FOTOGRAFIJA

[dimic_bata]

MATRIX ili EVALUATIVE mod merenja svetla

Ovo je primarni, osnovni način merenja reflektovanog svetla kod svih proizvodjača foto aparata. U principu je najsofisticiraniji, prosečno najtačniji i najlakši za korišćenje jer daje fantastične rezultate.

U osnovi se radi o sledećem: kompletna fotografisana scena se softwerski podeli na mrežu polja tj matricu od 35, 63 ili par stotina polja zavisno od modela fotoaprata, gde onda lightmeter meri i analizira osvetljenost svakog polja matrice zasebno, pa se svi rezultati ubacuju u zajednički proračun za odredjivanje prosečne osvetljenosti scene.

Evaluative mod merenja svetla kod Canon modela fotoaparata. Scena je podeljena na 63 zone gde se analizira nivo osvetljenosti svake zone zasebno, pa se onda racuna prosek

Te informacije se dakle prosledjuje mini računaru u digitalnom telu fotoaprata, koji onda pokreće složene algoritme za obradu podataka sa ciljem da se odredi pravilna expozicija. I tu se dešava još nešto. Kod Nikon modela fotoaparata npr, u unurašnjem računaru postoji baza podataka sa par desetina hiljada ranije snimljenih scena koje imaju različite nivoe osvetljenosti. Računar tada uporedjuje primljene podatke od lighmetra sa tom bazom unapred snimljenih scena i pokušava da pogodi šta Vi to u stvari fotografišete. Još bolje,složeni algoritmi analizom pokušavaju da pogode šta je glavni objekat fotke I “daju predlog” pravilne expozicije. Dakle kad stisnete okidač tu se dešava prava navala matemaičkih operacija koja za rezultat ispisuje brojeve koji predstavljaju predložene vrednosti otvora blende I brzine okidanja za zadatu ISO vrednost. Proizvodjači poput Canona, Sony, Olymusa, Samsunga se ne izjašnjavaju po pitanju postojanja mini računara i baze podataka sa unapred snimljenim scenama za uporedjivanje, ali se veruje da i njihovi aparati rade na sličnu foru kao Nikon.

Kada se scena iznalalizira, pritiskom do pola na okidac, mini racunar naseg fotoaprata daje predlog idealne expozicije (kombinacija brzine okidanja/shutter speed i f-otvora blende ), kao na donjoj slici.

Koja dobra fora zar ne? U najvećem broju slučajeva fotka ispada korektno exponirana. Zbog toga Vase fotografije snimljene u toku dana ispadaju sasvim solidne jer je ovaj nacin merenja svetla u kombinaciji sa algoritmom o predikciji tipa scene doveden skoro do savrsenstva.

Evaluative (matrix) mod merenja svetla kod mog Canon modela je 90% vremena u upotrebi, i daje prilicno dobre rezultate u najvecem broju uobicajenih situacija poput ove iz Topciderskog parka

Moram da kazem da svaki od proizvodjaca ima malkice drugaciji pristup u obradi podataka u telu fotoaprata, al su razlike generalno minorne. Kod Nikona recimo, u matrix režimu merenja svetla akcenat se malkice više baca na tamnije površine fotke da ne bi ispale podexponirane tj pretamne.

U Canon terminologiji ovaj način merenja se zove Evaluative i takodje daje odlične rezultate, slike su uglavnom pravilno exponirane, u granicama prihvatljivog. Inženjeri Canona imaju malkice drugačiju filozofiju od kolega iz Nikona jer oni programiraju algoritam gde veći akcenat bacaju na očuvanje najsvetlijih delova scene vodeći računa da ne “pregore”. Zbog toga se nekad moze desiti da uporedjujuci sliku iste scene sa Canon ili Nikon aparata primetite malu razliku u opstoj osvetljenosti fotke. To je za cepidlake a te se stvari vrlo lako resavaju u post produkciji tj Photoshopu.

Najnoviji modeli fotoaparata vodećih proizvodjača imaju čak I opciju da pored prepoznavanja nivoa osvetljenosti scene analizraju i boju predmeta scene u 3D okruženju pa i fotografije ispadaju sasvim korektne u smislu reprodukcije boja. To se posebno odnosi na interpretacije crvene boje i njenih nijansi jer jer su se u ranom dobu razvoja digitalne tehnike senzori aparata dosta mucili da verno reprodukuju crvene tonove.

Sve u svemu, Vi nemate potrebe da Vaseg ljubimca drzite podalje od ovog nacina merenja zato je zaista prilicno tacan i aparati rade lepo. Medjutim nekada se mogu desiti situacije kada morate da pribegnete i drugim modovima merenja svetla da ne bi doslo do gresaka tj losih neupotrebljivih fotki.

CENTERED WIGHT AVERAGE mod

To je mod merenje svetla svetlomerom aparata u kome se scena ne deli na matricne zone vec se najveci deo paznje obraca na sredisnji, centralni deo kadra. Ovaje mod se jednostavno izabere iz menija aparata iz menija kao donjoj slici

Dakle u proracun prosecne vrednosti osvetljenosti scene se gleda uglavnom sredina kadra dok se ostatak blago zanemaruje. To otprilike izgleda ovako

Sivi krug pokazuje na koji deo kadra mi usmeravamo aparat da izmeri i izracuna srednju prosecnu vrednost osetljenosti scene tj pravilnu expoziciju. Evo primera na slici ispod kada je ovaj mod svrsishodan i mnogo bolji od Matrix (Evaluative) moda

Pogledajmo sta se ovde desava. Pozadina je crna. Glavni objekat na sceni je prilicno manji po povrsini koju zauzima u kadru. Ako ovde upotrebimo Matrix mod merenja svetla, on ce uzeti u obzir i crnu pozadinu. Ako znamo da algoritam aparata pokusava da usrednji celu scenu onda cemo umesto crne pozadine dobiti svetliju pozadinu nego sto treba, sto ce za rezultat imati preexponiran glavni objekat, sa spaljenim i nepovratno izgubljenim detaljima na haljini i licu. Pa jel bitna osoba na slici ili pozadina? Zbog toga pravilnim izborom moda merenja svetla, u nasem slucaju centered weight average mi smo aparatu rekli da je bitan samo centralni deo kadra. Rezultat takvog merenja je pravilno exponiran glavni objekat gde su svi detalji jasno vidljivi a pozadina izgleda prirodno crna.

Dakle shvatili ste poentu. Ako je glavni objekat na slici manji od ostatka scene koja je usput presvetla ili pretanma, onda je bolje suziti povrsinu za merenje svetla upotrebom pravilnog moda a to je u ovom slucaju centered weight average.

Potpuno isto mozete postupiti i kad ste na moru. Ako fotografisete dete a Sunce Vam bije u objektiv, u Matrix modu ce te dobiti siluetu umesto pravilno osvetljenog lica. Tada promenite mod merenja svetla na centered weight average, uhvatitornji lice deteta u kadar, eventualno vrat i gornji deo grudi i imacete savrsen snimak. Lice ce se lepo videti, al ce nebo biti malo ili vise spaljeno. Bitno je dete a ne Sunce i nebo zar ne?

SPOT METERING MOD

U ovom modu aparat uyima u obzir jako malu povrsinu centralnog dela kadra, tacnije oko 2%. Pojedini modeli imaju ovu povrsinu vezanu i za izbor autofokusne tacke ali to ipak morate proveriti u manual uputstvu.

Dakle

Kada se koristi ovaj mod? Pa slicno kao u prethodnoj situaciji, ako je glavni objekat dosta mali a pozadina nije od neke vaznosti. Ako upotrebimo Matrix ili centered weight average mod merenja oni ce uzeti u obzir i beo zid. Beo zid aparat u zelji da usrednji vrednost osvetljenosti scene vidi kao sivkast zid (secate se kako radi svetlomer aparata, on sve vidi kao srednje sivo). To rezultira kompletnom podexponiranoscu fotografije. Ako medjutim upotrebimo Spot mod za merenja svetla i kadriramo samo svetliji deo lista, aparat ce pravilno izmeriti dati kadar i rezultat je pravilno exponirana fotka. Pogledajte

Na slici levo je upotebljen Matrix mod, a na slici desno je upotrebljen Spot mod, uzak kadar sa zelenog lista. Iz prilozenog je potpuno jasno koji je mod merenja svetla dao pravilniji rezultat.

Spot mod ima jako veliku primenu kod profesionalaca. Fotoreporteri dosta koriste ovaj mod jer suzavaju sirinu kadra na bitne detalje ne dozvolivsi fotoaparatu da ga ostatak scene zbuni jer kao sto znamo, na stadionu ili u dvoranama imamo svakakve pozadine i izvore svetlo, a Matrix mod ne bi tu dobro uradio posao jer bi u proracun expozicije usle i povrsine koje mogu da zbune svetlomer.

Gde je još dobar Spot mod? Pa recimo u merenju dinamičkog opsega scene. Šta je dinamički opseg? Pa to Vam je prosto razlika izmedju najsvetlijeg i najtamnijeg dela scene izraženo u blendama. Pretpostavimo da slikate neki pejzaž gde je deo neba najsvetliji u kadru a neko grmlje u senci vrlo tamno. Vi onda lepo uključite Spot mod i izmerite svetlo u tim oblastima. Ako je razlika manja od 6 blendi onda će Vaša fotka pejzaža ispasti korektna ili u granicama prihvatljivog, bez spaljenih ili pretamnih delova. Ako dinamički opseg pejzaža prelazi 6 EV (6 blendi), onda če te morati da odlučite šta će biti žrtvovano, svetline ili tamni delovi fotke.To zavisi šta Vam je bitno da se lepo vidi. Nadam se da Vam je ovo jasno.

