Sokobanja

[Nikola S.]

Ne ocekuj previse, i prijatno ces se iznenaditi.

Leti je stvarno kao na vasaru. Mnogo ljudi a mesto malo. Volim da odem tamo u to doba godine jer je uvek svezije, da pobegnem od vrucine...Sto se jeseni i ostalih godisnjih doba tice... pa u istoj meri u kojoj je bilo koje drugo mesto drugacije po godisnjim dobima, tako je i u Sokobanji. Ako pitas da li vredi ici-vredi, mesto je idealno za vikend odmor. Uvek ima neke dece na poljskoj nastavi, ima bazena da se kupas ako hoces, kafica, restorana, izletista u okolini (Lepterija mi je omiljeno) i tako...

[ljerka]

Nikola, hvala ti. Cekam da se vreme malo prolepsa, pa krecem. Javicu kako je bilo, nadam se da se necu razocarati jer je svi jako hvale :kez: Gde je najbolje za kupanje?

[verabeograd]

Moram da priznam, dok nisam prosle zime bila u Soko banji, nisam bas imala neko misljenje o banjama. Ali Soko banja je raj. Mislim da sam provela najlepsih sedam zimskih dana. Bili smo u hotelu Zdravljak, koji ima zatvoreni bazen, i stvarno je sve bilo bas ok. Moze se otici na vikend, na par dana, leti, zimi. Ma raj za odmor, setnju, uzivanje.

[slavko]

Supruga i ja otisli smo u pomenuti restoran "Vidikovac" (moram napomenuti da je to bilo sredinom septembra 2005.). Konobar nam od piva ponudi "Jelen". Rekoh:" Da li imate neko grugo pivo?" "Imamo, ali je skupo." "Pa sta imate?" "Lasko." "Pa koliko je?" "70 dinara." Tada je u Smederevu bilo negde oko 85-90 dinara. Klopa i pice za dvoje koju nismo uspeli da "savladamo" je iznosila 700 dinara. Doduse, sada je vec poskupelo, koliko sam cuo.

[rzxa]

Svima mogu da preporucim odlazak u Soko Banju.Tamo sam proveo medeni mesec,najlepsih pet dana mog zivota.Uvek cemo je pamtiti.

[Infoputnik]

A gde ste bili smesteni?

[goca]

Prvi put u zivotu idem u privatni smestaj,i to onako na bum.Gledali smo neke slike na netu,i obzirom na to da nam je iskrsao odmor,i da smo imali samo 2 dana da odlucimo gde cemo,izabrali smo Soko banju,jer to je jedna od banja koju nismo posetili,a culi smo da je ok za odmor i setnju.U pitanju su sobe Royal I kategorije,pa ako neko bar nesto zna o tom smestaju neka javi.Rezervisali smo sobu od petka,i nadam se da nismo pogresili.Ja sam malo skepticna po tom pitanju,ali opet kazem videcemo,necu da baksuziram.Nadam se da cu se vratiti sa pozitivnim utiscima,i da ce me vreme posluziti :)

[Todorovic]

Ja cu za Uskrsnje praznike u Sokobanju, nadam se lepim slicicama!

[Nikola S.]

Nadaj se i velikoj gužvi. Banja je jako posećena.

[goca]

