SAMOS

[Guest veljka]

Slucajno sam na site-u jedne turisticke agencije videla ponudu za ostrvo Samos. Da li mi neko moze nesto vise reci o njemu? Zelela bih da odem sredinom juna na 8-9 dana.Planiram odmor u pravom smislu reci (ceo dan na plazi, sa knjigom u ruci, leskarenje i sl.), tako da mi neki nocni zivot i nije najbitniji.Koliko traje put busom?

HVALA NA POMOCI :rolleyes:

[Guest Dragan]

Od prijatelja sam cueo da Samos ima najlepse plaze u tom delu Egejskog mora, " Kon Tiki " ga je imamo pre 2 godine na kratko u ponudi , pa je vrlo brzo povukao aranzmane. Sta god da vam se nudi jedini pravi nacin putovanja do Samosa je ili direktan carter ili let do Kusadasija odnosno Bodruma, pa kratka voznja autobusom a zatim i trajektom do Samosa. Cini mi se da i agencija " SAbra " nudi takvu opciju.

[vladar]

Svakako ,Samos ima predivnu prirodu ,a plaže su očaravajuće,između ostalih tu su Gangoo,Tsambou,Tsamadou ili Lemonakia,sjajne uvale ,prelepa razuđena obala ,Vathi i još nekoliko mesta su idealan izbor za letovanje a naročito Vathi jer je lociran blizu svih najlepših plaža.

Samo ostrvo je kombinacija Skijatosa i Kefalonije, veoma zeleno a to zvuči samo po sebi kao savršen spoj....

[karadjordje]

Da li je neko bio na ovom ostrvu, gde je rodjen cuveni Pitagora?

Preko interneta se moze videti da je ostrvo prelepo, puno lepih plaza i istorijskih znameniitosti.

Ako je neko bio, neka kaze kako je organizovan lokalni saobracaj (autobusi) i da li je uopste.

Vidim da ga ima u svojoj ponudi agencija melodrama. Ali samo jedan hotel - "Maritsa Bay"- je sa polupansionom, ostali nocenje sa doruckom. Nisam bio lenj pa videh na trip advisoru da ga i popljuvashe zestoko. Kazu da je izuzetno prljav..

Ako je neko bio tamo (ili u nekom drugom hotelu) bio bih neizmerno zahvalan da podeli sa nama utiske o ovom prelepom ostrvu. :)

Izmenjeno 20 jul 2010 (karadjordje)

[manduvil]

bili mi

ostrvo je prelepo, zeleno, puno borove sume

putevi su fenomenalni (vojska ih izgradila), a glavna mesta odlicno povezana....tom glavnom saobracajnicom iz Vathi-ja do Pitagoria se stize bukvalno za desetak minuta

plaze su isto fenomenalne (meni je Kokari ostala bas u finom secanju)....za lokalne autobuse ne znam, mi smo iznajmili kola

sto se smestaja tice tri dana smo bili smesteni u Pitagoriou, jeste slatko i lepo, ali je za nas ukus bilo mnogo bucno i vruce....zato smo ostatak odmora proveli u jednom selu u brdu (koje je npr. neki 5 ili 7km od plaze), posto smo vozili to nam nije bio nikakv problewm, a uvece se fino spavalo

od znamenitosti nikako ne propustiti Pitagorin tunel (to je stvarno cudo) i hram Ire - najstariji hram na podruciju danasnje Grcke, datira jos iz osmog veka p.n.e....Samos je takodje poznat po keramici....obavezno kupite Pitagorinu solju (napravljena da svi radnici dobiju istu kolicinu vode, a halapljivci ostanu bez icega )

Izmenjeno 16 mar 2011 (suki)

[ica.jeje]

Da li neko ima informaciju da li neka srpska agencija ima u ponudi Ostrvo Samos u Grckoj.Pretrazila sam sve, cak ni Kolodukas, koga ovde pominju nema to ostrvo u ponudi. Kako je onda najlakse stici do ostrva i kakve su cene?Hvala.Pozdrav

[trotter]

Mislim da nijedna naša agencija ne vodi tamo. Pretpostavljam da je najjeftinija varijanta dovući se nekako do Kušadasija (kolima, busom...) pa onda na neki lokalni feri. Ranije je postojala brodska linija iz Soluna, preko Lezbosa i Hiosa na Samos, pa dalje na Kalimnos, Kos i Rodos (brod Diagoras kompanije Blue Star ferries). Ne znam da li još uvek saobraća.