PARTIAL METERNIG mod

Ovaj mod merenja svetla je slican Spot modu s tom razlikom sto je povrsina kadra koje se uzima za analizu oko 9%. Stariji modeli digitalnih fotoaparata (pre 10 godina) nisu imali Spot mod svetlomera al su imali Partial, U veštim rukama i ovaj mod je koristan ako se koristi pametno.. Evorecimo primer: slikate sneg. Sneg je beo. Vas aparat misli da je ceo svet sivkast pa i sneg. Podesava parametre snimanja tako da sneg ispadne sivkast. Medjutim Vi upotrebom partial moda uhvatite kadar gde je sneg najbelji znajući da će ga aparata prezentovati sivo. Tada upotebite kompenzaciju expozicije za +1,5 EV i sneg će ispasti kakav treba.

Isto Vam je ako slikate crnu kucu ili macu. Aparat će ih "videti" srednje sivo. Partial mod u kombinaciji sa negativnom kompenzacijom expozicije -2 EV životinjice će ns fotkama ispasti tamne taman koliko treba.

Sve u svemu, mogao bih tako da Vam navodim bezbroj primera u vezi ove teme, al mislim da nema potrebe, shvatate poentu i razliku medju modovima. Glavna razlika je u površini kadra koja se analizira. Kada će te koji od modova upotrebiti samo će Vam se kasti, potrebno je da vežbate i pri tom alnalizirate dobijene rezultate.

[dimic_bata]

HELP! KAKO PODESITI APARAT DA USLIKA DOBRO EXPONIRANU FOTKU? - PREČICE DO PRAVILNE EXPOZICIJE

Teorija, teorija, teorija. Uh kako je to dosadno, čak i u fotografiji, čitate nečije textove, i ne razumete ih baš najbolje, smaraju Vas..

U prethodna dva posta ste mogli da proćitate (mada sam deo te problematike spominjao i mnogo ranije u postovima od prošle godine), kako je baždaren fotoaparat, zašto on „vidi“ ceo Svet kao aproximaciju srednje sivog tona, kako meri svetlost ugradjenim svetlomerom i na kraju, zašto su nam te informacije o pravilnoj expoziciji (kombinacija brzine okidanja i otvora blende) potrebne. Pa cilj je snimiti pravilno exponiranu fotku, sa lepo vidljivim detaljima.

Vidite i sami da ovoj temi pridajem dosta pažnje. To je iz razloga da shvatimo da je bolje da upoznamo kako naše foto sprave rade i da ne smemo uvek da se oslanjamo na njihove auto modove koliko god da su sofisticirani. Imate bezbroj slika u Foto turama koje ne zadovoljavaju tehničke uslove osvetljenosti ukljucujuci i moje naravno.Generalno neke fotke su pretamne ili presvetle, a narod ne zna zašto se to dešava. Ok, neke zanima razlog, neke ne, svejedno sami vidite u koju grupu spadate.

Što više vremena provodite sa Vašim ljubimcem (fotoaparatom) u okruženju, pre shvatate da oko Vas postoje površine i predmeti koji su odličnii za odredjivanje srednje sivog tona (middle gray tone) iliti etalona po kome su svetlomeri aparata baždareni i na osnovu kojih radi automatika svakog fotoaparata bez razlike od prozvodjaca. Zašto je to bitno? Pa zbog toga što ta automatika zna ponekad da prevari, slika ne ispada onako kako mi vidimo scenu, ali ćemo, ako znamo kako to sve funkcionise, pravilnim merenjem reflektovanog svetla sa middle gray / srednjeg tona scene obezbediti kvalitetnu fotku, tj, imacemo situaciju da i svetli, i srednji, kao i osenceno tamniji pixeli fotke upadnu na svoje mesto na histogramu. Histoam je inaće za one koji ne znaju, grafički prikaz rapodele pixela na slici u zavisnosti od nivoa svetline istih.

Na slici ispod mozete videti skoro idelan histogram gde nema pregorelih i pretamnih delova fotke. Ovo je samo ilustracije radi i nemojte misliti da sve dobro exponirane fotke moraju imati ovakav histogram. Npr ako slikate predvece ili nocu, tada preovladava mrak, pa ce i na histogramu te nocne fotke rapored pixela (glavnina brda) biti vise ulevo al ce fotka ipak biti tehnicki OK.

Ali, i pored toga što su naši ljubimci vrlo sofisticirane foto sprave, ipak ne dobijamo uvek dobre rezultate. Nekad je u pitanju samo sticaj okolnosti te je scena suviše dinamična u smislu osvetljenja, pa naš ljubimac ne može lepo da se izbori s tim. Ali verujte, u većini slučajeva je ljudski faktor u pitanju jer ne poznajemo dovoljno dobro kako ove sprave rade. Naime, koliko ste puta videli svoje ili tudje fotografije ko u sledecem primeru, koje nemaju detalje na nekim delovima,ovde konkretno na nebu u oba slučaja, i zbog toga su te fotke loše, neupotrebljive? Da li znate zašto se to dešava,i kako prevazići ovakve situacije, i na kraju, da li je to uvek moguće prevazići slican problem?

- Ovu scenu tj groznu fotku sam uslikao tabletom u Rimu pre godinu i po, ali koji ruku na srce nema dovoljno kvalitetan senzor kojim može da uhvati detalje i na nebu i na zemlji iz prve. Čak i profesionalni fotoaparati imaju problem da uslikaju ovakvu scenu jer je razlika u osveljenosti neba i tla izvan tehničkih mogućnosti naših ljubimaca. Zato ovakve situacije treba izbegavati, ili koristiti ND filtere koji će potamniti gornji deo fotografije. O ND filterima se vratite na moje postove od prošle godine, već sam objašnjavao kako rade.

Znam da mnogima od Vas ove stvari nisu baš najjasnije jos uvek, ali srećom na sledećim primerima možete videti da, kad ste na terenu, postoji efikasan i lak način da praktično shvatite problematiku zvanu middle gray tone, i da njegovim pronalaženjem u okruženju koje slikate pravilno odreditite parametre expozicije, i tako, već iz prvog snimka, dobijete tehnički ispravnu fotografiju, ili bar prihvatljivo „idelnu“. Middle gray tone i pravilna expozicija, to nije bauk, verujte mi na rec.

Sta sve mozemo koristiti kao prvu pomoc na terenu da olaksamo sebi rad u smislu odredjivanja kako podesiti aparat, tj koja kombinacija brzine okidanja I otvora blende ce dati ispravan rezultat? Evo prostih odgovora.

Srednje - tamno plavo nebo (tzv severno nebo), pri sunčanom danu je idealno za naš zadatak i gotovo uvek se sa njim srećemo gde god da putujemo. Kako iskoristiti srednje plavo nebo za odredjivanje middle gray tona? Tako što zumiramo što je moguće više usko parče neba, suzimo znači kadar na malu plavu površinu ( al ne hvatamo oblake u kadar) , i, koristeci iskljucivo spot način merenja svetla odredimo expoziciju za taj malecni deo neba. Na kraju ocitane vrednosti sa displeja podesimo u M modu, odzumiramo objektiv da uhvatimo što više od scene i tako uslikamo ceo pejzaž. Tako smo srednje tamno plavo nebo iskoristili kao idealan middle gray ton jer, izmerivši parametre sa tog dela scene dobili smo podatke expozicije, gde nakon primene istih u podešavanju aparata, kao rezultat uslikasmo super exponiranu fotografiju. Cool fora, zar ne?

Usput da znate da bi smo sličan, ako ne i isti rezultat dobili ako bi smo spot modom merili svetlo sa prednjeg krmenog dela čamca plave boje! Taj deo palube savršeno odgovara za middle gray tone.

Idemo na moj sledeći primer. Drveni krov kućice u etno selu Sirogojno na Zlatiboru je idealan kao etalon za middle gray ton. Pročitajte sada pažljivo kako ide postupak merenja svetla a isto važi i za prethodni primer sa plavim nebom.

Recimo da ste u P ili A modu, nebitno. Došli smo u Sirogojno, pred nama je lep pejzaž u kome želimo uslikati kućicu sa drvenim krovom al ne znamo kako da podesimo fotoaparat da bi slika ispala dobra. U stvari znam ja i reći ću Vam.

- Usmerimo krupan kadar aparata na krov kućice,

- pritisnemo kažipstom okidač do pola da bi izmerili parametre expozicije matrix modom merenja svetla (može matrix mod jer sivkast krov ispunjava kadar a znamo da matric mod uzima u proracun celu scenu, u našem slučaju to je samo krov zasad), i

- zapamtimo parametre expozicije stiskom palca ruke na dugme AE lock ( to je dugmence na fotoaparatu čijim pritiskom aparat pamti trenutne parametre expozicije, pretpostavljam da ga imate, pročitajte Vaš manual). Prst još ne skidamo sa dugmeta AE lock, znači bitno je da dugme stoji još uvek pritisnuto palcem.

- Sada odzumiramo,

- rekadriramo,

- i klikom kažiprsta do kraja snimimo idealno exponiranu fotku.

To je cela nauka.

Ako bi ste koristili M mod onda bi bilo dovoljno da točkićem za kompenzaciju expozicije doterate vrednost na 0 EV ( to Vam je ona skala što ide od -2 EV do +2 EV ) i tada Vam AE lock dugmence nije potrebno jer sve radite ručno u M modu.

Naravno postoji još puno površina koje možemo iskoristiti za merenje etalona - srednje sivog tona, kao npr:

- zid od crvenih cigala je idealan kao middle gray tone. Uhvatite krupan kadar zida, izmerite parametre za blendu i expoziciju, podesite ih u M modu i okinite savršeno exponiran snimak.

- crvene ruže su idealne da spot merenjem dodjemo do parametara idealne expozicije. Dakle uhvatimo u krupan kadar crvene listove i očitanim izmerenim parametrima snimimo ceo pejzaž.

Evo čak i ovde možete da birate ruže ili plavo nebo, potpuno svejedno rezultat če biti isti. Ako ne verujete proverite.

