MALTA

[Lila-P]

Ma ne što se lokacije tiče već samog smeštaja. Nameštaj je jako star i na prvi pogled nam se nije dopalo. Međutim, čisto je što i jeste najbitnije. A lokacija je ekstra. Sve četiri smo mišljenja da, ako nam se ponovo pruži prilika za odlazak na Maltu, biramo istu lokaciju.

[Lila-P]

Najzahtevnije je bilo isplanirati posetu ostrvu Gozo.  Toga dana smo u bus ušle čak 9 puta (isplatila nam se kartica za vožnju), od toga 7 puta na Gozu. Nije to tako strašno kao što izgleda, na ostrvu su relacije kratke a vozači malo bolji u odnosu na one sa Malte. Stvar je u tome da su polasci na sat vremena a znam kakva sam kad me nešto zaludi.

Krenule smo rano i ponele sendviče. A sendviče stavljam na dno ranca da se upljeskaju, moja ćerka ih tako najviše voli. Nisu stigli ni da se upljeskaju, počele smo da ih jedemo još na brodu. A u brod se ulazi kroz most - tunel, nemaš pojma da si na njemu dok ne izađeš na palubu. Zahvaljujući aplikaciji Windfinder izabrale smo dan bez vetra pa smo na brodu baš uživale. E sad kreće igrica „uhvati autobus“ a htelo nas je ovog dana, pa smo (uz jednu preponu i malo trčanja) do cilja stigle kao pobednici .

Sa stanice u Viktoriji uhvatile smo bus do gradića Zebug na severu ostrva. U toku su bili radovi na crkvi i dizalica na sred puta. Zbog toga bus nije ni ulazio u grad pa smo ga prošle pešice. I umesto da se njegovom zapadnom stranom spustimo do mora, mi smo to uradile istočnom. E to je značilo da ćemo deo pored mora preći dva puta umesto jednom.  Vredelo je svakog koraka. Spustile smo se direktno do zaliva Švejni (Xwejni Bay).

Odavde smo krenule

Ovaj deo ostrva je poznat po tradicionalnoj proizvodnji soli. To je biznis koji se prenosi sa kolena na koleno. Koga zanima kako se odvija proces proizvodnje može da pogleda kratki dokumentarac

https://www.youtube.com/watch?v=SQAdhQOcboE

Neverovatni pejzaži, čudni oblici reljefa, šum mora, sunčano i toplo.... šta čovek još da poželi? Pa štitnik za nos, Rudolf bi se postideo da nas je mogao videti. Od zaliva Švejni pa do onog mesta gde je trebalo da se spustimo i onda nazad, ima baš lepo da se ide. A kad smo se našetale shvatile smo da do polaska busa ima samo 4 minuta. Nije problem bio da ovde ostanemo još sat vremena ali bi onda morale nešto da izbacimo iz plana. I onda trk, uz brdo pa niz brdo. Kad smo krenule niz brdo video nas neki čovek i dao signal vozaču da nas sačeka. E duša mi je izašla na nos. Stigla sam poslednja do busa. Pa i jesam najstarija, i naj...zgodnija, al jedina u ekipi nisam pušač (evo već malo jače od godine, moram da se pohvalim).

Kako li je on dospeo dole?

U Viktoriji smo prvo sele na trg da popijemo kafu i dođemo sebi. I to je bio sav odmor toga dana. Moram priznati da smo Citadelu nekako zbrzile ali je bilo neverovatno toplo i peklo je baš kao u sred leta. Došlo mi da izvadim kišobran i da tako šetam zidinama.

Ovde ja čuvam

Viktorija je baš lep grad i zaslužuje malo detaljniji obilazak. Možda je i mi ne bi obišle da se nismo malo izgubile u onim uličicama. Uletimo u jednosmernu ulicu (izgleda da je većina takva), baš pored neke škole. A tu kolona vozila, roditelji čekaju decu posle nastave. Tog dana se još išlo u školu. A đaci nemaju klasične uniforme već nose trenerke, svaka škola ima svoj model.

U poslednjem trenutku stižemo na stanicu i hvatamo bus do Ta Pinu crkve. I ovo je jedan od mojih favorita. Tako je lepa na onoj čistini.

Preko puta crkve je brdo i ja sam isplanirala da se popnem na njega (sama naravno, druge su to demonstrativno odbile). Ima staza do gore a uz stazu su scene iz Biblije.

Ja bih se gore popela zbog pogleda na crkvu. Ali, već kod treće skulpture se okrenem i imam šta da vidim. Ovo ruglo od dizalice. Odustala sam od penjanja.

