TASOS, april-maj 2010. - putopis

[pefkari]

Na Tasos smo krenuli u cetvrtak, 29. 04. 2010. Jedva sam iscekala trenutak da krenemo! Bilo je 14 h...groznicavo sam se pakovala, ne verujuci da ipak idemo!

Ispratilo nas je lepo vreme...suncano i sa prolecnom temperaturom...usput nisam mogla da odolim da ne slikam ovu nasu lepu zemlju, okupanu suncem i zelenu, zelenu!Pejzazi sa najlepsih umetnickih slika!

Pred nama je bio put od 860 km...kao i kada putujemo leti, resili smo da put "presecemo" spavanjem negde...moja "jaca polovina" je resila da to, ovog puta, ne bude u Solunu, vec se odlucio za konake manastira Prohor Pcinjski...i, moram priznati, jako mi je drago sto je tako bilo! :D

Izmenjeno 3 jun 2010 (pefkari)

[pefkari]

Manastir Sveti Prohor Pcinjski se nalazi na sumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pcinje, u blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pcinjskom, koji mu je prorekao da ce postati car (u manastirskoj crkvi se nalazi freska koja opisuje ovaj dogadjaj). Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska skola, prepisivacko-iluminatorska radionica, a organizovano se uci ikonopisacki zanat.Prvobitno je sagradjena kao jednobrodna crkva u 11. ili 12. veku. Kasnije je dvaput dogradjivana (vidi se na njoj).

Jedna od najopseznijih obnova zasluga je kralja Milutina, koji je angazovao 1316. ili 1317. godine solunske slikare Mihaila i Evtihija da oslikaju novi hram. Posle kosovske bitke manastir su razorili Turci, a 1489. godine obnovio ga je Marin iz Kratova. Tada je oslikan freskama koje se ubrajaju u najznacajnije umetnicke tvorevine svog vremena. U 16. veku u manastiru je postojala slikarska radionica, ciji su majstori slikali freske velikih likovnih vrednosti u kapeli na juznoj strani crkve.

Sadasnja monumentalna visekupolna crkva, sagradjena 1898. godine, obuhvatila je starija zdanja. U oltarskom prostoru nalazi se grobnica Svetog Prohora Pcinjskog i monaska kosturnica.Drevno svetiliste sagradjeno je na starom kultnom mestu, gde je ziveo prepodobni Prohor Pcinjski. I pored nedostataka pouzdanih materijalnih dokaza ima razloga za tvrdnju da je sadasnji grob Sv. Prohora deo prvobitnog hrama. Od najstarije svetinje do danas je ocuvana kapela gde pocivaju mosti Sv. Prohora. U pitanju je mala, poklonicka niska pravougaona prostorija. U sferno oblikovanoj istocnoj strani smestene su mosti svetitelja, gde je, u desnom gornjem uglu mali otvor iz koga vec ceo milenijum izvire cudotvorno miro. Sv. Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotocac u Srbiji.

Kada smo u okviru obilaska celog imanja posetili i crkvu, jedan od monaha je bio u molitvi i nismo mogli da se poklonimo mostima Sv. Prohora.

Konaci u okviru manastirskih zidina, tzv. "Kraljevski", pripadaju bratstvu manastira i koriste ga samo monasi, a tzv. "Vranjski konaci" su komercijalnog tipa."Vranjski konak", monumentalnih razmera, predstavlja jednu od najlepsih gradjevina ovog tipa u Srbiji. Gradjen je izmedju 1854. i 1862. godine, zaslugom Hadzi-Mihaila Pogacarevica, trgovca iz Vranja.U njima danas odsedaju putnici namernici, kao sto su nekada davno trgovci na svojim putovanjima...proroda je nestvarno lepa, bilo je sve zeleno oko nas...cula se Pcinja koja brzo prolazi kroz korito, ptice su pevale, a osecao se neki neverovatan mir....i tisina...u kojoj se uziva...

Upravnik Ivan, mladic iz Vranja, primio nas je i docekao domacinski...kulturan, prijatamn i predusretljiv, ponudio se da nam pokaze imanje, odvede nas u manastirsku portu i zamoli da nam omoguce da udjemo u crkvu i obidjemo prostor unutar zidina...bilo je vec negde oko 18 h, vreme kada se kapija manastira zatvara, ali uz njegovu intervenciju, uspeli smo da, za dana, obidjemo manastir i crkvu...zapalimo svece, slikamo u manastirskom dvoristu...naravno, ne i u crkvi...

[pefkari]

Slike manastira Prohor Pcinjski

[pefkari]

...hteli smo da sacekamo da monah zavrsi molitvu, ali dugo je trajalo, a ionako su nam dozvolili da "prekrsimo" vreme primanja gostiju...povukli smo se u konake za goste (hotel, ja bih ga tako nazvala!)...otisli smo do parkinga po neke stvari, jer se ne moze parkirati bas ispred samih konaka...