- zelena trava i zeleno lišće na Suncu na slici ispod - Rim, Vatikanske bašte (ali ne ono koje je u senci) savršeno odgovara za merenje idealne expozicije. Sve što treba da uradite je da izmerite svetlo krupnim kadrom sa bilo koje od zelenih površina i tim parametrima uslikate ceo pejzaž. Prosto da prostije ne može da bude.

Šta još može da dodje u obzir? Evo:

- sivkasti zidovi zgrada pri oblačnom danu

- sivi oblaci na olujnom kišnom nebu,

- sivkasti spomenici. Spot modom merenja svetla izmeriti expoziciju sa sivog spomenka i tim parametrima slikati celu scenu.

Kako stoji stvar sa licima ljudi, kako se face uklapaju u koncept middle gray tona? Kad slikate portrete, nebitno sa ili bez blica, najbitnije je da lice bude pravilno exponirano

Dakle evo kako lice čoveka možemo upotrebiti za odredjivanje pravilne expozicije:

- koža na licu Indijanaca, Mexicanaca , znači kod ljudi preplanulog tena i crvenokožaca savrseno odgovara kao etalon za srednje sivi ton i merenje expozicije sa takve face Krupan kadar lica, AE lock, odzimuramo, rekdriramo i tras: snimak je tu. Ili u M modu uhvatimo krupan kadar samo lica, podesimo blendu npr na f8 pa točkićem doteramo brzinu okidanja da skala expozicije pokaže 0 EV i tras, snimak je tu.

- Koža belih ljudi je svetlija od srednje sivog tona u proseku za +2/3 blende (EV), dok najsvetliji delovi kože belaca na dnevnom svetlu idu i do +1 ½ blende (EV) u poredjenju sa srednje sivim tonom. Znači kad kadriramo face belaca moramo obavezno da uradimo kompenzaciju u plus vrednost i tek tada lice belca biva na nivou svetline kakav treba. Razumete?

Pogledajte lice bebe. Desni obraz je svetliji, levi obraz je manje svetao a deo vrata je u blagoj senci. I recimo da zakomplikujemo stvar, na plaži ste i Sunce bije ka Vama ili ste u sobi i imate jak izvor kontrasvetla . Kako uraditi dobar portret bebe? Prosto. Prebacite toćkić aparata u M mod, režim merenja svetla odaberete Spot ili Partial. Sada, ako merite svetlo sa desnog obraza koji je skoro beo onda uradite kompenzaciju expozicije na 1,5 EV (za 1,5 blendu posvetlite sliku povećanjem otvora blende ili produženjem vremena exponiranja). Ako merite svetlo sa levog obraza onda isto uradite kompenzaciju expozicije al samo za +2/3 EV. Na kraju ako merite svetlo sa vrata bebe, onda doterajte kombinaciju blende i brzine okidanje na 0 EV. Koža belaca u senci odgovara middle gray tonu.

Ako Vaše dete nosi belu majicu onda možete i nju iskoristiti za merenje svetla s tim što morate kompenzovati rezultat za +1,5 EV ili malkice manje, vodeći računa da detalji sa majice ne budu totalno sprženi.

- Koža crnaca je tamnija od našeg middle gray tona i kada kadriramo crnce u krupnom planu, moramo odraditi kompenzaciju epozicije u minus stranu, otprilike za -1 EV ili čak 1,5 EV, sve zavisi koliko je osoba crna.

Crnci su tamniji od srednjeg tona po kome je aparat baždaren. Pošto bi aparat težio da mu posvetli facu jer crna boja kože reflektuje manje od 18% svetla, onda se logično nameće rešenje da uradite kompenzaciju expozicije u minus vrednost. To postižete smanjenjem otvora blende ili skraćenjem vremena exponiranja, odaberite sami.

Za kraj pooviću još jednom: sve dok god je dinamički opseg scene u domašaju Vašeg ljubimca imaćete solidne slike. Kad je scena teška tj ima dosta jake svetline i dosta jake senke, može se desiti da Vaš ljubimac ne uradi posao kako treba čak iako znate sve gore napisano. Tada je rešenje u snimanju dve, tri ili više fotografija iste scene ali sa različitim expozicijama pa se sve to onda lepo sredi na računaru u Photoshopu, photomatixu ili nekom od sličnih programa. O tome neću sada jer daleko prevazilazi interesovanje većine a i te tehnike spadaju u dosta napredne pa zahtevaju i više pažnje i objašnjavanja. Neki drugi put, možda.

U svakom slučaju experimentišite, vežbajte, analizirajte Vaš rad. . Hvala Bogu, kartice imaju ogroman kapacitet pa slikanje ne košta ništa, samo škljocajte al smisleno, nemojte se uvek oslanjati na automatiku fotoaparata. Jes da u auomatici rade dosta dobro, al ja nekako više volim da imam stvari pod kontrolom. Do sledećeg teksta (sledeće nedelje) pozdrav svima. Ako ima šta nejasno slobodno pitajte.

Izmenjeno 14 feb 2015 (dimic_bata)

[dimic_bata]

ZONSKI SISTEM MERENJA SVETLA (ANSVEL ADAMS ZONE SYSTEM)

Ako ste čitali prethodne postove onda znači da Vas nisam smorio, ali, možda Vam još uvek nije potpuno jasan pojam "srednjeg tona" iliti gospodina "middle gray tone" na osnovu koga je baziran rad unutrasnjih svetlomera u foto industriji.

Postavlja se pitanje šta će desiti ako sa nekog predmeta u okruženju pogrešno odradite merenje svetla? Pa ništa krucijlano. Dobićete sliku koja je ili presvetla ili pretamna što u oba slučaja nije dobro.Mi napredni amateri težimo da, kao što to rade profesionalci, dovoljno izvežbamo oko i steknemo mogućnost spoznaje tog famoznog srednjeg tona i iz prvog ili drugog pokušaja uslikamo pravilno exponiranu fotografiju. Na našu sreću postoji nešto što nam jako može koristiti u tom nastojanju i olakšati nam život a to je Ansvel Adamsov zonski sistem merenja svetla. On nam služi kao dobra STARTNA OSNOVA u odredjivanju srednjeg tona u prirodi ili sa fotografisanog subjekta svejedno. O čemu se tu radi? Pogledajte sliku ispod.

Ansvel Adams je bio fotograf koji je ovaj zonski sistem merenja svetla ugradjenim svetlomerima fptpaparata osmislio 40 tih godina prošlog veka. To je skala tonova različite svetline u kojoj je ceo tonski opseg u Prirodi predstavljen nijansama sive (rimski brojevima, dok arapski brojevi predstavljaju isto to na Photshop skali) gde zona 0 predstavlja čisto crnu boju bez detalja, a Zona X predstavlja čisto belu boju takodje bez detalja. Razlika izmedju dve susedne zone je pola blende. Ovaj zonski sistem je osmišljen u doba filma ali verujte i dan danas u doba digitalije radi savršeno.

Pošto prosečni fotoaparati današnjice imaju dimački opseg od recimo 5 blendi ( dok kod skupljiih modela tonski opseg digitalnog senzora ide i do 7 blendi), onda ćemo za analizu i objašnjenje uzeti uprošćen model zonskog sistema na kome je razlika izmedju susednih zona jedna blenda (ili 1EV, EV - exposure value).Vidite sliku ispod

Dakle zona V je naš famozni middle gray tone i na skali za kompenzaciju expozicije ima vrednost 0. To je ono kako naš fotoaparat pokušava da "vidi" svet ispred objektiva i kako je u stvari i programiran da radi.

Znači na gornjoj slici iznad:

Zona III odgovara -2 EV, dve blende tamnija zona od reference tj zone V

Zona IV odgovara -1EV, iliti jednu blendu je tamnija od reference - zone V

Zona V odgovara 0 EV iliti middle gray tonu

Zona VI odgovara +1 EV, jednu blendu svetlija od reference tj zone V

Zona VII odgovara +2 EV., dve blende svetlija u odnosu na referenci tj zonu V

Za analizu problematike biće korisno i ovo:

EV skala za kompenzaciju expozicije, uokvirena crvenom bojom

F8 znači otvor blende, 1/250 sek označava brzinu okidanja, a ISO100 je osnovna bazna osetljvost senzora na svetlo ili reper za osnovno pojačanje elektronskog signala na senzoru fotoaparata. Ove činjenice zasad zanemrite.

Ovo ima konkretnu primeru u primerima koji slede.:Ako se prepustite automatici aparata znate da će on svaku scenu koju slikate pokušati da kombinacijom otvora blende i brzine okidanja = expozicija dovede u Zonu V. Znači crnu mačku ugradjenim svetlomerom aparat vidi kao Zonu V tj sivu mačku. Svetao limun ugradjeni svetlomer aparata opet vidi kao Zonu V aznamo da je limun svetliji bar za jednu blendu.

Da bi crna mačka bila zaista bila uslikana kao crna morate pri merenju svetla sa nje da uradite kompenzaciju expozicije za -2EV. Takodje, ako merite svetlo sa žutog limuna morate uraditi kompenzaciju expozicije za +1EV da bi limun ispao zaista svetao.

Idemo sada na konkretne primere gde će Vam nadam se konačno postati jasno.

Evo recimo da želim da fotografišem korpicu sa voćem al ne znam kako da podesim aparat da mi slika ispadne OK. Korpica je osvetljena samo dnevnom svetlošću koja dopire kroz zavese prozora u mojoj sobi.

Vidite da u crno beloj varijanti aparat vidi scenu sa voćem kao Zone različite svetline.

Pomorandže koje imaju tamnije crvenu koru su skoro idealne za mernje srednje sivog tona, tj Zonu V Ansvel Adamsove skale. Kako ćemo iskorostiti ovu informaciju, kako ćemo na ovakvu scenu primeniti Ansvel Adamsov zonski sistem merenja? Evo odgovora, čitajte polako i razmišljajte o onom što objašnjavam:

Prvo ćemo prebaciti fotoaparat u M mod, znači sve ćemo radti ručno i kontrolisaćemo proces fotografisanja od početka do kraja

Sledeći korak:

uhvatim pomoradžu u krupan kadar (makro mod), ili bar da mi pomorandža ispuni najveći deo sredine kadra. Pošto nemam makro objektiv ne mogu da fokusiram na extra blizu pa ću iskljućiti privremeno AF funkciju (AF - auto focus) i pomoradndža će biti blago mutna. Nemojte brinuti, to sad nije primarno.

Pošto slikam unutar sobe i iz ruke (mrzelo me da stavim aparat na stativ) podesio sam ISO 1600 da bih dobio na brzini okidanja (veći ISO znaći da mi treba manje svetla za slikanje). Otvor blende sam manuelno podesio na f5.6.Vi videte u Vašem manual uputstvu na kojim tasterima ili točkićima se menjaju vrednosti za brzinu okidanja, ISO, otvor blende.

Dakle ISO podešen, blenda podešena. Sada okrećem gornji točkić da podesim još brzinu okidanja al tako da na EV skali dobijem vrednost 0 !. U mom slučaju aparat pokazuje 25-ti deo sekunde. Šta sam ja u stvari uradio? Rekao sa aparatu "da druže, ispred tebe stoji subjekt koji po svetlini spada u Zonu V, i podesićemo ručno parametre expozicije da EV skala pokazuje vrednost 0".

Pošto smo u M modu, parmetri za blendu, brzinu okidanja i ISO vrednost ostaju nepromeni tj podešeni do kraja snimanja, pod uslovom da se svetlosni uslovi (dnevna svetlost sa prozora koja obasjava scenu) ne menjaju značajno!!!

Ako ste auto focus isključili, sada ga uključite.

Odzumirajte kadar tako da u kadar stane cela korpica.

Dakle ISO 1600, f5.6 i brzina okidanja 1/25 deo sukende. Škljoc i SAVRŠENO EXPONIRANA SLIKA JE ISPALA IZ PRVPG POKUŠAJA.

U kadru vidite i sivo - belo - crnu karticu. Ona se zove DIGITAL GRAY CARD i uvek je u mojoj foto torbi. Verovali neverovali, iste brojke (ISO1600 - f5.6 - 25) dobijo bih kada bih izmerio svetlo sa njene sive površine KOJA JE SAVRŠENA KAO MIDDLE GRAY TONE, a koja mi često služi za ove svrhe i proveru onoga što radim. Imate je na e bay i košta oko 5 eura. Ona mi je i reper za WB jer sve slikam isključivo u RAW, eto ne mogah a da to ne pomenem, ne zamerite što malo skrenuh s teme.

Šta ako želim da slikam samo limun upotrebom Zonskog sistema, u krupnom planu, al da mi iz prve fotka ispadne idealno exponirana? Kako ću aparat podesiti u M modu? Evo odgovora.

Dakle ovde treba uraditi sledeće:

PRETPOSTAVIO SAM LIMUN SPADA PO SVETLINI U ZONU VI ANSVEL ADAMSOVE SKALE, ZNAMO DA JE ZONA VI ZA +1EV (1 BLENDU) SVETLIJA OD SREDNJEG TONA TJ ZONE V. To znači da sam ostavio ISO 1600, otvor blende nisam menjao ostao je na f5.6, i onda sam okretao točkić za brzinu okidanja sve dokk EV skala nije pokazivala +1. Proćitao sam vrednost za brzinu okidanja i na displeju aparata je stojao br 13 (to znaci da aparat kaže da mi treba 13-ti deo sekunde, ili 1/13 sek svejeno). Što će reći, ja sam u odnosu na pomorandžu POSVETLIO sliku za jednu blendu produživši vreme okidanja uz konstantan ISO i otvor blende! Nadam se da je ovo jasno. To isto sam mogao da uradim i da sam ostavio ISO 1600 i brzinu okidanja na 1/25 sek ali da otvor blende povecam za jedan korak tj sa f5.6 na f4 ( manji f broj znaci veci otvor blende, i obrnuto)

Dakle koristeći ZONSKI SISTEM MERENJA SVETLA, mi pravimo pretpostavke o srednje sivom tonu i ieventualno pravimo korekcije expozicije da bi smo dobili ispravan rezultat. Znajte da su sitne korekcije parametara expozcije uvek na raspolaganju jer svi naši ljubimci imaju mogućnosti inkrementalnog podešavanja parametara expozicije u koracima od 0,3 EV ili bar 0,5EV. Verujem da ne postoji aparat koji kompenzaciju radi samo u celim koracima

Evo još primera mojih fotki gde sam aproksimativno obeležio rimskim brojevima Zone na Ansvel Adamsovoj skali . Na primerima je:

Tamno plavo nebo je Zona V.

Svetlo plavo nebo je Zona VI

Zelena trava osvetljena Sunčevim svetlom je Zona V.

Grmlje u blagoj senci je Zona IV.

Jake senke su Zona III

Svetli beli oblaci su zona VII,..itd itd, koncept je jasan.

Rim Forum

Rim, Papske bašte

Bar, Stari Grad

Dakle ako vremenom, i vežbanjem naučite da pronadjete srednji ton scene, tj da celu scenu podelite u aproximaciju Zona A.Adams skale, postajete profesionalac. Da li će te ili ne, to Vi vidite, ja Vam dadoh smernice.

Eto, sada znate jednu od najvećih tajni profesionalaca. Kada se svetlosni uslovi ne menjaju drastićno Zonski sistem je savršen alat za odredjivanje parametara expozicije koji za rezultat daju pravilno osvetljene fotke. Da bih objasnio vratimo se ponovo na primer sa pomorandžom sa početka posta.

Ako se sećate za slikanje pomorandže idealna expozicija ima vrednosti:

ISO1600

blenda f5.6

brzina okidanja 1/25 sek

Pošto se dnevno svetlo, kao jedini izvor svetlosti kroz prozor sobe nije menjalo po intenzitetu narednih pola sata, ja sam iz prve dobijao savršeno exponirane fotke moje crne foto torbe ili šoljica za kafu.

Namerno sam uzeo za pokazni primer predmete sa razičitom svetlinom ali M mod za date parametre snima nepogrešivo. Fotke ne ispadaju ni tamne ni svetle, taman kolio treba. Što je još važnije, pravilnim odredjivanjem gospodina middle gray tona (tj kora pomorandže) obezbedili smo da sve ostale tonske vrednosti fotkanih predmeta budu onakve kakve treba tj, torba je ispala crna, a bela šoljica je bela (nije siva). Verujte da smo se prepustili auto modovima, pri svakoj promeni slikanih predmeta dobijali bi ste različita očitavanja.

Zašto ovo meni koristi u krajnjoj liniji? Pa vidite, ja sa putovanja donosim zaista ogroman broj fotografija. Ako su fotografisane u istim svetlosnim uslovima u toku dana, onda je svrsishodno da pronadjem referencu - middle gray tone u Prirodi i uslikam SVE FOTKE SCENE SA IDENTIČNIM PARAMETRIMA ISO, F BROJA I BRZINE OKIDANJA. To mi kasnije u post produkciji puno olakšava posao.

Za kraj evo jedne tabele sa bojama predmeta (skinute sa Interneta) koja odslikava koja boja sa kojim nivoom svetline pripada kojoj Zoni.

Prostije od ovoga ne znam da objasnim i nemojte mi zameriti ako sam negde "preterivao u pojašnjavanju pojmova "

Ovime bih završio izlaganje (u 3 posta) o merenju svetla , expoziciji i svetu sivog u kome bitiše naš ljubimac. Ovaj post možete smatrati i kao pokaznu vežbu i zavirivanje u profesionalni nivo

Iskreno se nadam da će bar delu cenjenogi auditorijume ovi textovi pomoći da shvaite kako rad sa fotoaparatima nije "špansko selo" i kako veoma lako možete dobijati lepe slike

Pozdrav svima.

Izmenjeno 18 feb 2015 (Uroš J.)

[BiljanaK]

Svaka Vama čast!

Ovo se zove "umetnost fotografisanja"! :)

Izmenjeno 16 feb 2015 (BiljanaK)

[Biljana 2302]

Dobro nam se vratio !!! :thankyou:

[dimic_bata]

PRIMERI UPOTREBE ZONSKOG SISTEMA MERENJA SVETLA NA TERENU (još neki primeri)

Opšte je poznata stvar da je teorija ono što "davi" ljude, a praksa je u stvari pravi adrenalin, akcija gde imate prilike da proverite svoje znanje.

Evo Vam nekih ideje za praktičnu vežbu, ako ste voljni naravno, Cilj, iskoristiti na još par primera, Ansvel Adamsov zonski sistem merenja svetla ( o kome možete pročitati u mom prethodnom postu ) upotrebom male zgodne alatke koja se zove DIGITAL GRAY CARD, a na kraju posta videti kako da uslikate grad noću sa lepim plavim nebom (crno nebo i nije nešto zanimljivo, bar meni)

- na slici iznad je DIGITAL GRAY CARD

Sada ćemo tu istu karticu iskoristiti na terenu, Pošto znam da je jedna njena površina srednje siva a to odgovara savršeno ka Zona V Adamsove skale, logično je da ću na terenu izvršiti merenje refleksije svetla sa nje

Postavljam aparat, okretanjem gravnog točkića, za rad u recimo Aperture priority mod - to j mod prioriteta blende gde Vi podesite samo otvor blende a aparat Vam izračuna brzinu okidanja iliti vreme exponiranja.