Od crkve do stanice gde smo uhvatile bus za Dwejru ima nešto manje od kilometar (sve moje procene udaljenosti uzmite sa rezervom, na kraju se ispostavilo da smo tog dana prešle nešto manje od 15km). Tu sam se setila onih priča sa ove teme da bus neće da stane ako je pun i već isplanirala da se sjurimo dole pešice. Huh, stao je.

Nisam odgledala ni jednu epizodu GOT i nemam pojma o čemu se tu radi. Znam da je ovo jedna od lokacija gde su neke scene snimane. Azurni prozor videla sam na slikama i snimcima, ali... na mene ovo mesto nije ostavilo neki poseban utisak. Nasuprot tome moja sestra kaže da je ovo njoj nešto najlepše što je na Malti videla i da bi mogla satima sedeti na onim stenama.

Onaj deo gde more ulazi u kopno mi je interesantan. Vožnja čamcem je 4 evra.

Da smo propustile jedan polazak broda i krenule sledećim, gledale bi zalazak Sunca sa njega. Ovako smo ga gledale kroz žicu na bus stanici u pristaništu. Inače, na brodu smo dotukle one spljeskane sendviče i bili su ekstra. Za razliku od ukrcavanja, iskrcavanje je ličilo na ono na šta smo u Grčkoj navikli, kao muve bez glave kroz utrobu broda zajedno sa vozilima. Divnoooo!

[Борча Борча]

Oдличан путопис !

Иначе Хрвати су направили одличан бизнис, због серије ГОТ, без обзира што су више снимали на Малти, него у Дубровнику. Био сам тамо прошле године на jeдан дан, па сам се уверио. Мношто ГОТ водича, радњи, постера итд.

@Lila-P занима ме пошто сте имали смештај у Bugibba-и , колико видим на мапи то је између острва Гозо и са друге стране Слијеме и Валете. Колико вам је временски требало да дођете до та два града и колико до Гозе ?

Moovit ми избацује следеће Bugibba-Gozo, неколико линија се саобраћа, станица око 19-30 и онда на трајект и то изађе око 90 минута. Колико често иде трајект ?

Што се тиче Bugibba-Валета. Избацује ми две трасе, једна уз море и она има мање станица само 9 и стиже се за 35-45 минута, док ова која иде да кажем копнено има 38 станица и путује се мало дуже.

 

Што се тиче ГОТ места на Малти. п.с. мада пропустили су Manikata, али то је пустара где су снимали Дотраке.

 

[Lila-P]

@Борча Борча,

Od Bugibe do Cirkewe, odakle kreće trajekt, koristile smo bus broj 221 koji je putovao nekih 40-45 minuta a ima neverovatnih 40 stanica. Računaj da on u stvari stane na nekih 10, staje samo ako mu neko mahne na tim stanicama ili ako ima izlaz. Brod ide na 30-45 minuta a sam prelazak traje oko 25 minuta. Mi smo krenule iz Bugibe u 7.30 a u Viktoriji smo bile u 9.10.

Što se Valete tiče, zaista postoje dva puta. Tim pored mora smo prošle samo prvo veče autobusom TD3. Inače smo koristile tri busa 35, 45 i 48. Trase im se prepliću a najgori je taj 35, on putuje najduže i samo smo se jednom prevarile i ušle u njega. U proseku vožnja traje 45-60 minuta.

[Борча Борча]

Хвала.

Планирам, ако не ове јесени, онда следећег пролећа, али никако у сред лета јули или август, па чак и јуни је тамо вероватно паклено врућ, пошто више желим да обилазим знаменитости и природне лепоте, тако да рачунам да би тада била оптимална клима за шетњу. Мислим да би мај био савршен, за тај активни одмор.

[Lila-P]

Melita, Mdina, Citta Vecchia, Citta Notabile, the Silent City... imena koja evociraju sećanja na prošla vremena. Ovaj grad su gradili, dorađivali i prepravljali mnogi. Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Vizantijci, Arapi, Normani, Kastiljani, Aragoni ... vitezovi, svi su oni ostavili svoj trag. Ne znam da odvojim šta je čije ali sam zaista uživala u lepoti koju su stvorili.

 

Mdina je bila glavni grad Malte sve dok je nije zasenila nova prestonica. Valletta, il-Belt, Citta Umilissima, počela je da se gradi posle „velike opsade“ 1565. godine u kojoj su vitezovi Svetog Jovana, posle četiri i po meseca opsade, pobeđivali 30 hiljada Sulejmanovih vojnika.