[pefkari]

Posle kratkog odmora, u zagrejanom apartmanu (evo slika smestaja)...

....sisli smo na veceru.

[pefkari]

Trpezarija u starinskom fazonu...kao da smo se vratili u vreme Kostane i gazda-Mitketa......jako mi se dopalo...pored svega starog, u dnu trpezarije- TV sa velikim ekranom i na njemu "Farma"... ..mlad, ljubazan i nasmejan konobar nam prilazi, poverljivo pita da li da promeni kanal na TV-u...bas mi je bio sladak! Donosi nam 2 "dunje" koje zezu po stomaku (pogotovo gladnom!) :-P

Dobili smo meni, a onda krenuli da se oblizujemo, jer sve sto je pisali bilo je iz starinske kuhinje...sve je zvucalo "mljac", a mi mrtvi-gladni! U to je naisao Ivan i na pitanje sta je "metohijska tava" i kakva je "svinjetina pod sacem"- rekao da "toplo preporucuje"......konobar je predlozio da uzmemo neku salatu kao predjelo, misleci da mi sve to mozemo savladati......kakva greska- i mi smo! Ja sam narucila "grcku", a mm (moj muz, u daljem tekstu) "sopsku" bez ljute paprike...uz to smo narucili, srecom, jednu "pogacu pod crepuljom"....da li treba da kazem da smo "izumrli" na pola vecere? Uz glavno jelo preporuceno nam je domace crno vino...

Za kraj, mada pola jela nismo ni pojeli, narucili smo (jednu) porciju torte "pcinjski vetar"(sa cokoladom, ali ne preslatka, taman kako treba!)...podelili su nam porciju i to su bila 2 sasvim pristojna parceta torte! ...

[pefkari]

Brzinski smo se spustili do parkinga po jos neke stvarcice (hteli da prosetamo, ali je bilo 11 stepeni, mi sa laganijim jaknicama, umorni i bilo nam je hladno!) i juris u sobu! Mm je ostao da pokusa da se u dnevnom boravku naseg apartmana "prikaci" na net (jedva i presporo, uz pomoc USB sticka), a ja sam "tresnula" u krevet i ubrzo izgubila svest!

[pefkari]

Osvanulo je divno jutro! Opet su se cule ptice, crkva je bila obasjana suncem i mamila me da je slikam kroz prozore......brzinsko spremanje, dorucak...trebalo je krenuti sto pre!

Pre dorucka ponudili su nam rakijicu, kafu...stigla je zemljana posuda sa kacamakom (u koji su bili umesani kajmak i sir), druga zemljana posuda sa kacamakom (umesana proprzena slaninica), pita sa sirom...kacamak se jos pusio, a pita je bila vruca, tek ispecena..ponudili su nam caj ili mleko, a doneli staklene posude sa gustim kremastim kiselim mlekom! ...pri pogledu na prepun sto i "opsetu" na sinocnju veceru, vec mi se nije jelo! Cinilo mi se da nisam ni ono od prethodne veceri svarila! Pojela sam samo pola pite sa sirom i popila caj, a mm je probao od svega pomalo...zatim je konobar prisao i pitao da li bismo jos nesto! Imala sam zelju samo da od stola! Uprkos svoj toj divoti!Pozelela sam da povedem kuvara/kuvaricu sa sobom!

[pefkari]

Krenuli smo oko 11 h...i eto prve "prepreke"! Na granicnom prelazu nikog, a mi smo cekali oko 40 minuta! Dobili smo izvinjenje ("pao sistem!) i nastavili dalje...

Pauzu smo napravili na Veleskom jezeru, zastali da se odmorimo i popijemo kapucino, koji je bio sjajan. Bili smo gotovo jedini gosti! Samo da znate da, ako pozelite da ovde napravite odmor, pratite table "Romantik", odnosno "Ezero Mladost"!Ambijent divan za odmor, osoblje vise nego ljubazno, hrana solidna,a nije skupo, usluga brza, toaleti besprekorno cisti...uvek ovde stajemo kad krenemo na Tasos...tek su postavljali bastenske stolice oko bazena...

[pefkari]

Posle ove pauze kao da smo dobili krila!Ulaz u Grcku je bio iznenadjenje: nigde oleandera koji prosto bodu oci!(tj. bili su oni tu, ali bez cveta!) Celim putem nas prati zelenilo, bulke, neko belo i zuto cvece...prvi put videh Grcku u prolece!

Oko 17.15 smo bili u Keramotiju, a trajekt je isao na sat vremena...u luci-guzva (krenule ekskurzije, srednjoskolci i stariji osnovci preplavise prostor oko automobila parkiranih u redu za ukrcavanje na trajekt)...trebalo je docekati 18 h! Nesto smo se ranije ukrcali i u iscekivanju da krenemo razgledali trajekt, slikali Keramoti, kako se "pakuju" vozila na trajekt...

