovali na uzvišenijem terenu budućeg Novog Sada, gde su imali veliki han, u kome je, po predanju, stanovao sam paša, a nalazio su u bašti Matice srpske, koja je dugo nazivana „hansko zemljište“.

Međutim, pravi začeci današnjeg Novog Sada datiraju iz doba velikog austrijsko-turskog rata (1663-1699). Tada se velik broj srpskih porodica iz stare postojbine preselio u krajeve preko Save i Dunava, gde su zauvek i ostale. Ovo su počeci organizovanog života doseljenih Srba u novim krajevima. Kad je 1716. pobedom princa Eugena Savojskog na Vezircu kod Petrovaradina definitivno otklonjena turska opasnost, Šanac se ojačao većim brojem trgovaca i stanovništvom koje se doseljavalo iz bliže i dalje okoline. Neki su dolazili i iz udaljenih krajeva, naročito sa zapada, pošto je mesto zbog svog značaja uživalo izvesne povlastice i imalo primamljive uslove za dobru trgovinu i miran razvoj. Zbog toga Šanac ubrzo potiskuje ostala mesta, naročito u trgovini, pogotovo od 1719. godine kadje dobio pravo na dva vašara.

Slika: Taksi, 1963. godina

Dve trećine njegovog stanovništva sačinjavaju Srbi, raznih zanimanja, ima nešto ribara Hrvata i daleko više zanatlija Nemaca, uz nešto trgovaca sa Balkana. Uglavnom se trgovalo stokom i drvima, a nešto kasnije i metalnom robom. Srbi su bili najimućniji i držali su trgovinu i zanate.

Ponovnim padom Beograda pod Turke 1739. godine iz njega i severne Srbije dolazi velik broj izbeglica u Šanac, koji osetno povećavaju njegovo stanovništvo, a u privrednom pogledu daju mu istaknutiji značaj. Pored Srba, kojih je najviše emigriralo, naselilo se dosta Nemaca, Grka, Jevreja, Jermena, Cincara i Arnauta, mahom bogatih trgovaca, koji će, kad se srede, imati poslovne veze sa Poljskom, Venecijom i Turskom, pa sve do Persije i Indije. U to vreme podignuti su Vladičanski dvor, Sinagoga, jermenska i nova katolička crkva, a samo naselje dobija konture današnje varoši.

Kako je mesto osećalo ekonomsku štetu od dotadašnjeg civilnog i vojnog načina uprave, što je usporavalo dalji razvitak, naglom jačaju težnje za osamostaljivanjem i oslobođenjem grada ubrzala je 1746. godine odluka o ukidanju vojnih granica u Bačkoj. Rešeni da nepotpadnu pod varmedu (civilna oblast), građani se organizuju i skupljaju sredstva kako bi dobili pravo „slobodne kraljevske varoši“, čime bi im bio zagarantovan ekonomski i politički razvoj pod okriljem krune.

Godinu dana kasnije, Srbi, sa ostalim sugrađanima, sklopili su sporazum o slobodnom ispovedanju vere i o jednakom pravu u pogledu biranja senatora i činovništva za magistrat budućeg slobodnog grada.

Nastojanja i upornost građana urodila su plodom. Ukazom carice Marije Terezije od 1.februara 1748. godine Petrovaradinski šanac postaje slobodan kraljevski grad. Dobija grb i ime Neoplanta, po nemačkom Neusatz i mađarskom Újvidék, koje su Srbi bukvalno preveli u Novi Sad. Za Grke je bio Neofite, dok su odbačeni predlozi da se nazove Bačvar ili Dunavar, pošto su već postojala takva mesta. Ova samostalnost stajala je Šanac preko 95.000 srebrnih forinti datih na pozajmicu bečkoj ratnoj komori, koja je dugo otplaćivana sa natezanjem. Međutim, tom diplomom Novi Sad je dobio velike trgovačke povlastice i autonomne privilegije, čime su se ujedno manifestovale i promene u društvenim odnosima.

[Cvrča]

NASTANAK I RAZVOJ NOVOG SADA

3/5

Od proleća 1748. godine Novi Sad počinje da živi životom slobodnog grada pod nadzorom vlasti u Požunu i Beču, a njime upravlja magistrat na čelu sa sudijom uz 12 senatora i sa magistratskim činovništvom. Na čelu prvog magistrata bio je Nemac Ignac Hajl.

Tada je Novi Sad imao 4620 stanovnika, sa 801 kućom, od kojih je bilo 3000 Srba, a ostalo su bili pripadnici drugih nacionalnosti, po veroispovesti većinom rimokatolici.

U gradu su najimućniji bili trgovci, najveći promet i zaradu postizali su trgovinom žitom i stokom, a manje drugom robom. Novi Sad, za razliku od Sombora i Subotice, sve vreme je zadržao karakter trgovačkog-zanatlijskog centra, i u ovim krajevima, posle Pešte, razvijao se najbrže, zahvaljujući prelazu s naturalne na novčanu privredu. Ekonomski procvat utiče i na materijalnu kulturu. Uvodi se savremeniji nameštaj i menja način odevanja, običaji i ponašanje postaju drugačiji. Tako je ovaj grad, zahvaljujući privrednom prosperitetu napredovao šireći se uprkos raznim nedaćama, naročito elementarnim, kao što je bila ona od 1769./1770. godine kada je bio pogođen najvećom poplavom u svojoj istoriji.

Slika: Centar, 1961. godina

Emanuil Janković je 1790. godine doneo prvu štampariju i otvorio knjižaru po evropskim uzorima. Na žalost, nije dobio dozvolu od austrijskih vlasti da štampa ćirilične knjige i pokrene prvi srpski list.

Pored trgovine i zanatstva, manji deo gradskog stanovništva bavio se lovom, stočarstvom i ratarstvom, a tek kasnije dolazi do izražaja baštovanstvo.

U urbanističkom pogledu grad se razvijao na prvobitnim osnovama. U arhitektonskom pogledu sav je u znaku balkanskog naselja, nad kojim dominira Petrovaradinska tvrđava, koja je sa Novim Sadom bila vezana pontonskim mostom, najlepšim u celom austrijskom carstvu. U samoj varoši postoje tada dva staračka doma, dosta gostionica i više svratišta gde odsedaju trgovci i nemačke putujuće pozorišne družine koje daju predstave za građanstvo.

Ovaj neugledni, barama opkoljeni, trskom pokriveni slobodni gradić imao je daleko veći značaj na prelazu u XIX vek. Po kvalitetnim zanatlijama, umešnim trgovcima i sa priličnim brojem inteligencije on je već tada važio kao oformljeno „središte srpskog naroda“ preko Save i Dunava, sa 16663 stanovnika, od kojih je bilo 9166 Srba, 3095 Nemaca,2840 Mađara, 762 Jevreja i 800 pripadnika drugih narodnosti, mahom balkanskog elementa.

Slika: Železnička stanica na Limanu, 1961. godina

U prvoj polovini XIX veka, u gradu nije bilo velikih promena sve do revolucije 1848. godine. Međutim, na opšte prilike počinje delovati novi ekonomski momenat industrije. Trgovce i zanatlije potisnuće nov način proizvodnje, a njihov mesto postepeno će zauzeti politička inteligencija. Od 1816. u gradu je ozvaničena srpska gimnazija, a pored gimnazije grad ima tri srpsko-pravoslavne, tri katoličke i jednu grčku osnovnu školu. Zatim tri bolnice: pravoslavnu, katoličku i jevrejsku, kupatilo, dve svilare, fabriku sukna, dve radionice za preradu duvana i metala. Naročitu ulogu igrale su dve štamparije, koje od sredine dvadesetih godina XIX veka dobijaju pravo izdaju knjige na srpskom jeziku.

U proleće 1848. godine u Novom Sadu dolazi do burnih i tragičnih događaja. Srpski narodni sabor trebao je da se održi u Novom Sadu, ali zbog ugarskog prekog suda koji je zasedao u svim vojvođanskim gradovima, srpski sabor održan je u Karlovcima. Na zboru održanom krajem marta 1848. Novosađani će pred Beč i Peštu postaviti svoje političke i ekonomske uslove u šesnaest tačaka, koje će jedna delegacija predati Košutu, ali će Mađari energično odbaciti srpske zahteve. Srbi su potom u svojim crkvama spalili protokole krštenih, vođene na mađarskom jeziku, i krajem maja izabrali u magistrat samo svoje ljude. Kad je u Novi Sad došao ugarski komesar Beti sa odredima vojske, a pogotovo kad je Tvrđava prešla u mađarske ruke, situacija se menja. Istaknutiji ljudi prelaze u Karlovce, jer ne priznaju ugarsku vladu. Grad je do kraja revolucije vodio uglavnom pasivnu politiku. Međutim, stalno mu je smetala blizina Tvrdjave i pretnja sa nje. I zaista, kada je posle godinu dana ban Josip Jelačić sa vojskom 12. juna 1849. godine otvorio topovsku vatru s nje Mađari su, po naredjenju generala Kiša, iz dvesta topova bombardovali varoš, koja je tada skoro sasvim uništena i prošla najgore od svih srpskih gradova u ovoj buni. Život je u gradu zamro, jer su mnogi građani izginuli ili izbegli, a privreda je zbog haosa bila gotovo uništena. Kulturna šteta bila je daleko veća od materijalne.