Od Soluna do Lezbosa stiže za 9 sati, pa još par sati do Samosa , qq...Ili doći do Atine, pa loviti neki lokalni let...Imaš mnogo mogućnosti, zavisi samo koliko vremena i para imaš na raspolaganju.

Izmenjeno 16 mar 2011 (suki)

[ica.jeje]

Ok, hvala, ako budes cuo za jos neku varijantu, laksu pre svega, javi.

Hvala jos jednom.

Izmenjeno 16 mar 2011 (suki)

[drugarica]

Pozdrav

Ostala sam dužna mnogima pričicu o moja dva dana na ovom prelepom ostrvu pa evo teme, idealne da je tu napišem. I za moje interesovanje za Samos je “kriv” Pitagora. Google se pušio, prošle godine, od traganja za nekom agencijom sa kojom bismo mogle otići tamo ali je nisam pronašla. Usput je Googi svakodnevno otkrivao lepe sličice Samosa, a ono što me najviše privlačilo jesu pećine kojih ima dosta na ostrvu i u kojima je, navodno, Pitagora voleo da meditira i razmišlja. Tako sam otkrila i Panagiu Spiliani, crkvu u jednoj od tih pećinica, na brdu iznad Pitagoria. Karta je pala, to se mora videti, samo kako? Rezervisati smeštaj preko neta je bio najmanji problem ali kako otići do tamo… Na ostrvu postoji aerodrom ali bi trebalo uklapati avio BG-Atina pa onda Atina-Samos, ili kao što je već trotter rekao hvatati neku brodsku liniju. Nije neizvodljivo, jednom smo ovako otišle za Santorini i rekle nikad više tako, ne zato što nam nije bilo dobro nego zato što je mala verovatnoća da ti se dva puta kockice tako dobro poslože i da sreća posluži. Možda smo mogle i da se zaprtimo pa kako god stignemo do tamo jer kažu da budale i Bog čuva ali smo se ipak odlučile za mirniju i sigurniju varijantu, otići u Kušadasi zbog lepih izleta po Turskoj i izdvojiti koji dan za Samos. Iz Kušadasija za Samos idu samo mali putnički feriji, za prevoz automobila na ovoj relaciji ne postoji mogućnost. Feri na koji možete ukrcati auto postoji na liniji Rodos-Samos (ako nekom znači info). Ako bi neko planirao kolima ići za Kušadasi pa izlet do Samosa treba se dobro raspitati jer su meni prošle godine rekli (u agenciji gde smo uzimale karte za feri) da ako uđeš kolima u Tursku samo kolima možeš i da izađeš. Ako je čiko lagao mene i ja lažem vas . Elem, karta za feri nam je bila nešto oko 25e +10e lučka taksa koju smo mi platile dva puta zato što se ne vraćamo isti dan (čista pljačka al’ se isplatilo neizmernom uživancijom ). Plovidba traje oko 1h i 45min. Po dolasku tamo smo trebale da se prijavimo u jednu agenciju u luci u koju se moramo prijaviti i kad planiramo povratak. Plan je bio minimum 2 dana boravka tamo a ako ne pronađemo Panagiu Sp. onda ostajemo i duže. Došle, prijavile se i krenule u potragu za smestajem. Procena je bila da je bolje da prespavamo u gradu Vathi u kom je luka mada se pokazalo da je to skuplja varijanta, ali što bi naš narod rekao “kud ide pita, neka ide i tepsija” . Usput smo proverile red vožnje na buskoj stanici i na opšte oduševljenje je bio identičan kao onaj koji smo imale u džepu, skinut sa neta, par meseci ranije . Do prvog busa za Pitagorio je bilo dovoljno vremena da se nađe prenoćište iiiiiiiiii, potraga je krenula .