E ovako...Mi smo se vratili pre 2 dana,i mogu da kazem da nam je bilo prelepo.Jedan dan je bilo kisovito,ali samo prepodne,tako da smo popodne iskoristili za jednu laganu setnjicu.Trenutno u banji nema guzve,ali po prici sa mestanima od uskrsnjih praznika je vec drugacija situacija.Kad smo krenuli bilo je toplo,i mi smo opusteno poneli majice i po neku tanku duksaricu,ali to naravno nije bilo pametno,jer su veceri jako hladne,tako da bez neke deblje jakne ne krecite.Najveci problem je recimo nama bila vecera,jer smo praktikovali da klopamo posle 20h,a to je bilo neizvodljivo,jer bukvalno samo jedan restoran radi posle 20h i to spremaju samo rostilj,i 1 picerija radi do 23h.Moze da se desi da naletite na jos neki restorancic koji radi duze,ali za veceru samo kajgana.Tako ako mislite da lepo klopate i imate veci izbor krenite malo ranije.Od izletista smo bili na Lepteriji,pa smo se posle spustili do pecine gde smo 2 dana i rucali,i to je stvarno fantastican ambijent kad je lepo vreme.Mi smo isli pesaka,jer smo i otisli iz razloga da budemo vise u prirodi,ali ko ne voli da pesaci moze da stigne i kolima.Isli smo i do Ozrena,popili ladno pivce u restorancicu ispred specijalne bolnice,onda svratili do vodopada Ripaljka,i prosetali do ribnjaka i jednog manjeg vodopada koji se nalazi u samom krugu bolnice,a izgleda jos malo ko nacionalni park.Setnja koja je meni najvise prijala bila je od izletista Kalinovica pa do banje,a to je nekih 7-8 km,i jedan deo puta vodi kroz sumu.Obzirom na to da nisam bas vicna penjanju uzbrdo do Kalinovice smo otisli taxijem(cena 350 din),a onda laganicom kroz sumu,naselje Borice(par kucica),nizbrdo do Ozrena i opet nizbrdo do banje.Tako da uspona nema,i za one koji nisu vicni planinarenju ovo je prakticno odmor.Jedino sam malo imala problem sa blazom upalom misica,ali to je verovatno sto ovde ne predjem pesaka ni 300 metara.Smestaj je bio ok,i ako smo imali malo manje kupatilo(citaj..ne mozes da se okrenes),ali su ljudi ok i stvarno su nam izasli u susret po pitanju svega sto smo trazili da nam objasne.Meni je najvaznije bilo da je cisto,a sve ostalo mi je manje vazno.To bi bilo to :D

[ljerka]

U Sokobanju se iz Beograda stize bez mnogo muke. Sledi se auto put za Nis sa koga se iskljucite kod skretanja za Aleksinac.Nastavite put prolazeci pored vestacki stvorenog ali prepunog ribe / karas, som, deverika itd / Bovanskog jezera, za koje su nam domacini rekli da je cak raj i za ribolovce pocetnike.

Malo dalje, sa leve strane puta pocinjete da nailazite na tragove istorije, cesmu koju je sagradio Milos Obrenovic u znak zahvalnosti jer je popravio svoje zdravstveno stanje zahvaljujuci lekovitim vodama u Sokobanji. Posle 30 km od Aleksinca, uskim, malo prasnjavim ali gostoljubivim drumom udjete u ovo simpaticno mesto.

Malo semafora,dosta jednosmernih ulica, u pocetku zbunjuju motorizovane turiste koji se prvi put pojave u Sokobanji, dok se ne savladaju kljucna mesta za orjentaciju.Sam centar grada odise spokojem. Nema velegradske uzurbanosti, nervoze, sve je relativno blizu i zivot se bez obzira na turiste odvija ustaljenim, usporenim tempom u koji se tek pristigli, nervozni građanin brzo uklopi.

Odmah se primeti kako se grad pitomo ugnezdio pod obroncima Ozrena, pun porodicnih kuca, sagradjenih osamdesetih godina proslog veka. Urbanistickim planom bilo je predvidjena, ali i ispostovana gradnja dvospratnih porodicnih kuća. Ovaj trend je poslednjih godina prekinut podizanjem novih kuca, savremenije arhitekture cije fasade odudaraju od tradicionalnih. Nove zgrade prati trend pastelnih boja, od zelene, narandjaste, plave, zuckaste, sa obavezno ugradjenim pvc prozorima. Akcenat na fasadama kuca postize se debelim linijama koje prate ivice prozora, obicno tamnije nijanse od osnovne boje fasade, ili su okviri prozora naglaseni iscrtanim belim linijama.

Uze gradsko jezgro odlikuje se zgusnutim prizemnim kucicama.Baste su male, ususkane sezonskim cvecem, ponegde se mogu videti zasadjene jabuke, vinova loza pod kojima se lenjo odmaraju mačke.Prostor izmedju kuca je zbijen, i po pravilu su blizu ulice, sa ucestalim natpisima sobe za izdavanje, aparatmani i sl.

Crkvom posvecenom Sv. Preobraženju Gospodnjem koju su gradili italijanski majstori u 19 veku, najavljuje se ulaz u pesacku zonu, zajedno sa malom cesmom. Crkva uredno okrecena, stoji ponosito na malo uzdignutom delu pa jos više dolazi do izrazaja. Ispod ograde crkve, duz setalista su mali ogradjeni prostori, plitke zardinjere u nivou plocnika pune zelenila i patuljastih cetinara. U neposrednoj blizini crkve je gimnazija i pratece igralište za basket na kojem se ucenici neumorno igraju. Iako neveliki grad, Sokobanja poseduje nekoliko izgrađenih igrališta, terena za različite sportske discipline, što im omogučava organizovanje raznih sportskih susreta.

Srce grada je tkz. mermerno šetalište utemeljeno sivo- belim pločama. Na njemu, kad se prođe vesela fontana, skladno se sepuri turski amam iz 15 veka, obnovljen u vreme Miloša Obrenovića, na temeljima Rimskih termi. Mali, kameni amfiteaatar okrenut setalistu u sezoni je pozornica kulturnih dogadjaja.

Amam funkcionise kao Welness centar.Kupanje u prelepim mermernim okruglim kadama na temperaturi od oko 37 stepeni, kombinovano sa masažom pruža divnu relaksaciju.Tursko doba je podrazumevalo odvojeno kupanje muškaraca i žena, te su kade odvojene u posebne prostorije.Muška kada je veća, a ženska, manja i skladnija sa ukrasnim česmama koje su deo unutrašnjosti bazena i ima lepše dno prekriveno pločicama u boji. U amamu je snimana scena kupanja devojaka iz filma Zona Zamfirova. Deo istorije je i kneževa kada, pod zastitom drzave, smeštena u posebnoj minijaturnoj sobici.Za današnje uslove, iznenađuje njena minijaturna dužina, ali je dubina pristojna. Deo ovog enterijera cini mali stocic na kome zamisljam kaficu koju je knjaz pio, a tu je i ibrik iz turskog doba.Savremena arhitektura opet se prepliće sa turskim kamenom, jer je u produžetku na amam dograđena moderna, zatamnjena staklena prostorija gde se vrše inhalacije gasom radonom.

Preko puta amama je stara zgrada konaka u kojoj je bila administracija kneževine Srbije.Sada su u njoj kafici, pivnice, radnjice pa ponovo imate doživljaj preplitanja starog i novog.

Setalište sa obe strane prate picerije, pekare, kladionice, banke, apoteke,male kafanice i ostale radnje iz svakodnevnog života, koje su u prizemlju kuca koje čine staro gradsko jezgro. Radnje su stilski neusklađene, ali ipak deluju simpaticno i toplo.Veliki gradski park sa fontanama, dečijim lunaparkom naslonjen je na samo šetalište, a lepi drvored prati celom duzinom setaliste i doprinosi osecanju ususkanosti. Tu je i hotel Turist sa zaista prilogođenim cenama za ishranu onih koji nisu smesteni u njemu, usoren trzni centar, kineske radnje upotpunjuju dodatno sadrzaj setalista. Suveniri izlozeni na posebno uređenim drvenim standovima upotpunjuju folklor samog centra grada.Grad ima i galeriju, turist biro, 5 hotela, nekoliko parkova i objekte za lečenje. U blizini setalista je i pijaca na kojoj je izuzetna ponuda raznih cajeva sa najpoznatijim Rtanjskim cajem. Prodaje se i biljka raskovnik, cubasta muska i zenska biljka koje zajedno stite od bolesti i zlih duhova, a koju po verovanju treba drzati u stanu na skrovitom mestu.

Park Banjicu nemojte propustiti, jer cete uzivati u predivnom ambijentu.Male gradske plaze Zupan, Sest kaca, Dzentlemen pruzaju leti osvezenje u plitkoj pregradjenoj vodi reke, u okruzenju divnog zelenila.

Izdvojite vreme i posetite Etno kutak – Grudonjske vodenice, koji se nalazi u blizini stadiona bata Nole i groblja u naselju Gradasnica, oko 3 km od centra grada. Docekao nas je domacin Golub Radovanovic koji nam je ponosno pokazao iz turskog doba vodenicu staru 200 godina koja radi i melje zito, ali samo u prolece jer kada nivo vode to omogucava. Na zalost, nismo bili u prilici da slusamo okretanje starog vodenickog kamena. U unutrasnjosti vodenice, da nije osvetljena, pomislili bi da je vreme stalo. Veliki vodenicki kamen, ognjiste u cosku sa pratecim sacem, a na zidu okacene neke cudne sprave koje se koriste za bajanje, gatanje u ovom kraju. Ispred vodenice na starim temeljima, izgradjen je novi objekat od kamena sa salom u kojoj je predvidjeno da se odrzavaju razne manifestacije, od knjizevnih veceri do pripremanja starih jela iz ovog kraja. Tu je i okrugli kameni sto, koji morate okrenuti nekoliko puta da bi se ispunila zamisljena zelja. Pored njega je mnogo posadjenog rastinja koje je uredno obelezeno, a uspeva u ovom kraju. Cesma, klupe uz jos jedan kameni objekat pruzaju osecaj blazenog opustanja u ambijentu u kojem su sa puno ljubavi ulozena sredstva, stpljenje i smisao za ocuvanje duha starih vremena. U planu je i obnova i druge vodenice, u istom dvoristu, a od koje su ostali samo temelji.

Pored etno kutka je mala crkva posvecena Sv. Velikomucenici Mariji, sa ravnim svodom u unutrasnjosti crkve. Za vreme Turaka, tu se nalazila jedina pravoslavna crkva, a u dvoristu na ndgrobnom spomeniku je dokaz – kamena ploca podignuta popadiji Petkani iz 17 veka.

Iznad grada je planina Ozren koja nije preterano turisticki komercijalizovana, iako je jedan od glavnih aduta Sokobanje. Pesice se moze stici do prelepog izletista Lepterija sa objektom koji pripada NBS.

Za obilazak je i minijaturna kamena crkva presvete bogorodice koja je pre nekoliko godina obnovljena na temeljima crkve koja je porusena za vreme Turcina Muse Kesedjije.Sa tog mesta može se u daljini videti stena i udubljenje u njoj, koja ima oblik majke sa detetom. Prema predanju, u toj steni se sakrila Bogorodica sa Hristom u narucju, bezeci od Rimljanima. Prica se da je na Veliki petak, nekoliko godina tekla lekovita voda iz nje, kojom su vernici ispirali oci.

Prateći stazicu uzvodno uz tok reke Moravice, moze se uzivati u divnom ambijentu, obici Hajduk Veljkova pecina, koja u stvari predstavlja malo udubljene u steni, pa se ne moze videti nista spektakularno.

Zubor vode, u plitkom koritu, cesto natkriljuje zelenilo, i stvara divnu sliku koju samo priroda moze da ponudi. Ali najlepse tek dolazi.Staza postepeno dobija na tezini, napusta se tok reke i uspon vodi ka ostacima razrušene tvrdjave Sokograda. Poslednji metri moraju se preći četveronoške, ali se trud isplati zbog divnog pogleda sa vrha Sokograda koji je podignut na temeljima utvrdjenja izmedju 4 i 7 veka. Ko se popeo na sam vrh, moze na jednom mestu uci kroz jako uski prolaz i stepenicama se spustiti u njegovu unutrasnjost, u jednu veliku prostoriju koja je na zalost iscrtana grafitima. Iznad prostorije je otvor sa resetkama za prirodnu ventilaciju. Ipak, potreban je oprez, jer ima mesta koja se obrusavaju Grad je porusen u 15 veku u borbama za turski presto. Beli soko kome je ovo utvrdjenje bilo prirodno staniste, nestao je, ali postoje price da se moze povremeno videti. Mi ga nismo videli. Sokograd se sastoji iz donjeg i gornjeg grada u okviru koga se nalazi kula sa puskarnicama. Postoji ocuvana cisterna za vodu, usecena u stenu u kojoj su pronadjene keramicke cevi za dovod kisnice. Odozgo puca pugled na ravnicu i put koji vodi u Knjazevac.

Posle obilaska Sokograda, dobro dodje osvezenje i odmor u restoranu Pećina koji je napravljen u udubljenju planine. Drvene klupe, suncobrani, pitomo se uklapaju u prirodu.Lepo je i u donjem delu restorana iznad reke. Jagnjetina pod sacem, za male pare je specijalitet koji se ne propusta.

Priroda na Ozrenu je očuvana,a za turiste su na posebnm proplancima napravljene klupe, a nisu ni najmlađi zapostavljeni.Mesta za roštiljanja su posebno ograđena velikim kamenjem da ne bi došlo do požara. Nema papira, razbacanih plastičnih kesa, flaša i sl jer ih turisti odlažu u posebno određena mesta kojih ima na celom Ozrenu. Listopadno drveće, četinari, prirodni izvori, su praznik za oči i dušu.

Stacionar za lečenje bolesti pluca, nalazi se u predivnom prirodnom okruzenju, koji je poznat po tkz ruzi vetrova, mestu gde se ukrstaju razliciti vetrovi koji imaju lekoviti ucinak prestavlja mesto za oporavak svake vrste. Objekti su zapusteni, ali priroda je spektakularna. Malo jezero sa pastrmkama, klupice pored njega deluju opuštajuće. U nekim davnim godinama prošlog veka u toj divnoj prirodi koristio se i veliki otvoreni bazen, koji sada tužno pati prazan, ostecen, pamteci bolja vremena. U malom restoranu moze se popiti odlicna kafa, kupiti med.

Nedaleko od stacionara, prateci obelezenu stazicu, skriven u sumi, nalazi se vodopad Ripaljka cija vodena masa u jesen nije impresivna, ali bez obzira na to, pleni lepotom i ambijentom u kome se nalazi. Da bi se ocuvala prirodna sredina, posle drugog sv.rata, iako je sve bilo napravljeno za dovodjenje struje, drzava je donela zakon o zastiti vodopada i mala hidrocentrala koja je trebala da obezbedi struju stacionarima je porusena, a rešenje je pronadjeno u prikljucenju na sistem dalekovoda.

Iako spolja deluje zapusteno, stacionar za lecenje bolesti ociju nalazi se u ambijentu koje je dusu dalo i za one kojima zivci nisu jaca strana. Tu je jos jedna objekat, novijeg datuma, ali isto tako ostecen i zakljucan. Pred ocima vam puca velika livada, na kojoj je tkz stena ljubavi, simbol zaljubljenih iz vremena ljubavisanja Hajduk Veljka i Cukun Stane. Da bi ostali vecito zaljubljeni, popnite se na nju i naravno napravite fotografiju.Cetinari cine prirodnu ivicu livade, iza njih je listopadno drvece, a iznad su litice Ozrena, ambijent ne samo za ljude bolesnih ociju, nego i za nekog slikara.

Nekoliko izvora, starih naziva Djerdzelez, Barudzija, Sopur, poletište za paraglajding i ostale stazice dodatno vas zadržavaju na ovoj planini. To nisu velike lokacije, ali ih vredi obici zbog prirode ili nekog pogleda.

Ko ima vremena i motorizovan je može otići desetak km od Sokobanje u pravcu Knjazevca na izvor reke Moravice, koje se nalazi u selu Istok, u neposrednoj blizini crkve sv. Ilije. Neobicno kod ovog izvora je, ne tako cesta prirodna pojava gde reka nastaje od nekoliko izvora koji se pojavljuju iz zemlje, pa je sam izvor jedna mirna, plitka povrsina gde voda nadolazi sa više mesta, a koja se ne mogu golim okom videti. Klupice, mesto za rostiljanje predvidjeno za izletnike koji mogu kupiti ribu u ribnjaku par stotina metara od izvora.Meštani se ponose rekom Moravicom jer u njoj navodno ima rakova. Nedaleko je izvora je i Markova pećina koja nije nesto posebna, u kojoj morate stati odmah po ulasku u nju. Velika provalija koja predstavlja prirodnu prepreku ogromnoj prostoriji ne dozvoljava dalje istraživanje, pa smo to ostavili profesionalcima.

Nedaleko od skretanja za vrelo Moravice, nalazi se put za selo Sesavac, koje je poznato po istoimenoj pecini. Putnik namernik mora biti spreman da se od sela istrucka jos 3 km makadamom da bi stigao do mesta gde se nalazi pecina.Pored nje je cesma sa hladnom vodom, natkriveno odmoriste za turiste i dosta oraha, kojima ocito ove podneblje odgovara, jer se mogu videti svuda.

Uz malo spretnosti ako dodjete van sezone, pronadjite ormaric za struju i upalite svetlo kako bi videli unutrasnjost pecine. Posle kratkog hodnika dolazi se u veću prostoriju u kojoj se može videti pećinski nakit, a put se zatim ponovo sužava i skoro četveronoške prolazi dalje, u ukupnoj dužini oko 200 m. Kao i svaka pećina, hladna je i zanimljiva. Ima 3 ulaza, a iza nje se nalazi mali, već malo zaboravljeni bunar, sa drvenom konstrukcijom, i olupanom koficom za vađenje vode. Podseti vas na neka druga vremena. Produzite jos par metara iznad bunara i pojavice se nasip koji je izgrađen 2008 godine, kako bi se napravio prirodni bazenčić za kupanje u prirodi.

O Sokobanji moze jos da se pise, ali to je za nastavak i ponovni obilazak.....Nije cudo sto su se mnoge poznate licnosti / I. Andric, M.Selimovic, J. Cvijic I.Sekulic/ zivele i vracale u ovo simpaticno mesto

Cene iz oktobra 2008

Putarina Bgd –Aleksinac 640 dinara

· Vodič kroz Sokobanju na srpskom i engleskom jeziku sa mapom grada 110 dinara

· U kaficima turska kafa 50 din, pivo 75 din, nes kafa 80 din, sok 80 din

· U restoranima skembici 120 din, pasulj, 180 din, ostala kuvana jela 200-250 din, rostilj 300-400 din, salate 40-80 din itd

· Porcija jagnjetine sa krompirom pod saćem 250 din / restoran Pećina u Lepteriji /

· Pola sata kupanja u amamu 440 dinara

· Masaža celog tela u amamu sa mirisnim uljima 1280 din

· Rtanjski čaj –kesica 100 din na pijaci

Izmenjeno 19 apr 2009 (ljerka)

[pefkari]

Ljerka, svaka cast na strpljenju da sve ovo "stavis na papir"!

Kada se sledeci put uputim ka Sokobanji, odstampacu tvoj "prirucnik" i nadam se da cu uspeti sve to da obidjem! :srce:

[ljerka]

Setaliste

Lepterija

Put kroz sumu ka Soko Gradu

Ozren - kod plucnog stacionara

Izvor Moravice

Izmenjeno 19 apr 2009 (ljerka)

[Todorovic]

@ljerka

Lepo, evo jos malo slicica da dopunim tvoj putopis, i mala ispravka, u pitanju je Seselacka pecina, pa nadam se da ce vam se dopasti fotkice,

Sokograd,

Vodopad na ozrenu,

Ripaljka, najveci vodopad u Srbiji,

Seselacka pecina,

Izmenjeno 28 apr 2009 (Todorovic)

[Infoputnik]

Ljerka, hvala na divnom opisu i velikom trudu....fotografije su odlicne....  

Todorovicu, tvoje fotke su profi.....lepe su, vodopadi izgledaju kao pamuk na poljima kada sazri. :D