enyans

Kenija-vase misljenje

57 poruka u ovoj temi

Zaboravila sam kod dela o hotelu da kažem da sam bila malo šokirana jednostavnošću sobe i tuš dela u kupatilu. Nije ništa loše samo je prilično staro a baterija tuša je jedva izbacivala vodu , jer su rupice bile zapušene od godišnjeg kamenca . I ako ime je voda jako mekana ( što je dobro za žensku kosu i nisam imala nikakva oštećenja na kosi sve doka se nisam vratila u Bg.) Međutim, posle prvog šoka i kad sam izašla na svoju terasu , koja je bila preko puta jednog od većih bazena i sa ppogledom na Indijski okean , brzo sam se privikla . I sad mi je delovala kao deo nekoh Holivudskog scenarija , kad glavni glumac iz špijunskog filma ode u neki stari hotel pa gleda na ulicu sa prozora hotela. Malo preterujem u šali , ali sam posle komentarisala da nizašta na svetu ne bi menjala moju hotelsku sobu u Coral Beachu.

A što se tiče restorana i mesta za zabavu , sledi .

I ako sam otišla sama na ovu avanturu brzo sam našla društvo jednog ( zapravo dva ) Hvratska mlada para ali jedni nisu hteli ni sa svojim Hrvatima da se druže a kamoli samnom . Pa smo ih i mi ignorisali . I tu se desio i jedan Rumun sa Kanadskim državljanstvom koji sada živi i radi u Nemačkoj. Tako da smo se mi skupa jako lepo provodili sve vreme i dosta smo obilazili. U blizini hotela i Shanzu plaže , oko 10min. kolima nalazi se jedna uvala , koju sam odozgo osmotrila kad je moj prevoz skupljao ostale putnike za Masai Maru. U toj uvali se nalazi restoran Murings . To je zapravo jedan veći splav , lepo uređen i podešen isto kao ovi naši na zemunskom keju. Više puta smo dolazili i naručivali hranu i ostajali do kasno , i ako smo u horelu imali pp. Na stolu je uz piće uvek bila puna činija kasaba čipsa . Izgledom je apsolutno isti kao nas čips , po ukusu ne možeš da provališ da nije krompir, jedino je malo tvrđi i neće se istog momenta raspasti u ustima kad ga zagrizeš . Služi se posoljen sa soli i čili prahom i izvrsnog je ukusa. Isti čips se može kupiti na ulicama Mombase upakovan u male plastične kesicei jako je jeftino . Mislim da je cena jedne kesice od 30g bila 10 kenijskih centi- to je jedan metalni novčić . Smešno . Zato kad sam kupovala uzimala sam po nekoliko kesica i nisam čekala kusur. Rekli su mi da nije dobro da ga nosim kući jer se preporučuje da se pojede odmah po kupovini . Ja sam ga grickala i sutradan , bio je još uvek uredu , za duže ne znam. Uglavnom u Muringsu je tog čipsa bilo u izobilju i mogli smo da tražimo da nam se dopuni činija. Cene u Muringsu nisu bile visoke . Nakon ovog putovanja sam bila još na nekim mestima po svetu pa sam videla da ima još jeftinije od ovoga u Keniji , ali meni je tada cena od 5-7€ za obilnu porciju sa dva veća parčeta ribe u filetu sa prilozima bilo vrlo povoljno . Prilog je obično od topljenog putera u maloj činijici , pomfrit i neko povrće . Školjke su takođe jeftine i ne služe se sirove već posute puterom i mrvicama , mako zapečene . Uvek se dobije uz naručeno hleb natrljan belim lukom i umočen u puter i na plotni malo zapečen. Nekada bi pojela sav hleb dok sam čekala da stigne naručena riba , a onda su nam oni donosili novu činiju. Više puta smo dolazili u Murings i naručivali barem tri jela pa smi između sebe delili , da sve probamo . Uz to je išlo i belo vino , voda i neki sok. Koliko smo tačno platili ne mogu vam reći ali od prilike za sve nas mislim da je bilo oko 30-35€. Obavezno probajte u Muringsu kolač ( kocku ) od kokosa. Mmmm. Bila sam malo iznenađena kako je hrana u Muringsu i svim drugim restoranima gde smo probali hranu bila jako ukusna i okom dopadljiva. Upoređivala sam je sa hranom u hotelu. Hotelska hrana mi je u poređenju sa svim što sam jela u restoranima , delovala samo kao drađen posao koji može da prođe da se niko ne buni.

Ovo naročito važi za ( mislim u pozitivnom smislu) za restoran Diš. U razgovoru sa jednom od radnica sa turističkog pulta u hotelu , saznali smo da postoji jedan jako dobar lokalni restoran u kome se hrane Kenijci u Mombasi . Restoran Diš se nalazi u starom delu Mombase blizu stanice milicije ( to je bitno za orjentaciju kad kažete vozaču gde da vas odveze) . Restoran je krajnje jednostavan , nije veliki , zidovi su od belih pločica nekoliko stolova i tu se jede jedna vrsta lokalnog jela. Birijani sa govedinom ili piletinom . Birijani je zapravo pirinač i jelo je jedna vrsta pilava samo što se govedina ili piletina sprema kao gulaš pa se prelije preko pirinča. Pirinač je raznih boja - beli , smeđi , narandžasti i jako je ukusno spremljen . Preporučila bi birijani sa govedinom . Ja sam uzela sa piletinom i morala sam duže da čekam da spremi pile i dobila sam pilrće meso u komadu pa sam se malo mučila pri jelu . Umesto da sam uzela sa govedinom koja je lepo iseckna. Pri tom piletina nije bila ona kao kod nas instant i mekana , već izgleda od pileta koje je trčalo po dvorištu pa je meso trebalo malo prokuvati . A pošto sam ja već postajala nestrpljiva samo je propržena i nije stigla sa omekša baš skroz. Ali nije bilo loše- zato preporučijem govedinu jer se nećete petljati sa koskama. Uglavnom je preliv sa mesom za pirinač prilično ljut , pa ako neko ne voli ljuto bolje je da im odmah skrene pažnju. Imaćete zadovoljstvo da jedete sa ostalim Kenijcima koji tu dolaze . Uživaćete u momentu , posmatrati porodice koje su došle sa decom - koja su im preslatka. Birijani se jede rukama ali će vam oni doneti pribor , pa kako vam volja. Porcije su velike i služe se na velikom tanjiru. Nametnulo mi se pitanje , zašto nam ovakav birijani ne služe i u hotelu . Odgovor je zbog turista koji im dolaze godinama , i koji ne žele ni jednu drugu hranu osim kontinentalne hrane koja se služi u hotelu. Cena birijanija u restoranu Diša je bila smešna . Zaboravila sam koliko je to bilo u kenijskim šilinzima ali se sećam kad smo preračunavali u našu valutu da je to iznosilo 180-200 dinara po osobi. Sa takvim cenama uvek smo pozivali našeg vozača takcija da nam se pridruži . Tog dana smo imali vozača koji se zvao Tito i imao je osmoro dece . Kad sam mu rekla da mi se sviđa njihov kasaba čips otišao je i kupio mi nekoliko kesica . Uvek smo ponudili svakog vozača da nam se pridruže na piću ili klopi . Nekada su pristajali a nekad ane . Ne zato što smo ga smarali već zato što je hteo da dremne dok se mi zabavljamo .

Preko hotela smo jednog dana organizovano otišli na poludnevni izlet po Mombasi - centru i stari deo Mombase, i poseta pijaci . Iz priče vodiča , koji je istu priču pričao prvo na Nemačkom pa na Engleskom da bi svi bili zadovoljni , saznali smo da se sa druge strane magistrale odn. preko puta strane na kojoj su hoteli , nalaze mini nacionalni parkovi. Preporučio je da posetimo park , koji je treći po broju krokodila u svetu na jednom mestu. Park je ujedno i farma krokodila i ima ih 10.000 . Na farmi -parku smo videli krokodile svih uzrasta . Držala sam u ruci krokodilsko jaje i malog krokodila , koji je jako mekan. U parku se migu videti prizori da u jednom bazenu uma stotine malih krokodila , koji su se isprepletali kao zmuke u filmu Indijana Džons- otimači izgubljenog kovčega. Posle obilaska parka , u kome pored krok. ima i botanička bašta , morski akvarijumi , ima i jedan restoran u kojem se služi meso divljači. Zapravo , bilo nam je preporučeno da dođemo u park da probamo meso krokodila, ali kad smo otišli u restoran ( koji je divan i okružen džunglom ) saznali smo da možemoda naručimo mešano meso. Zašto da ne , to nam je jedinstvena prilika . Ponovo naglašavam da su porcije jako velike i za nas troje bilo je dovoljno da naručimo dve porcije mešanog mesa . Dobili smo meso zebre , noja i ražnjiće od krokodila sa prilogom - pomfrit . Tražili smo samo male tanjire za svakog. Meso je posluženo u sitnim komadićima . Na oko meso zebre i noja je tamno , kao govedina , a meso krokodila je svetle bole. Meso zebre i noja je malo žilavije i bilo bi mekše da je dinstano ili u gulašu, a ovako sa grila je bilo mali žilavije. Dok je meso krokodila bilo jaku mekano i ukusno. Neko se posle na ovo moje iskustvo zgražavao , nije bitno to je bila jedinstvena prilika . Koliko su nas obavestili meso krokodila spada u delikatese i svuda u svetu se za to plaća velika cena . Zato slobodno iskoristite priliku i neće vam se ništa dogoditi jer je ukusno.

Jedan od najekskuzivnijih restorana u Mombasi je Akvamarin , koji je takođe jako blizu hotela . Njega posećuju uglavnom stranci , diplomate i poslovni ljudi koji se nađu u Mombasi . Rastoran izgleda autentično i luksuzno i nalazi se u nekoj marini. Kažem nekoj marini , jer je bila noć kad smo dolazili i nisam mogla bolje i više da vidim , a moj sto je bio pored ograde i sa druge strane je bila manja jahta sa jedrom. Te večeri sam odlučila da izađem sa mojim prijateljem Rumunom ,je su nam Hrvati otišli , a i ja sam uskori odlazila i da se počastimo nekim luksuzom. Grupa pored našeg stola , sastavljena od Engleza su se dobro zabavljali ( diskretno ne navijački) i ispijali su ko zna koju bocu šampanjca. Mi smo se držali vina. S obzirom da ovog puta nism uspela da skoknem i do Zanzibara , kako sam planirala, odlučila sam da naručim Zanzibar diš. Jelo se sastojalo od jastoga , škampi , nekoliko vrsta školjki ( ne sirove) , lignji i na sredini tanjira je bila kupa od pirinča sa nekim začinom za koji nisam sasvim sigurna koji je . U ovom restoranu je bilo najskuplje , ukoliko se dobro sećam mislim da je naručeno koštalo između 25-30€ po osobi. Takođe se i ovde služio onaj divni hleb sa puterom i prepečen na plotni. Morali smo dvaput da ga naručimo jer sno prvu turu pojel dok smo čekali glavno jelo. A po pričekali smo jer su primenili svoj princip pole pole. Naravno nismo se žurili , samo sam ja bila jako gladna pa je zato hleb nestao.

Od luksuznijih restorana mogu izdvojiti i jedn na plaži ispred hotela Serena. U toku dana tu se iznajmljuju jedrilice za vožnju , prijavljuju za ronjenje i odatle sve kreće , a zapravo na spratu te kuće na plaži je jako lep restoran u Afričkom stili,čak me je podsečao i na orjent. Verovatno zbog starog dekorativnog stila. I tu se do 20€ a verovarno i za manje , ukoliko nije jastog i kozica , može jesti sveža riba . Samo sam prošla kroz njega jer sam bila radoznala kakao izgleda .

Iza plaže Shanzu bi trebalo da ima još neki restoran tipa piratski bar ali tamo nisam stigla da odem .

Posetila sam i Dijana plažu . Sa vozačem smo se dogovorili da nas odveze na dijana plažu i on nas je dovezao do nekog restorana na plaži , čije ime ne znam . Hoteli na Dijana plaži nisu otvorenog tipa za svačiju posetu . Sa puta se ne mogu ni videti . I na nekom kraju ili sredini , nisam sigurna , postoji prekid hotela i tu se nalazi restoran koji je baš na plaži. Restoran je od drveta , trska od krova , fotelje za sedenje sa jastucima su od šiblja , drveni stolivi i pod je od peska . Zato papuče ostavite u kolima. Ima i nekoliko stolova na samoj plaži ispod palme. Restoran ima i televizor, koji nisam tri nedelje videlai zato mi je bilo jako čudno kad sam videla prenos utakmice Mančester Junajtedi . Naravno moj prijatelj Silvio je već bio gladan pa smo naručili dva tanjira neke ribe. I dobili smo u tanjiru po dva velika fileta neke ribe , bilo je tu i priloga , piće i koliko se sećam da je to koštalo oko 7€ po osobi. On je i pored toga bio još gladan pa je naručio još jednu porciju doka sam ja jahala kamilu na plaži i brčkala se u vodi.

Cena prevoza do ovih restorana varira od toga koliko dugo mislite da se zadržite , jer taksi sa kojim smo došli nas čeka , takva je praksa . Tako da kad se pozove prevoz objasnimo gde želimo ići i koliko dugo da se zdržimo i onda se pregovara. Od puta za Dijana plažu ostalo mi je u sećanju da smo morali da sa jedne strane zaliva u Mombasi na drugu stranu ikoristiti trajekt . I na izlsku sa trajekta na drugu stranu jedan lokalni ribar je prodavao veći prmerak iverak ribe. Nažalost nismo mogli da je kupimo jer nismo tačno znali gde nas vodi . Mslili smo da ćemo biti samo na plaži i da se kupamo . A posle se ispostavilo da je tu bio restoran. Verovatno smo i mogli da kupimo iverka i da u retsorsnu tražimo da nam ga spremi. Eto informacije za buduće putnike.

Izmenjeno (oljica70)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Safari u Keniji , a verovatno i svaki sdrugi safari u Africi je nešto što se pamti celoga života i priča do kraja svoga života. Postoji jedna jako razumna opaska koju sam čula vezana za safari. Ne treba ići na safari sa spiskom životinja koje želiš videti , dovoljno je samo što si na safariju , jer 90% stanovništva na svetu nema priliku da dođe na safari . TTreba biti zadovoljan i zahvalan što nam se uopšte pružila prilika za safari.

