ZANIMLJIVI I NEOBICNI dogadjaji na putu

[Madjaste]

 Jednog davnog leta, moja baka povede mene, sestru i dva brata na more u CG. Deca uzrasta od 6-12 godina. Prvi dan objasnjava ona nama kako moramo prvo do banke po novac, pa cemo u povratku odmah ostati na plazi, ali posto nosimo puno para, ne mozemo se svi istovremeno kupati, vec ce uvek neko sedeti ispod suncobrana i cuvati novac.

 Sve smo mi to razumeli i lepo se dogovorili sa bakom. Dosli do plaze, smestili  se i baka nam kaze: "Deco idite vi sada da se brckate, ja ostajem ovde da pazim na stvari(citaj NOVAC).". Odemo mi, zeljni mora, srecni, uletimo u plicak, ali posto nam je malo dosadno bez bake(ona nam je uvek bila animator), resimo da je pozovemo vicuci da cela plaza cuje : " Bako, dodji da se kupas! Ostavi pare, nece ih niko dirati!". :-) Nema potrebe da vam objasnjavam reakciju ljudi sa plaze koja je u tom trenutku bila prepuna. Ubili se ljudi od smeha!

[Nikola S.]

:D

Krstarenje, Dnjeprom...čujemo dovikivanje žene iz susedne kabine sa mužem u kupatilu...preslišava se nešto pred izlazak

Ona: Dobro...pare i pasoše sam sakrila...

On: Ajde pričaj malo i gde si ih sakrila...

Ona: Pa u frižider.

:D

[Madjaste]

Krstarenje, Dnjeprom...čujemo dovikivanje žene iz susedne kabine sa mužem u kupatilu...preslišava se nešto pred izlazak

Ona: Dobro...pare i pasoše sam sakrila...

On: Ajde pričaj malo i gde si ih sakrila...

Ona: Pa u frižider.

Hahahhah! Bas sam se nasmejala. Da, zene umeju da budu tako malo...znam po sebi. :-)

[Nikola S.]

...nije mi jasno zašto to nisu nosili sa sobom.

Valjda da ne izgube.

:D

[Madjaste]

...nije mi jasno zašto to nisu nosili sa sobom.

Valjda da ne izgube.

 Meni je jos najbolje to sto se tako DISKRETNO preslisavaju, da ste to mogli i cuti. :-)

[Timos]

Lele, lele...

Ovi nisu mogli ni to da izgovore .

Hahaha, tema postaje sve bolja, svidja mi se i baka i ova Nidzova .

Nego kada smo vec kod zenskih ludosti, zamalo ja da nastradam u Barseloni .

Poslednji dan u Spaniji apsolventske ekskurzije, cekamo u luci u Barsi ukrcavanje na brod kojim idemo do Italije. Stigli smo dva sata ranije i vodici nam ne dozvoljavaju da se udaljavamo od autobusa . A posto sam tamo isla na sve izlete, nije mi ostalo puno vremena za soping i propustila sam priliku da opustosim neku radnju u trznom centru koji je isto u luci, kod akvarijuma, na 5-10 minuta odatle.

Smeta mi sunce, nemamo gde da odemo, stojimo tu kao kreteni i to treba da radim jos dva sata, a carstvo sopinga me ceka u blizini . Jos jedan razlog vise da odem je taj sto ne umem da prihvatim nikakvu zabranu ako to nema logike u mojoj glavi .

Nista, proslo neko vreme, vec nas nekoliko vecamo ici ili ne. Imamo jos sat vremena i drugarica i ja krenemo (kao do wc-a ). Jurimo, stizu jos dve i pola trcimo, pola hodamo do trznog centra. Eh, kada smo upali u radnju to je trebalo videti, grabimo sta stignemo , nije bilo vremena da cekamo red za kabine, nego isprobavanje sirom radnje preko garderobe koja je na nama . Naravno i na kasi guzva nevidjena, pa smo zauzele red pre nego sto smo i zavrsile kupovinu, jedna ceka druge traze stvari, pa onda se menjamo .

Sve je proslo ok, zavrsimo mi nekako u planiranom roku i trcimo nazad, izlazimo iz trznog centra odjednom nas zaustavljaju, ne mozemo da predjemo na obalu, mi u soku nista ne razumemo. Nismo znale da je tu pokretni most koji se podize povremeno i bas to smo zakcili . Nista, cekamo, vec kasnimo, konacno se most vraca, jurcamo, drugarice bude lose, trazimo taksi (za 100m) i stizemo nekako. Tamo svi nas cekaju, prava spanska inkvizicija .

Umesto prvi nas se autobus ukrcava poslednji. Ne zna se ko nas vise napada. Dolazimo na brod, podela kabina, svi dobili unutrasnje sa krevetima na sprat, a jedino nas cetiri iz celog busa apartman sa prozorom, velicine 3 uobicajene sobe, jos smo nagradjene zbog problema . Vodicima to bila prva tura, pa nisu znali koji broj kabine da prigrabe za sebe. Tek su tada poludeli, a ja srecna posmatram nove cipele, jaknicu, torbu i dve majice (a samo te iste cipele su u Bg-u bile skuplje nego sve to zajedno).

[hmmm]

Hehehe! Super pricice.

Jos jedna za PARE:

Spremili se dragi i ja, spakovali, polazak na put - em godisnji, em putovanje, em kraj kontrakta i zbogom toj jednoj zemljici - sve stvari odavno odnete na kargo, sa nama mali kofercic, moja tasna i, naravno, nas macor ... da, da, i on putuje sa nama ... takodje sa nama se nalaze i nase pare, a posto napustamo zemlju, morali smo da zatvorimo sve racune i sa nama da ponesemo sve sto smo imali - ne sad neko ogromno bogatstvo, ali nije ni za bacanje - naravno :-P ... Pita me dragi da li da stavimo pola kod mene pola kod njega ... ma, ne, kod mene - sto je sigurno, sigurno je!

I tako mi lepo stigli na aerodrom, cekirali veci kofer, platili kartu za macora, popili kaficu, i polako se otsetali do naseg izlaza. Na izlazu smo morali da stavimo tasnu i kofercic kroz skener, dragi da skida sat, itd., a ja da vadim macora iz njegove torbe, pa da idem u posebnu sobicu za zene da me neka druga zena 'pregleda' ...

Sve kao lepo, super proslo, macor nazad u njegovoj torbi, dragi vec sedi i ceka sa kofercicem, ja do njega, sedimo malo pricamo, cekamo ukrcavanje ...

Posle jedno deset minuta jedan od sluzbenika kod skenera digo nesto u vis i vice "cije je ovo? cija tasna?" Ja samo na cas skrenula pogled ka njemu i onda se okrenula ka dragom - "vidi neko zaboravio tasnu" ... mala pauza, dragi gleda ... "pa zar nije ono TVOJA tasna???" ... Ju, jeste!!!

Toliko o zenama i parama.

[baki70]

Evo jedna pomalo bizarna priča.

Sirija, Palmira, grad oaza čuvene kraljice Zenobije - po nemilosrdnom suncu satima sam obilazio ovaj ogromni lokalitet. Ionako malobrojni turisti ukrcali su se u svoje buseve i otišli. Ostao sam bukvalno sam na nalazištu. Inače, zbog svoje profesije arheološke lokalitete obilazim baš detaljno i često zađem u delove koje većina turista preskoči. Tako tumarajući došao sam do jedne monumentalne grobnice, poznate i kao ,,Pogrebni hram,,. Uđoh unutra, kad tamo Arapin i Arapkinja u sred seksa. Kada su me ugledali usledio je šok. Ja se okrenuh i krenoh ka izlazu, međutim frajer se bacio na pod i uhvatio me za nogu. Dok me je tako ležeći na podu držao za noge sa obe ruke, plačnim glasom je nešto grozničavo brbljao na arapskom. Ja sam smeđeg tena, a posle petnaestak dana muvanja po Bliskom istoku dodatno sam pocrneo. Kada se na to doda dvonedeljna brada, dobra količina prašine koju sam pokupio iz sirijske pustinje, kao i polumrak grobnice, ovaj Arapin je pomislio da sam mu zemljak, tj. neki od stanovnika Tadmora. Uplašio se da će se saznati za njihovu romansu. Ja sam im se izvinjavao na engleskom, međutim on je toliko bio u strahu i od svog plakanja i blebetanja ništa me nije čuo. Kada je počeo da mi celiva cipele popizdeo sam i uz par sočnih srpskih psovki silom sam ga odgurnuo. Švaler je tek tada podigao glavu i ovaj put dosta smirenije mi nešto rekao na arapskom. Posle mog odgovora na srpskom, prestala je njegova histerija te je sa olakšanjem i blagim osmehom progovorio ,,You are stranger,, i udario se šakomo čelo. Za sve to vreme dama je jecala sklupčana u ćošku. Ja se izvinuh i izađoh napolje. Šta je bilo u pitanju seks pre braka, ili neka švaleracija ne znam, ali u svakom slučaju bili su srećni što će njihova avantura ostati i dalje tajna za ostale stanovnike Tadmora. S obzirom na to silno preklinjanje i strah koji sam video u njihovim očima pretpostavljam da bi posledice za otkrivanje njihove veze bile strašne. Dok sam se udaljavao okrenuo sam se i spazio ih kako izlaze iz grobnice i užurbano odlaze u dva suprotna pravca. Ubrzo su postali sitne tačke u pustinji.

[hmmm]

Evo jedna pomalo bizarna priča.

Hihihi - Baki70 gde te i to cudo snadje??? Eto, vise covek ne moze ni na miru da udje u vekovima napustenu grobnicu ... hehehe :-P ...

[samco]

U plan povratka sa mora ubacili smo iznenadnu posjetu prijateljima,iako nas je to "kostalo"jos par stotina km po augustovskoj temperaturi koja je u tajmingu povratka dostizala vrhunac (isijavanje usijanog asfalta).

Jadranska magistrala,,nevidjena guzva,talijani na svom feragostu...

Put se dodatno oduzio jos sat-dva,,,gundjao sam vec psujuci neplanski put ali....

Stigosmo konacno na odrediste,,vec suton,temperatura opada ali sporo...

Pozurivsi valjda sto prije po malo hladovine i osvjezenje nismo obracali paznju prate li nas djeca(sin(8) i kcerke blizanke(3)).

Moram reci da sam valjda krajickom oka primjetio "kolonu" iza sebe :-P ali nisam vrsio prebrojavanje Pozdravivsi se sa iznenadjenim domacinima i svih ceremonija smjestismo se u udobne fotelje ispijajuci hladne napitke,vracajuci izgubljenu tecnost u organizam.Djeca su produzila u djeciju sobu kod svojih vrsnjaka domacina...

Nakon nekog vremena(15-20 min),valjda zbunjena prijateljica,domacica upita nas a gdje vam je trece dijete???Cuj gdje je???Pa valjda je u sobi sa svom djecom..Pa vi ste usli samo sa dvoje...Panicni pogledi su se izmjenjali,,,trka,,,bosonog preletjeh dvoriste..auto,,,,Dotrcah do njega,,zakljucan je,,prizor iz crtanih filmova,,moja profesionalna vozacica sa cuclom u ustima

,,razbarusene kosice stoji na mom sjedistu i naravno vozi.. .

Ugledavsi me razvukla je osmijeh ud uha do uha i jos brze pocela vrtjeti upravljacem....

Spavala je kad smo stigli,,probudila se i vozi....

Znam da prica nije za pohvalu roditeljima ali se desilo...

Izmenjeno 12 jun 2010 (samco)

[baki70]

Hihihi - Baki70 gde te i to cudo snadje??? Eto, vise covek ne moze ni na miru da udje u vekovima napustenu grobnicu ... hehehe :-P ...

Eto zašta sve može da se koristi antički objekat (sekundarna upotreba). Bolje i za to nego da se ruše, pljačkaju,skrnave i slično. Inače ova grobnica iz priče ima oblik manjeg rimskog hrama i savršeno je sačuvana.

Pozdrav.

[pefkari]

,,razbarusene kosice stoji na mom sjedistu i naravno vozi.. .

Ugledavsi me razvukla je osmijeh ud uha do uha i jos brze pocela vrtjeti upravljacem....

Spavala je kad smo stigli,,probudila se i vozi....

Znam da prica nije za pohvalu roditeljima ali se desilo...

Ova tvoja prica podseti me na davno leto 2000.