 

Valeta, kao glavni grad, je sedište Vlade i trgovine. Mdina je sedište Katoličke crkve i ostala je baza malteškog plemstva. Oba grada imaju svoju katedralu, Svetog Pavla i Svetog Jovana, iako ona u Valeti (i pored svog sjaja i bogatstva) nosi niži naslov – Ko Katedrala.

 

 Zemljotres iz 1693. godine naneo je veliku štetu građevinama Mdine. Veliki majstor Manoel de Vilhena renovirao je glavnu kapiju i delove grada.

 

Zanimljivo je da je Mdina sve kablove i žice prenela pod zemlju. Oko 250 ljudi živi trenutno u gradu. Preduzeća, koja se tu nalaze, imaju stroga ograničenja buke. Očekuje se i od posetilaca da se tog ograničenja pridržavaju, ali to nekako dolazi prirodno – ostanete bez reči  kad prođete kroz kapiju. Još ostaje da isele i ona silna vozila koja su parkirana na svakom koraku. Izgleda da grad ima više vozila nego stanovnika. E, onda će zaista biti Tihi Grad.

 

 

Kafe poslastičarnica sa divnim pogledom

Rabat je nekadašnje predgrađe Mdine. Mdina se tokom vekova smanjivala, na vrhuncu svoje moći prostirala se do crkve Svetog Pavla u Rabatu sa linijom katakombi u svom predgrađu. Na račun njenog smanjenja, Rabat se širio. Neverovatno mi je bilo da iz jednog u drugi grad uđete tako što pređete ulicu.

 

Rabat je zaista lep grad ali ima tu nesreću da je pored Mdine pa je prilično zapostavljen. Tokom naše šetnje nisam zapazila toliko turista kao u Mdini. Čini mi se da je većina ljudi lokalno stanovništvo.

 

Naša poseta svela se samo na šetnju, u startu smo odbacile silazak u katakombe.

 

 

 

 

Ovaj dan smo završile u Mosti. Rotunda je objekat koji smo najviše puta videle na Malti, kao da svaka autobuska linija prolazi pored ove crkve. Al beše zatvorena.

 

Ir-Rotunda, il-Bazilika, il Knisja tal-Mosta su sve imena najpoznatije crkve na Malti. Izgrađena je za samo 28 godina, u periodu od 1833. do 1860. godine, na mestu manje crkve Ta’ Żiri – Ziri iz 1614. godine. Ono što je čini posebnom je kupola sa spoljnom visinom od 61m i prečnikom od 39,6m. Crkva ima dva zvonika a pročelje krasi šest moćnih jonskih stubova.

 

9. aprila 1942. godine grupa od oko 300 vernika okupila se na večernjoj misi kada je nemačka bomba težine 500 kg probila plafon i pala u crkvu. Niko nije povređen a bomba nije eksplodirala. Visoko religiozni Maltežani su ovaj događaj proglasili božanskim čudom. Tada su na crkvu bačene ukupno tri bombe i ni jedna nije eksplodirala. Ovaj događaj je spektakularna pozadina verskim slavljima.

 

 

 

 

 

 

Izmenjeno 5 apr 2020 (Lila-P)

[Lila-P]

Three Cities, Tri Grada.. baš zvuči kao iz nekog filma. Kada sam prvi put pogledala mapu mislila sam da je u pitanju malteški Halkidiki. Nije, fali jedan prst .

Cottonera je grupni naziv za tri srednjevekovna utvrđena grada  koja se vide sa terase gornje Baraka bašte. Na dva poluostrva su Isla (Senglea) i Birgu (Vitoriosa) a između njih, u unutrašnjosti kopna, je Bormla (Kospicua). Za ovaj treći grad nismo imale vremena ali smo za prva dva izdvojile ceo dan.

Prvobitno Birgu, a posle „Velike opsade“  Civitas Vittoriosa (pobednički grad) je najstariji. U njemu su se naselili vitezovi kada su 1530. godine stigli na Maltu. Posle odlaska sa Rodosa 1522. godine, sedam godina su lutali dok nisu pronašli novi dom.  Obnavljaju drevnu tvrđavu Castrum Maris (St Angelo) i podižu nova utvrđenja, palate, crkve...  Velika Luka (Grand Harbour) je ono što je uticalo na to da se baš ovde nastane.