Ko nije bio na safariju teško da može da pretpostavi kako to izgleda . Petpostavljam da svi misle da su posećje neki ograđeni prostor , kao u zoo vrtu. Cela Afrika je jedan nacionalni park , stim da u jednom delju žive ljudi a u drugom delu životinje .

Najpoznatiji nacionalni parkovi u Keniju su Masai Mara , Tsavo east i west , Amboseli , Kilimandžaro Kimana , n.p oko jezera Natron ( na kojem se hrane i borave flamingosi), i ima još jedan veći u okolini najrobija za koji ne znam kako se zove.

Masai Mara je nacionalni park koji se nalazi na granici sa Tanzanijom i park predstavlja samo jedan mali deo ravnice Serengeti ( čija većina se nalazi u Tanzaniji) . Kroz park protiče čuvena reka Mara , koju gnuovi i zebre u velikoj seobi moraju da pređu . Reč mara na svahili jeziku znači - zemlja- . I taj deo zemlje na kojoj se nalazi n.p Masai Mara pripada plemenu Masai , i u doslovnom smislu ime parka znači zemlja Masai. N.p. Masai Mara je jedna velika livada i iz vazduha izgleda da se spuštate na neku baru po čijoj površini pluta zeleno rastinje. Do n.p MM iz Mombase ( zapravo sa male livada piste između Njala i Shanzu plaže) stiže se malim avionom koji prima oko 20 putnika . Let traje 2 sata ( to vam je razdaljina od Bg-Kaira) i proleće se tačno pored vrha Kilimadžara , skoro da se može rukom dohvatiti sneg sa vrha i videti rupa kratera na vrhu. U povratku se leti dosta daleko od Kilimadžara . Zavisno kad se poleteli i kad se stigne u n.p odmah se ukrcavamo u kamione ili džipove i krećemo u obilazak. Ljudi me odmah pitaju koju od životinj sam videla. Bukvalno sve . Sve su oko nas , mirno pasu , brste grane , pogledaju na nas i nastavljaju sa svojim poslom . Odmah samo naišli na veliko krdo slonova u kojem je bilo i nekoliko beba , koje su sa posebnom pažnjiom drugi slonovi zaklanjali svojim telima i stalno i pipali svojom surlom . Malo su se ljutili što smo im preprečili put , jer slonovi ne vole da zaobilaze . Ovo uošte nije naivna situacija , jer su moji prijatelji bili izloženi trku velikog mužjaka koji se zaustavio pred samo vozilo , jer mu se našao na putu. Na sve strane se mogu videti antilope , Tomsonove male gazele , Impale , gnuovi ( ne tako u velikom broju jer su krajem septemra otišli u Tanzaniju , Elandi ( najveća antilopa koja više liči na kravu), Topi antilopa koja je jako inteligentna i zna požtrvovano da štiti svoje mlado ) koja stoji na vrhu termitnjaka i osmatra da li u blizini ima lavova . A žirafe videti u svom prirodnom okruženju , kako izdužuju vratove za lišćem na poslednjim granama i kako se lagano gibaju dok koračaju , je posebno uživanje . U n.p MM se nalazi , ako sam dobro razumela , vrsta žirafe koju zovu Masai žirafa. Prvo sam mislila da su u pitanju mlade žirafe , nih četiri, ali nam je vozač i vodič stalno ponavljao Masai žirafa. Da su bile mlade žirafe trebalo bi da budu sa majkom , međutim ove su bile same . Jedinstvenost n.p. MM je što nema puta sa kojeg ne smemo da skrenemo . Parke je jedna velika livada i možemo da se krećemo u svim pravcima. U decembru kada sam ja bila upravo se završio kišni period i zemlja je bila jako nakvašena i često se dešavalo da se džipovi zaglave u kaljugu . Zahvaljujući prednosti mobilne telefonije vozač bi pozvao druge vozače koji bi se pojavili za pet minuta , i koji bi pomogli. Jednom smo jako zaglibili , pa sam morala da izađem iz džipa , čak su i neki Masai došli da nam pomognu . A u blizini se motala hijena . Više puta smo izlazili iz džipa . Jenom da ručamo , jer sam u hotelu uplatila jedno nićenje i jedan dan u n.p. MM , i zato nismo imali vremena da se vraćamo za svaki obrok u lodž. Vozač je zaustavio džip na jednom brdu . U podnožju brda videla se raznovrsnost životinja , pravi jedan miks uglavnom od biljojeda. Džip je ostao upaljen za svaki slučaj dok smo mi sedeli ispod drveta na stolicama na rasklapanje presvučene kožom neke koze i jeli svoj lanč paket. U povratku u lodž , koji se nalazi na smoj obali reke Mare smo izašli da sa obale posmatramo nilske konje , koji se odupiru prilično jakoj struji reke izranjajući i zaranjajući. Na obali se vidi put koji vodi iz reke , kojim nilski konji izlaze noću da prespavaju . Lodž se nalazi na nadmorskoj visini preko 1600m , sastoji se od većeg broja drvenig bungalova sa kosim krovom i svaki bungalov ima svoje kupatilo . Struja je jako slaba jer korste sopstveni generator , koji se iskkjučuje u 10h ujutru i pali u 18h. Zato u noćnom periodu napuniti baterije svih aparata . Buđenje je u pola pet ili pet , i probudiće vas da ustanete iz kreveta i da potpišete da ste bili probuđeni . Tako da ne može da se desi da se kasnije bunite da niste bili na vreme pozvani da krenete na safari. S obzorom da su mi tri obroka bila previše odlučila sam da ne odem na večeru . Ubrzo je došao jedan Kenijac da proveri zašto nisam došla . Verovatno nije razumeno moje izvinjenje i objašnjenje pa je posle njega došao i jedn predstavnik agencije da proveri zašto nisam došla. Uvidela sam svoju grešku i izvinila se i naredni put u drugom n.p sam ih obavestila da neću doći na večeru. Zašto je nastala ova situacija. Svi lodževi su otvorenog tipa , što znači da svaka životinja ako joj se baš tu prolazi može da prođe , nema nikakvih barijera. I mogao je lav iskočiti ili leopard , hijena i odvući me u žbunje a da niko ne vidi i ništa ne čuje . Mrak je i nema uličnog osvetljenja do najdaljih lodževa . Sporadično osvetljenje je suviše slabo i postavljno na veliku udaljenost. Videla sam babune koji se slobodno šetaju kroz lodž . A u lodži je živela i jedna zebra. Odmah po izlasku iz lodža naleteli smo na žirafu koja je brstila žbun . Nismo je videli već samo njene obrise na slaboj jutarnjoj svetlosti. Jutra su sveža , ali za nas nije toliko hladno koliko je hladno Kenijcima , jer sam ih videla da ujutru nose jakne sa krznom od vune. U toku dana je jako toplo i obavezno koristiti kreme za zaštitu , naočare , šešire i obavezno nositi duge rukave u protivnom izgledaćete kao rakovi crveni Odn. kao Nemci. U džipu postaje kao u relni. Prsti na ruci su mi bili izgoreli i svaki put kad bi sela u džip osećala sam kao da izgoreli deo stavljam u toplu relnu. A životinje koje smo sretali sizgledale su fantastično , jele i sijale su se na tom suncu i mirno preživale hranu. Sreli smo dva pura jednu lavicu , nisam sigurna da li je bila u pitanju ista lavica. Bila je sama iz nekog razloga. Mirno nas je posmatrala i ako smo bili od nje svega nekoliko koraka . Par puta je samo otvorila oko i pogledala nas i nastavila da spava . Dirnuo me susret sa dugouhim lisicama . Jedan od roditelja nam je odvlačio pažnju dok se drugi sa mladim skrivao u visokoj vlažnoj travi. Trava u n.p ujutru je jako vlažna i nekim životinjama kao što su babuni i lešinari , pola dana prođe u sušenju krzna i perja . Lešinari su stajali na vrhovima grana raširenih krila prema suncu i upijali toplotu . Obilazili smo kameniti deo parka u potrazi za leopardom ali ga nismo videli . U daljini sam videla na nebu jato ptica koje kruže , što je ukazivalo da se tamo nešto dogodilo . Pokazala sam prema nebu našem vozaču ali je on rekao da je to sa druge strane reke i da ne možemo tamo otići. Momci koji su nas vozili i ujedno nam pričali kao vodiči su bili divni . Jako su se trudili da mi budemo zadovoljni , da vidimo što više životinja, i ako se ne može svaliti krivica na njih zato što nešto nismo videli. Ali su oni bili jako srećni kad se potrefi da oko nas ima puno životinja , a bilo ih je na sve strane . Vodlio nas je do dela parka gde se gnuovi skupljaju pre seobe da vidimo koliko je to prostranstvo . Poseta parku se završavala u isto vreme kad je i počela . Uobičajeno je da vozaču damo neku napojnicu , koju on prima sa takvim izrazom zahvalnosto. Raspitivala sam se za mogućnost vožnje balonom preko n.p. Postoji mogućnost ali se za to moram ranije najaviti . Cena se kreće između 200 i 300€ . Moj boravak u n.p MM , jedan dan i jadnu noć, koštao je 330€ . Tri dana i dve noći košta 560€ po osobi. Ovaj put sam platila u hotelu preko računa . Sve što sam u n.p. MM naručila ( vodu , sok i bilo šta drugo ) isti se plaća preko računa u hotelu.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nacionalni park Kilimandžaro Kimana ,je n.p koji se nalazi na preko 1300m nadmorske visine i nalazi se u podnožju Kilimandžara . Sva voda koja se sliva sa Kilimandžara nakon kiše sliva se na kenijsku stranu , ništa na tanzanijsku stranu i ako se planina nalazi u Tanzaniji . Vode koje se slivaju formiraju manju reku Kimanu . Ja sam bila u lodžu kojise uove Leopard . Smeštena u bungalovima sa po dva kreveta i sopstvenim kupatilom . U lodžu su bili Masai ratnici koji su nas u večernjim satima lično pratili do vrata lodža . Obučeni su u njhove lepe karirane plašteve koji su jako čisti . Ukrašeni brojnom ogrlicama od sitnih perlica . U ruci obavezno drže tanko metalno koplje , bez koga nikuda ne idu dok prolaze kroz park. Na nogama nose improvizovane papuče napravljene od guma motora . Koje su se pokazale kao jako praktične zbog raskvašenog tla. Nisam ih videla da se smeju , već su stalno bili ozbiljni . veoma su visoki , vitki i mogu primetiti sa jako lepim crtama lica.

Leopard lodž je takođe otvorenog tipa i nalazi se na nekom brdašcetu sa kojeg se jako lepo može videti vrh Kilimandžara , kad nije uvijen oblacima . Biljke koje rastu oko bungalova su , što bi smo rekli poznate saksijske biljke iz porodica aloje ili mlečika koje liče na kaktuse, a ovde su to bila drveta . Džinovski primerci . U n.p KK je dozvoljeno vozilima da se isključivo kreću označenim i dozvoljenim putevima i ne sme se skretati. I priroda više podseća na džunglu . Zbor velikih padavina , put koji vodi u deo parka u kome žive lavovi , je toliko bio natopljen da su se neka vozila zaglavila i morali su sa traktoroma da ih izvlače . Nakon čega je taj deo parka bio duže zatvoren. Naš vozač i vodič ( inače jako simapatičan i pričljiv tip) je procenio da je nakon dužeg nekorišćenja puta sada možda moguće proći . Bilo je lepo vreme i prilično se voda povukla , ali je za to vreme vegetacija jako brzo nabujala i taj deo parka je izgledao kao iz starih filmova o Tarzanu . Prava džungla. Lavove nismo videli . Inače ih u n.p KK ima jako malo i u zavadi su sa Masaima , koji ih ubijaju zato što su ima napali stoku. Dve lavice i jedan mladi lav ostali SU siročići i morali su da ih stave u Ograđeni prostor sa čuvarima. Naš brižni vozač nas je odveo da ih posetimo i da proćaskamo sa čuvarima i vidimo kako hrane lavove. U n.p KK postoji nekoliko sela u kojima žive Masai . Nije dozvoljeno da ih posećujemo , ali su se oni dogovorili sa vozačima da im dovode turiste . Vozač je zaustavio kamion i izneo predlog i objasnio da nikome posle ne smemo da kažemo gde smo bili . Za tu posetu smo platili oko 300 šilinga , cena koju on kasnije deli sa Masaima. Ukoliko bi Kenijska vlada saznala za ove posete smanjila bi im dotacije , zato što zarađuju sa strane a vlada im daje naknadu za korišćeje njihove zemlje. U selu su nas prvo dočekale masai žene u svojim koloritnim kariranim ogrtačima sa pesmom i plesom , sa osmehom na licu . Proveli kroz selo , koje je više izgledalo kao ograđeni tor i u okviri sela još jedan ograšeni prostor od granja za životinje . Sa strane su nas posmatrali mladi Masai dečaci , a najmlađa deca musava lica su trčkarala oko nas i vodila nas u jedan posebno ograđen prostor sa njigovim rukotvorinama . Ogrlice , narukvice , pojasevi , strele , koplja , štitovi i još mnogo drugih lepih stvari. Vozač nam je pomagao oko cenjkanja.Jako su teški za pregovaranje . I ako sam već bila dosta stvari kupila nisam mogla da odem a da nešto ne kupim i kod njih. Ukoliko nemate šilinge kod sebe , pošto oni primaju samo šilinge ne i naše valute, tu je vozač kao menjačnica .Ulazila sam u njihovu kuću od blata i ništa nisam videla od unutrašnjosti jer nema svetlosti , tek na slikama sam videla unutrašnjost jer se upalio blic.