Srecu zbog "pristanka" na tasosko tle ne mogu da iskazem...sada jos pola sata voznje i bicemo na odredistu! Usput sve slikam (kao da gledam prvi put!), zastajemo na vidikovcu izmedju Metalie i Pefkarija i tu pravim nekoliko snimaka...

[pefkari]

U Pefkari stizemo nesto pre pola osam...

Mm konstatuje da smo prvi Srbi koji ove godine ulaze u Pefkari, a mozda i uopste prvi gosti! Nigde zive duse! Docekuje nas Dina, vlasnica hotela "Akti"...pozdravljamo se, predajemo joj sitan znak paznje...ona nam kaze: "Birajte koju sobu hocete, na 2. spratu (ostali nisu sredjeni)...uzmite sta vam treba, sve su sobe otkljucane, peskiri, posteljina, sta god..predlazem da uzmete onu trokrevetnu, ima najvise mesta" I smeje se,jer zna da uvek nosim tone stvari... :D...jos je dan, malo slikam, udisem vazduh punim plucima, spremamo se i odlazimo po Nikanu (stanovnicu ovog raja) u Limenariju.

[pefkari]

Docekuju nas ona i njen sarmantni suprug, a zatim nas troje odlazimo na San Antonio plazu, u istoimeni restoran na veceru...neverovatno je hladno, restoran je (basta) zasticen samo najlonom od vetra.. ali meni je bas bilo hladno! Da kazem samo da je temperatura nocu padala na 11-12 stepeni, a danju se kretala od 17-22 stepena...

Buduci da smo jako gladni, jer smo rucak preskocili (a ja nisam mogla ljudski ni da doruckujem!) kazemo Nikani da brzo predlozi nesto, sta god to bilo..na kraju se dogovaramo da uzmemo razlicite vrste hrane, pa da stavimo sve na gomilu i sluzimo se...ona porucuje "skoljke u crvenom sosu" (odlicno i, po mom misljenju, spada u hranu "koja se jede kasikom", dakle corbasto), mm uzima "cipuro" (isto se zove i pice, a ovde je rec o ribi ), a ja se odlucujem za "giros" (varijanta "porcije")...kao predjelo trazimo "grcku salatu" i njihovu "zelenu" (koja je jako ukusna i zdrava, ali ta vrsta ne raste kod nas, tako kaze Nikana)...kada su nam sve doneli, shvatamo da to sve necemo moci da pojedemo! Oni porucuju crno vino, a ja "uzo"...u medjuvremenu, gazda restorana donosi ogromni grejac, a na moju glavu deluje kao ovo...

[pefkari]

A OVO smo jeli...

[pefkari]

Nije vazno, bolje toplo nego hladno! Uzivamo, pricamo, kad odjednom, pocese da se skupljaju mace oko mene...jedna, dve, triiiii.....! Mjaucu i vrte mi se oko nogu...molim da mi ih neko skloni, ne zato sto ih ne volim, naprotiv, vec sto zelim da jedem na miru...jedna od njih pocinje da mi naskakuje na krilo...opet jednom, dvaput, triput! I resim da je se otarasim tako sto cu joj baciti koji komad mesa! Pametnica! Cim je uhvatila, navadise se i druge, a ona, umesto da se smiri, nagrnu jos vise na mene...ovo dvoje gledaju i ne znaju kako da mi pomognu...zovu ih-ove nista! Najveca i najagresivnija medju njima dobija jos jedno parce, a onda, pri pokusaju da joj bacim jos jedan komad, tako skace na moju ruku i zariva mi (ali bez preterivanja!) kandzu u kaziprst...vrisnula sam, siknu mi krv...od soka ne znam da li bih plakala ili vristala, stiskam mesto iz kojeg krv curi i pada mi na pamet "Sad ce mi upropastiti ceo boravak! Da li da idem kod lekara? Da li za ovo treba primiti tetanus?"..znoj me obliva, mm i Ana se smeju, kazu "Ma, niko do sada nije isao zbog toga kod lekara!" Ana ih tera od stola, meni preseda vecera...pokusavam da ne mislim na to, ali pece me prst i ja vec zamisljam sta ce dalje biti... Sve do povratka u Limenariju, gde odlazimo na pice..i da vidimo mog omiljenog lika odande- lepog Rodolfa! Tu prestajem da mislim na "incident" i uzivam u ostatku veceri . Dogovaramo se da sledeceg jutra dodjemo po Anu i zajedno odemo na dorucak, "bugacu"...a posle toga da idemo zajedno kod Brkinih ("Brka" je Anin suprug) prijatelja na rostilj u brda...sa zebnjom sam utonula u san...jedva..

Izmenjeno 13 mar 2012 (mirarbi)

[pefkari]

Jutro je osvanulo vedro, suncano, probudio me sum mora! Mojoj sreci sto je tako, a jos vise sto mi prst nije otekao tokom noci, i sto ce, izgleda, sve sa njim dobro da se zavrsi, nema kraja!

Put od Pefkarija do Potosa

Izmenjeno 3 jun 2010 (pefkari)