Preko puta Vitoriose je Senglea, povezuje ih pešački most. Ovo drugo ime je dobila po Velikom majstoru koji je 1551. godine utvrdio. Za razliku od Vitoriose, Senglea je izašla iz Velike opsade relativno netaknuta pa je nazivaju i Citta Invicta (nepobedivi grad). Međutim, sreća joj se menja tokom II svetskog rata kada je 75% objekata oštećeno.

Vožnja ferijem od Valete do Senglee traje jako kratko a veoma je lepa. Ne zna čovek na koju stranu da gleda... da se okrene i gleda Valetu iz ove perspektive, levo ili desno...

Iskrcavanje je u Senglei a izgleda da se to povremeno menja. Gledala sam snimke i sa iskrcavanjem na drugoj strani. Nama su cilj bile Gardjola bašte a da bi se došlo do njih, treba cela Senglea da se prođe. Bila je nedelja a Maltežani nedeljom izgleda....peru. Otvorena ulazna vrata, oprani ulazi i stepeništa,  sveže opran veš se kači, mirišu razni deterdženti, kroz neki prozor se čuje muzika. .. divna atmosfera.

A bašte su u stvari mali park. Ali nije poenta u samim baštama već u pogledu koji se odande pruža na Veletu i Veliku luku. Na osmatračnici su tri simbola – uho, oko i ptica i predstavljaju čuvare i zaštitnike malteške obale.

A ovako izgleda pristanište kad u njemu više nema ni jednog broda . Nadam se da će se uskoro brodovi vratiti.

Po izlasku iz bašti postoje uske i neprimetne stepenice sa leve strane. Sad kreće najzanimljiviji deo. Kroz tunel, usku ulicu, još malo tunela.... spuštamo se do mora.

A tu su restorani sa lepim pogledom. E tu smo popile tri koka kole i pivo za 4,50 evra. Nije bila greška u računu.

Preko mosta idemo u Vitoriosu.

Kroz kapiju, pored Ratnog muzeja,  ulazimo u grad.

A ovo je kapija za vozila i na njoj zastava grada.

Ovde je dosta pešačkih ulica.

Pored crkve se spuštamo u marinu.

Jao, kakvih jahti tu ima. A nasuprot marine je Pomorski muzej. Ispred njega veliko sidro, puno topova, lokomotiva ...

A sad tajnim putem.....

... kroz skrivena vrata (a ima ih na svakom koraku, samo treba pažljivo gledati)....

... i evo nas ispod zidina tvrđave St Anđelo...

... a na drugoj strani ovo

Kako se ovde vremenske prilike brzo menjaju, već sam pomislila da ću upotrebiti onaj kišobran koji sam danima vukla sa sobom.

[Lila-P]

Ako ste se umorili od razgledanja utvrđenih gradova vreme je za relaksaciju. Mi smo imale par dvoumica kada smo pravile plan za obilazak ovakvih mesta. Komino ili Golden Bay, Dingli Cliffs ili Blue Groto, Popaj ili akvarijum... odluke su bile jednoglasne.

Idemo da vidimo Popajevo selo i to samo sa vidikovca.  Za presedanje na 101 (a to je jedina linija koja ide do sela), biramo stanicu ispred crkve u Melihi pa tako imamo mogućnost da bacimo pogled i na nju. Auu, lepa crkva na fantastičnom mestu, ulazi u kategoriju lepotica sa Ta Pinu crkvom.

Čim sam stigla kući odgledala sam Popaja iz 1980. godine za čije snimanje je napravljena ova scenografija. Fantastični Robin Vilijams. A samo mesto je simpatično. Na biletarnici su naše devojke. Nema mnogo posetilaca u ovom trenutku, da li zbog situacije ili smo mi poranile – ne znam. Pogled sa vidikovca je odličan.

Nastavljamo istim busom do Zlatnog zaliva. Ovaj deo ostrva je baš slikovit. Crvene i žute livade na sve strane.

Gћajn Tuffieћa, predivni Zlatni zaliv čije ime, na malteškom, ne znam da izgovorim. Sad, kad gledam ove fotografije, žao mi što sam se toliko opustila. Pogledajte ove staze... gde sam sve mogla da zavirim... da se popnem... Ali tako ovo mesto deluje.

I divan kafić na plaži

A kakav li je pogled od gore?

Ovakav

A ima i kupača

Sad se malo vraćam nazad, na dan kada smo obišle hram Hagar Qim. Od hrama do vidikovca iznad pećine Blue Groto išle smo pešice. Celim putem postoji trotoar a na dva mesta i odmorišta.  Zakasnile smo za najlepši pogled, za njega treba doći u jutarnjim satima. To je trenutak kad sunčeva svetlost obasja unutrašnjost pećine pa voda dobije neverovatnu boju. Nije loše ni ovako.