Sa decom i prijateljima krenusmo u Crnu Goru...vreo letnji dan, deca umorna od puta... kanjon Morace (uvek sa strepnjom tuda prolazim!)...i prijatelji predloze da napravimo pauzu i prespavamo tu, u staroj kuci njihovih roditelja...stizemo u lepo , prostrano dvoriste....vec se smrkava, sedosmo da popijemo kafu...cera, pozelenela od muke u putu, zaspala na zadnjem sedistu...ostavismo joj malo otskrinut prozor i opustismo se...posle nekog vremena, krenem do auta da vidim sta dete radi...ona spava, a na sofersajbni- ogromna skorpija! Dozovem muza, on klepi ono zivotinjce, izvucemo dete iz auta, uz pregled auta baterijskom lampom...

Hajde sad da legnemo da se odmorimo...ulazimo u kucu (u kojoj niko nije bio od prethodnog leta), a ono, na zidovima, po coskovima-insekti svih vrsta, velicina, boja! Cera se, za ilustraciju, boji i vinske musice, ja ih ne volim, ali ovo je bilo previse! Prvo smo lezale u zasebnim krevetima, a kada sam videla da nikad nece zaspati, legne kod mene u krevet, nabismo se ledja uz ledja, lampa ostade upaljena...kada je i mene san poceo da savladjuje, ugasih lampu...bile smo pokrivene do cela!

U neko doba (cini mi se tek sto smo zaspale!), probudi me neka buka...budim se u potpunom mraku, nesto udara....dok se opasuljih, shvatih da lije kisa! Posle onakvog dana! U trenutku mi sine da smo sav prtljag ostavili napolju, na kolima! I pomislim- kako ovo lije sve stvari ce se ofarbati jedne o druge! Po mraku dodjoh do vrata (svi ostali spavaju, zaboravih sinocnu pricu o tome da tu ima zmija...!). istrcah i pocnem da skidam kofere i torbe...sve dovucem u kucu i krenem da vadim! Mokro, mokro, natopljeno (a, dao Bog, nosim uvek skoro celu kucu! :-P Povadim sve, razbacam po sobi da se susi...i, od svega, samo jedna stvar bese ofarbana bojom sa drugog neceg! Mojoj sreci nije bilo kraja!

Kada smo ustali, voda se slivala sa brda, put kojim smo dosli je bio potpuno neprohodan...srecom, sasvim slucajno, prolazio tuda njihov komsija...video nas prethodnog dana kada smo stigli...i covek nas izvuce, jedan po jedan auto...

Ko je bio, makar nekad, zna o cemu pricam! :D

Izmenjeno 12 jun 2010 (pefkari)

[Nikola S.]

Znam da prica nije za pohvalu roditeljima ali se desilo...

Ni deca nisu bolja, kad porastu

Opet metodom asocijacija i poređenjem...

Jedan mladi bračni par je ovde seli stvari sa mesta A u mesto C...preko mesta B, njihovog stana...velika kola, kakva se ovde voze...oborena sedišta...neki dušek....a otac jednog od njih ležao na njemu...nije bilo mesta drugačije...I tako stanu ispred svog stana, imali neka posla...a čika ih tako čekao ležeći.

Sve to snimi komšija Kinez, i uveče...kad su završili sa tim manevrima, ispraznili kola i otišli kući - on im na auto zalepi papir sa porukum: kako nije humano starog čoveka držati u onom položaju u kolima...kako se nada da je čovek dobro...i da znaju ako ih još jednom bude video da to rade - prijaviće ih nadležnoj službi.

Nisam siguran kog smajlija ovde da udenem...

[Madjaste]

 Nisam znala da su kinezi tako brizni! :-) Kome mi da prijavimo sto kada dodju ovde iznajme stan(bolje reci stancic) i u njemu boravi njih 20?! No, to nije tema, ali sam se nasmejala, pa mi ovo pitanje prodje kroz glavu...

[Nikola S.]

Ovde ti svi polude od želje da koriste do maksimuma tako neke službe...bez obzira na rasu, poreklo...

Deca posebno.

"Nećete da mi kupite nešto? Nećete da me pustite na žurku? Nećete....Onda ću da zovem službu i da im kažem da me maltretirate."

Jednom našem ćerka tako priredila sličnu scenu...ona će da zove child protection service...(16, 17 godina imala)...na šta joj on smireno kaže: "Ok, ćerko...pozovi. Al uzmi u obzir da njima treba najmanje 10 minuta da dodju do ovde..."

I predomislila se.