Dakle kakvu situaciju imamo? Da analiziramo. Dan je, Topčider park. Sunčeva svetlost gotovo CELU SCENU osvetljava podjednakim intenzitetom. Šta to znači? Pa znači da za IDENTIČNO OSVETLJENE DELOVE SCENE PARKA TREBAM NAĆI SAMO JEDAN SREDNJI TON KOJI ODGOVARA ZONI 5 ADAMSOVE SKALE, I NA TAJ NAČIN OBEZBEDIĆU DA, DOK GOD SE SVETLOSNI USLOVI NE PROMENE, SVE FOTKE MOGU USLIKATI POTPUNO IDENTIČNIM PODEŠAVANJEM APARATA. .Uaau! Nebitno da li je to samo jedna ili desetak fotki, sve će biti savršeno exponirane, sa identičnim paramtreima expozicije, a i sve tonske vrednosti će biti adekvatno prezentovane na histogramu, fotke neće ni pretamne ni presvetle. Uuuu šta napisah. Jel me pratite?.

Da bih uradio posao,odlučio sam prvo da ISO postavim na baznu vrednost 100 i otvor blende da bude f 8. Isključio sam Auto Focus jer ne radi kad previše približim sivu karticu , na kojoj uzgred nema ni kontrasta da služi kao fokus reper - focus kod DSLR traži kontrast površine da bi mogao da izoštri na zadato mesto. (a i da znate, objektivi inače ne mogu da fokusiraju na extra blizu osim ako nisu macro)

Sledeći korak: ispunim najveći deo centralnog dela kadra digital karticom tj njenim sivim delom. Mod za merenje svetla Matrix (Evaluative, Multi Segment sve je to isto) mada je sigurnije koristiti Spot, ali dobro da ne cepidlačim . Znamo ISO, znamo blendu, samo ne znamo još uvek potrebnu brzinu okidanja.

Stisnem okidač do pola i time se pokreće merenje parametara expozicije i aparat na displeju pokaže br 100, tj to prosto znači da mi, za zadati ISO i f broj, treba stoti deo sekunde kao vreme exponiranja idealne fotke - 1/100 sek. Super, sada znam sve što mi treba.

Ono na desnoj strani gornje slike su tzv EXIF podaci a tu vidite koliki je otvor blende, ISO, brzina okidanja, način merenja svetla vreme ikad je slikano i svašta nešto.

Merenje svetla sam vršio u A modu ali ću ipak SVE FOTKE fotografisati u M modu. Zato se prebacim iz A u M mod i podesim poznate vrednosti od malo pre:

ISO 100

f8

1/100

Time je proces merenja svetla sa srednjeg tona završen, sad samo treba da biram šire ili uže kadrove, zavisno od kompozicije koju želim. Sve slike koliko kod da ih uradim u tim konstantnim svetlosnim uslovima ispadaju savršeno exponirane

Pazite, čak i na tamnije delovi scene AKO SU OSEVETLJENI ISTIM SVETLOSNIM USLOVIMA možemo primeniti iste parametre kao i za prethodne fotke ( ko bi reko?)

Vidite da su svi parametri fotkanja isti osim zooma objektiva Tvrdim Vam da, kada bi ste se oslonili na automatiku aparata i gledali kasnije na PC EXIF podatke, sve tri fotke bi imale različite EXIF vrednosti i bile bi možda isto a možda i malkice različito osvetljene. Jel Vam to poznato iz ličnih primera? Jeste sigurno. Šta sam ja uradio? Jednostavno sam shvatio da za bilo koji ove scene ispred mene, dok god se uslovi osvetljenosti ne menjaju, mogu fotkati u M modi potpuno identičnim podešavanjem. Za reper i odredjivanje Zone V Adamsove skale sam kosristio jeftinu Digital Gray karticu i posle toga je sve samo fizikalija.

Kako se naša kartica ponaša po oblačnom vremenu? Verujte potpuno identično. Sivi je uvek Zona V i pri obalcima i kiši kao i po Sunčanom danu. Još i ne moram da vodim računa o pravcu svetlosnog izvora jer je svetlost identična sa bilo kog pravca neba. Još je i dufuzna, meka pa nema jakog kontrasta.

Dakle merenjem svetla sa digital gray kartice dobijam neoophodne podatke koje namestim u M modu i "vozi Miško"

Prilikom merenja svetla nisam koristio A mod već sam aparat odmah prebacio u M mod, postavio ISO na 400 jer je malo mračnije vani, blendu malo povećao otvor na f 6.3 i okretanjem točkića za vreme exponiranja aparat mi je rekao da mi treba 250 deo sekunde za idealni expoziciju.

Ostaje mi samo da podesim dobijene vrednosti, i onda pustim mozak na maštu i biram kadrove i punim karticu slikama.

Znači opet sam koristeći Digital gray card kao reper Zone V dobio parametre expozicije koji važe za celu scenu dok god se svetlosni uslovi ne promene značajno, inpr ako bih ušao pod krošnje i slikao tu nešto u mraku . Dakle opet, sve tonske vrednosti upadaju tačno tamo gde treba, a to je nakon svega i bio cilj.

U slučaju oblačnog kišnog vremena, ako nemate ovu karticu možete meriti svetlo sa tamno sivog oblaka koji odgovara Zoni V. Svetlo sivo nebo je pre Zona VI zato vodite računa o tome.

E dobro, ova kartica je kako vidite super stvar. Ne morate lupati glavu tražeći na sceni nešto što tonski odgovara g-dinu srednjem tonu koji je reper Zone V. Medjutim nju nemate svi ili bar većina Vas na Forumu. Kupićete je zar ne? Nećete? Otkud znam, ne zanima me, to je vec ionako Vasa stvar.

Ali, da li znate da Vi ovakvu karticu ustvari imate kod sebe? Da, da, dobro ste pročitali. Jel se sećate da sam skoro pisao da je koža belaca svetlija od srednjeg tona za aproximativno +2/3 EV (znaci malo manje od 1 blende, tacnije 0,67 blendi). Isto važi za Vaš dlan. Ako ste belac, Vaš unutrašnji dlan šake je takodje za +2/3 EV svetliji od Zone V tjsrednjeg tona (osim ako niste crveno kozac ili Mexicanac kod kojih je dlan tamniji tj taman za srednji ton). Jel nazirete resenje?

ISKORISTITE DLAN VAŠE ŠAKE KAO DIGITAL GRAY CARD , S TIM ŠTO IZMERENU VREDNOST SVETLA UVEĆAJTE ZA +2/3 BLENDE. Levo dlan belca, gore i dole dlan tamnijih ljudi.

Drugim rečima:

- podesite aparat u M mod

- odredite ISO koji želite 100 ili 200 ili 400 npr

- podesite otvor blende KOJIM ŽELITE DA SLIKATE SCENU PRED VAMA

- UHVATITE KRUPAN KADAR VASEG DLANA VODEVI RACUNA DA SVETLOSNI IZVOR OBASJAVA VAS DLAN POD ISTIM UGLOM KAO I SCENU KOJU ZELITE DA SLIKATE

- i sada pomerajte tokčić, taster ili šta godj je to kod Vašeg aparata dok EV skala za kompenzaciju ne pokaže +2/3

- dobijenim parametrima slikajte scenu, svi predmeti na njoj ce ispadati savrseno exponirani.

Dobra fora zar ne? Verujem da su mnogi od Vas ovo znali (kad bi se salili naravno)

Ajmo još malo i završavamo.

Recimo da imate želju da uslikate grad noću ,svetla, ulice sa nebom u tzv BLUE HOUR periodu (to Vam je onaj period neposredno nakon zalaska Sunca a pre mraka). E ideja je iskoristiti upravo to nebo kao Zonu V. Jednostavno uhvatite u krupnom planu nebo, izmerite expoziciju i dobijenim parametrima uslikajte fotku. Verujte slika ispada dosta dobro. Evo primera.

Vidite da npr da je treča slika ima svetao most a gornje dve nemaju, Medjutim ja nisam merio svetlo ni sa zgrada ni sa reke, mosta, već sa uniformnog neba al je zato most ispao svetao koliko treba a i senke drveća su u svojoj tonskoj vrednosti svetline Cool?

ČIM PADNE MRAK OVA TEHNIKA NE VAŽI.

Polako al sigurno ulazimo u veštine profesionalaca.

Eto,dosta za večeras od mene. Račun za besplatne lekcije ću Vam ispostaviti ne brinite, he he he (samo se šalim naravno). O revouar, ciaos, adios.

[ljerka]

Divim se Bati koji ne zali truda i vremena da sve lepo objasni i dokumentuje,formirajuci postepeno sad vec za nas obicne smrtnike jedan pravi napredni prirucnik. Malo je ljudi koji su spremni da na ovakav nacin besplatno podele svoja iskustva. :thankyou:

Neke delove njegovih objasnjenja sam nosila na put u Nepal, pratila uputstva, praveci fotke kojima nisam bas uvek bila zadovoljna,narocito u situacijama kada treba brzo slikati kao sto je bio izlazak Sunca, neku decu u pokretu itd.Treba vezbati, malo razmisljati, sticati iskustva pa ce jednog dana biti bolje... .

[leprsava]

SVAKA ČAST!!! Sada žurim na posao i nemogu da pročitam ceo tekst, ali deo oko middle grey tona me je odusevio na prvi pogled, iduce nedelje sam na GO i sve cu to na tenane prostudirati

Hvala veliko na trudu još jednom, retko ko želi da podeli svoje znanje i iskustva, uglasvnom ne zato što ne žele već zato što to zahteva vremena :)

[darkon]

Bravo, Bato!

Tvojim tekstovima se stalno vraćam u želji da se kvalitet mojih snimaka popravi.

[dimic_bata]

Najlepše zahvaljujem na pozitivnoj kritici textova. Da se razumemo, nisam ja ovim izmislio nikakvu toplu vodu, sve je to već odavno poznato i obradjeno mnogo bolje i detaljnije u knjigama, blogovima, fotograf. sajtovima itd. Ako Vas zanima više od ovoga pitajte mister Google-a sve će Vam kazati.

Vidite ovako, sve što je napisano u teoriji fotografije je manje više generalizovano i nije baš uvek i u 100% svakoj situaciji primenljivo onako kako piše u knjizi. Tu ima puno faktora koji mogu uticati na krajnji izgled fotografije i ko to može od nas da predvidi?.

Vi odete na teren uslikate fotku po uputsvu i ona ne ispadne kao primer knjizi. Šta ako ste zakasnili pola sata na lokaciju? Gotovo, ćao, svetlosni uslovi se promenili i više ne važi ono iz primera u knjizi. Da l ste odabrali pravilan autofocusni mod? Da li je Vaš ljubimac uopšte sposoban da snimi odredjen tip scene iz samo jednog snimka? Ako nije morate naraviti možda par komada pa to kući na PC sredjivati u nekom od programa.

Joj slika mi pretamna / presvetla, kako da je brzo doteram u narednom snmku? Koriguj expoziciju. Joj, mala mi brzina okidanja, slika će biti mutna, kako da povećam brzinu okidanja? Pa povećaj otvor blende ili podiži ISO , Joj ali i pored toga recimo nocne slike su mi mutne? Pa stavi aparat na stativ Sta mislis izasao si nocu na teren bez stativa i oces ostru fotku iz ruke? E ne mere druze, on je obavezna alatka profesionalaca. Joj fotkam kućnog ljubimca psa kako jurca naokolo al nikako da ispadne oštar, gde grešim? Pa odabeti pravilan autofocus mod koji kontinuirano prati objekat neprestano vršeći predikciju fokusa (npr AI Servo mod ili kako se to već zove kod Vašeg modela aparata. AF One Shot mod ovde ne radi posao). Joj vidi kakva mi ispala faca na slici nos ko Pinokio, šta bi? Pa portret se slika teleobjektivima koji sabijaju perspektivu, Vi ste koristili ultra wide objektiv koji daje izobličenja lica ako se njime fotka izbliza. Vidite šta sve tu može da dodje u obzir? Ali ne brinite, sve se da rešiti prostim razumevanjem i upoznavanjem svoje opreme.

Znači potrebne su modifikacije i prilagodjavanja u hodu trenutnim terenskim uslovima i izvlačenje maximuma iz opreme koju imate. A Vi imate najbolju opremu koja je u stanju da se izbori sa 95% situacija budite sigurni,. Tada dolazi do punog izražaj Vaše poznavanje teorije i Vaše iskustvo u njenoj terenskoj primeni. .

I sve ima smisla AKO NE ŽURITE SUVIŠE, USPORITE MALO, DOK RAZMIŠLJATE KAKO ĆE TE SLIKATI UŽIVAJTE U SCENI, LEPOTI GRADA, PLAŽE, PLANINE. SMERNICA TIPA "DONETI ŠTO VIŠE SLIKA SA PUTA" NIJE DOBRA SMERNICA, TO JE ONDA MUČENJE I STRAHOVIT PRITISAK. Medjutim iako to znamo, retko ko od nas ne žuri kad ode npr u Pariz, Rim na par dana? Šta mislite da i ja tamo baš za svaku scenu tražim sivi ton i idealnu expoziciju? Ma ne, nikako. Ako sam seo na kafu na trgu onda da, osmotrim, razmislim kako ću slikati. Ako sam u konstantno hodanju onda P (Program) mod i cepaj Miki. Jedino vodim računa , da mi fotka ne pregori u svetlim delovima, nema veze nek ispadne i malo tamnija u senkama lako ću to srediti u Photoshopu, dva poteza mišem, senke se lakše spasavaju i koruguju u photoshopu od svetlina koje, ako preterate sa njima, ode mas u propas. Fotografišem u RAW, nikad u JPEG jer RAW fajlovi omogućavaju korekcije expozicije u razmeri koju ne možete naslutiti u ovom momentu, jer do te luke naša barka nije još doplovila, dug je put do tamo.

Kad sam na odmoru, preko dana uglavnom odmaran na plaži, kupam se, pijem pivo ili kafu i trudim se da ne ometam porodicu fotkanjem, ne vole to. Eh al zato rano ujutru, ili kasno popodne, naveče izadjem SAM NA TEREN i tada BEZ ŽURBE koristim teoriju fotografije do besvesti. Imam i ja dosta promašenih snimaka, ali Bože moj pa to se svakodnevno dešava i profesionalcima koji su u tom poslu 24/7, i to je normalno, nemojte se uzbudjivati. Danas, nek mi od 50 ispaljenih ispadne samo 2 kako treba, ja sam na konju. Znate KAD IMAM VREMENA, trudim se da PRVO U MAŠTI OSMISLIM SCENU I FOTKU PA ONDA IZADJEM NA TEREN I PROVEDEM SATE DOK JE NE NADJEM. Nisam u fazonu da samo slikam slikam slikam ko ludi Japanac pa onda uvenem kući od gledanja milion bezveznih fotki. Kome to treba?

Zbog svega rečenog je jako važno da shvatite kako Vaši ljubimci rade + osnove fotografije i da puno puno vežbate, da bi ste na licu mesta mogli brzo da korigujete parametre slikanja ili ugao snimanja, poziciji, upotrebite adekvatan objektiv i šta sve tu može da dodje u obzir. Čak i tada će možda na nekoj od fotki biti potrebno dodatno sredjivanje na PC, ali udri brigu na veselje, nismo na takmičenju, nije zapelo.

JA SAM PAR GODINA, PRILIKOM VEZBI NA TERENU IMAO NOSTES SA SOBOM I ZAPISIVAO TEHNUKU FOTKANJA ZA SVAKU SLIKU. TO MI JE KASNIJE BILO KLJUCNO U ANALIZI DA VIDIM GDE GRESIM.

Nemam problem sa tim da podelim informacije i sopstvena iskustva s Vama, pa napokon, zar svaki od nas ne deli svoja iskustva po bilo kom osnovu koja se tiču putovanja diljem Sveta? Mislite da Vam agencije sve kažu? Pa da nije Forumaša da daju besplatno informacije o smeštaju, hrani, prevozu, dogodovštinama mi ostali bi to morali sami da otkrijemo.

Ljudi, šta da Vam kažem, ovo moje davljenje sa problematikom slikanja su samo informacije ko i svake druge i tiču se putovanja generalno. Svi volimo da vidimo lepe slike koje će nas naterati da posetimo neku zemlju, grad, kutak Prirode.

U medjuvremenu postavljajte svoje slike ovde i opišite kako ste ih slikali, zašto ste ili niste zadovoljni slikom kako je ispala, pa da probamo da rešimo neki problem ako postoji, eto ako znam rado ću odgovoriti.

Pozdrav svima.

Izmenjeno 20 feb 2015 (dimic_bata)

[darkon]

Evo, da ja probijem led sa nekoliko sličica.

Slobodno iznesite primedbe jer mi je stalo da popravim kvalitet fotografija.

[dimic_bata]

Druze, imas sajt dodaj.rs preko koga, kad tamo uploadujes sliku iskopiras samo Link za Forum ovde i sličica se pojavi.

Poenta fotografije je PORUKA, tj Autor slike se obraća audotorijumu i kaže šta je glavno na slici, na šta obratiti pažnju, ili je neka radnja u toku i td. Prema tome:

1. Na slici sa drvećem, žuta ograda kao lnija vodilja vodi oko posmatraća do glavnog objekta a to je ŠTA? Drvored koji i nije nešto zanimljiv ili možda klupice koje su baš male da se jedva primećuju. Znači nije mi baš najjasnije na šta treba da obratim pažnju. Dalje, nebo nema detalja, sprženo, što takodje nije baš za pohvalu.

Možda da si otišo do drvoreda i čučnuo pa uhvatio klupe u dijagonalnom nizu s desna u levo, i da se taj niz recimo završava rekom i nekom pozadinom poput neba, brda, ne znam šta je levo od prikazane scene, tj kakva je konfiguracija terena. Imao bi tako repeticiju (ponavljanje objekata na slici) dijagonalnu kompoziciju, planove i... sad možemo da smišljamo želje jel?

2 Slika 2 jasno je o čemu se radi, cvet je u pitanju, pozadina je blago zamućena što dodatno ističe cvet kao centar pažnje posmatrača Super. Jedino mi se ne svidja centralna pozicija cveta jer je to dosadno za gledanje. Pravilom trećina i izmeštanjem cveta iz centra slike dobio bi malo i na dinamici .

Ja bih opkrojio sličicu tako da odsečem malo sa njene desne strane i malo odozdo tako da mi cvetić "dodje" u donju trećinu blago udesno, znači levo od latica bi bilo više prostora. Eto dinamike fotke, jer, oko posmatrača prirodno ide s leva u desno kao inače čitamo, pa će se i pogled zaustaviti na cvetu. Bingo. Prosto rešenje zar ne?

Obratiti pažnju na oštrinu fotke, pošto deluje malkice mutno, ruke se zatresla u odsutnom trenutku ili je duvao vetar?

3 Slika Sutona. Školski primer pejzažne fotke, meni se svidja i sve je na mestu. Prvi srednji i zadnji planovi su tu jer bez njih pejzaz nije pejzaž. nebo je na gornjoj trećini (nije na pola slike što bi bilo grozno), i glavni objekat - brodić je pozicioniran po pravilu zlatnog preseka (u preseku dijagonala iz ćoškova slike) i iz pozicije se jasno vidi smer kretanja. Cela priča je zaokružena. Lepo, nema šta! Atmosfera koja godi oku, topli tonovi a neki mir izbija iz slike, nirvana? Čista petica.