E ovde smo drugi put trčale za autobusom.

Preko aerodroma idemo na jug ostrva u Marsašlok. Marsa bi trebalo da je na malteškom luka a šlok – jug, tako da bi to bila južna luka. To je ono ribarsko selo poznato po pijaci koja se održava nedeljom i na kojoj se prodaje riba. E zato mi idemo drugim danom. I radnim danom postoji neka vrsta pijace ali se na njoj prodaju suveniri i domaći proizvodi . Nema ni gužve, turista taman koliko treba.

Ovo je Luzzu, tradicionalan malteški čamac.

Slikovito selo sa lepom crkvom, palmama, cvećem...

Puno je restorana uz more koji prvenstveno nude ribu i morske plodove. Miriše rajski. Al mi imamo problem, moja sestra ima celijakiju. Zaređale smo od jednog do drugog restorana tražeći onaj koji služi hranu bez glutena. I našle ga, restoran Pisces, morska i mediteranska kuhinja. Posle sam na TA pogledala recenzije. Ništa posebno po ocenama al ja od srca mogu da ga preporučim. Jele smo sabljarku i bila je odlična. Mi smo dobile jednu vrstu predjela a moja sestra specijalno spremljeno predjelo od tune i, verovari ili ne, vruć bezglutenski hleb. Sve to za 4 osobe uz po jedno piće, 60 evra.

Marsašlok je najprijatnije iznenađenje na ovom putu.

To bi bila priča o Malti. Iskreno, ako mi se pruži prilika išla bih opet. Verovatno bih prvo nadoknadila ono što sam ovog puta planirala a nisam uspela. To su arheološki muzej  i  istorijski muzej Malta Experience. Gledala bih izlazak Sunca sa terase Gornje Baraka bašte, posetila Sengleu odmah posle toga, kada je osunčana ona strana koja gleda na Vitoriosu. Vitoriosu predveče, sa onih stena ispod tvrđave St Anđelo je sigurno fantastičan zalazak Sunca tamo iza Valete. Opet bih otišla na Gozo i ponovo obišla one neobične solane. Ne bih propustila ni Ggantija hram. Ponovo bih ručala u Marsašloku i verovatno prošetala do „bazena Svetog Pavla“. Mdina i Rabat bi bili obavezni s tim što bih malo više vremena odvojila za Rabat. Jedno jutro bih izašla iz busa ispred crkve u Msidi, u to vreme se cela crkva ogleda u moru ispred nje. Detaljno bih obišla Florianu, mislim da ima par baš lepih mesta u tom delu. A kad je Valeta u pitanju onda jedan pun krug oko spoljnih zidina grada, kroz tajna vrata i skrivene prolaze.

[dujaspasa]

@Lila-Pprošetala dam sa tobom kroz Maltu sa velikim uživanjem! Žao mi je što nema još!!! 

Sa puno mere si ispričala najvažnije istoriske činjenice, dodala vaše peripetije, sve upotpunila odličnim fotografijama... Sve u svemu zanimljiv i koristan putopis. 

 

[Lila-P]

Hvala @dujaspasa, trudila sam se da ne preteram sa istorijskim podacima i da priča bude "lagana". A želela sam... o kako ima dobrih priča. Evo samo još jedan detalj, 1551. pokušali Turci da zauzmu tvrđavu St Anđelo. Nisu uspeli i onako besni odu na sever i potpuno porobe Gozo.

Fantastična je ta malteška istorija.

[Teogonija]

@Lila-P

Hvala!!! Malo si mi skratila i mnogo ulepšala ove duge dane. U svaku fotografiju sam buljila i buljila, a oči mi ispale za plavetnilom. Uh. 

[tatjanca]

Dosla sam na temu jer mi nedostaje velicanstvena Malta , hvala puno @Lila-P , suze si mi na oci naterala sa tvojim predivnim slikama i divnim opisima  , jedva cekam da se ova nocna mora zavrsi i da opet docekam izlazak sunca na Malti 

[Pera Detlic]

Da li se može na Maltu sad oko Nove Godine sa PCR testom i da li lete Wizzair ili Airserbia ?

Hvala.

[rakel]

Ne moze, mi smo na crvenoj listi. 

visitmalta.com

[dujaspasa]

Čekamooo... da nas Malta pusti!