[BOJKO]

lep je Novi Sad i uvek sam jako prijatne trenutke dozivljavao u Novom Sadu

-prvim mojim dolaskom odseo sam u hotelu Putnik.Taksista me dovezo sa autobuske stanice. Hotel udoban, u liftu sviralo "za Elizu" dorucak preobilan....Igrom slucaja, gde god sam krenuo a hteo taksijem, taj taksista sto me je dovezo nekako je uvek bio ispred hotela...a vozikao sam se i obilazio na veliko....i zadnjeg dana vidi on mene sa koferom i pita me, kuda sada nislija??? Ja kazem na autobusku-kraj mog gostovanja u NS.On me odvezo na stanicu i nije ni pod razno hteo da mi naplati...bilo je jos lepih i ljubaznih gestova od Vasih sugradjana ali nebitno prema SLEDECEM.....

......a moja prica o NS pocinje jos pre toga.Pre zadnjeg rata, jedne nedelje , nedeljno popodne na RTS1 je davao NS, druge BG . U novosadskom je uvek gostovala gdja.Snezana Dobric iz MUZEJA VOJVODINE,-koju ovom prilikom najsrdacnije pozdravljam. To je bio kviz -tj ona je pokazivala eksponate iz muzeja, tipa zlatnik cara Dusana, albanska spomenica.....pa da gledaoci pogode sta je, napisu na dopisnici odgovor i posalju...ja slao par puta i bio izvucen za prvu nagradu kada je pokazivan LORNJET....Pozvamn sam bio da dodjem u muzej da podignem nagradu ali zbog obaveza na poslu nisam imao kad,i ljubazna gospodja Dobric mi poslala tu I nagradu na kucnu adresu-ali pod uslovom da dodjem i obidjem jednom muzej Vojvodine-jer je to bio cilj nagradne igre, ja poslao pismo u znak zahlvalnosti malo nacrtao i napisao o niskim damama i gospodi, o gradu Nisu.... ali zbog posla nikako nisam mogao da dodjem , pa dosla zima, pa rat....I onda bese prilika da tek posle godinu dana boravim u NS. Zadnjeg dana sam planirao da obidjen muzej.Ja na vrata-ono zatvoreno, tada Vam dolazila postavka vostanih figura iz Rusije.Vratar mi to rece a ja ga upitah za gospodju Dobric iz muzeja.On rece da je na porodiljskom a ja vec tuzan-niti mogao da vidim muzej, niti da licno zahvalim na nagradi-posle god.dana. Vratar mi rece ...a mozda je svratila u novu zgradu,-danas nam dele platu...I povede me sa sobom.Uvede me u jednu od kancelarija, prestavi me gospodji a ona sva srecna ...JAO TO STE VI IZ NISA IZ ONE FIRME STO VAM NIJE DALA SLOBODNE DANE DA DODJETE KOD NAS...... ja u cudu pa zar moguce da se toga secate posle godinu dana....a ona kako da ne-ono vase divno pismo jos cuvam na poslu.....Pita me"jel ste obisli nas muzej"ja kazem"htedoh ali je zatvoren"ona opet"pa onda sutra..."ALI JA SUTRA PUUUUTUUUJEM ...I PAZITE SADA POENTU MOG PIIIISANJA !!!!......

.....Divna, ljubazna i preljubazna gdja Dobric mi kaze"a ne moze tako...dolazi ovamo...uzima kljuceve od cuvara, vodi me do muzeja, otkljucava muzej i redom pali svetla...I SAMI JA I ONA IDEMO OD EKSPONATA DO EKSPONATA...a ona mi sve detaljno objasnjava po godinama i datumima.....i tako sami nas dvoje obidjosmo muzej Vojvodine....

na izlasku mi rece-nemas pojma koliko mi je puno srce sto si ipak dosao u nas muzej....a ja kazem"vama puno srce!!!!! PA JA CU CEEELOG ZIVOTA PAMTITI DA JE NEKO SAMO ZA MENE OTKLJUCAO MUZEJ U JEDNOM GRADU!!!!!!

....postovani, izvinite na preopsirnom pisanju ALI TEMA MI POKRENULA DIVNA SECANJA NA VAS GRAD.

i ako ikada sretnete gospodju Snezanu Dobric-puuuuuno je pozdravite od mene.

[Cvrča]

NASTANAK I RAZVOJ NOVOG SADA

4/5

U drugu polovinu XIX veka Novi Sad ulazi skoro opustošen i opljačkan. Posle bombardovanja zahtevalo se da grad bude osnovan dalje od Dunava i mostobrana, ili preko puta Kamenice. Međutim, delegacija građana koja je išla u Beč da dobije sredstva za obnovu mesta uspela je da izdejstvuje da naselje ipak ostane tamo gde je i poniklo. Zajmom od 1.300.000 srebrnih forinti tokom 1852.-1853. godine ponovo su podignute kuće u centru i po ostalim ulicama. Gradu je bilo potrebno više od dvadeset godina da se vrati na stanje pre rušenja. Slika grada stvorena tada ostala je, uglavnom, i do danas u ranije podignutom delu sa svim očuvanim karakteristikama. Tokom XIX i početkom XX veka do Prvog svetskog rata podignut je niz zgrada koje Novi Sad obeležavaju i danas. To su Gradska kuća, Katolička katedrala, Vladičanski dvor, Sinagoga, jodno kupatilo, bolnica, Matica srpska...

Kad je 1883. godine proradila pruga Pešta-Zemun, izgrađena je železnička stanica i podiže se železnički, prvi stalni most preko Dunava. Tramvaj je uveden tek 1911. godine. Sve do 1900. u Novom Sadu nema asfaltiranih ulica, samo kaldrmisanih, čišćenih prema potrebi i dugo osvetljavanih fenjerima, koji nisu paljeni za vreme mesečine. Ulice nose imena životinja, biljaka, zanata i po obližnjim selima, jer su Novosađani odbili da ih nazovu po imenima članova carske dinastije.

Slika: Katolička porta, 1964. godina

Ono sto je ovom gradu dalo poseban značaj to je njegova politička i pre svega kulturna uloga, naročito u drugoj polovini XIX veka.

Godine 1861. pod vođstvom prvog upravnika Jovana Đorđevića osnovano je Srpsko narodno pozorište, prvi jugoslovenski profesionalni teatar, koji odmah počinje da igra značajnu ulogu kako u umetničkom tako i u nacionalnom pogledu. Iz Pešte, gde je osnovana, seli se u Novi Sad 1864. godine Matica srpska, najstarija i najznačajnija književna i kulturna ustanova Srba u Austriji, sa svojim „Letopisom” pokrenutim 1825. godine. Njen osnivač i prvi predsednik bio je znameniti Novosađanin Jovan Hadžić. U Novom Sadu 1863. godine izlazi sedam srpskih listova, što u to vreme nisu imali ni Beograd ni Zagreb. U drugoj polovini XIX veka u Novom Sadu izlaziloje 56 raznih listova i časopisa na srpskohrvatskom jeziku, a na mađarskom i nemačkom četiri. U gradu se okupljaju književnici, likovni i pozorišni umetnici: Jovan Jovanović-Zmaj, Laza Kostić, Jovan Đorđević, Novak Radonić, Jovan Subotić, Jaša Ignjatović, Milka Grgurova, Kosta Trifković, Dimitrije Ružić, Đura Jakšić. To je vreme kad je Novi Sad nazvan, zbog svoje kulturne delatnosti, šarenila i živosti, „Srpskom Atinom” i “Rackim Parizom”.

Slika: Novi Sad, 1968. godina

Za vreme Prvog svetskog rata sva aktivnost Srbaje obustavljena. Njihovi politički prvaci i kulturni radnici, među kojima su bili Mihailo Polit Desančić, Tihomir Ostojić i Jaša Tomić, odvedeni su u logore ili izvedeni pred ratni sud. Matica srpska zatvorena je i stavljena pod nadzor mađarskih vojnih vlasti. Međutim, sam grad je bio udaljen od frontova i iz rata je izašao neoštećen. Osmog novembra 1918. godine ušla jeu Novi Sad srpska vojska, a rešenjem Velike narodne skupštine doneta je odluka o otcepljenju Vojvodine od Ugarske i o njenom priključenju novoosnovanoj državi Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca.

Situacija u kojoj se posle ujedinjenja našao Novi Sad iz osnova se menja prema onoj ranijoj. On se uklapa u novu privredu, administraciju i kulturna zbivanja. U komunalnom pogledu učinjen je odlučujući korak napred. Otvorena je glavna ulica i uklonjen mostobran, podiže se novi most i veći broj više spratnica, među kojima naročito dominira bivša Banska palata, sada sedište Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine. Od proglašenja Novog Sada za centar Dunavske banovine njegov razvoj uzeo je priličan zamah. Najviše je napredovala industrija, u koju je bio uloženi strani kapital. Poljoprivredni sajmovi za grad imaju veliki značaj, a čitav niz novootvorenih stručnih škola dao je solidan kadar.