4 Slika sa Oblačićem kao glavnim objektom. Šta je poruka te slike? Ove grančice su ko prst u oko. Možda fali neki avion koji ide sa leve na desnu stranu i ostavlja trag ili ptica u krupnijem planu...ili šta ja znam, Ovako, ogroman deo pažnje privlači beskoristan deo bez detalja i dešavanja - plavo nebo (mislim na gornji deo slike). Šta je pisac hteo da kaže ovim? Ili je fora u grančicama? Nije mi jasno. Al svakako da znaš da taj deo neba može da bude reper Zone V Adamsove skale u zonskom sistemu merenja svetla. Bar nešto.

Eto to bi bio moj lični komentar koji ostali ne moraju da prihvate kao da sam u pravu sto posto. Svi smo različiti i drugačije interpretiramo scenu ali se ako baziramo na čisto školskim pravilima to bi bilo moje mišljenje. Nadam se da nisam pregrub nije mi to namera, samo glasno mislim pošto sam trenutno dokon he he he

Pozdrav.

Izmenjeno 20 feb 2015 (dimic_bata)

[darkon]

Hvala, Bato.

1. Ovu fotografiju sam uslikao kao verovatno prvi pokušaj korišćenja linija vodilja. Nije mi nešto ležalo na njoj, ali nisam mogao do kraja da definišem šta je to.

2. Oko ove slike sam se mnogo mučio. Nastala je nakon mnogo pokušaja da dobijem što bolji bokeh mojim aparatom. Imao sam silne probleme da nađem neki balans između dovoljnog zuma i pristojne oštrine. Vetar nije mnogo pomagao a nisam imao ni stativ. Ova je izabrana kao najbolja od nekih 15-ak koje sam napravio na istom mestu.

3. Ovo je u stvari izlazak Sunca. Ovde sam se mnogo bolje pripremio, ustao na vreme, poneo stativ i čekao kao u zasedi

Možda ima malo više crvene boje ali dobro.

4. Ovde mi se svideo prelaz između plavog neba i tmurnih oblaka koji do nekoliko minuta ranije sejali kišu, kao i onaj osunčani beli deo oblaka. Da ne bi bili samo oblaci, ubacio sam i neku grančicu u kadar. Očigledno neuspelo.

[dimic_bata]

Izvinjavam se za dosadašnje slovne greške pri kucanju textova, očigledno brzam malo a i ponekad mi se laptop zaglupi pa počne sam da šara po textu. Takodje se izvinjavam audotorijumu jer sam u postu br 431 ove teme napisao da ljudsko oko ima dinamički raspon od 12 blendi, tačan podatak je da ljudsko oko može bez problema da gleda u scenu koja ima dinamički opseg od 22 blende!

Mi vidimo daleko bolje i imamo mnogo veći tonski opser od proseka za aparate današnjice koji je oko 6 blendi.

Pošto niko nema ništa da pita, doda ili napiše nešto svoje pretpostavljam da je sve do sada rečeno potpuno jasno (ili skroz nezanimljivo), tako da više neću pisati o temama "Srednji middle gray ton" kao i "Zonskog sistema merenja svetla kao startne osnove za odredjivanja pravilne expozicije" jer ima toga i u textovima od prošle godine.

Tako naš brodić nastavlja plovidbu dalje, morem "Fotografija", napustivši zauvek luku "Expozicija" i kreće ka novim oblastima, ako se slažete naravno. Neki od Vas nastavljaju da plove, neko se iskrcao i to je to, novih mornara nema (ili ima)? Videćemo.

Sledeća luka u koju uplovljavamo je:

AUTO FOKUSNE TAČKE FOTOAPARATA, POJAM DUBINSKE OŠTRINE SA PRIMERIMA, I AUTOFOKUSNI MODOVI

Ništa ne može tako da uništi osnovni kvalitet fotke kao zamućenost, neoštrina iste. Pogotovu danas, kada je autofocus funkcija fotoaparata dovedena do izuzetnog tehničkog nivoa razvijenosti. Naravno i pored toga dešava se da nekad dobijemo mutne fotografije, ali mislim da je to ipak suma sumarum mali broj i sami smo krivi zbog toga.

Kod svih proizvodjača fotoaparata postoji 4 autofokusna moda i to su

- Automatic

- Single

- Countinuous

- Manual

No pre no što vidimo kad se koji AF mod koristi, da se malo pozabavimo samim pojmom autofokus.. Kao što znate, kad stisnete okidač do pola, fotoaparat izmeri parametre expozicije ako je u nekom od scenskih (Night, Beach...) ili poluautomatskih kreativnih modova (P, A, T(S)) modova ali, pri tom i izoštrava sliku u tražilu uz pomoć elektromotora objektiva koji menja žižnu daljinu napred nazad, goneći najjači nivo kontrasta u tački gde smo fokusirali.

Vreme za koje se to desi je ako je scena dovoljno osvetljena

- kod kompakta iznosi oko jedne sekunde

- kod DSLR oko 0,12 sek, dakle skoro trenutno!

- kod MILC ne znam, nek se javi ko ima ovu kategoriju aparata (bez ogledala, 4/3 sistem)

Kompakt modeli aparata imaju tzv Contrastni autofocus system dok, više klase kombinuju ovaj način sa tzv Faznim načinom odredjivanja kontrasta gde se uzima u obzir i rastojanje od senzora do mesta fokusa. To mesto u kadru gde je fokus pogodjen tj oštrina najveća, zove se hiper fokalna dužina.

Ako postoji kontrast na površini gde se radi fokusiranje, fotoaparat završava fokusiranje, fokus se zaključava (AF lock) i onda možemo da

- okinemo ili,

- ne otpustajući okidač uradimo rekomponovanje scene i nakon toga okinemo snimak.

AF sistem aparata koristi za ovu namenu više auto fokusnih tačaka, kao na slici ispod..Zavisno od modela aparata njihov broj ide od npr 9 kod Canona ili 11 kod Nikona u entry i middle level klasi, do 51 - Nikon ili 39 tj 63 kod Canon modela u (polu) profi klasi. Ovo su podaci za DSLR, a vi vidite koliko AF tačaka ima Vaš ljubimac

Pri traženju fokusa najčešće se koristi centralna tačka jer je najosetljivija po obe ose i može da radi sa objektivima koji imaju otvore blende veće od f4 ( npr f2.8, f2, f1.4, f1.2). Medjtum nemojte se libiti da koristite i ostale AF tačke jer one nisu tu postavljene bez veze i smisla. Da bi smo to razumeli zašto postoji više AF tačaka, moramo objasniti pojam Auto Fokus RAVAN. Šta je AF RAVAN? Jel to ono iz geometrije. Pa u neku ruku da. To je površina koja je PARALELNA SA POVRŠINOM SENZORA FOTOAPARATA I NALAZI SE NA MESTU GDE JE FOKUS ZAKLJUČAN.

Rukovodeći se tom činjenicom lako je uočiti da ako povučemo linije od centra senzora aparata do projekcije AF tačaka na toj ravni, DUŽINA TIH LINIJA NEĆE BITI ISTA. Drugim rečima projekcije bočnih AF tačaka na AF ravni su za nijansu udaljenije od centra senzora, u odnosu na projekciju centralne AF tačke koja je najbliža senzoru.

Ako analiziramo gornju sliku vidimo da linija B odgovara centralnoj AF tački dok linije A i F odgovaraju bočnim AF tačkama. Linija P je naša AF RAVAN, gledana s boka. U situaciji na slici ta ravan NIJE PARALELNA SA TELOM ČOVEKA koga fotografišu. A nije paralelna JER FOTOGRAFA MRZI DA SE MALO SAGNE I ISPRAVI FOTOAPARAT U POLOŽAJ DA SENZOR BUDE PARALELAN SA CELIM TELOM FOTOGRAFISANE OSOBE! Ovako je fotograf AF RAVAN doveo u kos položaj u odnosu na telo spustivši nos objektiva nadole. To za posledicu ima da je SAMO KAIŠ PANTALONA U PRAVOM FOKUSU A DA OČI I DONJI DEO TELA BEŽE IZ AF RAVNI. Pogledajte sliku pažljivo. Eh brale, slikamo PORTRET A OČI NISU SKROZ U FOKUSU. Ne ide to tako. Znači ako fotografišete PORTRET osnovno je da oči budu u fokusu tj u AF Ravni. Ako to nije ostvareno, portret (snajke na svadbi ne daj Bože) ne valja. Zato iskoristite neku od BOČNIH AF TAČAKA prilikom fokusiranja očiju, ili bar fokusirajte na približne regije na licu, i, nikada nećete imati mutne portrete. Samo voditi računa da su kod starijih modela aparata te bočne AF tačke osetljive samo po jednoj osi dok kod novijih i dkupljih modela SVE AF TAČKE IMAJU OSETLJIVOST PO OBE OSE., DOK JE CENTRALNA TAČKA DODATNO OSETLJIVA

OVO (iz poslednjih par rečenica) JE JAKO BITNO AKO KORISTITE OBJEKTIVE SA OTVORIMA BLENDE F 2.8 I VEĆIM OD NAVEDENE VREDNOSTI JER KOD NJIH IMA SMISLA KORISTITI SAMO CENTRALNU TAČKU,

Isto važi i u MACRO fotografiji, tek tu morate da pazite na af ravan. Ako slikate leptira, da bi on ipao oštar morate dovesti ravan senzora aparata u položaj paralelan površini krila leptira inače će se desiti da pojedini delovi leptira budu mutni.

To kaže teorija.

Medjutim u realnom životu znamo da fotografi koriste najčešće samo centralnu tačku sa fokusiranje, rekomponuju kadar, a opet dobijaju slike pristojne oštrine. Zašto je to tako? Pa zato jer na našu sreću objektivi nisu savršeni u toj meri da je af ravan sveto slovo zakona, a i zbog te nesavršenosti postoji deo kadra malo ispred i malo iza auto fokusne ravni u kome je nivo oštrine predmeta na pristojnom nivou. Gore opisani slučajevi su u domenu extrema i služe da se lakše objasni fokusna ravan.

Znači, deo kadra sa početnom i završnom tačkom izmedju kojih su svi predmeti prihvatljivo oštri se naziva polje DUBINSKE OŠTRINE. Dubina tog polja zavisi od otvora blende. Pogledajmo primere koji slede

Slikam u sobi tri male figurice koje sam doneo iz Rima. Ideja je da ne koristim samo centralnu tačku pri fokusiranje već i one bočne, i da jednom upotrebim otvor blende f5 a u drugom slučaju f 16, i da uporedimo polje dubinske oštrine.

Scena

Pogled odozgo na scenu, vidimo da su Ckva -A i Fontana - C na kraćem rastojanju u odnosu na udaljenost Fontane - C i Koloseuma - B gde je razmak veći. OBJEKTI A I C SU BLIŽE OBJEKTIVU.

Stavljam aparat na stativ i pri tom iskljucujem IS funkciju objektiva koja nije poželjna kad fotkamo na stativu (IS funkcija koristi kad Vam se tresu ruke pri dugim expozcijama, da smiri sliku,dok na stativu nema trešenja al će IS sklop tražiti mrdanje i izazvati potencijalno blago zamućenje fotke!),

Dakle

M mod. ISO 400, blenda f 16 (jako mala blenda) i okrećem točkić za brzinu okidanja iliti vreme exponiranja dok mi EV skala ne pokaže 0, a to je vreme od 1/6 sekunde (šestina sekunde), dosta sporo al dobro, tako aparat procenjuj vreme idealne expozicije. OK ne cepidlacim sa Zonskim merenjem.

Koristim prvo gornju desnu bočnu tačku (strelica 1), i fokus je na fontani Di Trevi koja je u kadru iza Crkve Sv Petra a ispred Koloseuma koji je najdalji od objektiva.

Kako vidimo iz priloženog, ceo kadar je prilično oštar i svi predmeti u kadru su u prihvatljivom opsegu oštrine.

Šta će se desiti ako sada povećamo otvor blende sa f 16 na f 5 i fokusiramo svaki objekat najbližom AF tačkom kadra? Srelice 2,3 i 4 pokazuju mesta fokusiranja u tri slučaja.

Da pogledamo primer fokusa desnom bočnom af tačkom na Fontanu Di Trevi

Rezultat analize: Fontana je oštra, a druga dva objekta - figurice su mutnjikave.

Idemo sada na slučaj fokus centalnom tačkom na Koloseum

Rezultat: Koloseum je oštar, ostatak scene mutan.

Na kraju testa, biramo gornju levu af tačku, i fokus na figuricu CrkviceSv Petra.

Crkva ispada oštra na snimku, a ostatak kadra je mutan.

Zaključak

POVEĆANJEM OTVORA BLENDE POLJE DUBINSKE OŠTRINE SE SMANJUJE, DOK SE SMANJENJEM OTVORA BLENDE POLJE DUBINSKE OŠTRINE POVEĆAVA.Efekat je uočljiviji ako se fotografiše iz blizine.

AKO STRELICE 2,3 I 4 SMATRAMO GLAVNIM MESTIMA FOKUSA SVAK ZASEBNO SA SVOJOM AF RAVNI, ONDA SE SAMO POLJE DUBINSKE OŠTRINE RAPOREDJUJE ISPRED I IZA RAVNI U SRAZMERI 1/3 : 2/3

AKO SADA OVO ZNAMO JASNO JE ZAŠTO SAM, SLIKAJUCI OTVOROM BLENDE F16 FOKUSIRAO NA FONTANU A NE NA DRUGE DVE FIGURICE. PA DA BIH DOBIO PRIHVATLJIVO POLJE DUBINSKE OSTRINE U KOME SU SVA TRI PREDMETA OŠTRA, U prvu 1/3 upada Crkva a u ono 2/3 iza glavnog fokusa upada Koloseum. Cool, zar ne?

Ovi primeri bi trebali da Vam ilustruju da kada FOTOGRAFIŠETE IZBLIZA PREDMETE I LJUDE, VODITE RAČUNA KOJU ĆE TE AF TAČKU DA IZABERETE POGOTOVU AKO JE OTVOR BLENDE VEĆI oOD F2.8

AKO FOTOGRAFISANI OBJEKTI NISU VAMA BLIZU, A FOTKATE SA BLENDOM F4 ILI F8, F11.. ONDA MOŽETE KORISTITI I SAMO CENTRALNU AF TAČKU I REKOMPOMPONOVATI KADAR, FOTKA ĆE ISPASTI PIHVATLJIVO OŠTRA JER JE POLJE DUBINSKE OŠTRINE OGROMNO.

Toliko o tome, valjda Vam je jasno zašto pored centralne postoje i bočne AF tačke . Da objasnimo sada AF modove naših ljubimaca

Nije isto ako slikate kadar u kome je sve statično i kadar u kome se nešto kreće, baš zbog toga što se, ako se objekat u kadru kreće, i AF RAVAN STALNO MENJA POZICIJU.

Shodno tome inženjeri u fotoindustriji su osmislili rešenja koje će zadovoljiti potrebe korisnika da fotka kako statične tako i dinamične scene sa kretanjem.

AF mod se bira iz menja fotoaparata, a kod nekih modela može se menjati i na samom objektivu . Vi vidite gde se ove opcije nalaze kod Vas.

Tako imamo

ONE SHOT FOCUSING MODE

One Shot AF - kod Canona, ili AF S (Single) - kod Nikona, je mod aparata koji se koristi kad SE OBJEKTTI NA SCENI NE KREĆU VEĆ SU STATIČNI. Ovaj mod je zbog toga vrlo zgodan za portrete ljudi.

CONTINUOUS FOCUSING MODE

Ai Servo - kod Canona, ili AF - C kod Nikona je oznaka za mod aparata u kome autofokusrni sistem PRATI OBJEKT KOJI SE KREĆE U KADRU.

Kretanje objekta u kadru se moze vrsiti jednom tackom ili grupom tacaka koje se medjusobno pomazu u pracenju i predikciji pravca kretanja. jako dobro za ptice i uopste za wild life safari / divlji svet zivotinja koje su pokretu non stop.

Nikon modeli imaju i tzv 3D tracking gde se u proracun i pracenjenj kretanja uzima i boja objekta..

Meni za odabir pracenja kretanja, jednom ili sa vise AF tacaka

Sve dok držite prst na okidaču aparata kontinuirano prati objekat koji se kreće i trudi se da održi u fokusu. Tek u momentu okidanja praćenje objekta u kadru prestaje. S obzirom na to da ovaj mod možete koristiti za sport i tako neke dinamične scene, onda je logično da u ovom modu koristitie i "rafalnu paljbu" ako Vaš ljubimac poseduje ovu opciju fotkanja. Od 10, 20 snimaka u rafalu nema boga da ne dobijete bar jedan ili dva koji su extra opisujući akciju koju snimate i "jurite" svo vreme.

Ovde ulogu igra i brzina rafala i samog sistema fokusiranja. Kod kompakt aprata nažalost ti parametri su na jako jako niskom nivou dok više klase aparata mogu imati i do10 x brži AF sistem sa jako malim kašnjenjem pri okidanju, a to sve utiče na krajnji rezultat.

Zbog toga Vi koji imate kompakt klasu fotoaparata nemojte očekivati čuda u ovom modu ako ga Vaš ljubimac i poseduje. Dok kompakt fokusira, dok okine, dotle je DSLR več ispalio 5 do 10 JPEG snimaka. Sad vi vidite razliku zašto nešto košta više i pripada višoj klasi.

AUTOMATIC FOCUSING MODE

Kod Nikona sima oznaku AF - A (Auto) i ovo je default mode, dok kod Canona se ovaj mod zove AI Focus AF.

Ovde se radi o sledećem:

aparat je inicijalno u One Shot / Single modu (za slikanje staticne scene). Ako se detektuje kretanje, aparat automatski prelazi u mod za praćenje ketranja, AF C kod Nikona tj AI Servo kod Canon modela.

MANUAL FOCUSING MODE

Ovde objašnjenje nije potrebno. Isključite AF i imate manualno fokusiranje. Dugo vremena je ovo bio i jedini način fokusiranja.

ZA VIDEOGRAFE

Moram da kažem da kontinualno fokusiranje u Video modu još uvek kod fotoaparata nije dostiglo nivo koji imaju kamkorderi i kamere. Dal namerno ili ne, tek niti jedan proizvodjač se ne trudi previše da zasada ugrozi fokusni sistem kamera i kamkordera.

Ali, ako snimamo video sa DSLR i pri tom se AF Ravan ne menja, zbog veličine senzora i izbora objektiva možete snimati vrlo kvalitetne filmove sa zamućenjem pozadine i prlitkom dubinskom oštrinom, što imaju samo profi kamere. Canon se nešto u implementaciji AF u videu malo ističe u odnosu na druge proizvodjače (pogotovu u modelima Canon 650,700 i 70D - hibridni fokus), ali je to još daleko od iole značajnijeg polu profi nivoa.

Kompakt aparati zbog malog senzora i oooogromne dubinske oštrine nemaju ove probleme (ceo kadar je oštar, jupiiii), i zasad ih možete fino izrabljivati za video klipove pristojnog kvaliteta, boli Vas uvo za fokus probleme.

Eto narode, to bi bilo to sto se tice AF sistema u najkracem, Ima tu jos sto sta da se kaze ali za Vas to nije mnogo bitno, da ne davim previse, trebalo bi da dovoljno da shvatite.

Pozdrav.

Izmenjeno 23 feb 2015 (dimic_bata)

[Teogonija]

Ima mornara Bato, a to sto ne pitamo verovatno je zato sto nam treba vremena i prakse da sve svarimo. Samo ti pisi, ima nas koji citamo i sigurno cemo se vracati na ove stranice svaki put kada nam zatreba.

U zdravlje, pa da za koji mesec mozes i da :ples: