FOTOGRAFIJA

11 mar 2015

PERPSPEKTIVA I KAKO NA NJU UTIĆE IZBOR OBJEKTIVA TJ ŽIŽNA DALJINA

Prvo malo tehničkih stvari. Verovatno Vam je poznato od ranije da se objektivi dele po uglu kojim su u stanju da zahvate scenu, pa prema tome imamo podelu na ultra široke (UWA) ultra wide lens sa jako velikim uglom hvatanja kadra, onda stadard zoom objektive, pa zatim normalce iliti tzv prime objektive fixne žižne daljine, i na kraju tele foto objektive koji imaju jako uzan ugao "gledanja" scene što se žižna daljina uvećava. Tu negde se može uvrstiti i kategorija objektiva koji imaju tzv turistički raspon žižnih daljina (poput mog Canona 18 - 135mm, objektivi za svaki dan).

Digitalni aparati (tela) se po veličini senzora dele na

- Full Frame tela, gde je veličina senzora 36 mm x 24 mm (veličina senzora odgovara veličini 1-og snimka na starim Fuji filmovima koji su se koristili do pre 15 tak god)

- APS-C tj DX tela gde je senzor manji, vel 23 x 15 mm, samim tim je i vidni ugao zahvata scene manji u poredjenju sa FF, za otprilike 1.5 x (Nikon) ili 1.6 x (Canon) ili 2x (MILC, bez ogledalna tela micro 4/3)

Za svako digitalno telo postoji ceo set objektiva, s tim što kod DSLR kategorije treba da znate da objektivi koji pasuju na FF tela mogu se montirati i na DX (crop) tela, dok obrnuto nije moguće.

UWA (ultra wide) objektivi imaju karakteristiku da im je ugao zahvata scene vrlo veliki, ultra širok. U kombinaciji sa malom žižnom daljinom pogotovu na početku raspona (10-20mm na tzv DX ili APS-C crop senzorima, odnosno 14-24mm i 16-35mm na FF - full frame senzorima), i sve to u kobinaciji sa malim otvorom blende, oni daju za rezultat VELIKU ŠIRINU I OGROMNU DUBINU PROSTORA...

... a takodje i jako KRUPNE OBJEKTE PREDNJEG PLANA dok je POZADINA MALECNA, (pogledajte točak motora ili kamenje na obali).

Znači, sa UWA objektivima, predmeti scene u različitim planovima kadra deluju jako udaljeno jedan od drugog i tako imamo osećaj da su predmeti prednjih planova veći nego oni u daljini, s primetne su i distorzije tj bačvasta izobličenja prostora ako fotkamo iz jako velike blizine . U pejzažnoj fotografiji ovo se jako lepo može iskoristiti za isticanje prednjeg plana, a takodje ovi UWA objektivi nalaze odličnu primenu u fotkanju arhitekture ili unutrašnjeg enterijera zbog širokog ugla zahvata, pogotovu ako niste previše blizu.

Zbog bačvastih izobličenja UWA objektivi nisu pogodni za ozbiljnu, profi portret fotografiju jer kod njih fotkano izbliza face ispadaju zaista smešno, medjutim ako želite da budete kreativni onda što da ne i široki ugao za neobičan portret, cool?

Tele photo objektivi (žižnih daljina npr: 70 – 200mm, 400mm, 600mm...) su suprotnih karakteristika od UWA objektiva, kod njih je izraženo perspektivno SABIJANJE PROSTORA (neko kaže sabijanje perspektive). Što je veća žižna daljina to je sabijanje prostora izraženije, objekti kadra izgledaju bliže jedan drugom a smanjuje se razlika u veličini objekata scene, bar tako deluje. Pogledajmo primer.

Vidite da pored sabijanja prostora, žižna daljina deluje na veličinu konzervi pa se tako menja i perspektiva. Zanimljivo zar ne?

Znači sa tele foto objektivima smanjuje se dubina 3D prostora na 2D medijumu, predmeti deluju bliže jedan drugom nego što je to u realnosti, al su zato proporcije dimenzija realnije u odnosu na UWA kadar iste scene.

Na mojim fotkama sa mosta “Djurdjevića Tara” u Crnoj Gori, vidite kako se menja dubina prostora na 18mm prva slika, i 135mm ostale dve. Manja žižna daljina daje veću dubinu prostora, dok veća žižna daljina sabija proctor i tako deluje na perspektivu.

18 mm

135 mm

Tele photo objektivi se svakako mogu koristiti za fotkanje prirode, udaljenih planinskih vrhova, padina, livada i sl, al ipak bolju primenu nalaze u krupnijim kadrovima snimaka divljih životinja (wild life), ili pogotovu profesionalnih portreta ljudi, jer je proporcija ljudskog tela, zbog sabijanja prostora koji unose tele photo objektivi, mnogo prirodnija i lepša na tele foto snimku, a i jastučasta izobličenja su neznatna, pogotovu kod skupljih modela.

Pošto znate da veliki otvor blende daje smanjeno polje dubinske oštrine, to je idealno za izolaciju objekta (oštra faca i telo a zamućena pozadina). U kobinaciji sa tele foto objektivima koji sabijaju prostor,eto idealnog rešenja za profesionalne portrete.

Takodje, zbog sabijanja perspektive u tele foto području, osobe sa velikim nosevima uslikane tele foto objektivom imaju na slici vizuelno mnogo manje izražen taj nedostatak. Cool :dance:

.

Ako Vam UWA i Telephoto objektivi ne rade posao (što je prosto nemoguće), uvek možete koristiti tzv normalce. To su objektivi fixne žižne daljine koji dalju fotke bez ikakvih izobličenja, i imaju vidni ugao jednak vidnom uglu ljudskog oka. Npr na Full Frame telima aprata (FF, Nikon D3,D4,D600, D700, Canon 1D series, 5D series, Sony A7 series) vidnom uglu našeg oka odgovara objektiv od 50mm fixne žižne daljine, a na crop telima, koja imaju manji vidni ugao (tzv crop faktor) za 1.5 x (Nikon D3xxx,D5xxx,D7xxx, Canon 20D, 30D, 40D, 50D, 60D,70D, 7D, 500D, 600D, 700D..),, vidni ugao našeg oka bi odgovarao objektivu od 35mm fixne žižne daljine.

Inače je usvojen standard da se svaki objektiv, koji ima fixnu žižnu daljinu, može zvati prajm ili normalac (npr Canon/Nikon 28mm, C/N 85mm, Samyang 8mm fish eye, C/N 100mm macro,… itd)

Kako Vam izgleda materija, laka ili teška?

Sva opisana razvlačenja tj sabijanja perspektive, uticaja na 3D dubinu scene i odnos elemenata kadra kod objektiva različitih žižnih daljina su posledica nesavršenosti optike. Na svu sreću, ako se te stvari pametno i nadasve kreativno iskoriste, dovešće nas do vrhunskih rezultata u fotografiji.

Vi koji imate kompakt klasu fotoaprata takodje možete dosta od gore napisanog da izvedete. Pogotovu ako Vaš ljubimac ima zoom veći od 5x pa možete da probate da se razvlačite i sabijate po kadru.

Ako ste ovo znali, eto prilike da se nečeg podsetite.

Ako ovo niste znali, probajte bar ponekad da se setite, eto, možda rezultat bude neobičan, nestandardan pa samim tim i fotka deluje zanimljivije. Nećamo više da pravimo dosadne fotke?

Eto toliko za danas. Pozdrav.

Izmenjeno 11 mar 2015 (dimic_bata)

11 mar 2015

Bato ovo u vezi perspektive je bilo vrlo jasno, zanimljivo i lepo napisano, pogotovo sto primena nije komplikovana vec do izrazaja dolazi kreativnost i samo malo razmisljanja o krajnjem rezultatu

13 mar 2015

KVALITET I KVANTITET SVETLOSTI I UTICAJ NA FOTOGRAFIJU

Bilo da ste osoba koja fotoaparatom slika portrete ljudi i životinja, pejzaže, svadbe i razno razne svečanosti, esencijalni sastojak svega toga uvek je svetlost. U svojoj najbazčnijoj osnovi fotografija je crtanje svetlom. Bez obzira da li je svetlo prirodno ili veštačko, ako ga nema onda nema ni fotografije. Tek sa prisustvom svetla možemo da razmišljamo o expoziciji, kompoziciji, rasporedu elemenata kadra,kako dobiti trodimenzionalnost na 2D medijumu na kom prikazujemo fotke, i na kraju, šta želimo fotografijom da prenesemo posmatraču.

Postoje više izvora svetlosti sa kojima se pri fotkanju susrećemo, kao npr:

- prirodna, dnevna svetlost

- svetlost koju proizvode razni tipovi običnih sijalica sa vlaknom

- svetlost koju proizvode neonke (pali se gas u cevima)

- svetlost ugradjenog ili externog blica fotoaparata, soft boxova i sličnih foto studiskih sprava

- svetlost sveća, itd

Svi navedeni izvora svetlosti imaju zajedničke karakteristike koje mi moramo uzeti u obzir kada fotografišemo, a to su:

- Kvantitet svetla

- Kvalitet svetla

- Boja svetla (topli tonovi, hladni tonovi)

- Ugao prostiranja svetlosti, usmerenje : direktno ( tj frontalno ili sa vrha ) , bočno, i pozadinsko.

Vrlo često možete medju fotografima čuti diskusije oko navedenih pojmova, i kako sve to utiče na proces fotografisanja.

Kad udjemo u neku relativno mračnu prostoriju iz vana, u trenutku naše oči prvo ne vide skoro ništa, nema detalja, i treba im vremena da se priviknu na slabe svetlosne uslove. Obrnuto, kad iz mračne sobe izletimo na dnevno svetlo, u našim očima u trenutku sve blješti, okolina deluje previše osvetljeno. Upravo na sličan način reaguje i naš ljubimac, fotoaparat. Ako nema dovoljno svetla u momentu okidanja slika će ispasti mračna – podexponirana, a ako ima previše svetla u momentu okidanja slika će ispasti presvetla – preexponirana.

Pod pojmom KVANTITET SVETLA podrazumevamo meru količine ( uključujući snagu, jačinu) svetla kojeg imamo na sceni. Kada dodjemo na lokaciju za fotografisnje, moramo prvo da povedemo računa o tome kolika količina svetlosti obasjava scenu i kako to može uticati na našu fotografiju. Zato u fotoaparatu imamo mogućnost da izmerimo reflektovano svetlo scene, i onda kombinvanjem parametara expozicije (ISO, blenda, brzina okidanja) direktno utičemo na opštu osvetljenost fotografije. Ako svetla na sceni ima dovoljno (slobodna procena, jel te ), onda ISO držimo na niskim vrednostima (100,200), otvor blende što manjii, i podesićemo kraću brzinu okidanja. Obrnuto, ako fali svetla, onda, ako nemamo stativ ili podižemo ISO , ili povećavamo otvor blende ili produžavamo brzinu okidanja, da bi smo došli do pristojno osvetljene fotke. Svetlost se po karakteru može podeliti na

- onu koja se reflektuje od predmeta scene - reflektovana svetlost

- upadnu , koja direktno od svetlosnog izvora “pada” na predmete scene.

Kvanitet tj količinu svetla scene merimo

- ugradjenim svetlomerima fotoaparata ( o tome kako rade imate u postovima unazad)

- ili mnogo skupljim, ručnim svetlomerima koji za razliku od fotoaparata mere (u primarnom modu) upadno svetlo koje osvetljava scenu i predmete na njoj. Ručni svetlomeri takodje mogu da mere i reflektovano svetlo poput fotoaprata, ali i upadno svetlo studijskih bliceva, softboxova itd.

KVALITET SVETLA – ovo je svojstvo svetla koja se ne može izmeriti nikakvim instrumentom. Jednostavno rečeno, KVALITET svetla se vezuje za VELIČINU SVETLOSNOG IZVORA U ODNOSU NA FOTOGRAFISANI SUBJEKT ILI SCENU.

ŠTO JE SVETLOSNI IZVOR DIMENZIONO VEĆI I BLIŽI , KVALITET SVETLA SE SMATRA BOLJIM. OBRNUTO, ŠTO JE SVETLOSNI IZVOR MANJI I UDALJENIJI, KVALITET SVETLA JE LOŠIJI.

Kada profesionalci govore o kvalitetu svetla, obično se misli na to da li je svetlo

- teško, grubo (hard, harsh light) ili

- meko, difuzno (diffused light)

Da bi smo to razjasnili, analiziraćemo Suncevu svetlost.

Sunce je naš najveći prirodni izvor svetlosti. Njegov oblik je aproximativno okrugao, i ono zato emituje zrake u svim smerovima, od sebe u okolni prostor. U fizici je ovo poznato kao radijalna emisija svetlosti. Medjutim, od Zemlje je Sunce udaljeno 150 miliona km. Znači, vrlo je daleko, pa se zbog toga Sunce može smatrati malim tačkastim, udaljenim izvorom svetla. Njjegovi zraci, koji dospeju na površinu Zemlje, praktično su paralelni medjusobno (zelene strelice na donjoj slici).

- direktna sunčeva svetlost

Znamo iz fizike da svetlosni zraci putuju kroz prostor pravolinijiski. Na putu ka Zemlji, deo svetlosnih zraka se odbije pod nekim uglom o atmosferu naše planete, i nastavi put ka Zemljinoj površini. Sunčeva svetlost se sastoji od tzv spectra boja. U zavisnosti od položaja Sunca i doba dana zavisiće i ugao odbijanja spectra o amosferu, pa će pojedini delovi spectra boja u većoj ili manjoj meri nastaviti put dalje ka Zemlji. Zato je nebo nekad plavo, nekad crveno itd. Mesec npr nema atmosferu pa je njegovo nebo uvek crno!

Ako je dan vedar, slojevi atmosfere nisu mnogo gusti, pa nema puno molekula vlage i prašine od kojih Sunčevi zraci, pri sudaru, mogu nasumično promeniti pravac prostiranja.Tada kažemo da će površinu Zemlje obasjati DIREKTNA Sunčeva svetlost . Ako je površina na koju zraci padnu idealno glatka (staklo, uglačana metalna površina), svetlost će se odbiti se nazad, pod uglom koji je istovetan upadnom uglu. Ova fizička pojava se naziva refleksija (slika gore, plave strelice).

Sunčevi zraci mogu da se, pri prostiranju kroz dve sredine različite gustine, delom prelome pod nekim uglom inastave put, a delom odbiju nazad. Ova pojava ne naziva prelamanje svetlosti ili refrakcija ( vazduh – voda npr)

Medjutim ako je površina hrapava, kao na slici ispod, onda se zraci odbijaju u totalno različim pravcima, potpuno proizvoljno, kao da se rasprše naokolo, ( pogledajte crvene strelice na slici ispod).

- difuzija svetlosti od hrapave površine, karakteri[e je prostiranje svetlosti u proizvoljnim pravcima

Ovakva vrsta svetlosti se naziva DIFUZNA svetlost, a sam proces DIFUZIJA svetlosti.

Ako znamo ovo, onda je potpuno jasno da će se, pri oblačnom danu, Sunčeva svetlost, pri prolasku kroz oblake raspršiti u svim mogućim pravcima (slika ispod) i tako će svelosni zraci gadjati scenu iz svih mogućih pravaca .

Na taj način sloj oblaka postaje novi, OGROMAN izvor svetla, koji scenu obasjava mekim difuznim svetlom.

Šta to znači u praksi, pogledaćemo na primerima koji slede.

13 mar 2015

KVALITET SVETLA U PORTRETNOJ FOTOGRAFIJI

Na levoj strani fotke je devojka fotografisana na direktnom Suncu, otvoren prostor. Vidimo jako izražene oštre, GRUBE senke na oku, delovima lica i glave, cura samo što ne čkilji i požuruje fotografa da što pre okine snimak jer joj Sunce bije direktno u oči. Nimalo prijatno, jel Vam ovo iskustvo poznato?

Svetlost koja pravi takve efekte, u foto svetu se naziva GRUBA, TEŠKA (Hard, harsh light). U ovom primeru svetlo ima SMER PROSTIRANJA, usmereno je odozgo nadole, sa „vrha“ (top light). Ovakvo svetlo karakteriše se izrazito JAKIM KONTRASTOM, dramatični izgledom, i vrlo GRUBIM, jasno izraženim prelazima (gradijentima) izmedju svetlih i tamnih delova. Koliko ste puta videli ovakav portret? Kako se to može popraviti?

Na desnoj strani fotke vidimo da je fotograf POMERIO poziciju modela u prostoru, bilo u krošnju obližnjeg drveta, ili pod nastrešnicu , obližnji hlad, ili se nad scenom nadvio ogroman oblak koji je trenutno prekrio Sunce, kako god. Model je sada drugačije osvetljen, izložen je kako fotografi kažu mekom, difuznom svetlu. Portret, tj lice foto modela sada ima mnogo prijatniji izgled, glava i faca više nemaju tako izražen kontrast, PRELAZ izmedju svetlih tonova i delova u senci je BLAG, sve deluje nekako manje dramatično, very pleasing look.. Fino, fino, rezultat mnogo bolji nego na direktnom Suncu.

- direktno, grubo svetlo Sunca naspram mekog difuznog svetla daje drastičnu razliku u izgledu foto modela

Još jednu vrlo bitnu stvar je važno istaći: KOD DIFUZNOG SVETLA, POVRŠINA SVETLOSNOG IZVORA JE, U ODNOSU NA FOTO MODEL OGROMNA, ili je bar poželjno da bude što veća. (oblaci vs foto model). Tu ogromnu površinu oblaka, odozgo pogadaju Sunčevi zraci, koji se odbijaju ka foto modelu u razlićim smerovima, pa su senke na foto modelu manje izražene!

Nasuprot tome, Sunce se smatra tačkastim izvorom svetla MALE POVRŠINE, i kao takvo pravi grube senke na foto modelu (ispod očiju, nosa, vrata...). Kapirate razliku harsh light vs diffused light?

Površina svetlosnog izvora igra jako bitnu ulogu u kvalitetu svetla scene. Sada Vam je jasno zašto po oblačnom danu nemamo jak contrast i grube senke, jer slojevi oblaka iznad naših glava postaju OGROMAN IZVOR DIFUZNOG SVETLA.

Šta se još može smatrati direktnim, usmerenim svetlom grubog karaktera? Pa svetlo blica na aparatu, ili svetlo obične sijalice bez mlećnog stakla preko nje

Blic na foto aparatu je male površine u odnosu na foto model, znači smatra se tačkastim izvorom svetla, čiji zraci obasjavaju foto model direktno usmerenim, skoro pravolinijiskim snopom. To će na portretisanoj osobi napraviti ravan, 2D izgleg face, daće senke koje padaju negde IZA tela, čime se gubi trodimenzionalnost foto modela. Bez blagih senki nema 3D izgleda! Ovaj vid osvetljenja spada u grupu FRONTALNOG, DIREKTNO USMERENOG, grubog, harsh svetla, koje je po kvalitetu vrlo loše isto kao i Sunčevo svetlo usred dana koje dolazi „odozgore“.

Da li je za kvalitetan, profi portret dovoljno imati samo difuzno svetlo? Ne, nije dovoljno.

Pored DIFUZIJE, moramo svetlo nekako da USMERIMO POD UGLOM ka foto modelu, al tako da lice foto modela ispadne NEJEDNAKO osvetljeno po stranama, tj da imamo svetliji deo lica i deo u blagim senkama, sa finim gradijentima – prelazima svetlo / senka. Da skratim priču, jedno od mogućih profesionalnih rešenja je studijski softbox, postavljen na stativu malo IZNAD visine foto modela, i pod uglom od 45 stepeni, (mimika Sunca).

- softbox je izvor veštačke svetlosti, gde bela hrapava poluprovidna tkanina daje meko difuzno svetlo. Što je softbox veći i bliži foto modelu, to je efekat difuzije izraženiji, svetlo je mekše, senke su blaže al ipak prisutne, imamo 3D definiciju lica. Rezultat je vrlo PROFI, i prijatan za oko:

- meko difuzno svetlo softboxa, koje je usmereno pod uglom od 45 stepeni, daje profesionalni izgled foto modela.

Sa više soft boxova možemo raditi tzv oblikovanje svetlom ili tzv light shaping, ali neći o tome, mnogo je komplexna tema.

Mi koji nemamo foto studio i soft boxove, ali imamo externe bliceve sa rotirajućim glavama, efekat difuznog svetla KAD FOTOGRAFIŠEMO U SOBI, možemo postići tako da glavu blica okrenemo pod uglom ka jednom od svetlijih zidova u prostoriji, gde se onda svetlost iz blica odbije od zida, i tako u stvari taj zid postaje ogroman difuzor – kao džinovski soft box tj izvor difuznog svetla

KAD SE PORTRET FOTOGRAFIŠE NAPOLJU, treba koristiti to mekano difuzno svetlo u hladovini ili nekako probati da direktno Sunčevo svetlo ublažimo i usmerimo ka foto modelu. Dodatno usmerenje svetla možemo postići spravicama koje se zovu ZILBERICE ili externim blicem / soft boxom koji se okida bežično.

Zilberica je u stvari običan reflector svetlosti kojim mi deo dnevnog svetla, pod NEKIM UGLOM vraćamo ka foto modelu. Pogledajte

- Zilberica može imati belu, srebrnu ili zlatnu površinu za refleksiju svetla. Što joj je površina veća, efekat difuzije je izraženiji, a to je portrete krucijalna stvar: meko difuzno svetlo koje na foto model pada pod nekim uglom. Tačka, nema dalje.

A šta će mi sada, da na moru nosimo soft box, zilberice i sl? Ma ne, Koristićemo šta imamo na terenu. SUNCOBRAN.

KAD STE MORU, OBIČAN SUNCOBRAN ILI OGROMAN KOMAD POLUPROVIDNE TKANINE VAM MOŽE KORISTITI KAO DIFUZOR SVETLOSTI.

- Lice deteta će sigurno izgledati mnogo bolje u hladovini gde caruje mekano difuzno svetlo koje nastaje odbijanjem zraka od peska i morske površine, nego da ste slikali na direktnom Suncu.

PO POTREBI, U OVAKVIM SITUACIJAMA UKLJUĆITI BLIC AKO IMATE JAKO KONTRA SVETLO (da ne bi od face deteta ispala silueta!)

Znači, zaključak kod PORTRETNE FOTOGRAFIJE, je da mali tačkasti izvor, sa vrlo direktnim, usmerenim svetlom daje dramatičan, izrazito kontrastan ili potpuno ravan izgled foto modela, dok DIFUZNO USMERENO svetlo daje mekši, pitomiji, prijatniji izgled , sa smanjenim kontrastom, a samim tim i blažim prelazima izmedju svetlih i tamnih tonova.

Za portrete difuzno svetlo je pobednik!

Kakva je situacija kod pejzaža, pročitajte u narednom textu. Pozdrav.

13 mar 2015

KVALITET SVETLA U PEJZAŽNOJ FOTOGRAFIJI

Kad fotografišemo predmete u Prirodi, važi isto pravilo, što je svetlo mekše krajnji rezultat je bolji.

- s leva u desno, tačkasti udaljeni izvor svetla daje jaći contrast i grube senke, dok veći I bliži svetlosni izvor daje manji contrast I blaže senke. Cool.

Kod pejzaža je situacija donekle slična, s tim što svetlost ne mora biti isključivo difuzna da bi fotka bila OK. Može i direktno usmerena ali slabijeg intenziteta, biće to u redu. Analiza:

U sred vedrog Sunčanog dana (period 9h – 16h) direktna frontalna ili odozgore usmerena Sunčeva svetlost prouzrokovaće vrlo groznu, kontrastnu scenu, sa puno svetlih i tamnih delova na kojima je gradijent svetlina / senka baš snažno izražen .

- u sred dana kontrast zna da bude toliko jak da aparat teško može da se izbori s tim a da deo fotke ne ostane bez detalja, što onda kvari ukupan utisak koji fotka ostavlja na posmatrača. Ovo nije dobar rezultat.

To može (al ne mora uvek jer nije pravilo zaboga) napraviti problem fotoaparatu da jadničak ne bude u stanju da se izbori sa dinamičkim opsegom tonskih vrednosti. Tada fotograf ima izbor: exponiraće prema svetlinama (ono što inače radi profesionalac), da dobije detalje na nebu i tako namerno žrtvuje delove u senkama, ili će, što je redja varijanta kod profesionalaca, exponirati prema senkama i tako žrtvovati svetline (spržiti ih, a to je ono što radi većina turista i često se vidja u FT-rama na ovom sajtu, nebo bez detalja npr). Eh tada,ako poznajete bar malo photoshop i slikate u RAW formatu, lako će te u post produkciji povratiti „izgubljene“ delove scene u senkama, pod uslovom da svetli delovi scene imaju detalje, nisu sprženi.

Pisao samo o tom problemu prošle godine, kako je moguće posvetliti delove scene u senkama, u besplatnom prorogramu „Fast Stone Image Viewer“ . Ne bih da se ponavljam, pročitajte ako Vas zanima. U sličnim situacijama (scena sa jakim kontrastom nebo / tlo) može Vas spasiti Gradual Neutral Density Filter, o kome takodje imate moj text , sve u ovoj sekciji Foruma 10tak strana unazad.

Znači na grubom dnevnom svetlu jakog kontrasta, ni fotka Ajfelovog tornja neće biti zanimljiva, biće totalno amaterska, dosadna za gledanje. Tačka.

Šta ako jako Sunčevo svetlo dolazi nama iza ledja i osvetljava scenu i objekte frontalno? Ništa, opet mrka kapa, efekat je ko da ste uperili veliki blic direktno ispred sebe. Objekti scene neće imati delove u blagim senkama jer one padaju iza njih , nema 3D izgleda scene, fotka je prosečna, običan turistički snapshot, dosada živa za gledanje, ma dovidjenja.

Medjutim šta će desiti sa scenom i objektima na njoj ako svetlo nije tolikog jakog intenziteta i kontrasta , i još dolazi usmereno sa boka?

.Više od drugih, Landscape & Nature fotografi pejzaža i prirode ĆE ČEKATI SATIMA da se grubo svetlo zameni nekim lepšim, mekšim. Pogadjate, profesionalci dodju na lokaciju ranije i sede tu dok se svetlosni uslovi promene, obično se to dešava na početku ili kraju dana.. Postavlja se pitanje, da li mi imamo strpljenja i vremena za tako nešto? Kad žurimo ne sigurno. Kad ne žurimo, e to je već prava stvar.

- strpljenje i odredjena doza sreće su neophodni za wauu snimak

Sunce jeste usmereno s boka, al je nisko na horizontu pa prema tome NISKOG INTENZITETA - kvantiteta, tako da senke nisu pregrube, ima FINIH PRELAZA izmedju tonskih vrednosti svetlo / tamno, tako su i KONTURE POVRŠINA u svetlim i osenčenim delovima veće, a tada imamo traženi 3D izgled prostora na 2D monitoru / papiru, tj imamo osećaj DUBINE PROSTORA. . Uf bre.

DIREKTNO PRIRODNO SVETLO NISKOG INTENZITETA, USMERENO POD MALIM UGLOM DAJE BLAGE SENKE = PRIJATAN 3D izgled pejzaža + OSEĆAJ DUBINE PROSTORA.

Znači kod pejzaža ne mora kao kod portreta da svetlo bude isključivo difuzno a da dobijemo dobar rezultat tj profi fotografiju.

Pošto se tada svetlosni uslovi jako brzo menjaju, fotografi imaju nekad možda samo 10 il 15 minuta da snime wauu scenu. Zbog toga je priprema jako važna, doći na lokaciju ranije, uhvatiti kompoziciju i čekati, kao pecaroš kad zabaci udicu i čeka glavni dogadjaj.

Promena svetlosnih uslova je brza i kratak je period za reakciju fotografa, ako ne ode mas u propas.

- ovakvi svetlosni uslovi na mostu Gazela u Beogradu su trajali bukvalno 5 minuta, toliko sam imao vremena da okinem fotku. Srećom pa sam tu već bio pretodnih sat i više, aparat je već bio na stativu, u tako da sam bio spreman, trenutak mi nije umakao.

Rekosmo da svetlost po usmerenju može biti I POZADINSKA, a to je situacija kada Vam izvor svetlosti bije u oči.

- pozadinsko osvetljenje je jedan od 4 moguća smera iz kog svetlo obasja scenu. Merenjem expozicije sa dela neba u kome nema Sunca došao sam do skoro pravilno osvetljene fotke. Donji deo fotke je u photoshopu neznatno posvetljen.

Izgled scene u različitim delovima dana jasno odslikava šta se tu dešava sa svetlošću i kada je zgodno biti na lokaciji u potrazi za kvalitetnim snimkom. Na slici ispod možemo videti da svetlost u različito doba dana ima još jednu karakteristiku koja se naziva

BOJA SVETLOSTI, KAO MERA KVALITETA SVETLA

BOJA SVETLOSTI je još jedan važan fakor kada se govori i misli o KVALITETU svetla koje obasjava pejzaž.

U svitanje dana svetlost ima toplije tonove, žuto narandžasto crvenkaste, u toku dana svetlost je neutralna skoro bela, dok sa odlaskom dana zalazak / sumrak dominiraju prvo topliji pa onda hladniji plavkasti tonovi. Boja svetlosti je kvantitativna mera koja se objašnjava skalom baždarenom u stepenima Kelvina. Jutarnje svetlo pri izlasku Sunca varira od 3500 do 4500 Kelvina I to su tople žuto narandžaste nijanse. Dnevno svetlo ima oko 5500 K I prilično je neutralno po boji. Boja svetla hladovine se opisuje sa oko 7000 K, oblačnog vremena oko 6500 K, sumraka 10 000K itd itd. Foto aparati imaju u sebi mogućnost podešavanja White Balance funkcije koja je vezana za interpretaciju boja, pa se može jako lepo iskoristiti i u kreativne svrhe.

Boja svakako utiče na tzv „atmosferu“ fotografije i utisak u očima posmatrača, izazivajući odredjeno osećanje. Podrazumeva se da topliji tonovi fotografije daju prijatniji izgled od hladnog. Medjutim, ne mora da znači da i dominantno hladni tonovi (nijanse plave boje) na fotografiji mogu pokvariti utisak. Naprotiv, blue hour jer idealno vreme kad se može snimiti interesantna fotka grada kada se kao kontrast plavoj boji pale žuta svetla grada

- panoramski snimak Beograda,snimio sam ga I tzv blue hour periodu sa dominantnom plavom bojom pejzaža

- pred svitanje, CG primorje, jesu hladnije boje, al Vi procenite krajnji utisak

- izlazas Sunca, CG primorje, toplina boja se “pojačava”

- smiraj dana, CG primorje, no comment

Eto dovoljno materijala u tri poslednja posta o kvalitetu I kvantitetu svetla, kako ga iskoristiti u nekim situacijama.

Da bi smo postal zaista profesionalci, moramo da naučimo da “vidimo” svetlo, da znamo kako da ga upotrebimo, naprosto da mi komandujemo situacijom a ne ona nama.

Uz odredjenu dozu sreće ako se zadesimo u pravo vreme na pravom mestu, možda uslikamo i ovako nešto

Tako naš brodić lagano osvaja sve više prostranstva zvanog "Photographic ocean"

Pozdrav svim mornarima

16 mar 2015

GRADSKI PEJZAŽI, ARHITEKTURA I ULIČNA FOTOGRAFIJA (deo 1)

Mnogo sajtova i knjiga se bavi ovim temama iz naslova. Većina ih odvaja u zasebne kategorije, što kod profesionalaca verovatno ima rezona. Medjutim, meni lično, ove tri stvari su vrlo spojive jer, kad odem turistički u neki grad, tu se srećem sa svim pobrojanim stavkama na jednom mestu, i sve to opisuje grad i atmosferu u njemu. Zato bih o tome u jednoj temi, bez nekog razvodnjavanja. Koga zanima mnogo više, nek googla.

Činjenica je da putovanja svi mi doživljavamo različito i idemo tamo negde iz raznih pobuda. Neko voli da šopinguje, neko da proba gurmanluke, neko da uslika što više pa da onda kući na miru gleda kojim je ulicama prošao i šta je od znamenitosto ubeleženo

Za razliku od klasičnog pejzaža gde nema ljudi, u gradovima se ljudi okupljaju, bilo da rade i žive ili kao turisti. Prema tome, često ih vidjemo u kadrovima i (ne) možete ih izbeći u kadrovima, pogotovu oko značajnih turističkih znamenitosti. Pa kako se izboriti sa svom gužvom i haosom koji susrećemo na našim gradskim destinacijama? Kako uslikati gradski pejzaž, arhitekturu i neke scene sa ulica?

Pronadjite gradske vidikovce

Ja, u pripremi puta za destinaciju, volim da pored zvaničnih sajtova grada, pogledam turističke razglednice, jer na njima najlakše pronadjem ono najbolje što grad pruža u turističkom smislu. Gradski vidikovci pružaju fantastične poglede i mogućnost da uhvatite lep snimak.

- pogled sa Citadele u Bidimpešti, panoramski pogled

Koristite širok spektar objektiva različitih žižnih daljina, počev od širokog (Ultra) Wide ugla

- Temišvar, centar grada, pravilo kompozicije kadra "Simetrija", 18mm žižne daljine, kod mene najširi ugao zahvata scene

Širok ugao zahvata scene daje osećaj prostornosti kao i perspektivnu dubinu kadra. Ako okidate više snimaka u istim svetlosnim uslovima i nikuda ne žurite, onda razmislite da umesto Auto, P ili Av moda radite u M modu, s tim da prethodno iskoristite recimo zelenu travu ili plavo nebo, u krajnjj liniji dlan Vaše ruke za inicijlano merenje expozicije (ako se sećate zelena travnata površina odgovara Zoni V A. Adamsove skale, svetlo plavo nebo Zoni VI, stariji asfalt na kolovozu Zoni V itd). To će Vam obezbediti konzistentnost u radu i eventualno olakšati posao u post produkciji. Gledajte histogram i na licu mesta radite korekciju expozicije (EV skala) u plus ili minus vrednost.

Koristite Tele foto područje za isticanje krupnih planova i eventualno sabijanje perspektive, ali ne zoomirajte nikad objekte tako da stanu do krajnjih ivica fotke, uvek ostavite mesta da se fotka može opseći, cropovati višak prostora ili eventualno ispraviti zakrivljenja prostora zbog lošijeg ugla fotkanja.

Budimpešta, iz tele photo perspektive, Parlament

- žižna daljina 120 mm

- klasično sabijanje perspektive kao posledica upotrebe tele foto žižne daljine 135mm. Kupole St Isztvan katedrale baš domniraju Peštom.

Igrajte se 3D planovima, kao u klasičnom pejzažu

- Trajanov Trg Temišvar, kao i kod pejzaža, i cityscape može da i te kako ima prednji srednji i zadnji plan.

Arhitekturu prikazuujte u širokim kadrovima i po mogućstvu da nije direktan frontalni snimak, neka se vide bokovi ukoliko je moguće. Delite kadar u srazmeru 1/3 : 2/3 kako napred nazad tako u u levo desno smeru

- Budimpešta 2011

- Rim 2013

- ulica u Temišvaru ne deli kadar na pola već (otprilike) na trećine, s leva na desno. Tako dobijamo drugačiju, dinamičniju kompoziciju od klasične simetrije npr. Takodje, nije loše da da Vodite računa o poziciji fotoaparata, da ivice fotke budu što je moguće više paralelne sa ivicama objekata na slici. Udaljite se ako treba par koraka unazad da izbegnete zakrivljenja ivica.

Kvalitet i kvantitet svetla

Na žalost, na ovo mi ne možemo da utičemo, tako je kako je, probajte promenom ugla fotografisanja da scena ne bude previše kontrastna ako je Sunčan dan. Ako je oblačno vreme i svetlo nije zanimljivo, onda razmislite o crno beloj verziji

- i crno bele slike su lepe, zar ne? Ribarski Bastion Budimpešta 2011

Šta dodatno od opreme

Šta nam može pomoći od dodatne opreme ako fotkamo po jakom Suncu? Iskusniji pogadjaju, polarizacioni filter. To je filter koji ima prevashodni zadatak da ubije refleksije sa vodenih, staklenih i metalnih uglačanih površina.

- Bar, Montenegro 2014

Polaruzacioni filter ima još jednu funkciju: pojačava saturisanost (zasićenje) boja i potamnjuje nebo. Sve što treba je da ugao Sunca i ose objektiva bude pod 90 stepeni.

- Bar, Montenegro 2014, tamno plavo nebo zahvaljujući polarzacionom filtru

Budite malo kreativni, promenite perspektivu promenom ugla fotoaparata, koristite "Dijagonale"

- Temišvar, klasična dijagonalna 3D kompozicija

Spustite se nisko kad fotkate, možda ispadne zanmljivije nego da samo stojite

Koristite proste linije i oblike, element kompozicije "Repeticija"

- Koloseum Rim 2013

- Vatikanski muzeji 2013, kadar 1/3 : 2/3, vodite računa o paralelnosti linija fotka - zidovi

Nastaviće se...

16 mar 2015

GRADSKI PEJZAŽI, ARHITEKTURA I ULIČNA FOTOGRAFIJA (de0 2)

...nastavak

Fotkanje ljudi na uiici

Videste da na mojim slikama iz prethodnog posta gotovo da i nema ljudi. Ima razloga tome, nemojmo ih mešati u kompozicajama gradskih pejzaža i arhitekture, sve dok ne rade neku radnju ili na neki način privlače pažnju.Onda ih hvatamo u krupnim kadrovima i dajemo im važnost na neki način. Puko fotografisanje goimile ljudi na ulicama i nema neki naročit uticaj na posmatrača jer mu ništa ne privlači pažnju. Dakle, kod fotkanja ljudi imate dve mogućnosti

- da budete primećeni

- da ne budete primećeni

U velikim turističkim centrima, često se može desiti da ulični zabavljači traže novčanu nadoknadu za svoj performans. U Rimu npr, slikanje legionara kod Koloseuma i to Vašim aparatom naplaćuju i do 5 evra. Mnogo ili malo, ne znam. Ja sam nekako koristio gužvu i tele foto područje žižnh daljina da snimim kadrove:

- navalentni prodavci ženskih marama (iz Afrike)

- telefoto područje, veliki zoom sa daljine od 7 - 8 metara i ostah neprimećen, he he he

Al zato sam ovim lebdećim Afrikancima morao da platim 50 evro centi za fotku

Kod lepe muzičarke, stajao sam na par metara ispred i tražio dozvolu da je fotografišem jer me je primetila iz momenta, na šta je ona klimula glavom, osmehnula se i nastavila da svira. Cool, možda zna da smo kolege jer i ja sviram harmoniku

Eto tako Vam je to. U principu bi ste trebali da tražite dozvolu od osobe koju fotografišete da bi ste izbegli eventualne probleme. Ulična fotografija može da bude i prijatna i neprijatna, zato uvek osmeh imajte kao spremnu varijantu.

Potražite kontrast u kadrovima s ulice

Kontrast se može sagledavati sa stanovišta "Staro - Novo" ili kontrast u svetlini glavnog detalja i pozadine.

- zgrade iz 19. i 20 veka jedna pored druge

- Fontana sa ribicama je tamnija od svetle pozadine pa se lako uočava. Čučanj, planovi, škljoc.

Ovo sa kontrasom staro novo najpre možete naći ako se zaputite u sporedne uličice koje nisu odmah do glavnih turističkih znamentosti. Samo vodite računa da ne odlutate previše, jer postoje gradovi na svetu koji nisu bezbedni u svim delovima, zato oprez, držite se nekad grupe, pametnije je.

Fotkajte kako danju tako i noću, obidjite lokaciju u razičito doba dana, ako je to moguće.

Zašto? Pa vidite na donjim primerima koliko se u različito doba dana razlikuje boja svetlosti koja pada na gradsku scenu (jel Vam poznato iz prethodnih postova o boji svetla kao karakteristici kvaliteta svetla kod pejzažne fotografije?) Pa gradski pejzaž se savršeno uklapa u celu priču!

.

Koristite stativ

Noću je ovo must have - obavezna oprema jer su expozicije vrlo dugačke.

- M mod, blenda f8, expozicija od 5 sekundi (da na EV skali dodjem na 0), fotoaprat na stativu, ISO 100 i imamo lepo "razmazan" saobraćaj. Cool zar ne?

U poslednjem primeru blenda je f8, tj dovoljno je mala i zato mamo priličnu oštrinu duž celog kadra. A šta ako još malo privrnemo blendu, na f16 recimo? Šta se dešava sa oblikom tj izgledom svetla sa uličnog osvetljenja? Dobićemo tzv "stars effect" bez photoshopa i sl programa:

- lepa, krakata ulična rasveta dobijena jako malim otvorom blende.

Poenta kao i kod pejzaža je da nam kompozicije gradskih pejzaža, arhitekture i detalja sa ulice budu što PROSTIJE, bez pretrpavanja kadra suvišnim elementima, sa jasnom porukom isporučenom posmatraču. To se postiže upornim vežbanjem i radom na sebi. Da li i pored tolikog silnog znanja možemo sve da sprovedemo u delo? Teško zaista. Da li se na putovanju treba "opterećivati" teorjom fotografije? Ne sigurno, prevashodni cilj je odmor, uživanje, a fotkanje mu dodje kao dopuna svega toga, bar meni. Mislite da ja baš uvek vodim računa o svemu što sam napisao u proteklih godinu dana? Ne, neću sebi da namećem psihozu "uf ako mi slike ne budu ok, propade mi put". Idem u provod i ćao djaci. Ali, kad god osetim potrrebu da ispoštujem nešto što kaže teorija, ja ću to i da uradim. Znate vremenom, to čoveku udje u krv, dobije neki osećaj i onda mu oko, ruke, i fotoaprat dišu kao jedan, kao da ste rodiili stopljeni sa Vašim ljubimcem.

Eh, ako bi smo ovo radili za novac, onda se pristup temama potpuno menja i posvećuje se pažnja 110% svakom detalju.

Eto, da završimo priču za danas. još nekim primerima.Pozdrav svim mornarima i zapamtite:

ako vežbate fotografiju, onda danas vežbajte samo jednu temu, nemojte se osvrtati oko sebe i ako ima zanimljivih dešavanja, budite skoncentrisani na cilj. Jel vežbate kompoziciju, blendu, brzinu okidanja? Odlično, kad ste se definisali šta hoćete danas tj na kom elementu radite, onda se na to maximaljno usresredite. Vremenom će te početi polako da povezujete stvari, kao kad dete nauči slova i onda odjednom počne da čita tečno.

- Podignite nekad glavu, ima i "tamo negde gore" nešto za videt

- samo bez guranja molim, i slikaćemo svi. Strpljen - spašen kaže narodna izreka.

Manje je više - zlatno pravilo kompozicije u fotografiji.

Izmenjeno 16 mar 2015 (dimic_bata)

17 mar 2015

Novo u prodaji:

Digitalna fotografija, 4. deo

Autor: Scott Kelby

Godina izdanja: 2015

Cena: 1.710,00 DIN

Mikro knjiga

Izmenjeno 17 mar 2015 (Biljana 2302)

18 mar 2015

Ovih dana vetar zaista duva jako, pa možemo da punim jedrima zaplovimo dalje po moru zvanom "Photographic ocean". Ako kupite neku knjigu o Fotografiji, onda će vaš brodić ići na motorni pogon, dosta brže od mog he he he.

PROFI FOTOGRAFIJE UNUTRAŠNJEG PROSTORA, ENTERIJERA, BREKETING I HDR TEHNIKA

Verujm da na svojim putovanjima slikate apartmane, hotelske sobe, muzeje, restorane i sl. Ako imate dobar fotoaparat, možda Vas pozove prijatelj da mu fotografišete unutrašnjost nekog objekta za reklamu,što da ne. Kad se nadjete na licu mesta, prvo obraćate pažnju na šta? Pa na svetlo koje je u toj prostoriji i na njegov karakter. Ta svetlost Vam kod fotkanja ponekad može napraviti veći problem nego da slikate scenu napolju. Ako unutrašnja prostorija ima velike staklene površine, onda će te u obzir uzeti uticaj dnevnog svetla i kvantitet, u zavisnosti od doba dana. Medjutim u unutrašnjem prostoru imate i veštačko osvetljenje koje se može kombinovati sa dnevnim osvetljenjem a te dve vrste svetla se razlikuju po boji koja odredjuje kvalitet svetla. Koji White Balance odabrati, sijalice bacaju žuto svetlo, neonke zeleno, dnevno svetlo je belo, neutralno, mada po vedrom danu može "povući" nijanse na plavo. Ako ste u noćnom klubu pa imate one kugle na plafonu, sa svetlosnim topovima onda tek imate "žurku". Le le, kakav karambol. Kako se snaći u tome?

White Balance

Najprostije rešenje za krajnji kolorit Vaše fotke je da odaberete primarni ili prioritetni izvor osvetljenja i prema njemu podesite temperaturu boja tj WB. Ako je dnevno svetlo jače, postavite Daylight WB, ako je dominantno svetlo žuto onda probajte Tungsten. Auto WB Vam neće uvek dati dobar rezultat. Svakako stoji činjenica da ako fotkate u RAW, onda u post produkciji možete odrediti WB bilo precizno ili kreativno, izbor je Vaš.

Dinamički opseg

Recimo da slikate restoran, hotelsku sobu ili apartman, osvetljen samo dnevnim svetlom. Ako imate jako svetle i jako tamne predmete ili površine, ,može se desiti da dimanički opseg tonova (svetline - senke) bude veći od 6 blendi, a toliki dinamički opseg naš fotoaparat ne može da "sažvaće" odjednom, pa će na slici biti ili presvetlih - spaljenih ili pretamnih detalja, sve zavisi od toga šta Vam je bitno i šta će te žrtvovati pri exponiranju scene.

- dinamički opseg ovakve scene je zaista problematičan jer imate jako svetle i jako tamne površine

Sličan problem sa dinamikom scene se može desiti ako imate i samo veštačko osvetljenje. odete npr na izložbu, kao ja 2009. god u prirodnjačkom muzeju, i vidite da tu u prostoriji ima više mraka nego svetla.

- jedan mali reflektor koji bije od ispod treba da doprinese da ovaj momak izgleda "strašno"?

"Kako da se rešim ovolikog mraka pobogu"? - pomislićete na prvu loptu. Jedna od stvari koja nam pada napamet je BLIC . Ugradjeni ili externi svejedno, usmerimo ga pravo napred i razbijemo te senke i mrak. Ura, rešili smo problem, cool :dance: .

E da li smo rešili problem, pravo je pitanje?

Sa blicem

- dinosaurus osvetljen FRONTALNIM svetlom blica izgleda najblaže rečeno grozno, čak iako sam smanjio snagu blica (flash compensation) za - 1EV. Možete misliti šta bi bilo pri punoj snazi blica, dinosaur bi bio "spržen".

Bez blica

- bez blica je već utisak drugačiji, priznaćete, mada ima još dosta detalja skrivenih u mraku, i moje oči ih vide.

Bez blica, fotka unutrašnjeg prostora ima mnogo prirodniji izgled, složićete se.

Na sledećem primeru imamo apartman tj sobu osvetljenu samo dnevnim svetlom, slika ispod. Šta će se desiti ako blicem poželim da osvetlim delove sobe u senkama levo i desno od vrata terase, al tako da blic ne seva pravo napred nego njegovo svetlo odbijem od plafona (tzv BOUNCED FLASH) ?

- Iznajmljen apartman, fotka iz Grčke 2011. Rezultat nije prividno loš, sve se vidi lepo, čak i detalji spolja, bounced flash od plafona + dnevno svetlo. Al, ovo je nekako ispalo monotono za gledanje, dosadna slika koja ne doprinosi kvalitetu smeštaja, pogotovu ako je fotka reklamnog karaktera

- Isti slučaj kao malo predjašnji. Moj iznajmljeni apartman na Zlatiboru, osvetljen dnevnim svetlom + difuznom svetlošću blica od plafona. Rezulat je:

ništa specijalno, cela scena deluje ravno, gotovo jednako osvetljeno, samim tim nedinamično, nezanimljivo.

Blic može totalno da upropasti ATMOSFERU unutrašnjeg prostora , enterijera i sl, i uništi fotografiju do mere totalnog amaterizma. Bez blica je rezultat U VEĆINI SLUČAJEVA mnogo prirodniji, složićete se.

Dakle, blic nećemo koristiti pri fotkanju enterijera, bar ne na opisane načine (frontalno ili bounced).

PROSTOR

Činjenica je da je kod fotografije enterijera jako važno prikazati što veći prostor. Zbog toga je zgodno imati na fotoaparatu UWA (Ultra Wide Angle) objektive koji gledaju vrlo široko ispred sebe. O njima je već bilo reči u temi Perspektiva tako da znate njihove karakteristike.Samo ću reći da treba malo povesti računa o uglu i poziciji fotoaparata, da ne budete previse visoko, jer UWA objektivi unose dosta zakrivljenja u prostor.

FOKUS

Pošto UWA objektivi imaju veliku oštrinu duž kadra pri malim otvorima blende, biće dovoljno ako otvor blende stavimo na f8 ili f11. Fokus staviti otprilike na prvu trećinu kadra (na prednju ivicu kreveta recimo) jer tako obezbedjujete da i ostale dve trećine scene budu oštre (znate onu foru sa poljem dubinske ostrine u srazmeri 1/3 . 2.3 ).

STATIV

Ovo je zaista neophodna stavka pri profesionalnom fotografisanju enterijera. Pošto smo rekli da nam ugradjeni blic nije dobar za fotkanje enterijera, onda radimo samo sa ambijentalnim svetlom pri što je moguće NIŽOJ ISO VREDNOSTI ZBOG ELIMINACIJE DIGITALNOG ŠUMA NA FOTOGRAFIJI. Ako je ambijentalno svetlo isključivo dnevno, soba je možda POLUMRAČNA, dimanički opseg (Dynamic Range - DR) je VELIKI PROBLEM. Ako je još dnevno svetlo slabog intenziteta, radićemo sa duuugim expozicijama. E vidite, zbog toga stativ ide kao must have opcija u fotografisanju enterijera

Kako rešiti problem dinamičkog opsega (DR) scene polumračne sobe? Jedno od profesionalnih rešenja je opcija BRACKETING i HDR.

BRACKETING i HDR (High Dynamic Range)

BRACKETING u fotografiji predstavlja situaciju kad jednu te istu scenu uslikamo više puta al sa različitim nivoom opšte osvetljenosti. Fotoaparati imaju tu funkciju u meniju gde možete podešavati korake bracketing funkcije, ili to sve uraditi potpuno manuelno, u M modu, gde sami birate za koliko koraka (EV) podexponirate ili preexponirate fotografiju.

Uslikajmo sobu nekog hotela, osvetljenu isključivo dnevnim svetlom. Na donjoj slici u sredini vidite normalno exponiranu fotku kako bi Vam inače ispala na snimku.

Koliko tu ima mraka naspram svetlog kreveta i spoljnjih detalja, možemo li unutrašnji prostor nekako da rasvetlimo BEZ DODATNIH SVETLOSNIH IZVORA?

Profesionalci rade isključivo u M modu. Zašto? Jer tako oni kontrolišu sve aspekte fotografisanja, počev od expozicije. Ajmo na realizaciju:

- stavljamo aparat na stativ

- koristimo UWA objektiv

- fotkamo u RAW (ili JPEG, ajd da ne cepidlačim, mada ja ne "trošim" JPEG)

- postavimo aparat za rad u M mod

- odredimo blendu f11 npr

- postavimo WB na Daylight npr

- snimimo 5 RAZIČITO EXPONIRANIH fotografija, sa medju korakom od 1EV (1 blenda razlike)

Dakle imamo 5 puta istu scenu al jednom podexponirano za - 2EV, pa druga fotka podexponirana za - 1EV, pa sledeća fotka sa normalnom expozicijom 0EV, i sledeće dve posvetlimo za +1EV tj +2EV.

Opisani postupak se zove PHOTO BRACKETING.

Sada, svih 5 fotografija:

- prebacimo na PC

- exportujemo svih 5 fotografija u program Photomatix Pro (ako ste profi ili napredni fotograf, onda imate ovaj program)

- doteramo fotku ponudjenim opcijama programa Photomatix Pro (u pitanju su neki gotovi preseti, ili sami pomeramo klizače za jačinu odredjenih efekata)

Šta u stvari radi Photomatix? Uzima delove od svih 5 fotki i kreira jednu fotografiju koja ima jako veliki dinamički opseg scene (High Dynamic Range - HDR), gde se svi detalji jasno vide.

Znači ajmo polako još jednom. Naš ljubimac fotoaprat u primeru opisanom nije mogao samo na jednom normalno exponiranom snimku da postigne da se svi detalji budu jasno vidljivi. S toga smo u pomoć pozvali bracketing metod fotografisanja, a rezultate tog metoda ubacili u mixer programa Photomatix Pro, a ovaj nam je servirao rezultat "wauu".

Dakle Vi koje ste protivnici obrade fotografija (tzv post processing), znajte da ovakve scene ne možete profesionalno odraditi (uslikati) apsolutno nikako drugačije osim upotrebom Bracketing i HDR tehnike.

Ako imate moderne fotoaparate i ne želite da se bavite obradom fotografija na PC, pronadjite u meniju opciju Active D Lightning u Nikon verziji ili tome sličan naziv (nazivi za ovu funkciju se razlikuju od modela do modela proizvodjača). Ova funkcija aparata se svodi na to da automatski analizira scenu i softverski smanji prejake svetline i osvetli delove u jakim senkama,i na taj način Vam fotoaparat "dotera" dinamički opseg na prihvatljivu meru. Ova funkcija fotoaparata se može podešavati u koracima, tako da imate izbor i vodite računa da ne preterate u sredjivanju DR-a.

Postoji još jedan, teži način a to je da ovih 5 fotografija ubacimo u Photoshop i onda ručno, upotrebom lejera i maski dobijemo sličan ili čak tvrdim, bolji rezultat od iste fotke mixovane u Photomatixu.

U svako slučaju,bližimo se polako činjenici da profesionalnih rezultata u fotografiji nema bez poznavanja obrade digitalnih fotografija na PC. Ja sam veliki fan toga, mada znam da ima i žestokih protivnika, ali to je već lični izbor, nemam želju da polemišem.

Lično ne volim suviše da koristim Photomatix i više volim realnije, manje agresivne rezultate obrade radeći u Photoshopu na pojačavanju opšte dinamike scene (Dodging&Burning tehnikom BLAGOG POJAČAVANJA KONTRASTA PREKO RAZLIKE NIVOA OSVETLJENOSTI POJEDINIH DELOVA SCENE), kao i PRVENSTVENO u sllučaju primera na slici ispod, ČEKANJEM PERIODA DANA u kome mogu da koristim istovremeno i dnevno i veštačko svetlo . NEJEDNAKO osvetljeni zidovi su primeru ispod mnogo dinamičniji od uniformno osvetljenih zidova npr. Dnevno svetlo se "bacaka" po krevetu al izato mamo i delove kreveta i zidova u BLAGIM senkama. Kapirate polako ideju obrade fotke na PC-ju?

- dinamički opseg scene apartmana (svetline vs senke) je zadovoljen i nema prejakog kontrasta

Vidite ja koristim Photoshop i dosta fino se snalazim na tom terenu. Razlog što se bakćem s tim programom je taj da naš fotoparat ne vidi Svet kao naše oči, i onda zašto da ne intervenišem malkice da ta fotka izgleda što približnije realnoj sceni koju sam zapamtio? Znači NE ŽELIM da mi fotoaparat procesira sliku i servira gotov JPEG. Ali, to sam ja.

A šta ako u pbradi i dodam malo više "fila", hoćete li me negativno kritikovati zbog toga? Vodite računa i o "horizontu" i paralelnosti linija, ako se jasno mogu izraziti.

- iznad vidite dva primera mojih JPEG fotki, doteranih u Photoshopu CS5, što znači ne morate fotkati samo u RAW, može i gotov JPEG da se finalno sredi u PS

Naravno, "meru" upotrebe Photoshopa i HDR generalno svi doživljamo različito, ali je činjenica da nam može poslužiti da stavimo "šlag na tortu", ali i da totalno upropastimo sliku koja je potencijalno dobro uslikana.

Znate ako imate dobru sirovinu, i torta će biti OK, u protivnom ništa od kolača, ako se razumemo. Čak i RAW format koji ima ogromne prednosti nad JPEG ima ograničenja pa nije loše poštovati teoriju fotografije kao fundamentalnu stvar. Photoshop je samo slatki dodatak i finale dobro uradjenog posla.

No dobro, razumeli ste poentu priče i ovo shvatite kao najavu nečega što za sada poneticajno MOŽDA možete očekivati od mene:

"Osnove photoshop-a i obrada digitalne fotografije".

Ne znam još, razmišljam koliko je tema progodna za ovaj (ne)fotografski Forum, zahteva pun angažman i dosta vremena za pripremu textova (mada mi i ovo pisanje troši vreme baš puno). Videćemo, ako je ko voljan da pomogne možda nešto i bude od toga.

Evo nekih lepih primera enterijera u HDR tehnici:

Ako odmarate u ovakvim objektima, znate kako da ih uslikate, pa ajmo na posao.

Da zaključimo

SCENE, KAO I OBJEKTI NA NJOJ, KOJE SU OSVETLJENE UNIFORMNO SU DOSADNE ZA GLEDANJE, I OBRNUTO.

Dakle , kvantitet i kvalitet svetla u fotografiji enterijera itekako doprinose opštem dobrom ili lošem utisku koji fotka ostavlja na posmatrača.

ENTERIJER IZGLEDA SUPER NA FOTKAMA SAMO AKO SU DELOVI KADRA NEJEDNAKO OSVETLJENI, ALI JE USLOV DA KONTRAST NIJE PREVELIK.

Kod pejzaža važe slični principi u vezi DR-a, kod portreta takodje, i to već znate od ranije kad smo obradjivali kvalitet svetla, par postova unazad, jel tako?

Vidite li da itekako ima smisla da radite na sebi, da mislite o kompoziciji, kvalitetu svetla i ostalim elementima dobre fotke kad se stalno ponavljaju, bez obzira na to da l fotkate na ulici, planini, moru ili neku personu?

Spomenuo sam da blic nije poželjan u fotografiji enterijera. Da tačno je ali samo u slučaju da koristimo jedan komad i to na gore opisan način. Ako imamo VIŠE BLIC GLAVA, onda se situacija drastično menja jer osvetljenje prostora možemo raditi iz vise različitih uglova i tako uticati na kontrast tj dinamiku scene. Gledao sam lika na youtube koji korisiti samo jedan blic, gde na istoj sceni (neka kuća na moru je u pitanju )okida blic daljinski preko tableta menjajući svoj položaj u prostoru nakon svakog okidanja, da bi onda u Photoshopu kroz lejere i maske kombinovao delove svih usnimljenih fotografija zadate mu scene. Razumete, malo uzme sa jedne fotke, malo sa druge itd i on od 10 - 15 fotki napravi jednu fotku scene koja izgleda kao da je osvetljena sa 15 bliceva odjednom. Ali to je smorno i zaista zahtevno za obradu zar ne?

Eto, dosta za danas. Nadam se da je bilo razumljivo, a i naučili ste nešto novo nadam se. Vi koji znate o ovim temama malo ste se podsetili nekih stvari.

Pozdrav mornarima.do sledeće nedelje.

Izmenjeno 18 mar 2015 (dimic_bata)

21 mar 2015

FLASH PHOTOGRAPHY – UPOTREBA BLICA

Godine 1931. elektroinženjer sa Masačusets Instituta Tehnologije Harold Edgerton je osmislio izvor svetlosti koji ima mogućnost ponavljavljanja svetlosnih bljesaka u jako kratkom vremenskom intervalu. To je bio prvi bic. Vreme trajanja bljeska je bilo neverovatnih milioniti deo sekunde. A blic danas?

Blic je elektronska sprava koja nam služi da pravilno osvetli objekat fotografisanja. Šta znači pravilno osvetli? To Vam je ono, nit presvetlo, nit pretamno. Sećate se priče o middle gray tonu? E kod blica je isto, programiran je da u auto modovima baca svetlo taman toliko da scena bude srednje osvetljena.

Današnji blicevi imaju sporije vreme bljeska od blica iz 1931. tzv flash duration ide od hiljaditog (1/1000) dela sekunde do maximum brzine od 1 / 20 000-og dela sekunde. Što Vam je foto model bliži to je vreme trajanja blica kraće, i obrnuto što je objekat dalji vreme trajanja bljeska je malkice duže. Ipak generalno se sve dešava u trenu,razliku nećete primetiti.

U modernom dobu, te sprave (electronic flash) imaju vrlo kreativnu ulogu, daleko veću od pukog osvetljanjavanja mračnih ćoškova scene. Ovo podraumeva

- rasvetljavanje senki lica u profesionalnoj portretnoj fotografiji bilo unutra ili napolju

- osvetljavanje jako bliskih objekata radi zamrzavanja pokreta ili dobijanja dubine polja

- korišćenje nizova multi blic glava za profesionalne rezultate u sportskoj i modnoj fotografiji ili fotografisanju sveta divljih životinja tzv wild life

U osnovi razlikujemo dva tipa bliceva

- ugradjene u fotoaparat (mada neki, profi modeli fotoaparata nemaju ugradjeni blic)

- externe, mnogo moćnije i uporebljivije, koji se montiraju na vrhu fotoaparata - hot shoe vrući kontakt

Oba tipa bliceva imaju svoje prednosti i mane i mogu se vrlo uspešno koristiti u svakodnevnom životu.

Postoji više režima i modova u kojima blic radi. Ako govorimo o tome kako blic "zna" kolikom snagom treba da okine bljesak (flash exposure), onda se govori o dva pojma:

- TTL exposure mode

- Manual exposure mode

TTL mod merenja jačine bljeska blica ( TTL auto flash exposure metering)

Ako se sećate priče iz mojih ranjih postova o tome kako rade ugradjeni svetlomeri fotoaparata, tamo se spominje metoda merenja reflektovanog svetla TTL metodom - Trought The Lens exposure metering, koja se izvršava na ravni senzora i meri posebnim elektronskim sklopom - čipom koji aparatu pruža informacije u vezi odredjivanja parametara expozicije (kombinacija blenda i vreme okidanja). E, u telu fotoaparata postoji još jedan zaseban elektronski sklop kojim se meri potrebna jačina bljeska blica ako se isti koristi pri fotografisanju. Taj sklop radi takodje na TTL principu, i to tako da blic automatski prvo ispali jedan mali predbljesak- preflash, i zatim se kroz objektiv fotoaprata meri kolika se količina svetla preflash-a odbije sa scene i vrati ka digitalnom senzoru . Na osnovu količine povratnog preflasha aparat izdaje naredbu blicu o tome kolika će biti snaga glavnog bljeska i nakon toga blic sevne onako snažno. Kod Canona ovo je eTTL flash metod merenja jačine bljeska (e – electronic, kod Nikona je u pitanju iTTL terminologija, i - intelegent).

U TTL auto režimu rada blicevi su u stanju da vrlo lepo kompenzuju i prilagode se promenama otvora blende i brzine okidanja, i tako će uvek objekat na sceni biti pravilno osvetjen.

To znači da fotoaparati odvojenim sklopovima u telu izmere ambijentalno svetlo + svetlo kojim treba blic da okine, tako da u stvari tu imamo merenje parametrara za dve expozicije koje se na kraju SABERU MATEMATIČKI i daju konačnu osvetljenost fotografije.

Ambijent exposure + Flash exposure = Total exposure

Zato na blicevima imamo mogućnost regulisanja snage glavnog bljeska (tzv flash exposure compensation - FEC), kojim balansiramo ambijentalno svetlo sa jačinom blica.

Manual mod rada blica (manual flash exposure metering)

U ovom modu nema TTL predbljeska već se odmah dešava glavni bljesak blica. O tome kolika će biti snaga glavnog bljeska odlučujemo mi. Koraci podešavanja snage blica idu od 1/128 do maximuma tj Full Power. Ako radimo u studiju, tamo se svetlosni uslovi ne menjaju i sva svetlost dolazi od bliceva. U kombinaciji sa ručnim svetlomerima marke Sekonic, fotograf je stanju da izmeri potrebnu snagu blica u M modu i tako ostvari konstantne rezultate, što olakšava rad svakako. Ako smo napolju na nekoj lokaciji, to ne znači da ne možemo koristiti M mod rada blica, čaj je poželjno u slučaju kad foto model ne menja poziciju u prostoru. M mod + foto model u istim svetlosnim uslovima, i sve fotke od tog dana sa te lokacije će uvek biti konzistentno osvetljene, što je extra olakšanje ako se te fotke sredjuju kasnije u post produkciji.

- Sekonic Lite Maste L478DR lightmeter je sprava koja može da meri pored ambijentalnog, i upadno svetlo blica ka fotomodelu, tj koliki izboj daje blic, i na osnovu te informacije nudi neprocenjivu pomoć fotografu u odredjivanju korektne expozicije tj kombinacije otvora blende i brzine okidanja

Svetlost putuje brzinom od 380 000 km po sekundi (za 1 sekundu obidje Zemlju 7,5 puta jer je obim Zemlje 40 000 km). Shvatate li koliko je onda brza svetlost iz blica? Zbog toga je blic savršen da osvetli scenu i zamrzne pokret na slici. Objekti koji se kreću, osvetljeni svetlošću blica bivaju bukvalno stopirani u vremenu i prostoru. Čak ni mačka, koja je extra brza životinja, u poredjenju sa brzinom blica nema nikakve šanse da pobegne iz kadra.

Flash sync speed – brzina sinhronizacije blica, normal i hss

Svako telo digitalnog fotoaparata ima karakteristiku koja se zove flash sync speed. To najprostije rečeno predstavlja max brzinu okidanja aparata pri kojoj možete uslikati fotku sa blicem. Najčešće je to 1/250 ti deo sekunde,.mada poneki modeli fotoaparata imaju flash sync speed do 1/500 sec. Zašto je ova stavka bitna?

Da bi smo generalno uslikali akciju, treba nam jako kratka brzina okidanja. Ako pri tom možemo i da osvetlimo objekat blicem, onda je to vrlo korisna stvar.

Sto je veći flash sync speed, lakše ćemo po jakom dnevnom Suncu napraviti fotografiju blicem. Brža sinhronizacija blica doprinosi smanjenju snage blica jer možemo koristiti veće otvore blende i tako se baterije blica sporije prazne, blic se brže puni jer ne troši puno energije, u stvari lakše balansiramo snimak po jakom Suncu.Tada na sceni ima svetla koliko volite, i ne trebaju Vam duge već naprotiv kratke expozicije. Ako na Suncu rasvetljavate senke na licu (tzv fill flash) onda max sinhronizacija brzina blica igra ključnu ulogu i dobro je da je taj broj što veći. To već zavisi od modela fotoaparata. Pri sporijim flash sync speed vrednostima možemo koristiti manje otvore blende, ali tada će snaga flash bljeska biti veća , a to dovodi do bržeg pražnjenja baterija i sporijeg punjenja blica.

- ako su blic i telo sinhornizovani scena je lepo osvetljena. Znaci sinhronizacija podrazumeva da blic sevne u intervalu vremena dok je senzor otvoren za prijem svetla.

Ako izadjemo van opsega sinhronizacije, deo fotke ce ostati u “mraku” jer je zavesica ispred senzora pocela da se polako vraca u osnovni polozaj i tako zatvara tj blokira svetlost ka dig senzoru. Sta da radimo ako su svetlosni uslovi takvi da jednostavno moramo da okidamo brzinama vecim od flash sync speed, ima li resenja?

Ako napolju, u sred dana, uz jako dnevno svetlo moramo da fotografišemo uz upotrebu blica, onda cemo biti prisiljeni da radimo expozicijama tj brzinama okidanja koje su veće od flash sync speed ( shutter speed > 1/250 sec), onda blic MORAMO prebaciti u tzv HSS režim - High Sync Speed. Tada blic emituje seriju uzastopnih, vremenski ultra kratkih bljesaka da bi osvetlio foto model. HSS brzina blica može biti i preko 1000-tog dela sekunde. Kad zavrsimo fotkanje, obavezno vratiti blic u normal sync speed rezim.

Da vidimo sad malo prednosti i mane bliceva.

Ugradjeni blic, prednosti i mane

Ugradjeni blic – najveća njegova prednost je što je zaista prost za korišćenje i uvek je spreman za upotrebu. Dovoljno je samo da ga u meniju fotoaparata ili na nekom spoljnjem dugmencetu aktivirate i spremni ste za rad. Svi ugradjeni blicevi modernih aparata su izvrsni u balansiranju snage svog bljeska i ambijentalnog osvetljenja okoline. U većini slučajeva, kad fotografišete u Full Auto modu, fotoaparat autonomno procenjuje da li svetla ina sceni ma dovoljno ili ne, i po potrebi sam aktivira blic.

- Analiza gornje tri fotografije: 1 - čak i po danu, svetlost blica u Auto modovima je izvrsno izbalansirana sa dnevnim ambijentalnim osvetljenjem, dovoljno da rasvetli senke cveta u hladovini ili kontra svetlu. 2 - Kod noćnih portreta koristimo kombinaciju sporijih brzina okidanja da se pokupi što više ambijentalnog svetla a blicem osvetlimo prednji plan tj foto model – Night portrets mode koji imaju svi modeli fotoaparata niže klase. 3 - Kod fotografisanja pejzaža u smiraj dana možemo kombinovati ambijentalno svetlo scene i blic da malkice osvetlimo prednji plan – stolice.

VAŽNO da se zna: Na jacinu tj snagu bljeska blica utiče samo otvor blende. brzina okidanja nema nikakvog uticaja. Veći otvor blende znaci da blic okida smanjenom snagom, manja blenda znaci da blic okida jacom snagom.

Brzina okidanja ima uticaj samo na količinu ambjentalnog svetla koju aparat “pokupi” sa scene. Sporo vreme okidanja znaci vise ambijentalnog svetla na snimku, a krace vreme okidanja znaci manje ambijentalnog svetla na fotografiji. U oba slucaja ako je otvor blende konstantan onda je i snaga blica tj jacina bljeska uvek konstantna!!! Uaaau, koja dobra fora zar ne?

Postoji još jedna prednost ugradjenog blica koja se ne može ignorisati: ne morate da ga nosite zasebno. Ako uslovi fotografisanja nisu preteški, tj suviše je mraka, onda Vam ugradjeni blic, na kraćim rastojanjima do objekta fotografisanja odlično završava posao. Ako ste u polu mračnoj hotelskoj sobi il apartmanu, i želite fotku smeštaja po svaku cenu, onda u krajnjoj liniji osvetlite scenu ugradjenim blicem.pa kako bude..

Primarna mana ugradjenog blica je što mu nije veliki domet, najviše 5 – 6 metara. Sve iza toga objekti ostaju polu osvetljeni ili u mraku tako da vodite računa koliko ste daleko od onog koga slikate.

Druga mana je tzv red eye effect – efekat crvenih očiju. On se javlja zbog toga što je ugradjeni blic jako nisko, skoro u osi objektiva i zbog toga se direktno svetlo blica reflektuje od krvnih sudova očnog dna fotografisane osobe, što može izgledati grozno.

Ako u meniju fotoapaata uključite redukciju efekta crvenih očiju, onda će blic pre glavnog bljeska emitovati seriju kratkih bljeskova koji će suziti zenice osobe koju slikate i tako sprečiti povratnu refleksiju svetla sa očnog dna. (red eye reduction).

Sličan problem sa povratnom refleksijom svetla ugradjenog blica će Vam se desiti ako slikate neke uglačane površine, ogledala, zaštitna stakla slika u muzeju recimo, kao na primeru slike dole levo.

- promenite ugao fotografisanja i fotka će biti koliko toliko OK, bez odvatnih refleksija svetla ugradjenog blica.

Treća, al vrlo značajna mana je što ugradjeni blic daje iskljucivo frontalno svetlo sa uskim snopom usmerenim pravo napred. . Govoreći o kvalitetu svetla (u postovima unazad) rekli smo da ovakvo svetlo nije dobro jer dolazi iz prakticno tackastog izvora male povrsine, stvara se jak kontrast sa izraženim senkama, ravne 2D scene, i da se u profesionalnom smislu ne smatra za svetlo dobrog kvaliteta. U svakom slučaju, ako Vam je ugradjeni blic jedini izvor svetla, upotrebite ga, bolje i on nego mračna fotka.

Četvrta mana ugradjenog blica je što jako brzo troši bateriju fotoaparata pa možete ostati bez energije i šta će te onda? Ako fotoaparat troši obične AA baterije, razmisllite o kupovini punjivih jer se više isplate.

Externi blic, prednosti i mane

Ako ste dovoljno ozbiljni u bavljenju fotografijom, vrlo brzo će te shvatiti da Vam ugradjeni blic ne pomaže u ostvarenju vrhunskih rezultata. Njegova ograničenja po pitanju snage i smera svetla su takva da jednostavno nameću potrebu za drugačijim rešenjem. Pogadjate, u pitanju su externi blicevi.

- Nikon SB 910, trenutna perjanica kod modela bliceva za Nikone

- Canon EX-RT 600, trenutna perjanica kod modela bliceva za Canone

- Canon Speed light 270EX II, izvanredan za entry level Canon modela fotoaparata

Externi blicevi su na raspolaganju kupcima kako polu i profi kategorije, tako i za mnoge početničke entry level DSLR i MILC (bezogledalne) fotoaparate, pa čak i za napredne kompakte poput nekih modela iz Canon G i SX serije, Nikon P5xx series, Panasonic FZ 200 i 1000, Sony RX10, Fuji FinePix HS50, itd itd.

Externi blicevi se na tela fotoaprata mogu kačiti na tri načina:

- preko hot shoe žljeba na vrhu fotoaparata koji ima male male okrugle kontakte za komunikaciju tela aparata sa blicem

- flash bracket (nosač blica u obliku krive šipke, sa kablom za direct povezivanje)

- direktnim kablom za sinhronizaciju – flash sync cable

Svi ovi načini podrazumevaju direktan ili žičani kontakt tela fotoaprata i blica. Postoji još jedan način a to je wireless bežično povezivanje tako zvanim flash triggerima – radio okidačima, gde se radio signalom vrši daljinsko okidanje blica .

- radio okidać ima transmitter na telu aparata i risiver na blicu, tim sistemom se blic može bežično aktivirati

Montiranje blica na hot shoe kontakt je verovatno najzastupljeniji način upotrebe ove vrste bliceva. Koje su prednosti externih bliceva?

Prva prednost je u snazi. U odnosu na ugradjene bliceve, ove „zveri“ imaju 4 do 5 puta veći domet i snagu bljeska , što u slikanju recimo veće grupe ljudi na daljini od 10 – 15 metara u zavisnosti od ISO vrednosti, daje izuzetan konfor u radu, osvetlićete scenu bez problema.

Druga, a po mnogima primarna prednost je mogućnost rotiranja glave externog blica u smeru gore dole i levo desno.

- externi blicevi imaju glave koje možete obrtati ili okretati u različitim smerovima, i tako usmeravati svetlosni snop. Zbog toga imaju polularan naziv “Kobra”.

To je od suštinskog značaja ako ne želimo da snop svetla blica usmerimo frontalno napred, već zelimo da ga odbijemo od neke veće obližnje površine, zida i sl, a sve u cilju da bi smo dobili MEKO, DIFUZNO svetlo. Naime kod difuznog svetla važi pravilo „što veće, to bolje“. (zid sobe svako ima veću površinu od površine glave blica pa je difuzioni efekat bolji, tj svetlo koje pada na scenu je kvalitetnije)

Treće, čak iako „pucate“ pravo - frontalno napred, pošto su ovi blicevi pozicionirani dosta iznad ose objektiva onda gotovo da i nema efekta crvenih očiju. Kvalitet svetla neće biti OK – biće grubo, harsh light quality. Ali, ako je to jedina mogućnost onda udri “blic u vugla” pa šta mu Bog da.

Externi blicevi imaju tzv zoom glave. Šta je to? Kako vi okrećete zoom prsten objektiva i zoomirate kadar bliže il dalje, tako se u glavi blica, oko blic lampe, širi ili sužava prostor za svetlostni snop. Metalni graničnici - listići u glavi blica reguliši ugao rasprskavanja tj širenja svetla ka sceni svojim skupljanjem ili širenjem. Manji zoom znači veći ugao širenja graničnika, dok veći zoom znači manji ugao širenja graničnika tj svetlost blica je skoncentrisana u užem snopua, a samim tim povećava se domet blica. Ma ovo je cool stvar i radi automatski uz pomoć elektromotora.

Moć i snaga bliceva izražava se prek tzv Guide Number alfanumeričke vrednosti (vodećeg broja). Što je GN broj veći, snaga blica je veća.

GN = distance x f number (vodeći broj = rastojanje puta otvor blende)

Rastojanje = domet (u jedinicama dužine feet, 3 feet = 1 metar), i računa se po formuli ispod.

Fabrika daje ovaj parametar za ISO 100. Npr, ako je GN nekog blica 40 a želimo da slikamo scenu otvorom blende f4 i osvetlimo je blicem, to znači da možemo, pri ISO100, max da dobacimo do

40 = distance x 4

distance = 40 : 4

distance = 10 feet

Ako ISO povećamo sa 100 na 400 onda se domet blica povećava 4 puta.

Ako je opet, GN 40, a blenda ovaj put f2 pri ISO100, onda je domet blica

40 : 2 = 20 feet.

Pri povećanju osetljivosti sa ISO 100 na ISO 400, domet blica se poveća 4 puta tj dobacujemo do 80 feet.

Znači preko dana slikate blicem na kratkim rastojanjima, sa niskim ISO vrednostima. Noću, ako treba veći domet blica, podignete ISO i rešili ste problem.

Koje su mane externih bliceva?

Prvo cena. Ove sprave su skupe ko djavo. Od 100 evra pa do 370 e, sve zavisi od modela.

Drugo veličina i težina. „Boga ima ima ga“ što bi reko naš narod, pogotovu ako se ceo dan vucarate slikajući sa blicem na telu fotoaparata, dobićete upalu mišića šake i zglobova. Medjutim ako puno radite tj slikate porodična okupljanja, svadbe I sl, onda se investicija isplati.

Treće, I ovi blicevi “jedu” baterije, pa nije zgoreg razmisliti ako ste profesionalac o kupovini dodatnog pakovanja baterija - extra battery pack. Jest da skraćuje vreme punjenja blica al je I trošak za kućni budžet. E, sad da se preračunamo treba li nam I to?

Izbor AutoFokus tačke i uticaj na snagu blica - AF focus point & flash exposure

- Na slici levo fokus je na licu i snaga blica je balansirana za korektno exponiranje istog, (Av mod, ISO1600 blenda f5 zoom na 48mm). Na slici desno fokus je pak negde tamo daleko, u zadnjem planu kadra pa i aparat odmah koriguje snagu blica da dobaci dalje i pravilno osvetli objekte u fokusnoj ravni (Av mod ISO1600 blenda f5 zoom na 48mm). Lice je sprženo!

Važno da znate:

Korektna flash expozicija je u direktnoj vezi sa auto fokusnom tačkom tj auto fokusnom ravni. Vaš aparat će, u komunikaciji sa blicem, nastojati da pravilno osvetli objekt ili objekte u ravni fokusa, dok će sve ispred ili iza biti ili preexponirano ili podexponirano .Prema tome, ako neko ili nešto uleti u kadar bliže Vama može biti prejako osvetljen. Isto tako objekti iza AF tačke će biti slabije osvetljeni.Zato voditi računa da, ako slikate grupu ljudi, budu koliko toliko u AF ravni fokusa. Kapirate?

Da vidimo u nastavku ove jako komplexne teme kako i na koje načine u praksi možemo da koristimo bliceve. Do tada, pozdrav.

Izmenjeno 21 mar 2015 (dimic_bata)

22 mar 2015

FLASH PHOTOGRAPHY - FILL FLASH

Blic po danu na fotoaparatu? Deluje suludo i nepotrebno jel tako?

Ako su nama značajni delovi fotografisane scene u senkama, onda generalno treba da koristimo blic da se te senke rasvetle ako je moguće. Sa takvim situacijama se često susrecemo kad fotografišemo vani po danu, gde blic služi samo kao DOPUNA postojecem ambijentalnom svetlu a ne kao JEDINI i GLAVNI izvor svetla,.Tada se kaze da se blic koristi kao FILL FLASH .

FILL FLASH se vani može upotrebljavati kad god je Vaš fotoaparat u P, Av,Tv(S) ili M modu. U Full Auto modu blic po Sunčanom danu ne možete aktivirati sami zato što fotoaparat “misli” za Vas i procenjuje da je scena dovoljno osvetljena i neće aktivirati blic.

Znamo od primera iz prethodnih postova da kvalitet svetla u toku Sunčanog dana može biti problematičan, stvarajući loše uslove fotografisanja (koliko sam puta ovu frazu ponovio, moram, da je zapamtite).. Da bi smo negativan uticaj takvog svetla koliko toliko korigovali, koristićemo blic kao pomoć prjatelja. Razjasnimo sve na primerima, praksa je zakon.

- Bez blica dobijamo siluetu kao na slici levo. Slika desno i vidimo da FILL FLASH potpuno menja izgled foto modela.

- na fotografiji desno, blic je razbio senke na delu lica koje je napravio šešir gospodina.

Sa pojmom FILL FLASH usko je povezan pojam FLASH EXPOSURE COMPENSATION , popularno FEC, i odnosi se na regulaciju snage bljeska na zasebnoj skali sa ikonicom munje blica, a koja izgleda isto kao skala za regulaciju ambijentalne exponiranosti (EV skala -/+).

- Na slici iznad je skala sa brojevima za kompenzaciju snage bljeska (FEC). Raspon FEC zavisi od modela do modela fotoaprata i ide od -3EV do +3EV sa inkrementima od 1/3.

Pogledajmo kako se FEC koristi u praksi.

- Na slici levo vidite fotku bez blica gde je lice malo mračno. Na fotki u sredini blic “puca” normalnom snagom (Autoflash FEC = 0 EV) i vidimo da je lice malo preosvetljeno što znači da ne bi bilo loše smanjiti jačinu bljeska. Na fotografiji desno je upravo to uradjeno, u meniju za regulisanje snage blica, jačina izboja je smanjena za 1 korak tj FEC = -1 EV I fotka je exponirana taman koliko treba. Ovo “taman koliko treba” je Vaš individualni osecaj i to se vežba.

- Ako imamo jako kontra svetlo Sunca kao na primeru iznad, onda naprosto moramo da pojačamo snagu bljeska preko normale da bi foto model bio pravilno exponiran. Na slici levo je fotkano blicem pri normalnoj snazi bljeska FEC = 0EV ali je lice ipak nedovoljno osvetljeno. Pojačavši snagu blica korekcijom za FEC = +0,7 EV fotomodel je exponiran mnogo bolje.

Uopšteno ne postoji formula koju Vam mogu reći kako da podešavate izboj tj jačinu bljeska igrajući se FEC funkcijom. Snaga blica se može podešavati ili na telu fotoaparata ili na blicu. Ako se FEC reguliše direktno u meniju blica onda to ima prioritet u odnosu na FEC u tela fotoaprata. Probajte uvek INICIJALNO, kad fotografišete NAPOLJU da smanjite snagu blicana za dva tri koraka, -3EV ili -2EV, pa pogledajte snimak i histogram, i onda po potrebi korigujte snagu blica u plus ili minus vrednost.

Ajmo dalje sa primerima, da vidimo kako još možemo da kombinujemo dnevno svetlo i blic.

- Svetlost Sunca se prilično lepo i pametno može iskoristiti kao POZADINSKO OSVETLJENJE KOSE ILI CELE FIGURE FOTOMODELA (tzv RIM LIGHT TEHNIKA koju koriste fotografi u studiju da pomoćnim pozadinskim blicevima DEFINIŠU KONTURE fotomodela). Pošto je naš fotomodel u kontrasvetlu, uključite blic da rasvetlite foto model i izvučete ga iz „mraka“ . Pozicija fotomodela je po pravilu trećina koje važi i u Pejzažnoj i Nature fotografiji. Tehnika:

FILL FLASH frontalno + Sunčeva, pozadinska (rim light) svetlost , i portret devojke je ispao vrlo profesionalno kadriran i exponiran. Primer školske kompozicije poštovanjem jednog od najkorišćenijih pravila u kadriranju i plus pametno iskoriščeno svetlo. Cool.

Koliko puta imate lično ovakve situacije na moru? Jel znate šta Vam je činiti i kako da upotrebite Sunce i blic kao saveznike, kako da pozicionorate glavni objekat ?

Da li moramo samo ljude da fotkamo FILL FLASH tehnikom? Ne naravno.

- Nebitno da li fotkate ljude ili ostali živi i neživi svet, preko dana možete uvek koristiti blic u Fill flash tehnici da poboljšate kvalitet Vaših fotografija.

U svim primerima iznad videli ste da dnevnog svela ima koliko volite a opet smo koristili blic, sa varirajućiom snagom bljeska, od primera do primera. FILL FLASH tehnika rešava nas silnih muka na terenu očigledno vrlo uspešno.

- FILL FLASH tehnika, kompenzacija snage blica FEC uvećana za vrednost jedne blende +1EV, i momak sa gitarom je spašen od efekta siluete

Direktno kontrasvetlo Sunca

Na slici iznad je extreman slučaj kada će te snagu blica preko FEC možda morati postaviti na FEC = +2 EV ako želite da se nadjačavate sa Suncem. Vodite računa da ne oštetite oči ovakva situacija može biti jako opasna za Vaš vid.

Šta ćemo u sumrak, kako tada kombinujemo ambujentalno svetlo sa svetlom blica?

- U sumrak se takodje blic koristi kao FILL FLASH u kombinaciji sa ambijentalnim svetlom, primer koji vidite na slici iznad Hajde da ovu fotografiju uslikamo u M modu, kao profesionalac što da ne?. Podesite ISO na 800 ili 1600 recimo, a onda i željeni otvor blende, recimo na f5.6. Okrenite sada fotoaparat ka nebu (bez fotomodela u kadru)., i onda doterajte brzinu okidanja (shutter speed) tako da na EV -/+ skali dodjete na nulu (0EV).

- crveno uokvireno je EV skala, a Vama ce na displeju umesto slova P pisati slovo M za M mod

Vi ste u stvari sta uradlili? Exponirali ste prema nebu tj detaljima na njemu prihvativši predlog fotoaparata za idealnu expoziciju. Pošto ste u M modu, ako ovim parametrima expozicije uslikate devojku u prednjem planu bez upotrebe blica, dobićete siluetu devojke i pravilno exponiranu pozadinu..

Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X ispisuje je displeju EV skale, mada kod nekih fotoaparata pise razlomak 1 / X, to vec vidite kod svog modela u manual uputsvu).Recimo da je na Vašem fotoapratu flash sync speed = 1/250-ti deo sekunde. Ako Vam očitana brzina okidanja (1 / X sekundi ) eventualno PRELAZI tih 1/250 sek, onda morate SMANJITI ISO osetljivost, jer će te tako SMANJITI BRZINU OKIDANJA, tj doći u okvir željene u sinhronizacije sa blicem. Sada, ukomponujte kadar sa fotomodelom, uključite blic sa default podešenom snagom ( FEC na 0EV), i okinite fotku.Pogledajte kako je ispala pa, po potrebi, doterajte snagu blica (FEC komepnzacijom u minus ili plus) . Možda će te morati da okinete par probnih snimaka dok fotografija ne ispadne lepa, al će se na kraju isplatiti. Ako Vam je za utehu čak i kod profesioonalaca nema ništa iz prve, i oni probavaju sa par probnih snimaka dok ne dobiju onaj jedan al pravi.

Današnji aparati imaju jako visoke ISO vrednosti što je lepo za noćne fotke bez blica. Nije isključeno da Vi sa takvim fotoaparatom čak u Full Auto ili Night Portret modu uslikate sličnu scenu ko u upravo opisanom primeru, gde će aparat ISO automastki podići na 3200 i blic okinuti na 1/60 sek (karikiram naravno). Ali pri visokim ISO vrednostima imamo i velku količinu digitalnog šuma. Kako ga izbeći u noćnoj fotografiji uhvatiti što više ambijentalnog svetla i još koristiti blic za prednji plan? Odgovor leži u sinhronizaciji blica na drugu zavesicu - second curtain sinchronization.

Pogledajte sliku ispod. Ovo je most na Adi u Beogradu koga sam uslikao koristeći dugu expoziciju i blic podešen na second curtain sinchronization

Postavio sam fotoaprat na stativ u Tv (S) shutter priority mod. Što u taj mod? To je mod ako se sećate gde podesite brznu okidanja a aparat predloži otvor blende. Dakle ja sam stavio ISO100 da na noćnom snimku smanjim digitalni šum na minimum, brzinu okidanja na 5 sekundi da uhvatim ŠTO VIŠE AMBIJENTALNOG SVETLA MOSTA. Aparat je "rekao" da mi treba blenda f9. Super, imaću veliku dubinsku oštrinu pri tako malom otvoru pa mogu da fokusiram na most koga sam kadrirao po pravilu trećina. Šta sa blicem? Kako da ga podesim da osvetli stolicu u prednjem planu? Eh u meniju fotoaprata, u Custom Functions postoji opcija za tzv blic na prvu ili blic na drugu zavesicu, tako je bar kod mog Canona.

Kad blic radi na u sync modu na prvu zavesicu, to znači da se bljesak desi odmah na početku intervala exponiranja senzora.

Kod sinhronizacije na drugu zavesicu bljesak se dešava tek na KRAJU intervala exponiranja senzora fotoaparata. Tako je meni blic opalio tek na isteku 5 tog sekunda, a nije već u prvoj sekundi duge expozicije.Kapirate? Koristio sam ugradjeni blic fotoaparata pa pošto je mali nisam korigovao snagu mada sam mogao i FEC na -1EV. Ah, šta kažete, cool fora?

U 99,99% blicevi rade u First curtain sinchronization modu gde se bljesak desi odmah čim se zavesica potpuno skloni i "otvori" digitalni senzor za prihvat svetla Ja sam namerno promenio trenutak kada će blic da opali . Ova tehnika je izuzetno korisna kad noću slikate duuuugim expozicijama od 20 sekundi do nekoliko minuta i želite da OSVETLITE PRVI PLAN KADRA al tako da svetlost blica ne "izbledi" za vreme intervala exponiranja senzora, ili pak ako slikate objekte u pokretu jer ih blic zamrzne na kraju intervala exponiranja a ne na početku, jer bi inače ostali razmani. Bljak!

Verujem da je tema FILL FLASH jasna i nemojte se libiti da po danu uključite blic kada Vi procenite da treba, nemojte dozvoliti da fotoaparat odlučuje o tome.

Kako izgleda upotreba blica u zatvorenom prostoru, videćete u narednom postu. Pozdrav mornarima, .

Izmenjeno 22 mar 2015 (dimic_bata)

23 mar 2015

Izvinite prvo za sitne greške i progutana slova u nekim rečima mojih dosadašnjih textova, brzo kucam pa lap top "preskače", il se prebaci sam negde u text bezveze, ja ne primetim i to tako ostane. Sorry.

Sada moram obavezno da izvršim korekciju prethodnog posta gde je bilo reči o FILL FLASH tenhici. Naime u drugom pasusu ispod pretposlednje slike (skoro na kraju posta) sam napisao:

"Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X ispisuje je displeju EV skale..."

Namerno sam plavom bojom obeležio text koji ISPRAVLJAM jer treba da piše:

"Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X - brzina okidanja prikazuje na displeju, odmah pored EV skale..." Naime, brzina okidanja na displeju aparata je zaseban broj a ne vrednost na EV skali, s toga se izvinjavam auditorijumu, moja greška u pisanju. Idemo dalje gde smo ono stali, zaboravih?

BOUNCED FLASH PHOTOGRAPHY - INDOOR PHOTOGRAPHY

U prethodnom postu mogli ste da pročitate kako blic itekako možemo koristi napolju, bilo pri jakom dnevnom svetlu ili u sumrak, pa čak i noću, gde služi samo kao DOPUNA AMBIJENTALNOG SVETLA - tzv FILL FLASH.

Govoreći o KVALITETU svetla u fotografiji, rekli smo da je DIFUZNO svetlo vrlo poželjno na sceni, nebitno da li je to kod Pejzaža, Prirode (Landcape & Nature photography) ili ako slikamo živi i neživi svet. Još ako je difuzno svetlo koliko toliko i USMERENO, eto nama lepote fotografisnja.

Isti princip važi i kad udjemo u sobu stana ili neki restoran, svečanu salu, ili bilo koji unutrašnji prostor i tamo želimo da koristimo blic. Cilj je nekako dobiti to famozno meko difuzno svetlo. Da li je to izvodljivo, analiziraćemo na primerima koje sa pripremio za danas.

Videli ste u ranijim postovima da ugradjeni ili externi blicevi svejedno, u osnovi bacaju svetlo napred.

Sa ovakvim, direktnim svetlom se baš i nećemo uvek usrećiti. Napolju možda, unutra teško. Srećom, externi blicevi za razliku od ugradjenog, imaju mogućnost ROTIRANJA GLAVE BLICA oko vertikalne i horizontalne ose (90 tj 270stepeni) pa se smer svetla može USMERAVATI po želji fotografa. Kako ćemo usmeriti svetlost blica, postavlja se pitanje?

Kada svetlost blica USMERIMO u površinu poput plafona, niske tavanice ili neki od obližnjih zidova unutar prostorije, gde se svetlost ODBIJE tj ODSKOČI (eng, BOUNCE) i vrati ka sceni, tada ta površina postaje NOVI IZVOR MEKOG, DIFUZNOG SVETLA.

Ako je površina od koje odbijamo blic hrapava, onda utoliko bolje jer je efekat difuzije veći.

Pošto fotografišemo u unutrašnjem prostoru onda se ova vrsta fotografije (kategorija) naziva INDOOR PHOTOGRAPHY, a tehnika BOUNCED FLASH. Pogledajte sada primere koje sam sveže pripremio za analizu i razumevanje problematike. Pakovao sam po dve slike u kolaž, da vidite izgled "scene" levo i rezultat desno.

- direktan blic ne daje neki spektakularan izgled scene, Sada ćemo okrenuti glavu blica pravo naviše, pod uglom od 90 stepeni.

- Glava blica je USMERENA ka plafonu pod prvim uglom. Svetlo blica pogadja plafon i vraća se pravo nadole, nazad ka sceni

Tako plafon postaje NOVI, VELIKI IZVOR DIFUZNE svetlosti koji osvetljava kudikamo veći prostor i jako lepo razbija senke na i oko fotomodela.

Odvratnih senki kao na pretnodnoj slici (direktan blic) skoro da i nema. Cool. Ima doduše malo ispod vrata medvedića i ispod surle slona izmedju rednjih nogu. Dobro, pa šta onda sa ovim?.

Kad slikate ljude sa blicem usmerenim u plafon, zavisno od ugla usmerenja blica može se desiti da im se javi senka u očnim šupljinama (tzv rakun oči - raccoon eyes), pogotovu ako nagnu glavu malo napred :

- raccoon eyes efekat kod klinaca na fotofrafji, srečom blaža varijanta jer inače ovo zna da bude dosta izraženije. Čak iako sam se spustio relativno nisko sa fotoaparatom (niska perspektiva), nisam nogao da izbegmen senke i očnim šupljinama. Jel ima rešenja?

Da bi ovaj raccon eyes effect rešili, trebaće nam deo svetlosti koji će te SENKE ISPOD OČIJU, NOSA, VRATA i sl RAZBITI. Rešenje se zove BOUNCE CARD , to je komad bele površine od koje se deo svetlosti blica odbije i usmerava PRAVO napred, pogledajte primer na mom blicu, na slici ispod

Vidite da su senke ispod vrata, surle, uz bounce card na blicu skoro nestale.Dobro ima ih neznatno, ne cepidlačite. Kartica je odradila posao. Bounce card imate i u ovakvoj varijanti:

Sa ovakvim dodatkom na blicu, zaista nema šanše da dobijete senke na licu fotografisane osobe kad odbijate svetlo blica od plafona. Flash + bounce card = no raccoon eyes.

Ok, jasno Vam je da je externi blic sa rotirajućom glavom plavo blago kad fotkamo unutra, pogotovu ako imamo površine koje koristimo za difuziju svetla. Neko će reći "Jeste plafon je beo, al šta ako zidovi nisu beli već imaju neku boju, onda će lice fotografisane osobe da pokupi tu boju zida (color cast)?"

Odgovor glasi ovako:

poštovani, slikajte u RAW i razvijte slike u Fotošopu i nećete imati tih problema sa bojama Tačka. Eventualno ako ste fan JPEG, ne znate šta je RAW i fotošop, onda bar uslikajte nešto belo, sivo, znači neutralno na sceni, i onda tu fotku isloristite kao reper da podesite Custom White Balance. Znate valjda od ranije šta je WB, da se ne ponavljam?

Kada usmeravamo blic naviše, možemo raditi i sa manjim uglovima od 45, 60 i 75 stepeni.

Ajmo sada da probamo da glavu blica usmerimo po horizontalnim pravcima umesto naviše, da odbijemo svetlo blica od zida, da vidimo kakav je rezultat. Pogledajmo primer koji sledi.

- Aaa, atmosfera "a la diskrecija"? Ko u kafiću u nekom ćošetu. Primer na slici iznad i onaj koji sledi su povezani i zaslužuju dublju analizu. Dakle, bočni zid sa moje desne strane je pogodjen snopom svetlosti iz blica na fotoapratu i postao je jedini izvor difuznog svetla, nema plafona u interakciji. Da li je zid jedini izvor svetla? Pogledajte pažljivo još jednom kako stoji glava blica. Pod uglom od 45 - 60 stepeni što znači da je DEO DIREKTNOG SVETLA BLICA POGODIO MOJE FOTO MODELE I ZID IZA , I LEVA STRANA PA JE I KONTRAST LEVE I DESNE STRANE OKO MEDE MALO "JAČI".

Šta mi se u praksi desilo slično, na terenu? Fotografišući foto modele, usmerio sam glavu blica u PROZORSKO STAKLO sa moje desne strane, jer je takva bila konfiguracija sobe. Na prozoru su bile neke bele zavese da malo umekšaju reflektovano, DIFUZNO svetlo koje se vratilo ka foto modelima. Ali osobe na sceni je pogodio i DELIĆ DIREKTNOG SVETLA BLICA j(er se delić blic lampe video "oči u oči" sa foto modelima). Suma sumarum imao sam svetlost koja se vratila od prozora + mali delić direktnog blica. grrrr.

Zato su senke na desnoj strani fotomodela (kao kod medvedića na primeru iznad) izraženije od onog što sam ciljao kao rezultat - mekše senke i BLAŽE GRADIJENTE TONOVA SCENE. Smer svetla je OK, namera je jasna, usmeriti i omekšati svetlo da osvetli scenu sa desne strane, al realizacija mi je nedovoljno dobra, nije mi se dopalo kako je fotka ispala na kraju, mogao sam i morao daleko bolje.

U svakom slučaju bolje je i ovako nego da sam pucao prava napred, "blic u vugla", tek to bi bilo loše za pogledat.

Kako se ova opisana situacija može prevazići? PA PROSTO, NE DOZVOLITI DA FOTO MODEL BUDE OSVETLJEN DIREKTNIM SVETLOM BLICA, NITI PAK DELIĆEM ISTOG.. Pogledajte primer koji sledi.

Na slici iznad vidite CRNI KOMAD SAVITLJIVOG MATERIJALA koji BLOKIRA DIREKTNO SVETLO BLICA DA OSVETLI MEDU I SLONČE.

To je stvari crna podloga od PC miša koju sam maznuo od dece i prekalupio je, nema potrebe da se cela raširi, a na blicu se drži ćerkinim lastikom za kosu. Bitno je da BLOKIRA direktno svetlo blica da krene ka sceni. Tačka.

Vidite sada ( fotka desno iznad ) kako izgleda svetlost na fotomodelu.Potpuno se drugačije rasulo od zida nego u prethodnom primeru, dobio sam konačno MEKANU, DIFUZNU SVETLOST KOJA PADA NA MOJE FOTO MODELE, uz to je i USMERENA jer DOLAZI S MOJE DESNE STRANE KA SCENI.Wauu. :dance:

Dakle konačno smo došli do poente;

ZA SLIKANJE PORTRETA (UNUTRA, NAPOLJU, NA MESECU, U VASIONI), GENERALNO VAM TREBA DIFUZNA SVETLOST KOJA BIVA USMERENA PO NEKOM PRAVCU I UGLU , AL TAKO DA NA FOTOMODELU PRAVI BLAGE SENKE, SA FINIM GRADIJENTIMA TONSKIH VREDNOSTI. Blag kontrast lica = 3D izgled , no contrast = ravan, ispran 2D izgled face. Tačka, nema dalje.

IDEALNO BI BLO DA UGAO USMERENJA BUDE 45 STEPENI KA FOTO MODELU (MIMIKA SUNCA I NJEGOVOG UGLA "PADA").

Znači dragi mornari, nije uopšte bitno da li ćete svetlo na foto model da sjurite sa leve ili desne strane, bitno je da mekano i usmereno pod nekim uglom. A to već na terenu kod Vas zavisi od rasporeda i konfiguracije sobe / restorana, sale gde fotkate. Da li će te svetlo da odbijete od površine zida restorana, ili "nižeg" plafona Crkve, il krupne, debele žene pored Vas koja nosi svetlu haljinu he he he, nije bitno . Korisite svaku priliku koja se ukaže.

VRLO JE VEROVATNO DA ĆE TE, AKO RADITE "BOUNCED FLASH" TEHNIKU BLICEM SA UDALJENIH ZIDOVA I VISOKIH TAVANICA, MORATI DA POJAČATE SNAGU BLICA TJ URADITE KOMPENZACIJU JACINE BLJESKA (FEC) U PLUS VREDNOST. Probajte sa FEC + 2/3 EV pa pravite i ve'e korekcije snage blica po potrebi.

U praksi DOBAR REZULTAT BOUNCE FLASH tehnike treba da izgleda ovako nekako:

Pošto smo profesionalci il se bar trudimo da postanemo, nećemo više da pravimo fotku kao što je ova sa leve strane (direktan blic), već želimo izgled devojke kao na slici desno (bounced flash usmeren iz nekog smera, pod uglom od priblzno 45 - 60 stepeni ako je moguce).

Ajmo još jedan primer:

Direktnim blicem san umalo spržio detalje na venčanici,Medjutim brzo se ispravih, vidite na primeru fotke koji sledi.

Ama totalno drugačiji izgled scene, ljudi, ludiloooo, Jos je i sesir mlade dodatno pojacao difuziju na njenom licu Cool. :dance:KVALITET SVETLA JE KLJUČAN, to ste skapirali.

Morate priznati, u duelu DIREKTAN BLIC VS BOUNCED FLASH, pobednik je očigledan.

Vi koji imate DSLR ili MILC modele fotoaaparata, a nemate externe bliceve sa rotiraju'im glavama, probajte da umekšate svetlo tzv pufer, lumiquset i tome slicno difuzerima:

Samo nemojte više da tučete direktan blic u glavu ko Boga Vas molim.

Sve opisane situacije u par postova unazad kad se govorilo o blic tehnikama su se odnosile na to da je BLIC NA FOTOAPRATU. Zbog toga se sve ovo, do sada napisano, objedinjeno zove ON CAMERA FLASH PHOTOGRAPHY.

Lično, o ovoj tematici najviše sam naučio prateći fantastičnog američkog fotografa po imenu Neil Van Niekerk, čovek razvaljuje kako dobro radi sa blicevima, i on mi je omiljeni izvor informacija, izdao je i dve fantastične knjige o radu sa blicevima. Scott Kelby je OK autor, ali je ovaj naturalizvani amer "tata mata" što bi reko narod za nekog ko je vrh u svom poslu.

E lepo, al se mi porasipasmo difuznim svetlom svud okolo ko da ga ima na pretek. Šalim se naravno.

Šta ćemo da radimo ako nemamo zidove jer su mnogo daleko od nas zato što je sala restorana ogromna, ili nemamo plafon jer je on visoko na 6 - 8 m visine, ili smo mozda napolju pa ćemo odbijati blic od neba?! :udarac: Gde u navedenim situacijama da "nadjemo" mekano, usmereno svetlo?

Odgovor leži u pojmu "OFF CAMERA FLASH - BLIC SKINUT SA FOTOAPARATA", tehnici koja podrazumeva jedan ili sistem od više bliceva, ili studijske i videograph rasvete raznih proizvodjača i modela. Sa tom opremom, Vi kao profesionalac nemate nikakvih problema da usmeravate svetlo i igrate se njegovim KVALITETOM I KVANTITETOM.

Ne moraju samo Amerikanci da znaju sve, nesto smo i mi naucili he he he

- dok sam šetao Topčiderom, videh "kolege" kako koriste soft box (na levoj strani) da odrade poznatu Vam FILL FLASH tehniku al u OFF CAMERA stilu. Lepo, lepo, svaka čast, biće to fine fotografije sa vencanja, siguran sam.

Eto dosli smo do kraja danasnjeg posta. Pozdrav mormarima, s naznakom da se mi i naš brodić polako, sa još možda par manjih tema u najavi, približavamo kraju besplatne plovidbe morem zvanim "Photographic ocean", Materijala od mene imate u ovih godinu i jače dana taman dovoljno da postanete vrlo napredan fotograf, il možda photographer artist, sto da ne?

Do sledeće nedlje i neke nove teme adio mućaćos, (trenutno mi je externi disk sa foto materijalom u kvaru, pa moram da ga popravim ili nekako spašavam podatke, nemam pojma da l ću uspeti, šmrc). :'(

25 mar 2015

OFF CAMERA FLASH & test "Gary Fong lightsphere" difuzera i "Yongnuo YN 622C TTL wireless flash trigger" - bežični okidač blica

Današnjim textom zaokružićemo (u mojoj skromnoj varijanti) izlaganje o korišćenju bliceva u svakodnevnom životu naprednih foto amatera, entuzijasta i profi fotografa. To su zaiste moćne sprave, ma zaista pravi mali kompjuteri, pogotovu cenjena top klasa externih bliceva. Videli ste kakva se svetlost dobija u tehnikama "direktan blic", "fill flash", "bounced flash" kada je blic montiran na telo fotoaparata i kako se snjim snalazimo napolju ili unutra.

Ostalo je još da vidimo šta dobijamo kad blic skinemo sa fotoaparata (OFF CAMERA FLASH), i okidamo ga daljinski, čemu i kakvim rezultatima da se nadamo.

U tu svrhu sam, u mojim kućnim uslovima, za danas pripremio mali test moje OFF CAMERA FLASH opreme. Ništa spektakularno, jer ipak nemam pravi profesional foto studio nit me to zanima, al ipak dovoljno da vidite šta se sve može uraditi sa skromnim budžetom.

Pogledajmo sl 01.

- Sl 01

Vidite moj skromni portable, prenosni "foto studio" koji staje u foto torbu. U pitanju je difuzer koji nosi naziv po autoru koji ga napravi: "Gary Fong lightsphere" , zatim blic "Canon Speedlite 420EX TTL", kao i par radio okidača kineskog prozvodjača Yongnuo, model "YN622 C ETTL" (C znači da su kompatibilni sa Canon blicevima, a ima ih i za Nikone, oni nose slovo N u oznaci modela).

Zašto jeftini kineski radio okidači kao izbor, a ne neki skuplji i poznatiji poput Phottix Strato II, Pocket Wizard, ili za Canone legendarni ST E2 Speedlight Transmiter?

Odgovor je, CENA u prvoj liniji. Kineski prizvodjač nudi modele koji su daleko najjeftini od (pre)skupe konkurencije.

Druga stvar je pouzdanost u radu i zasita impresivna lista karakteristika. Još mi se nije desilo da bežično okidanje blica sa YN622C omaši. Mora se samo povesti računa da se okidači lepo uglave u namenski žljeb pri montiranju na blic i telo aparata, zbog sitnih pin kontakata da lepo nalegnu.

YN622 C wireless flash trigger ima karakteristike:

- rad sa blicevima u full eTTL i Manual režimu, ili kombinacija eTTL + Manual

- TTL Pass Throught Hotshoe ( može se okidati kombinovano blic na fotoaparatu + drugi van fotoaparata sa punom eTTL kontrolom oba blica)

- rad u HSS (FP) High Sync Speed režimu, do brzina okidanja od 1/8000 sekundi što je za fotke po jakom Suncu zlata vredna funkcija (o HSS režimu blica sam pisao u prvom postu o blicevima uopšteno)

- podržava FEL - Flash Exposure Lock funkciju blica. Ovo je f-ja blica koja Vam omogućava da "zaključate" jaćinu bljeska na istu vrednost izboja pri svakom sledećem snimku. Odlična stvar jer eTTL bljesak zna da bude malo nekonzistetan, pa može nekad malo da iritira fotografa, mada nije opasno, preživi se stim. Kako se FEL koristi pogledajte u uputstvu za Vaš model fotoaparata.

- rad sa tri grupe bliceva (jedan ili više komada bliceva u grupi).Ovo je dobro jer možete na terenu ili u nekom prostoru da postavite recimo dve grupe bliceva, pa po potrebi okidate zasebno jednu ili zasebno drugu grupu, ili pak sve grupe istovremeno.

- rad kako na prvu po defaultu, tako i na i drugu zavesicu (Second curtain sync - o tom pojmu pogledajte moj post unazad gde sam objašnjavao FILL Flash tehniku noću, slikajući novi most na Adi)

- rad u 3 kanala. Zamislite da imate pomoćnika koji fotografiše s Vama. Šta ako on slučajno daljinski okine neki od bliceva? E zato Vi radite na kanalu 1 a pomoćnik na kanalu 2 a oboijica koristite isti sistem bliceva, Cool fora zar ne?

- troši 2AA baterije obične ili punjive. Ja sam zaboravio kad sam menjao baterije jer su YN622C wirelles flash okidači stvarno mali potrošači el energije. Itd, itd.

Pogledajmo sliku 2.

- Sl 02

Na slici 02 vidite Gary Fong Lightsphere diffuzer - GFL u daljem textu, kinesku kopiju sa ebay-a jer je original 5 puta skuplji. Ovo na slici je tzv "Clear" varijanta GFL-e, a ima da se kupi i "Cloudy" prljavo bela mlečna varijanta istog difuzera koji je ipak malo bolji za portrete jer je difuzija kroz mlečnu plastiku za nijansu veća, i daje "topliju" boju svetla. Ali, stavite u "Clear GFL" malo materijala FILC (znaju žene šta je to, ima ga u apotekama) ili komad tanke bele poluporovidne tkanine ili paus papira, i dobićete "Cloudy GFL" varijantu bez problema.

Difuzer sa slike mi je došao iz Hong Konga sa 3 poklopca (beli, amber - narandžast, i silver) i vidite ih montirane na blicu. Osnovna namena mu je

- difuzija svetlosti blica, a kao specijal dodatnih vrednosti:

- mogućnost odredjivanja pravilnog ili približno tačnog White Balance-a scene

- mogućnost odredjivanja parametara expozicije!!! E ovo je tek interesantno i videćete kako se to radi, pa me možda častite pivom, ko zna he he he. Lav il Jelen ne biram.

Ova vrsta difuzera je namenjena prevashodno za rad unutra, al se može koristiti i napolju. Oblik difuzera je kao čaša ili lampa, plastično telo sa sitnim uzdužnim prorezima za prolaz svetlosnih snopova.

Profesionalcima malo izgleda ružnjikavo (meni ne, jer nisam profi), a namena mu je da se svetlo iz lampe RASPE SVUD OKOLO PO PROSTORIJI, ODBIJE I VRATI KA SCENI praveći tako jak efekat DIFUZIJE svetla (kao mlečno staklo na Vašoj sobnoj lampi, pogledajte opet Sl 01 lu sredini, gde vidite difuzer "napunjen" svetlom iz blica).

Najčešće fotografi montiraju blic sa GFL-om na telo fotoaprata, a zbog rotacije glave blica onda mogu da slikaju u Landcape (Sl 03 levo) ili Portrait (Sl 03 desno) orjentaciji.

- Sl 03, GFL se podjednako dobro koristi i u Landscape i u Portret orijentaciji tako da svetlo iz GF lampe uvek ide radijalno okolo u svim pravcima a deo snopa ide uvek ka plafonu. .Scena se tako lepo osvetli, nema izraženih senki.

Da predjemo polako na test.

Opet ćemo koristiti iste foto modele kao u prethodnom postu (medvedića i slonče, grdiće me ćerka ako dozna he he he), s tim što ću blic SKINUTI SA FOTOAPARATA i okidati ga bežično uz pomoć YN622C radio okidača. Apsolutno nema veze koji komad iz para YN622C triggera je gde montiran, jer oba triggera mogu raditi bilo kao risiver na blicu, ili kao transmiter na telu aparata! Ojeeee .

Spreman sam za OFF CAMERA FLASH tehniku.

Prvo ću blic sa GFL+YN622C pozicionirati.pored moje glave, tj iznad fotoaparata, da imitiram položaj "blic na aparatu", sa ciljem da prvo vidimo ETTL funkciju okidača , da li prenose komandu o smanjenju ili pojačanju jačine bljeska po želji fotografa (Fllash Exposure Compensation - FEC), i da li uopšte telo i blic imaju komunikaciju, da li "pričaju" medjusobom.

Fotkam u Portret orijentaciji fotoaparata, kao na Sl 03 desno, blic sa difuzerom mi je u levoj ruci iznad glave, malo ulevo..

-Sl 04 telo fotoaparata ima direktnu bežičnu komunikaciju sa blicem i sistem radi isto kao da je blic na fotoapatu

Sve je jasno, tehnika radi ko zmaj. S leva na desno (Sl 04) vidite kako sam sukcesivno odradio kompenzaciju snage blica (FEC) od najmanje (-2EV), normal (0EV), do najveće vrednosti jačine bljeska (+2EV).

Sa YN622C okidačima ETTL komoditet je zagarantovan. GFL je takodje rasuo svetlo od plafona i od zida sa moje desne strane ka sceni, a deo svetla je otišao i pravo napred, što se vidi po slaboj senci na zidu iza medvedića Svetlost pada na scenu iz zaista mnogo pravaca.

Rekli smo u ranijim postovima da bi bilo fino ako difizno svetlo možemo nekako da USMERIMO. Sa blicem na aparatu ja sam u prošlom postu okretao glavu blica u stranu i gadjao zid pod uglom da se svetlo ka sceni vrati pod uglom. Ali sa ovim mojim mini studio portable sistemom je pesma raditi. Sve je mobilno, pa pravac usmerenja svetlosti nije nikakav problem.

Pogadjate, pomerićemo blic sa GFL u levo recimo (može i u desno nebitno), i probati da usmerimo difuzno svetlo sa strane, da ne bije spreda. Pogledajmo sliku i primer koji sledi.

- Sl 05 levo je izgled scene.: sve radim u M modu, blic + GFL "tuku" svetost sa strane i gro svetlosti dolazi modelu s naše leve strane i pod nekim uglom. Na Sl 05 desno imate rezultat.

Vidite sada totalno drugačiji izgled svetlosti koja obasjava foto model, Primećuje se difuzija, primečuje se pozicija svetlosnog izvora i nekakav ugao, jer je desna strana foto modela svetlija od leve koja ima senke, znači imamo kontrast koji je bitan za 3D izgled face na pravom foto modelu.

Pravi profesionalci kažu da je fino ako je kontrast leve i desne strane 2:1 a to znači razliku od jedne blende. 2:1 je blag kontrast na licu, 3:1 je već razlika od dve blende i to je ok ako želite izgled "žestokih momaka".

Da se vratimo sceni. Senki iza fotomodela gotovo da i nema što je sasvim poželjno jer nije tamo sfera interesa GFL difuzer je odradio posao, a izmeštanjem blica dobili smo usmerenje svetla. Yes!!

Da bi ste stekli bolji utisak, ja sam namerno PODEXPONIRAO AMBIJENTALNO SVETLO (DA BIH DOBIO SVU SVETLOST SAMO I ISKLJUČIVO OD BLICA). Pogledajet Sl 06.

- Sl 06 levo izgled podexponirane scene, a desno uticaj blica na osvetljenost scene i foto modela

Da sam slučajno hteo da uslikam fotku mede BEZ BLICA, trebao sam da podesim fotoaparat PREMA AMBIJENTALNOM OSVETLJENJU SOBE, znači dosta svetlije od Sl 06 levo. a to bi u prevodu bilo:

ISO400, blenda na f4.5, brzinu okidanja na 1/15 sekundi, mereno sa digital gray card.

Umesto toga ja sam u pripremi kadra smanjio osetljivost senzora na ISO100 (2 EV manju osetljivost od izmerene), blendu san smanjio na f10 (tu sam ukrao još 2EV ambijentalnog svetla) i na kraju još i skratio vreme okidanja na 1/60 sekundi (i ovde sam štrbnuo još 2EV). Što znači da sam scenu ukupno podexponirao za 6 blendi! To je uradjeno namerno da bi se lakše uočila razlika osvetljenosti scene sa i bez blica.

E dobro. Ako pažljivo pogledate Sl 06 desno, primetićete da su senke ne medvediću levo malo "jače" da tako kažem, pa je i kontrast blago "jak".. Ja bih da ipak nekako malo ublažim kontrast leve i desne strane mede. pa ću postaviti reflektor od stiropora koje će deo svetla blica vratiti nazad ka medi (jer, ipak je zid sa medine leve strane malo "daleko"?)

- Sl 07, reflektor svetla, popularan opšti naziv je zilberica. Ja se još kanim da kupim pravu, ima ih u varijanti 3 u 1, 5 u 1 itd.

Škljoc, da vidimo rezultat.

Eee, vidite sada kako mi je meda cakan, zilberica nije razbila senke u potpunosti na levoj strani medinog tela ( A I NE TREBA!), ali svakako je kontrast na telu manje izražen nego na fotografiji bez zilberice. Mislim da neko specijalno dopunsko objašnjenje nije potrebno, vidite uporedjenje na slici ispod.

- Sl 08, vidite kako kombinacija blica, difuzera, smera svetla, pomoćnih reflektora može da itekako ima uticaj na "igru senki" i jačinu kontrasta. Ma lepo je igrati se ovim, expoerimentisati, zar ne?.

Zilberice nemaju primenu samo u foto studijima profesionalaca. One se podjednako lepo koriste napolju kad fotkate portret ili neki predmet i hoćete da deo ambijentalnog svetla dodatno vratite ka foto modelu. (mogli ste videti zilberice u akciji u mom postu #547, na tri od poslednje 4 fotke a imate i moj post od prošle godine "kako se slika cveće", ne znam br, mrzi me da se vraćam unazad 10 strana).

GFL se generalno i najčešće na terenu koristi bez poklopca (svečane sale, restorani), ali ako radimo u prostorijama sa izuzetno visokom tavanicom od 5 i više metara, tada pojačati snagu blica FEC +2/3EV, ili možda čak i FEC +1EV, Procenite sami odokativno na licu mesta, nema pravila.

Ako tavanica ne postoji (Crkva recimo), ili je baš baš visoko. onda se stavi beli poklopac na GFL a tada on glumi plafon i veći deo svetla se vraća od poklopca nazad u kuglu pa se dalje rasipa radijalno u svim pravcima.

Kad želite max domet i slikate veliku grupu ljudi, i imate nekakav visoki plafon za odbijanje o, onda na GFL stavite silver poklopac, jes da daje malo oštrije svetlo napred, al kad se mora, mora se.

-Sl 09. Jasno se vidi kako se svetlost rasipa sa i bez poklopca, i kako to deluje na kontrast scene

Videli ste na gornjim slikama da GFL difuzer dolazi u paketu i sa narandžastim poklopcem. On se koristi za tzv BOJENJE / GELIRANJE SVETLA BLICA (flash gel). Svetlo blica je po prirodi inače prilično neutralno,skoro belo pa mu mi nekad damo primesu boje, "ofarbamo" ga sa odredjenim ciljem Kad se to koristi? Pogledajte narednu kolaž fotku, tj njenu srednju fotku.

Uveče, u sobi, imate AMBIJENTALNU svetlost običnih wolfram 75 i 100W sijalica, dominantno žućkastih tonova i boja.

Tungsten WB, koji se podešava u meniju fotoaparata je u stvari filter plave boje koji je opozitan žutoj boji i neutrališe žutu boju na sceni. Tako če Tungsten WB NEUTRALISATI žućkasti boju ambijentalnog svetla sobe na fotografiji, i ono će ispasti skoro belo, neutralno Cool.

Al šta će se desiti sa facom fotomodela? Tonovi kože će, usled promene WB na aparatu, dobili tzv blue color cast- plavkasti preliv, plavo zombi lice Kako to izbeći?

Rešićemo tako što ćemo na blic staviti narandžasti gel (u našem slučaju difuzor sa amber poklopcem) koji će poništiti efekat promene WB u aparatu, i sa face foto modela žutom svetlošću blica UKLONITI plavi preliv . Nadam se da ste shvatili. Plava poništava žutu (soba), žuta poništava plavu (faca fotomodela)

- Sl 10 GFL sa amber dome, tj narandžastim poklopcem koji u kombinaciji sa Tungsten WB neutrališe odvratni žuti color cast od sijalica u sobu (color cast je izraz koji definiše dominantne preliv neke boje na fotografiji)

Još jednom:

sa blicem, geliranim Amber narandžastim poklopcem na GFL, kao i podešenim Tungsten (plavi) WB u aparatu, mi smo uradili dve stvari

1. regulisali izgled ambjentalnog svetla dovevši ga u neutralnost po boji

2. regulisali izgled tonova kože lica dovevši ih u normalan tonalitet

To je bila situacija unutra. A šta napolju, kako ovo iskoristiti vani?

- Sl 11 Gary Fong na terenu, blic se okida bežično, svetlo se "umekšava" GFL koja tuče direktno napred, amber poklopac na GFL

Ako je vani vreme sumorano, siv, kišovit dan, onda je nebo "užas blagi", katastroga bezlično i sivo takodje. E hoćete plavo nebo u sred kišnog ili oblačnog dana? Nema problema. Podesite WB u fotoapratu na Tungsten i cela fotka postaje plavkasta pa tako i nebo. Eee, da ne bi snajka tj njena venčanica ne daj Bože ispali plavi, onda opšti koloritet snaše korigujemo opozitnom žutom bojom, tj žuto narandžastim svetlom blica koju poprima od Amber poklopca GF Lightsphere,

Kad se još može upotrebiti Amber dome poklopac? Odgovor: kad fotkate portret u zalazak Sunca. Podesite WB na Daylight, stavite GFL sa narandžastim poklopcem al zamolite asistenta (dete, komšiju) da blic koji okidate bežično drži blizu fotomodela na 1 - 2 m max, i dobićete savršen portret. "ofarban" tj pojačan dodatno toplim nijansama boja (pojačavamo efekat zalaska Sunca na foto modelu). Uhh, valjda Vam je jasna ova "zbrka" sa kombinovanjem boje gela na blicu i WB funkcijom u fotoaparatu. .

Za Gary Fong difuzer postoji i poklopac crvenkaste boje koji se koristi kad blic geliranjem korigujemo zeleni color cast od svetla neonki u kancalarijama preduzeća.

ODREDJIVANJE EXPOZICIJE I WB UZ POMOĆ GFL

Na početku današnjeg posta sam rekao da se ovaj difuzer možemo iskoristiti za merenje svetla na sceni i odredjivanje WB scene. Kako? Pogledajmo primer koji sledi.

Korpica sa voćem na sl 11

_Sl 11, sadržaj korpe je u oba sučaja isti al se menja pozadina a tako i parametri expozicije.Koja je prava vrednost expozicije, znamo li?

Da objasnim scenu. Želim fotku BEZ BLICA.

Stavim fotoaparat u Av mod - prioritet blende, i podesim blendu na f5, ISO na 1600 pošto je u sobi malo mračno. Postavim belu pozadinu, stisnem okidač do pola i aparat predloži brzinu okidanja 1/30 sekundi. Škljoc i nasta Sl 11 levo.

Sada promenim pozadinu na crno, Av mod, f5, ISO1600. Stisnem okidač, Škljoc, i ispadne fotka na Sl 11 desno. Šta se primeti odmah? Brzina okidanja je sada drugačija, i iznosi 1/13 sek, fotka je svetlija.

U odnosu na Sl 11 levo razika u brzini okidanja je 1 ceo i 1/3 EV. Pa koja je vrednost od ove dve tačna, i da li je uopšte tačna? Aha šta će te sad kad se pouzdadte u automatiku fotoaprata i njegove poluauto modove?

Rešenje je vrlo prosto i zove se Ansvel Adams Zonski sistem o kome ste već čitali ranije.

Ako se za odredjivanje parametara expozicije meri REFLEKTOVANO SVETLO SCENE UGRADJENIM SVETLOMEROM FOTOAPARATA onda:

1: Možemo kao reper da uhvatimo u KRUPAN kadar samo koru pomorandže kao predstavnika Zone 5 (Zone V) Ansvel Adamsove skale, (čuveni middle gray tone, imate moj primer negde nazad u postovima) i izmerimo "pravilnu" expoziciju sa nje

2. Možemo koru svetlo zelene jabuke da smestimo u Zonu Vi (korekcijiom expozicije expozcije za +2/3EV do +1EV)

3. Možemo da koristimo DLAN SVOJE ŠAKE, gde izmerene parametre expozicije uvećamo za +2/3EV, pa probno okinemo snimak cele scene

4. Možemo da koristimo digital gray card ili sivu kartu

5. Možemo da koristimo Sekonik ručni, studijski svetlomer, cena od 170 - 500 evra

Ne nećemo ništa od toga. Nateraćemo našeg ljubimca fotoaparat da svoj UGRADJENI SVETLOMERi ISKORISTI KAO INCIDENT LIGHTMETER - spravu koja meri UPADNO, A NE REFLEKTOVANO SVETLO SCENE, po principu pravih ručnih studijskih Sekonic svetlomera. Kako? Uz pomoć BELOG POKLOPCA Gary Fong difuzera.

- Sl 12, merenje expozcije uz pomoć poklopca GFL

Šta ja ovde radim? Želim da vidim KVANTITET UPADNOG SVETLA SCENE i na osnovu toga odredim ISO vrednost, zatim otvor blende i brzinu okidanja (čuveni exposure triangle) Baš me briga koje je boje pozadina jer očigledno glupi fotoaparat se lako zbuni u merenju expozcije čim promenimo boju pozadine, i daje nam različito osvetljene fotke. ŽELIM KONSTANTNE,SVE JEDNAKO EXPONIRANE FOTOGRAFIJE , A NE NEKE SVETLIJE Ai NEKE TAMNIJE..

Sada, ako je ovo jasno, vraćamo se na scenu sa medom i slončetom.

- postavim fotoaparat u Av mod (prioritet blende),

- podesim ISO400, i otvor blende f4.5 u želji da fotoaparat IZRAČUNA potrebnu brzinu okidanja

- Isključim AutoFokus na objektivu

- Postavim fotoaparat KA IZVORU SVETLA, a to je prozor dnevne sobe (ovo znači da je fotoaparat u stvari skoro okrenut ka lokaciji fotografa gde ovaj stoji kad bude slikao)

- Stavim beli poklopac preko objektiva

- Okinem

Vidimo na pozadini fotoaparata da je BEO POKLOPAC USLIKAN KAO SIVI POKLOPAC, Sl 13 desno ( znamo da aparati ceo Svet video kao middle gray tone, Zone V). Crvena strelica pokazuje da je grafikon na sredini, u zoni srednjih tonova. Ako to pogledamo na PC vidimo i brzinu okidanja koju je fotoaparat izračunao da bi BELI POKLOPAC U STVARI ISPAO SIV!!!

- Sl 13, beli poklopac difuzera fotoaparat "vidi" kao siv, što pokazuje i histogram koji je na sredini grafikona (Zona V)

Pošto znamo da je siva boja u Zoni V, tj zoni middle gray tona, mi će PRERAČUNATI u glavi PRAVU NEOPHODNU brzinu okidanja da poklopac ispadne BEO.

Drugim rečima beli poklopac trebamo uslikati u Zoni VII na A,Adamsovoj skali koja je od Zone V udaljena za 2 koraka (+2EV) respektivno . To čemo uraditi KOREKCIJOM EXPOZICIJE U PLUS VREDNOST ZA DVE BLENDE.

Da bi sivo ispalo belo treba USPORITI VREME EXPONIRANJA ZA DVE BLENDE (posvetliti fotku za +2EV). Jasno?

Start je 60-ti deo sekunde. Jedna blenda sporije je 30-ti deo sekunde. Dve blende sporije je 15-ti deo sekunde. Gotovo.

Na kraju proračuna:

- prebacujem fotoaparat iz Av u M mod

- podešavam parametre expozicije na ISO400, f4.5, 1/15 sekundi ( a ne 1/60, već idemo 2EV svtlije)

- uključujem ponovo Autofokus na objektivu

- White Balance, šta s njim, staviti na AutoWB? Ma ne.

VEĆ IMAMO NEUTRALNI REPER ZA CUSTOM WB, A TO JE UPRAVO POSLEDNJI SNIMAK BELOG (SIVOG) POKLOPCA Gary Fong difuzera (vidite kako se kod Vas podešava Custom WB i uradite to ako fotkate u JPEG)

I to je to, cela nauka.

Sada jednostavno uslikamo milion PRAVILNO i j JEDNAKO EXPONIRANIH FOTOGRAFIJA. Perpsektiva? Kompozicija? Ma samo se prepustite Vašoj mašti. Tačka. Sve se radi potpuno manuelno a rezultate vidite na Sl 14.

- Sl 14, sve tri fotke su IDENTIČNO I PRAVILNO EXPONIRANE

Da zaključimo:

Kvalitet i kvalntite svetla su zaista veoma bitni faktori u fotografiji. Čak najvažniji. Sve ostalo je sekundarno, mada opet ne manje važno. Da l slikate Prirodu, Pejzaž, ljude i i sl,kad imate dobro svetlo imate potencijalno i wauu fotografiju. U Portretnoj fotografiji postoji gomila difuzora i kojekavih modifikatora svetla, ali znajte da svaki od njih nije savršen, Svi imaju u dobre i loše strane i mesto gde je smisleno koristiti h. Ove stvari u radu sa veštačkim svetlom bliceva, beaty dish reflektora, softboxova se uče godinama, kao i sve ostalo, ništa ne ide preko noći.

Gary Fong i kineski radio okidači nisu nikakva novost, odavno ih ima na tržištu. Ja kupim po nešto kad imam novca "viška", mada sve to ide kilavo.

Mi smo našim brodićem malo zaparali moreuz "osnove rada sa blicevima" i nadam se da vam se dopao "krajolik". Svoje skromno poznvaanje krajolika podelih sa Vama.

I ja učim i plovim morem Photographic ocean, sve me po malo u Fotografiji zanima. Do kad će me to držati, ne znam, Voleo bh što duže. Moj rezervoar znanja se prema Vam polako prazni, razmišljam šta bi još bilo zgodno obradtiti kao temu.

Eto drugari mornari, to bi bilo sve za danas. Prijatan dan / noć, Do neke nove teme, adios.

Izmenjeno 25 mar 2015 (dimic_bata)

26 mar 2015

ODREDJIVANJE EXPOZICIJE I WB UZ POMOĆ GFL (ponovljeno objašnjenje i mala dopuna)

Evo, ponoviću još jednom postupak i objašnjenje kako se beli poklopac Gary Fong Lightsphere može upotrebiti i za inicijalno merenje expozicije scene Zonskim sistemom, kao i odredjivanje White Balance-a (interpretacija boja u fotoaparatu).

Prilikom fotografisanja ljudi, žive i nežive Prirode, znamo da fotoaparati svojim ugradjenim svetlomerima mere intenzitet REFLEKTOVANOG svetla scene i tako "odlučuju" o expoziciji ( osim ako fotograf ne radi u M modu pa je on glavni baja).

Kad merimo REFLEKTOVANO svetlo, fotoaparatom tj objektivom usmerenim KA SCENI, ogroman uticaj na proračun expozicije će imati boje predmeta scene i njihova svetlina, jer se tada izračunava srednja vrednost osvetljenosti scene. Ako fotograf nije vešt u odredjivanju middle gray tona scene, onda može doći do problema da su fotografije iste scene različito osvetljene, u zavisnosti od boje i svetline predmeta na njoj. Slikate osobe tamnije obučene - fotka ispada svetlija od one sa osobama koje nose svetliju odeću (pozadina je ista i ne menja se, a aparat je u nekom od poluauto modova P, Av, Tv(S), Auto, Scene itd).

A šta ako se stvar zakomplikuje pa počne i pozadina da se menja po boji i svetlini, kako se iskobeljati iz tog "haosa" po pitanju merenja expozicije?

Tada je rešenje da izmerimo INTENZITET UPADNOG SVETLA KOJE PADA NA SCENU, I TAKO ODREDIMO PARAMETRE EXPOZICIJE. Intezitet upadnog svetla ne zavisi od boja i svetlina predmeta na sceni i zato su ručni svetlomeri vrlo korisni. Ali su jako skupi pa mi foto amateri moramo pribeći drugačijem pristupu.

Kada se meri upadno svetlo, kao što to rade profesionalci, tj mi u najavi he he he, onda nas apsolutno ne zanima da li je fotografisana osoba / subjekt obučen u crno ili u belo ili je šaren ko papagaj a još se i pozadina (ne)menja (ako ste negde vani, čas je iza subjekta tamno zeleno drveće, a u sledećem kadru su neke svetle zgrade ili beli planinski vrhovi u daljini).

- beli poklopac Gary Fong difuzera (levo) ima isti oblik kao beli poklopac - kupola kod ručnog svetlomera

Recimo da želim da radim bez blica, uz samo ambijentalno svetlo čiji se intenzitet ne menja u kratkom vremenskom intervalu dok fotkam na lokaciji.

Uzeću novi primer korpice sa voćem, u sobi gde caruje dnevno svetlo koje obasjava korpicu konstantnom jačinom u roku od 5 min recimo. A Vi zamislite situaciju da ste na moru i fotkate dete napolju pod konstantnom jačinom svetla u vremenskom intervalu od 5 min, i želite da napravite par ili desetak snimaka za to vreme, ali iz različitih uglova tako da se i pozadina menja!.

Znači cilj je izmeriti UPADNO SVETLO tako što ćemo fotoaparat naterati da radi kao mnogo skuplji ručni svetlomer.I bitno je da se UPADNO SVETLO MERI TAČNO NA MESTU GDE JE SUBJEKAT / OBJEKAT KOGA FOTOGRAFIŠEMO. U mom slučaju treba da izmerim upadno dnevno svetlo u zoni korpice.

Pozvaćemo "pomoć prijatelja" , u vidu g-dina belog plastičnog poklopca Gary Fong difuzera, o kome ste imali prilike da pročitate u prethodnom postu.

Upadno svetlo scene se meri tako da objektiv fotoaparata okrenemo KA IZVORU (dnevnog) SVETLA, okinemo, i fotoaparat na displeju pokaže kroz parametre expozicije koliko svetla mu dolazi kroz beli poklopac , (to isto svetlo pada na scenu!).

Pa da krenemo u realizaciju procesa merenja upadnog svetla:

Pošto je relativno mračno u sobi, ISO sam podigo na 1600 i fotoaparat prebacio u Av mod prioriteta blende (ja odredim blendu a fotoaparat mi proračuna brzinu okidanja). Otvor blende sam postavio na f5.6. Sada treba da odredim intenzitet upadnog svetla .

Isključujem autofokus na objektivu. Stavljam beli poklopac GF difuzera preko objektiva I OKREĆEM OBJEKTIV KA IZVORU DNEVNOG SVETLA TJ PROZORU DNEVNE SOBE mereći mu jačinu kroz beli poklopac. Okidam fotku,slika ispod. Nema veze što nije oštra jer je fokus na objektivu isključen, fotoaparat inače ne može da fokusira ovako blizu.

Kako vidite na gornjoj slici, fotoaparat je beli poklopac uslikao kao siv, izračunavši da mu za to treba brzina okidanja od 60-tog dela sekunde (1/60), Zašto belo ispade sivo?

Aparati žive u svetu "middle gray tona", tako su baždareni da rade, i ceo Svet ispred objektiva vide kao aproximaciju srednje sivog. Grafikon histograma to potvrdjuje, i zato je na sredini.

Pre no nastavim dalje da vidimo kako beli poklopac iskoristiti za WB. Podešavanje vernog prikaza boja - Ako želitm da odmah podesim veran prikaz boja tj ispravan White Balance scene, iskoristiću ovaj posslednji snimak kao reper za podešavanje Custom WB. Kod Canon fotoaprata prvo na telu pronadjem i stisnem dugme za promenu ikonice WB i prebacim se sa AWB na Custom. Zatim udjem u meni fotoaparata i pronadjem gde piše "Custom white banalce". Kad udjem u taj podmeni, aparat će pitati koji snimak želim kao neutralni reper, a ja ću mu ponuditi snimak belog (sivog) poklopca, i nadalje neću imati problem sa lošim prikazom boja.

Idemo dalje.

Na Ansvel Adamsovoj skali Zonskog sistema srednje siva boja pripada Zoni V, to je u stvari zona middle gray tona.O ovome sam podrobno pisao već.

- Ansvel Adamsov Zonski sistem

Mi znamo da je poklopac bele boje, i on bi u Zonskom sistemu pripadao: Zoni VII. (Zona VIII je čista bela bez detalja na sceni i ne zanima nas).

Zona VII je dve blende svetlija od Zone V (razlika je 2EV). Znači mi moramo da korigujemo expoziciju korekcijom brzine okidanja za +2EV, drugim rečima, moramo PRODUŽITI VREME EXPONIRANJA POKLOPCA ZA +2EV (posvetliti fotograiju poklopca da bi postao beo na slici).

To ćemo uraditi tako da brznu okidanja usporimo za dva koraka ( to je isto kao da sam rekao aparatu da posvetli sliku za 2EV tako što će PRODUŽITI VREME EXPONIRANJA).

Da izračunamo koliko je to "sporije" :

pošto je inicijalno bilo 1/60 sekundi (i poklopac ispade siv), jedna blenda sporije je 1/30 sekundi, a dve blende sporije je 1/15 sekundi. Znači sa brzinom okidanja 1/15 sek dobijamo beli poklopac. Lepo. A mogli smo i ovako:

dok smo još u Av modu, odmah ćemo uraditi korekciju expozicije na +2 na EV skali (u meniju fotoaparata) i to će automatski uticati na usporenje brzine okidanja, tada bi poklopac odmah ispao beo na fotografiji a dobili bi smo iz cuga i tačne podatke za smeštanje u Zonu VII! Ne treba račun u glavi, Kapirate? Nije teško

Sada se iz Av prebacimo u M mod, možemo slobodno jer znamo SVE parametre expozcije : ISO1600, blenda f5.6 i brzina okidanja iznosi 1/15 sekundi.Uključujem autofokus, uslikavam korpicu sa voćem.

- ISO1600, f5.6, 1/15, Custom WB !

Pošto sam u M modu, bilo iz kog ugla da uslikam korpicu ona će uvek biti pravilno u na svim fotkama jednako exponirana, sve tonske vrednosti na histogramu (svetline, senke) upadaju gde treba, na svoje mesto. Čak nema veze i ako se promene predmeti scene u istoj tački gde je korpica sa voćem, opet je fotka jednako exponirana jer sve radimo manuelno.

- ISO1600, f5,6, 1/15, Custom WB

Šta ako se promeni pozadina iza glavnog objekta scene, recimo namerno postavim tamnu umesto svetle?

Promena pozadine ima itekako uticaja na fotoaparat kad radi u auto modovima i ako se meri reflektovano svetlo scene u matrix režimu.Tada i vrednosti expozicije mogu varirati od slučaja do slučaja

Pošto smo mi merili UPADNO A NE REFLEKTOVANO SVETLO,, onda pozadina i njena svetlina NEMAJU NIKAKAV UTICAJ NA MERENJE SVETLA, a samim tim i na exponiranost svih fotografija tj krajnji rezultat!!! Uopšte nas ne zanimaju boja i svetlina pozadine, boja i svetlina glavnog objekta i ostalih predmeta na sceni, mi znamo koliko upadno svetlo osvetljava tu scenu i naspram njega podešavamo fotoaparat, a tako osiguravamo KONSTANTAN REZULTAT dok god se svetlosni uslovi NE MENJAJU.

- promena pozadine i osvetljenosti predmeta scene ne moraju biti bauk u vezi expozicije ako znamo kako da se izborimo sa manama fotoaparata u auto modovima rada

Obe fotografije su identično exponirane. U automodu rada fotoaparata to ne bi bio slučaj.(pogledajte prethodni post kada sam slikao jabuku, tamna pozadina u automodu mi posvetljava fotku, a sa svetlom pozadinom fotka ispade za nijasnu tamnija. A ne treba dozvoliti oscilacije u osvetljenosti fotografija iste scene).

Korpica sa voćem i dve različite pozadine. Obe fotke su identično osvetljene zato što ne merimo reflektovano svetlo scene (izbegavamo problem u najavi) već upadno svetlo ka sceni i tako odredjujemo parametre expoziije.

Eto, kako kombinacija jeftinog, belog poklopca GF difuzera i fotoaparata usmerenog KA IZVORU SVETLA (režim merenja UPADNOG SVETLA) ,može zameniti mnogo skuplji ručni svetlomer čija cena dostiže 500 evra.

Na ovaj način ja vas OHRABRIJEM da probate M mod i sa jeftinom opremom, kad god Vam se ukaže prilika. Nije uvek lako odrediti middle gray tone scene jer nemate uvek middle gray repere kao npr zelenu travu pri Sunčanom danu, tamno plavo nebo, ili koru pomorandže.Sivi asfalst, e nema ga svugde. Imate dlan šake koji spada u Zonu VI, iskoristite ga (svetliji je od middle gray tona za +2/3EV pa to uzmite kao faktor korekcije)

Uopšteno Zonski sistem i merenje UPADNOG SVETLA SCENE na ovaj opisani način su vrlo tačni. Ako se desi da scena ima suviše svetlina, onda pri proračunu Zona V u Zonu VII uradite korekciju expozicije za +1 ceo i 2/3EV, znači nemojte iči na korekciju +2EV kako kaže teorija. Ali to već vidite na licu mesta, ma sve ide sa iskustvom i vežbom jer je sve ovo sa Zonskim sistemom inicijalna APROXIMACIJA. Zato uvek korigujete parametre EV po potrebi.

Postoji sprava koja je dosta precizna u merenju upadnog svetla ka sceni i zove se EXPODISK, verzija 2

Košta na ebay oko 50$ plus poštarina, Površina je od plastike i mozaik strukture. Svaki delić mozaika je tako projektovan da propušta upadno svetlo u količini koja savršeno odgovara middle gray tonu - 18%. (isto tako rade i ručni Sekonic svetlomeri).

Tako je expodisc 2 idealan gadžet - spravica koju pri merenjeu upadnog svetla

- monitirate na objektiv

- isključite autofokus

- Av mod, podesite na fotoaparatu ISO i otvor blende

- okrenite objektiv KA IZVORU SVETLA

- stisnite okidač do pola ili okinite snimak i pročitajte izračunatu brzinu okidanja

- bez egzibicija korekcija expozicije , podesite date parametre u M mod i spremni ste.

Sa expodiscom 2 nema igranja Zona V u Zona VII ko što sam ja radio danas, jer moj beli GF poklopac NE MERI famozni 18% middle gray ton, pa zato moram da se igram sa korekcijom expozicije u plus vrednost. Sa expodiscom, usmerite ga ka izvoru svetla i iz cuga dobijete tačne parametre expozicije, koji garantuju savršeno exponirane fotografije bazirane na merenju inteziteta upadne svetlosti.

Ja se dobro snalazim i sa poklopcem GF difuzera i Zonskim sistemom pravo da Vam kažem, tako da neću da trošim 50$ na expodisc, nije mi teško da malo računam.

Na kraju današnjeg posta,evo malo zanimacije da Vas ne davim samo teorijom. Budimo malo kreativni.

Znamo da je idealna expozicije scene sa voćem iz današnjeg primera ISO1600, f5,6, 1/15.Šta će se desiti sa ukupnom expozicijom tj osvetljenošću fotografije ako:

- smanjim otvor blende za 2EV (sa f5.6 na f11), i

- usporim brzinu okidanja za 2EV (produžim vreme exponiranja sa 1/15 sekundi na 1/4 sekunde)?

Odgovor:

Sa opštom osvetjenošći fotografije se neće desiti ama baš ništa, pošto sam smanjenje blende za 2 koraka kompenzovao jednakim produženjem exponiranja scene za 2 koraka. Al ću zato iskoristiti zoom prstem objektiva da brzo zoomiram i odzoomiram za vreme trajanja tih 1/4 sekunde i dobijam "apstraktnu" fotku

- Ukupna expozicija nije promenjena, al se spora brzina okidanja može koristi i kretivno, što da ne?

Total exposure kombinacije = ISO1600, f5.6, 1/15 = ISO1600, f11, 1/4 = ISO1600, f8, 1/8.

Pola od Vas bi se kladilo da je ovo Phoshop, ali nije. Samo sam se igrao malo slow shutter speedom- sorom brzinom okidanja al da ne narušim opštu osvetjenost fotke.

Pozdrav mornarima (ili budućim kreativnim umetnicima apstrakntne fotografije he he he?).

:)

Izmenjeno 26 mar 2015 (dimic_bata)

28 mar 2015

V E Ž B A - ODREDITI PARAMETRE EXPOZICIJE MERENJEM REFLEKTOVANOG SVETLA SCENE

U prethodnom postu ste mogli da vidite kako naterati fotoaparat da meri UPADNO svetlo scene i koje su prednosti toga. Medjutim svi vi koji nemate DSLR već običan kompakt fotoaparat, evo prostog primera koji Vam može pomoći da iz auto modova predjete da fotkate u M mod kao profesionalac, Vežba je jako prosta.

Uslikaćete bilo koju scenu u Vašoj sobi, ali tako da fotka ispadne pravilno exponirana. Tako ćemo se osigurati da, iako na scenu dodajemo predmete različitih boja i svetlina, to neće uticati na krajnji rezultat sve dok se svetlosni uslovi ne promene.

Za vežbu Vam treba

- beli papir formata A4, bela salveta, maramica, šta god belo

- fotografisani objekat, u mom današnjem primeru mala vazna sa zumbulima, a Vi odaberite po želji.

U sobi sam, upaljeno je svetlo obične sijalice plafonjere sa mlečnom staklom, pa opšti koloritet vuče na žuto.

Korak 1: Postaviću beli papir ispred cveća, tako da ga obasja izvor svetlosti (sijalica u sobi) i ja sam u položaju odakle ću fotografisati scenu. Vodite samo računa da nemate refleksije ili senke na papiru, da bi merenje reflektovanog svetla sa papira bilo približno tačno.

Korak 2: Prebacim fotoaparat u Av mod

To je mod prioriteta blende gde Vi podesite otvor blende a fotoaparat Vam predloži brzinu okidanja zatvarača. Ja ću odabrati vrednost blende f4.5,

Korak 3: Pošto je pitanju veštačko osvetljenje (nije jako Sunce), podići ći ISO na 1600 da bih dobio takvu brzinu okidača da snimak iz ruke ne bude stresen, čak iako imam Image Stabilisation (IS) na objektivu.

Skala za korekciju exozicije (EV skala) je na nuli - defult vrednost, white balance je na Auto (AWB).

- Bela strelica na slici iznad pokazuje default vrednost na EV skali

Korak 4: Izbor režima merenje svetla? Neka ostane na Evaluative (Matrix) zato što u tada merimo srednju osvetljenost kompletno celog kadra, a ja ću kadar kompletno "napuniti" ISKLJUČIVO belim papirom. Možete i Spot merenje da koristite, ili Partial, ili Center Weighted Average , nije nikakv problem, jer će rezultat merenja uvek biti isti zbog jednobojnosti papira.

Korak 5: Isključim auto fokus

Korak 6: približim se koliko god treba da ceo kadar "napunim" iskljucivo belim papirom

Korak 7: Stisnem okidač

Opss. Papir ispade siv sa primesom boje sijalice. To je zbog toga što fotoaprati, kad mere REFLEKTOVANO SVETLO SCENE (belog papira u našem slučaju) uzorkuju samo 18% svetla, tj to odgovara situaciji kao da je trenutno na sceni papir obojen u srednje sivu boju (18% middle gray tone). Histrogram srednje sivih povrsina je na sredini grafikona.

Beo papir reflektuje u stvarnosti 90% svetla, ali fotoaprat to ne zna. On uvek misli da sve ispred objektiva reflektuje samo 18%. svetla jer je tako programiran da radi.. O ovoj tematici ako ste nov čitalac i zanma Vas, imate podrobno u postovima unazad. Zbog toga mi moramo da izvršimo korekciju expozicije (kombinaciju ISO + blenda + brzina okidanja zatvarača) da fotku posvetlimo do mere kada će papir postati beo.

Korak 8: Korekcija expozicije ovde pordazumeva operaciju posvetljavanja fotke usporavanjem brzine okidanja. Cilj je da PROPUSTIMO VIŠE SVETLA KA SENZORU ZA DVA KORAKA (DVE BLENDE, JER JE TOLIKA RAZLIKA IZMEDJU SREDNJE SIVE I BELE BOJE KOJA IMA DETALJE).Čisto bela boja nema detalje

Dakle na EV skali, okretanjem točkića udesno (a Vi vidite kako je to kog Vaseg apatata) dodjem do br 2 na EV skali (vidi belu strelicu iznad). Pošto u Av modu ne diramo ISO i otvor blende, KONSTANTNI SU, onda jedino mogu da menjam brzinu okidanja (trebam produziti vreme exponiranja), da bi sivo postalo belo.

Korak 9: Korekcijom na EV skali za dva koraka udesno, ja ću posvetliti fotku produživši vreme exponiranja (sa 1/60 sek gde je papir ispao siv , na novu korigovanu vrednost od 1/15 sek da bi papir ispao beo).

Vidimo da je sada, nakon korekcije brzine okidanja tj ukupne expozicije, papir dosta svetliji, mada i dalje po boji ima primesa sijalice u sobi. Histogram - grafik raspodele pixela je pomeren u desno, blizu desne ivice gde su svetli tonovi.

Svetli tonovi scene inače se na histogramu pokazuju uz desnu ivicu histogram grafika, a senke više nagilnju levoj ivici.

Korak 9; Korekcija boja- Vidimo da je fotka belog papira povukla preliv (color cast) dominantne boje veštačkog svetla sijalice i papir nije još uvek beo. Svetlina je OK ali je boja papira "pomerena". Ako poslednji snimak iskoristimo za korekciju boje tj White Balance-a, (imate u prethodnom postu detaljno objašnjeno), onda će i boje scene biti priično tačne, bez color cast "preliva a la sijalica".

Korak 10: Predjem sada u M mod i podesim ISO1600, f4,5, 1/15 sek, Custom WB.

Korak 11: Uključujem auto fokus

Korak 12: Uslikam scenu.

Malo igranja u Fast Stone Image Viewer:

Fotografije je pravilno osvetljena tačnim parametrima expozicije: ISO1600, f4.5, 1/15. Korekcija boja rezultira prirodnim koloritom cveća.

Sada možemo da naredjamo i svetle i tamne predmete, koji se razlikuju po boji. Ako fotkamo i dalje sa istim parametrima ISO1600, f4,5, 1/15 sekundi, sve fotografije će biti IDENTIČNO EXPONIRANE SA VERNIM PRIKAZOM BOJA.

Da smo ostavili sve automatici fotoaprata i primenili parametre expozicije koje je fotoaprat procenio kao tačne (Korak 1 tj Korak 7), onda bi dobili ovakvu fotografiju, slika ispod:

Boje su pomerene, vuku na žuto od sijalice u sobi. Fotka je podexponirana. A iznad videste kako treba da izgleda.

Ako nemate beli papir kod sebe imate dlan svoje ruke kao reper za merenje reflektovanog svetla. Ponovite sve opisano od Koraka 1 do 7, osim u Koraku 8 gde:

nemojte iči na posvetljavanje fotke za +2EV, nego na +2/3EV (toliko je Vaš dlan u proseku svetliji od 18% srednje sivog middle gray tona)

Sada nastavite sa Koracima od 9 do kraja.

DA ZAKLJUČIM: VI U VAŠOJ VEŽBI PODESITE ISO I OTVOR BLENDE PO ŽELJI. JEDINO JE VAŽNO DA KOREKCIJU EXPOZICIJE (KORAK 8) URADITE ZA +2EV!!!. AKO VAM REZULTUJUĆA FOTOGRAFIJA NAKON KOREKCIJE ISPADNE MALKICE PRESVETLA, ONDA KOREKCIJU EXPOZICIJE URADITE ZA MANJU VREDNOST OD +2EV, TJ ZA +1,67EV (1 CEO I 2/3EV)

* * * * *

Kada fotografišete generalno vani il unutra, bitno je da tačne parametre expozicije odredimo na mestu pozicije glavnog objekta scene. Nema veze da li tada koristimo merenje reflektovanog svetla scene kao u današnjem primeru a kako i inače radi svaki fotoaparat, ili merimo upadno svetlo scene kao u mojim primerima opisanim u postovima unazad.

Izvinjavam se onima koji ovo vec znaju ili im je postalo jasno iz ranijih postova kad sad pricao o tome kako rade fotoaparati i kako mere svetlo i pojam middle gray tone. Ne zelim nikome da vredjam intelegenciju pokusavajuci da fundamentalne stvari objasnim najprostije moguce. Ako i dalje ne razumete i slikate u Auto modu onda znate sta? Nemojte trositi novac na "skupe" fotoaparate, kupite mobilni i zavrsice vam posao.

Pozdrav mornarima do sledece nedelje.

:)

Izmenjeno 28 mar 2015 (dimic_bata)

Prijavi se

FOTOGRAFIJA

582 poruke u ovoj temi

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Podeli ovu poruku

Link do poruke

Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Uključi se u zajednicu

Prijavi se

Posetili nedavno 0 članova

Naša statistika

Forum