Grupa ljudi sa kojima sam se zadesila na ovom safariju se uglavnom sastojala od Nemaca , Austrijanaca i Mađara i bilo je dva para iz Engleske . Prijatno me iznenadilo zapažanje ljudi iz lodža , posle jednog mog kratkog kometara da govorim engleski , tako da sam bila raspoređena da sve vreme sedim sa Englezima . Na tome sam bila jako zahvalna , jer bi se neviđeno daosađivala dve večeri i tri dana da sam sedela sa ljudima sa kojim ne mogu da komuniciram. S obzirom da smo na ovom safariju imali više vremena , posle ručka ne bi smo odmah išli u obilazak već smo mogli da se odmaramo u lodžu ,što je podrazumevalo sunčanje i kupanje u bazenu. Kupanje u bazenu u podnožju Kilimandžara - divno. Iz bazena sam izvadila jednu malu žabicu , nisam sigurna da li je slučajno upala ili u bazenu živi i da li je samo mala ili joj je to prava veličina. Pred kraj naše posete n.p KK vozač nas je odveo do dela parka , jednog drveta ispod kojeg se nalaze lobanje raznig životinja i ispod kojeg je po njegovom objašnjenju najviše voleo da sedi Ernest Hemingvej kada je boriavio u Keniji. Prilično idiličan prizor i lep pogled , nije ni čudo što ga je voleo i stalno se tu vraćao . A nagoni nas da zamislimo kako je nekada bilo pre masovnog turizma. U parku su nam rekli da se nekada na sfari iško 10 dana , i da je to bila jedna kružna tura po svim n.p. I da su to uništili turoperateri uvođenjem čarter linija do n.p. Cena ovog safarija me je koštala za dva noćenja i tri danan 260€ , jedan dan i jednu noć u n.p KK zove se još i Masai safari i koštao je oko 100€ . Ako sam dobro videla ovih dana na sajtu da sada košta 330€. Let avionom sa livada piste traje 1h. Sa ovog safarija se najradije saćam jednog momenta , koji sam doživela zahvaljujući tome što me je vozač pozvao da sedim pored njega , kad sam ispred kamiona na putu ugledala dve bube balegara koji kotrljaju savršeno okruglu loptu balege. Zahaljujući poziciji na kojoj sam bila na vreme sam ih ugledala i rekla mu da stane inače bi ih sigurno zgazio . A oni su se trudili da je kotrlkaju prevrtali se na leđa , ponovo ustajali i nsavljali da guraju . Kada su je dogurali do bezbednog dela puta mi smo astavili.

Nacionalni park Tsavo east se nalazi najbliže Mombasi i u njega sam išla malim turističkom kombijem . I nema nikakvih predaha do noći , osim kada se služi hrana . Kenijci jako vode računa da stignemo na sve obroke , i uvek imamo pun pansion. Meni koja ne jedem puno i hrana nije mnogo bitna , nije odgovarao takav strogi režim dolaska u lodž . U sedam sati se služila večera u svim n.p-kovima i do tada smo morali uvek da smo u lodžu. U putu smo samo stali u neki restoran i lodž pored puta da ručamo. Prva sam završila i ustala se od stola da prošetam po objektu i bila iznenađena kad sam iz prvog ćoška zatekla malo krdo oriks antilopa . To su one antilope sa dugačkim rogovima koje avio prevoznik Karata ima na svojim avionima. Antilope se uopšte nisu uznemirile na moje iznenadno pojavljivanje i nameštanje da ih slikam , samo su nastavile da pasu . U restoranu su bile postavljene hranilice za ptice i koje su doletale da se hrane . Nakon ručka nastavili smo prema našem lodžu gde će nam se služiti večera , da se slučajno ne ispustimo od napornog gledaja divljih životinja. Vrlo brzo smo se našli na put od crvene zemlje , zbog koje je ovaj safari i dobio drugi naziv Red elefant safari. Slonovi , bivoli se valjaju i posipaju ovom zemljom tako da im koža deluje crvena . U razgledanju moramo sedržati puta i posmatrati odatle šta se nalazi pored puta . A bilo je jako puno životinja. Skoro na svakom kilometru sreli smo novu grupu žirafa koje su pretrčavake put zajedno sa nojevima i zebrama . Nekoliko puta nam je neka velika ptica prešla put , pa smo morali da stanemo i da sačekamo dok njeno kraljevsko veličanstvo prođe . A one su koristile priliku da nakostreše perje da nas zastraše svojom veličinom . Jedino se u ovaj park ulazi kao kroz neku zvaničnu kapiju . Na samom ulazu zateklji smo par najmanje antilope dik dika i pticu koja svoje gnezdo pravi u šupljini drveta u kojoj se zatvori ženka sa mladinma a mužjak donosi hranu. Moje prisustvo mu nije smetalo ili se barem nije plašio . Kada smo veče stigli u lodž meni je iz nekog razloga bilo jako loše i reklasam im da neću doći na večeru ( poučena ranijim iskustvom) . Prenoćište je bilo u šatoru u čijem zadnjem delu se nalazilo kupatilo sa tušem. Dobila sam mali katanac da se zatvorim . Cele noći sam čula kako padaju insekti po krovu šatora , jer sam jako malo spavala zbog muke koja se dešavala u mom stomaku. Ujutru su me moje saoutnice Engleskinje pitale kako sam i ja sam im se požalila da mi nije dobro . Pitale su da li imam lekove , rakla sam da neman ništa sa sobom i one su mi nešto dale od čega mi je do podneva bilo bolje . A onda su mi opisale užas za večerom. Atmosfera večera odvijala se uz prisustvo roja insekata koju su im skoro uletali u usta , kada su se požalile jednom od osoblja on se samo našalio i uhvatio prvog insekta i pojeo . A imale su zadovoljstvo , zbog kojeg ja žalim , da prisustvuju noćnom hranjenju krokodilia . Sutra ujutru , rano buđenje i ponovo put kroz park , stanica za ručak i povratak u hotel. Moj prijatelj Silvio je izabrao ovaj safari , ali se on zvao Zebra safari i trajao je dve noći i tri dana. Kad sam shavtila gde ide slatko sam se ismejala znajući kakav put ga očekuje i u kakvim uslovima i sa znanjem da je on komformista i kakao će reagovati. Bila sam u dilemi da li da mi kažem dok je vreme da može da ga zameni ili da ćutim i da se posle smejem kad se vrati pun utisaka. Ipak sam odlučila da mu kažem pa je zamenio put kombijem za avion i smeštaj u drvenom lodžu a ne u šatoru. Negov safari je koštao oko 300€ a mene 100€.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Zaboravila sam kad sam spominjala restorane da spomenem jedan čijeg se imena ne mogu setiti ali se nalazi jako blizu svih hotela , negde na ulazu u sve hotele koje sam navela. Kada se siđe sa puta , koji vodi iz Mombase , postoji jedan deo od kilometra ili manje puta koji vodi do manjih tržnih centara i ulaza u sve hotele. Na tom punktu se nalazi čuvar sa oružjem , koji se brine da niko ko neradi u hotelima ili nije gost hotela ne može da uđe . Tu se nalazi i bar - restoran urađen u tiičnom afrikan stajlu . Sa drvenim klupama i stolovima , muzika , toči se piće ( može se nabaviti i neki joint- poušiti ga u Keniji nikakao ga ne nositi sa sobom u avion) . Gosti su i turisti i lolalni , jer im ovde nije zabranjen pristup. Treba dobro otvoriti oči skim se družiš i ko ti se dopada . Moj prijatelj je rakao kako mu se dopada " ona devojka , kako je slatka" . Okrenula sam se preko ramena i u trenutku primetila da nešto nije uredu i skrenula mu pažnju da bi je pre rekla da je upitanju on a ne ona. Seks turizam je jako rasprostranjen u Keniji . U restoranima i na plaži se mogu videti prilično stariji muškarci i jako mlade devojke , kojima oni nešto " kao očinski " pričaju a one ih bez pogovora slušaju. Moj prijatelj je jako bio besan na takve prizore i ako ni on nije imao ništa protiv da se zabavi sa nekom od lokalnih lepotica ( u doslovnom smislu reči) . Samo mu je smetalo šta ima da traži toliko stariji muškarac sa toliko mladom devojkom , umesto da se u njemu budu instikt da je zaštiti on je koristi. Jednog jutra smo istog "čikicu" i deojčicu videli na plaži i na plaži su prošli milicioner i mulicionerka i to sa nekom puškom. Moj prijatelj im je prišao i skrenuo im pažnju na "čikicine" godine i na godine devojčice , koja je očigledno još uvek bila mamoletna. Odgovor ga je još dodatno razljutio jer su mu reki ukoliko se "čikica" bude žalio na devočicino ponašanje ona će biti udaljena iz hotela i protiv njega se ništa neće preduzeti jer on je gost. . Slične situacije sam srela i kad su turiskinje u pitanju . Žene u zrelim godinama ( barem su meni tako izgledale) su se na plaži i klupama oko hotela na plaži mazile sa lolalnim momkom . Svaka od devojaka koje su radile u buticima u hotelu je bila voljna da se zbliži sa bilo kojim turistom koji joj ponudi zabavu. Međutim , kada je moj prijatelj saznao da treba da ode sa njom u njenu limenu kućicu , koja se nalazi negde niže i sa druge strane puta od naših hotela i da tu živi sa svojim roditeljima , i da nemaju vode već vodu donose i plastičnim kantama , odmah je odustao . Osoblju hotela nije dozvoljeno da nam ulaze u sobe i zbog toga mogu dobiti otkaz. Čak nesmeju ni da ulaze u hotel na glavni ulaz za turiste . Negde preko puta ulaza u restoran , koji sam napred spominjala , što je negde između hotela Serena i Coral Beach nalazi se zasebni ulaz samo za osoblje hotela . Osoblje hotela je jako pristojno i uredno i uvek kad bi neko prošao pored gosta hotela pozdravili su ga sa Jambo - habari, što znači zdravo kako si.

Bili su uvek jako uslužni oko zabava oko bazena koje su bile organizovane u hotelu i maliha bazara koji su pratili zabave. Na tim bazarima se mogu kupiti jako lepi suveniri ili predmeti od drveta i autentični nakit, i slike Afričkih prizora koje su sve do jedne toliko lepe da predstavlja problem koju odabrati. U svakom slučaju u Keniji ima toliko lepih predmeta za suvenire , koji nikako ne bi mogli da se podvedu pod kič, da sam bila prijatno iznenađena od čeka se sve prave suveniri i koliko su lepi. Ukoliko želite dodatni noćni provod možete se obratiti nekom na recepciji i neko iz hotela će vas otpratiti do obližnjih noćnih barova ili diskoteka , koji se meni nisu dopadali jer su bili slabo posećeni i muzika nije bila baš aktuelna . Više mi je sve blo smešno nego zabavnao . Uklavnom u nekom od tih noćnih barov , u kojim adevojke ne plaćaju ulaz samo gospoda , posle ponoći na šank izlaze divne devojke toliko lepe i zgodne da je to nevrovatno. Koža im je besprekorna i čista , jedino što nisu baš gazele već prilično niske . Da li će još porasti ili im je to visine nisam sigurna , ali su u svakom slučaju jako lepe . One su plesačice i posetiocima nije dozvoljeno da ih dodiruju , ukoliko se neko revati odmah prilaze " gorile " da skrenu pažnju na ponašanje. Šta se dalje događa ... ne znam nismo dugo ostali, jer atmosfera nije bila baš za oduševljenje .

Napomenula bih da u svakom od hotela postoji doktor i ambulanta , koja radi neko određeno vreme kad dođe doktor . Bolje je na ovakvim putovanjima imati obavezno osiguranje i iskoristiti ga ukolik se desi neka nezgoda . Ja sam imala problem da su mi se uši začepile , ali doktor nije baš bio vičan ispiranju ušiju jer mu špric nije bio razrađen. Tako da sam do kraja puta slabije čula . Iz predostrožniosti sada obavezno idem na kontrolu pre svakog daljeg i dužeg puta. Za put u ekvatorijalnu zonu , a Mombasa je 2 stepena ispod ekvatora , potrebna je obavezna vakcinacija protiv žute groznice . Kenija nije zaražena zona , nisam sigurna da li se ona još uvek i pojavljuje , ali svako na aerodromu ima pravo da te stavi u karantin ukoliko dolaziš iz tog pojasa i nemaš dokaz da si vakcinisan. Dobra strana je da vakcina traje 10 godina. I primila sam je u Batutovoj ulici Beogradu u Zavodu za tropske bolesti , 2006 god. koštala je oko 2000 din. Tablete za malariju nisam koristila , jer sam se na put na brzinu prijavila a tablete za malariju se piju 40 dana pre puta u toku boravka i 40 dana nakon puta i 100% nisu efikasne. Tako da sam otišla na svoju odgovornost , razmišljajući da je lokacija u kojoj ću boroaviti održavana i čista i nisam se smucala po rizičnim mestima. Jedini put kada mi je bilo loše je na putu za n.p Tsavo . U toku puta mi je bilo sve lošije i lošije , u vidu nekog zamora . Ja nisam neka kilava osoba koju bi celodnevni put baš toliko zamorio da nemože da izdrži još par sati večere i atrakcije hranjenja krokodila pored lodža n.p. U toku noći mi je bilo još lošije i izbijala mi je neka temperatura iz stomakai imala sam bol u stomaku . Kod sebe nisam imala nikakve lekove . Ujutru sam se požalila mojim saputnicama iz Engleske , koje su mi dale neku tabletu koja mi je do 11 sati a.m već pomogla , popila sam još jednu pred ručak i vratila ostatak tableta . Na žalost nisam stigla kasnije da pogledam šta sam pila da bi ih imala uz sebe za sledeći put. Sada mislim da je moja tegoba bila izazvana putetom koji sam isključivo jela u hotelu i koji nije slučen na ledu već su komadi putera bili samo izvađeni iz frižidera i stavljeni da svako uzme koliko hoće i kad dođe. Često je bilo da u 8 sati kad sam dolazila na doručak puter već prilično bude rastopljen . Salata koja je služena , takođe , nije bila na ledu već je preko nje duvao ventilatir. Jendnom je jedna žena stala taćno na pravac odakle je ventilator duvao preko crnog luka . Pogledala sam ženu zgađena i pomislila da je mogla malo boljeda se istušira i stavi dezodorans. Neshavatajući u čemu je problem. I pored takvih momenata mogu reći da je sve urdno i čisto . U totelskoj sobi smo dobijali vodu u bokalu za pranje zuba , ali ja tu vodu nism koristila već vodu iz slavine . I za tuširanje i za pranje zuba. Voda iz slavine je slankasta i nije za piće , zato se sva voda kupuje u hotelu i nije skupa. Prvi put kad sam se tuširala odmah po dolasku u hotel osetila sam kako mi se slankasta voda sliva niz lice i neznajući da je slankasta pomislila sam " jao što sam prljava".

Istog dana po povratku sa safarija u n.p Tsavo uveče smo svi otišli u restoran Murings na večeru da se oprostimo od prijatelja iz Hrvtske , koji su sutra ujutruodlazili. U toku večere sam ponovo počela da osećam blage tegobe u stomaku , kao posledica od jučerašnjeg puta . Međutim , posle nekoliko gutljaja Koka Kole tegobe su prestale , tako da sam prestala da pijem belo vino koje je bilo naručeno več Koka Kolu . Sledećih dana sam praktikovaka iz predostrožnosti da popijem barem jednu Koka Kolu dnevno.

Ukoliko veća grupa turista dolaziu hotel osoblje hotela im poželi dobrodošlicu sa čuvenom pemom Jambo ( koji je Minimaks preradio u Mimimaksovižon) . Jednom sam bila prisutna u holu hotela kad su se dvoje mladih venčali . Bili su samo njih dvoje , koliko mi se činilo i neko iz neke agencije koji organizuju venčanje - možda kao kum, i nekoliko ljudi - osoblja iz hotela koji su im aplaudirali i pevali Jambo. Situacija mi je delovala krajnje tužna i nevesela. Oni su posle nekim malim avionomotišli negde .

Čini mi se da je ovo najosnovnije , ukoliko ves nešto drugo interesuje pitajte. Pozdrav i još jednom sorry što nisam videla ranije vaše pitanje.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Uživala sam čitajući ovo! Hvala!

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Imam informaciju da jedna beogradska turistička agencija pravi aranžman za Keniju , poput onog iz Last minuta. I trebalo bi da bude na plažama i hotelima koje sam opisala u mojim prethodnim izveštajima. Sve je u pripremi , kad me budu obavestili da su sve organizovali obavestiću i ja vas.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Super - javi obavezno.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Oljice, samo da kažem: svaka ti čast!

Ja sam bila u Mombasi u julu 2005. na bračnom putovanju, preko last minute-a po pomenutoj ceni od 700 eura za 14 dana.

Mnoge stvari sam zaboravila i nema teorije da bih se setila ovako detaljno sve da ispišem.

Doduše, nismo posećivali restorane izvan hotela uopšte jer je moj muž jedva pristao da otputujemo u Keniju, zbog raznih priča koje kolaju, naravno od strane onih koji nikada nisu bili.

Toliko su ljudi isprepadani od Afrike i kad im pomeneš Keniju oni se čude kako smo se uopšte vratili živi odande!

Ne kapiram takvo razmišljanje uopšte, pogotovo što niko nema nikakvog iskustva, pa je stvorena totalno pogrešna slika.

Mi smo bili 2 dana na safariju, ali smo mnogo više išli na druge izlete od kojih je najneverovatniji utisak ostavilo Masai selo. Posetili smo ga usput, dok smo putovali na safari (mi smo išli busom) i platili smo po 5 funti po osobi da nas puste u selo, u njihovu kuću, da nam sve ispričaju, pale sa nama vatru pomoću specijalnog drveta...

Sve u svemu, dobijate full komfor za 700 eura, smeštaj u hotelskom kompleksu koji drže Švajcarci (bili smo u istom u kom i Oljica) i gde je sve isto kao bilo gde drugo. Morate da izađete iz hotelskog kompleksa da biste osetili pravu Afriku. Znači, imate sve, pa dozirate koliko vam treba.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Koja je to agencija? Zainteresovana sam...

Izmenjeno (belluttak)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Manga Trip iz Beograda. Rekli su da planiraju da naprave turu za Keniju od dve nedelje u hotelima na plažama koje sam navela i opisala Njala i Šanzu. Idite pa ih gnjavite da obećano sprovedu u delo što pre , jer su meni rekli da bi sa turom mogli da počnu od septembra sledeće godine . Ne znam zašto ne ove , ali sve je moguće ako se potrude . Ja sam im savetovala da stave na sajtu obaveštenje da je tura u najavi, da bi se ljudi na vreme organizovali i isplanirali sa vremenom . Raspitujete se , gnjavite ih , pa će možda sve biti skorije.

Moji prijatelji iz Hrvatske , koje sam upoznala u Mombasi planiraju ponovo da idu , i već su po njihovom iskustvu išli njihovi prijatelji. I prema njihovoj informaciji u onom periodu kad su bili nemiri u Keniji , na obali i kod hotela je bilo totalno mirno . Ostali su samo najhrabriji turisti i u hotelima nije bilo nikakve gužve . Sad se sve vratilo u normalu , mada nikad se ne zna kad izbiju takvi nemiri kako će masa da reaguje . I ako oko svih hotela ima naoružano obezbeđenje.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Eh, nisam sigurna da li još uvek postoji u Beogradu.

Našla sam ih preko sajta lastminute.co.yu, koji sada ne postoji, tj.nema varijante sa rs,

a inače u pitanju je bila Ilirika - slovenačka ili hrvatska agencija koja je imala poslovnicu u Beogradu.

Sad sam potražila preko Google-a i vidim da imaju sajt, ali na hrvatskom.

Ako ti je baš stalo, mogu pokušati da pronađem vaučere na kojima je telefon u Beogradu pa da probaš da ih kontaktiraš.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ja sam razumela da Belluttak pita za agenciju u Beogradu , pa sam tazo odgovorila Manga. A tačno je da se Last minut u Beogradu zatvorio i da postoji jedan u Zagrebu.Oni funkcionišu tako što odeš na njihov saj izabereš ako ti se nešto sviđa , pošalješ ponudu on lajn i odmah dobiješ povratnu informaciju da li može. Mora da se otvori e-ban račun kod Raifaizen banke . Danas uplatiš i oni ti na kuću ili mejlom pošalju vaučer i avio kartu sa polaskom iz Beča , Frankfurta ili sad ima letova i iz Ljubljane. I ti se dalje sam smalaziš za sve ostalo , za vizu , za put do avio polaska , sam si svoj vodič u Keniji jer last minut aranžman ne podrazumeva nikakvu pratnju. Ukoliko je mesto popunjeno pare ti se odmah vraćaju preko istog e-ban računa . Tako su meni objasnili kad sam zvala u Zagreb. Takođe možeš da ih zoveš i da im kažeš da ti pošalju nekoliko ponuda po ceni koju ti odrediš i za broj dana po želji, pa da ti sam izabereš.

Agencija iz Beograda planira pratnju naših putnika . Meni je bila frka što idem sama ali sam se nekako snašla i uvek kažem što ja nemam nekog sa mojim iskustvom da mi pre puta da informacije koje ja posle puta imam .

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ne razumem letovanje u Keniji... Bila sam u Keniji i to je zemlja predivna i u koju vredi da se vrati, ali kao letovanje?! Pa sada more,t.j. oken, plažu i toplo vreme može da se nađe svuda, naročito leti na Sredozemlju. Ne znam ni koliko je pametno kupati se u Indijskom okeanu... Za isti novac, onda je bolje otići na Sejšele, gde imate divna mesta za surfovanje. Samo zbog surfovanja vredi rizikovati, a da i naravno zbog ronjenja, ali tu je opet mnogo bolje otići na neka ostrva, nego kraj obala kontinenta. Većina agencija ima kombinaciju ponude Kenija + neko od ostrva...

U Keniju se obično odlazi zbog njihovog safarija. Bila sam samo sedam dana i verujte da to nije dovoljno. Predeli, životinje, narod, kenijska kuhinja, sve je predivno. Već su neki opisali prilično toga šta se sve može videti na safariju i kako otprilike izgleda. Samo bih naglasila da priču o lavovima, skoro svaki rezervat ima sličnu, ali prava istina je nešto drugo. Istina leži u tradiciji Masaii naroda, gde ispit zrelosti muškarca se ogleda, da treba da ulovi lava, ne lavicu. Kako biva u celom životinjskom svetu, ženke se više rađaju nego mužjaci... Ako ovome dodamo da lavovi znaju da love domaću stoku..., onda lovokradice, lavovima se baš i ne piše najbolje. Međutim mogu da se vide i rado poziraju pred fotoaparatima, ali nikako iz kombija ili džipa ne smete izaći, jer mogu da se osete ugroženo i da vas napadnu...

Dodala bih da na safariju neke stvari nemate, komfor hotela. Iako kažu da je neki lodž sa 5 zvezdica, ne izgleda tako, ali je svakako nešto posebno, divan doživljaj. Recimo u jednom lodžu smo noćili 3 noći i soba je bila ustvari šator koji se oslanjao na ozidano kupatilo. Poda nije bilo u šatoru, već zemlja. Jednoj saputnici su noću počeli da hodaju termiti po njoj. Sve nas je vriskom probudila. Rendžeri su se za 5 minuta stvorili i preduzeli nešto što je oteralo termite. Drugu noć, lav se upetljao u ogradu, kroz koju je puštena nisko naponska struja i to jezivo urlikanje nas je ponovo probudilo. S obzirom da samo ograda preko agregata ima struju, a da sobe od 23.00-6.00 časova nemaju struju, niko od nas nije se usuđivao da proviruje iz svojih šatora. Želeli smo da ostanemo sakriveni u mrtvom mraku. Ujutru, za doručkom smo saznali od konobara da se lav upetljao u ogradu... Sledeće što nema, je telefon. U najvećem delu mobilni vam nije dostupan. Čak ni lokalna mreža. Mi smo na aerodromu u Najrobiju kupili pripeid kartice, ali opet nismo bili dostupni. Sve što nas vezuje na neki oblik civilizacije je svedeno na minimum ili u opšte nema. Čisto je i uredno koliko uslovi dozvoljavaju...Zauzvrat imate pregršt svega onoga što možete da vidite iz nekog dokumentarca o životinjama i to treba doživeti, osećaj je neverovatan i ne može se ničim platiti. Oni koji su hrabriji, bilo bi dobro da mogu da odvoje malo novca, 50eura po osobi, let u balonu, tj. posmatranje izlaska Sunca. Pogled je fantastičan i ne treba žaliti novac, niti što ustajete u 4.00 ujutru.

Još jednu stvar bi rekla. Ono što me je iznenadilo u Keniji je velika kontrast. Recimo u Najrobiju smo noćili i kada smo hteli da promenimo nešto novca u lokalnu valutu, na recepciji nisu imali i rekli su nam da odemo 100 metara od hotela do menjačnice. Pođemo nas nekoliko do menjačnice i na izlazu iz hotela zaustavi nas čuvar. Ne možete da izađete. Šta je sad gledamo i on preko radiole pozove dva naoružana policajca sa poluautomatskom puškama... Morali smo ići sa njima do menjačnice i oni su ispred vrata čekali nas da bi nas ponovo pratili do hotela.

Kada smo krenuli iz hotela, videli smo čitave kvartove stambenih zgrada, oivičenih visokom betonskom ogradom, na vruhu ograde žičana ograda, kroz koju je puštena struja (pošto je bilo na njoj tabli sa upozorenjem o struji). Imaju kapiju, koju čuvaju više čuvara, dobro naoružanih. Oko takvih naselja nalaze se barake, sklepane od svega i svačega. Najinteresantije, kada ugledate natpis- HOTEL A KATEGORIJE- a baraka izgleda 3m sa 2m, takođe napravljena od dasak različitog formata.

Bez obzira na sve Kenijci su veoma ljubazni i gostoljubivi. Vole dobru šalu i ako vide da ih poštujuš, onda si njihov večni prijatelj. Bakšiš daješ umereno, ne treba preterivati, narošito u Masaii selu, mogu da se nađu uvređeni, a prodaju budi zašto prekrasne drvene predmete.

Jedan savet za one koji ne znaju. Maske ne kupujte, ako se ne razumete. Maske bilo gde u svetu, pa i u Keniji predstavljaju dobre i zle duhove. Često se ljudi zatrče za magične ili mogu biti veoma lepe maske, a one u stvari predstavljaju zle duhove. Te maske se ne unose u kuću već se kače ispred vrata...

Kao što sam na početku rekla da bih se vratila na safari, ali da obuhvati Tanzaniju, koja ima više rezervata nego Kenija i još neke zemlje. Nadam se da ću to jednog dana učiniti....

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ja sam konkretno bila u Keniji u paketu letovanje + safari jer se ukazala idealna prilika. Arr je koštao 700 eura po osobi za 14 dana. Mislim da bi malo ko odbio takvu ponudu ako je u prilici i ako ima iole avanturističkog duha. Ne da mi nije žao, nego bih otišla opet!

Arr za Tanzaniju i ostale afričke zemlje nisam nigde ni videla i verujem da bi koštali daleko više od onoga što smo mi platili. Postoji varijanta individualnog putovanja, ali tu onda pričamo o 4-cifrenim iznosima.

A naravno da bih išla, samo da je malo više para....

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

U kom mesecu si bila u Keniji , pitam zbog informacije o vremenu. Videla sam da su polasci za Keniju bili jeftiniji u našem letnjem periodu , a tamo bi trebalo da bude kišni period i pretpostavljam da su iz tog razloga cene bile neiže. Pa prenesi nam iskustvo o tom momenatu. Kad sam stigla u Keniju početkom decembra a na safarije išla sredinom decembra zemlja u nac. parkovima je bila jako natopljena vodom , dok je u Mombasi bilo sve vrlo suvo.

Postoje individualni polasci za Zanzibar preko lastminutecentra.com , jesu visoke cene . Ima čak po nekada i last minut ponuda od 20 dana ako se neveram. Možeš da im pošalješ ponudu u kom periodu bi išla i koliko bi platila , pa ti oni pošalju na meil šta u tom periodu imaju od ponude .

Postoji neka agencija u Nišu welthause-reisen.com/sr koja imai ponidi Zanzibar 15dana za 1500€. Pretpostavljam da u hotelima u Zanzibaru može da se uplati safati za neki od hacionalnih parkova u Tanzaniji . I da funkcionišu na istom principu kao i u Keniji .

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26026
    Ukupno tema
    868420
    Ukupno poruka