Izmenjeno 11 maj 2011 (drugarica)

[drugarica]

Sve na šta su nas upućivali ljubazni meštani su bili hoteli u kojima je noćenje sa doručkom bilo oko 40e po osobi, što nama nije bilo baš potrebno za tu jednu noć. E, onda smo naišle na jednu devojku koja nam je preporucila apartmane i vrlo neobičan način da dođemo do njih. Pokazala nam je jednu veeeeeeliku narandžastu zgradu tj. Nacionalnu Banku of Greece i rekla da uđemo tamo, popnemo se uz stepenice, okrenemo na desno i videćemo jednog veoma krupnog čiku, rekla je da je toliko“fat” da ga nećemo sigurno promašiti, to je Kostas koji je vlasnik pomenutih apartmana. I odemo mi do banke, ulaz, stepenice, okret na desnu stranu i vidimo dva stola, za jednim nema nikog a za drugim telefonira jedan izuzetno mršav čikica. Tu mi napravimo ispitivačko razgledanje i obratimo se najbližoj teti. Kada smo joj izložile naše pitanje ona je spustila cvike i rekla: “Poslala vas je u banku da tražite smeštaj?”… Zemljo otvori se . Objasnimo mi njoj opet da ne tražimo tu smeštaj nego nekog Kostasa koji je (navodno) vlasnik tih apartmana. Pokaza nam teta “ono vam je Kostas” ali ona pojma nema da je on vlasnik ikakvih apartmana, pogled za njenom rukom nam ode do onog mršavog čikice koji je i dalje telefonirao… to definitivno nije bio naš Kostas . Krenemo napolje a devojka, šalter pored, koja je umirala od smeha (kao i nas dve) nas pita kako se zovu ti apartmani, i kad smo joj rekle ona nama opušteno saopšti da zna gde je to. Kazuj sestro slatka i tako mi po njenim instrukcijama nađosmo to slatko mesto koje je takođe prevazilazilo naše potrebe za tu jednu noć ali nam se jako dopalo i odlučimo da ostanemo tu . (Šapnuću vam: dale lujke 65 eura za ful opremljen apartman za jedno noćenje, ali nemojte nikom pričati.) Raspakivanje, brzinsko presvlačenje i trk na bus. Vožnja do Pitagoria je, ne duža od petnaestak minuta.

Mene je Pitagorio kupio na prvi pogled… Malo ali preslatko mesto i mogu vam reći da Pitagora uopšte nije bio lud što je odlučio da se rodi baš tamo. I mene sad da neko pita sigurno bih se rodila na nekom grčkom ostrvu. Šetkajući ulicama Pitagoria videle smo dosta ponuda za sobe, studia, apartmane… Šta da vam kažem…videle smo sobe i za 10-ak eura po osobi . Malo smo prošetale, razgledale mesto i raspitale se za taj manastir. Trebalo se penjati u brda 2-3 km a može se otićii taxijem skroz do gore, nama se to nije učinilo puno pa smo krenule peške jer smo imale dovoljno vremena pa da usput malo i razgledamo okolinu . Konstatovale smo da treba da kupimo još vode ali smo MISLILE da ima usput bar neka prodavnica, kupićemo, opušteno… pa smo na 35 stepeni C klapsale bez kapi vode u rancu (bez komentara, kreteni, kreteni, kreteni…). Hajd’ kao, nema veze za vodu, kupićemo kod manastira. Ovaj deo puta je bolje da pogledate MFT jer slika govori više od mojih reči, mada, nema ni reči ni slike koja bi vam mogla dočarati osećanja koja su nas preplavila kad smo stigle do gore… Nema tamo nikoga ali je sve sređeno, u jednom delu dvorišta su kantice za polivanje cveća, metle, krpe… sve to tako stoji a nigde žive duše… Naslućujete da nema ni prodavnice ali smo našle jednu česmu . Evo šta kaže Wiki… Zadivljujuća je tišina, mir i što to sve tako stoji netaknuto… Samo sveće koje gore ukazuju na posetioce koji se isto tako stope sa tim mirom tamo… Baš nam se nije išlo odatle ali… memorisale veći deo utisaka na hard (mozak i herc) i krenule nazad u stvaran svet, šmrc … Još malo se švrćnule ulicama Pitagoria, uzele koji suvenir, moralo se nešto i pojesti i POPITI pa nazad u Vathi. Još jedna šarolika MFT 2. Prelepo veče za šetnju i šoping još nekih sitnica za klopu jer smo imale kuhinju i uslove za pripremu večere na terasici sa divnim pogledom na more u noći. (P. S. U marketu gde smo kupovale hranu na kasi stoje vizitke Kostasa sa našim apartmanom na mapi i pitamo mi prodavca zna li slučajno gde radi ovaj Kostas, pogađate, u NBG misterija …). Nakon veoma ispunjenog dana zaspale smo kao bebe .

Izmenjeno 11 maj 2011 (drugarica)

[drugarica]

Jutro nam je donelo još malo uživancije u pogledu sa terase uz kafu. Mala začkoljica nas je sprečila da odemo do plaže i vodopada u blizini mesta Karlovasi, morale smo u 11h da budemo u agenciji za prijavu povratka u Tursku i u 17h u luci na pasoškoj kontroli. Postoji super veza busom po celom ostrvu ali je baš bilo nezgodno, ni otići tamo pa juriti nazad do 11h niti je bilo zgodno sačekati prijavu pa ići i onda, opet bi bila trka s vremenom tako da smo odlučile provesti dan na plaži u Vathi-ju. Znajući nas, da smo se zaputile da tražimo te vodopade, plažu verovatno ne bismo ni videle tako da je ovaj plan B) ispao super . Brzo nam je prosao dan, oprostile se od plaže i krenule da mljancemo po suvlaki pred put . Eeeeeee, sad… Došle u luku a tamo zillion ljudi stoji u redu a feri samo jedan . Malo nam nije bilo jasno šta se zbiva ali stale i mi u red pa korak po korak… Vidimo da neke puštaju na ukrcavanje a neki staju sa strane, hmmm… gde li će nas pregrupisati? Sporna je bila jedna veća grupa Japanaca koju su ostavili sa strane. Došao red na nas iiiiiiiiiiii, pokaza nam teta rukom da stanemo kod sirotih Japanaca. Objasnila nam da prvo ukrcavaju sve one koji su taj dan došli iz Kušadasija tj. vraćaju se isti dan a pošto je naša karta “open return” da malo sačekamo da vide šta će s nama . Gledano s pozitivne strane smešio nam se još jedan dan na Samosu . Jedino mi nije jasna svrha onog prijavljivanja u agenciji ako se i pored tog može desiti ovako nešto . Izgleda su Japanci izazvali pometnju. Gledaju oni nas mi njih, kapetan u panici, telefonira na tri linije istovremeno pa se nešto domunđava sa carinicima i odlazi do Japanaca. Pola grupe puštaju na brod i zatim, dolazi carinik do nas dve… Kad je pokazao rukom prema brodu nisam znala da li da se radujemo ili brinemo… Broj putnika je maaaaalkice prelazio dozvoljeni limit ali kako god, mi smo bukvalno zadnje ušle i bila mi je tužna scena mahanja onim jadničcima (njih dvadesetak) što ostaše za drugi krug… sutra…

Sve u svemu, jako lepe utiske nosimo sa Samosa, šteta što je vremena malo a puno toga da se vidi. Ovo malo što smo mi videle je ništa u poređenju sa onim što je ostalo da se vidi ali opet dovoljno da Samos zauzme specijalno mesto u našim srcima. Sigurno svi znate taj osećaj kad vas bez određenog razloga neko mesto “kupi” za ceo život.

Izmenjeno 11 maj 2011 (drugarica)

[komisura]

Drugarice, uživala sam u zanimljivom i jako duhovitom opisu vašeg izleta na Samos, i mogu samo da kažem da bi volela da ima još ! Iako mi Samos (za sad) nije u planu, drago mi je da sam otvorila ovu temu, opis je super!

[drugarica]

Hvala, komisura .

Bilo je tesko od toliko toga lepog odabrati sta videti za tako kratko vreme ali mi je drago sto smo napravile ovakav izbor. Jedini "minus" ovog izleta jesu cene. Hrana, pice, suvenircici... duplo (a neke stvari i vise) skuplje nego u Kusadasiju ali to je samo novac... Mozda jesmo malo skuplje platile neke sitnice ali ono najvrednije sto smo ponele sa Samosa nismo platile ni cent, a to je neizmerna kolicina pozitivne energije .

[suki]

Zanimljiva avantura :klap:

[drugarica]

hvala, suki :cvetic: