baki70

Iran putopis

82 poruke u ovoj temi

Veliki pozdrav i iskreno HVALA sto si nam ulepsao ovaj kisni dan. Na glas citamo ovaj tvoj divan putopis.Ocekujemo nastavak.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala Sonikum

Danas sam se baš raspisao, zahvaljujući ovom kišnom danu. Sutra nastavak.

Pozdrav

Izmenjeno (DraganV)
Nema potrebe citirati ako se odgovara na prethodni post
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

10. 05. 2009.

Ujutro je po nas došao vozač Ebro (Ibrahim) i krenuli smo ka Alamutu. Ebro je dobar, veseo veoma pričljiv momak, tako da smo se sa njim fino družili tokom ovog izleta. Ebro ima tri posla: drži radnju za popravku kompjutera, peva po svadbama i povremeno vozi strane turiste. Dolina Alamuta je veoma impresivna. Priroda je fantastična. Cela dolina je opkoljena visokim planinama Elbrusa čiji su vrhovi bili pod snegom. Tokom vožnje smenjivali su se čas travnati, čas kameniti predeli. Jednim delom dolina je bila pod gustim belim oblacima, dok smo mi prolazili putem koji je vijugao iznad tih oblaka. Osim po interesantnoj prirodi Alamut je poznat i po preko 50 svojih tvrđava. Mi smo se uputili ka najpoznatijoj, tvrđavi Asasina. Ovaj zamak je u XII veku podigao Hasan Sabah vođa čuvene ismailitske sekte asasina. Oni su bili poznati po ubistvima svojih političkih i drugih neprijatelja. U svoje vreme bili su strah i trepet na celom Bliskom istoku. Hasan Sabah, tj. Starac sa planine je tvorac ove sekte. Postoji priča da je u prelepoj dolini doveo kao konkubine lepotice iz raznih krajeva sveta. U svom zamku bi svoje pristalice nagruvao hašišem, a zatim bi ih puštao u dolinu gde su ih čekale ove ženske. Tada bi se urađeni pitomci lepo proveli i izgostili, a po povratku bi im Hasan objasnio da su bili u raju. Zato su njegovi asasini bez pogovora odlazili u razne samoubilačke akcije, jer su nakon smrti očekivali večnu zabavu, sličnu onoj koju im je Starac sa planine organizovao u dolini Alamut. Otuda asasini od hašašini. Ja sam posebno insistirao da obilazak Alamuta uvrstimo u naš itinerarijum, jer sam neko vreme pre puta pročitao istorijski roman ,,Samarkand,, Amina Malufa, u kojoj je jedan od glavnih likova Hasan Sabah. Njegovo utvrđenje, poznato i kao ''Orlovsko gnezdo'', uništili su Mongoli 1256. godine. Od Kazvina do asasinskog zamka ima preko 100 km, ali vožnja nije bila naporna, jer smo sve vreme prolazili kroz neobične i zanimljive predele. Nakon što smo stigli usledilo je još jedno, na svu sreću kraće, planinarenje. Ovaj lokalitet, pre svega ima dobru priču i nalazi se u dobrom ambijentu, ali i sama tvrđava nije nezanimljiva. Posle razgledanja asasinskog zamka krenuli smo ka tvrđavi Lamiasar. Usput smo, po Ebrovoj preporuci, svratili u neku kafanu na ručak. Ova seoska kafana je bila izuzetno musava, ali se pokazalo da je klopa bila odlična. Osim obaveznih kebaba ovaj put smo naručili i dizi. Ovo je neka vrsta paprikaša od jagnjećeg mesa, krompira, leblebija i drugog raznog povrća, na čijoj površini pliva debeo sloj loja. U to se izlomi onaj tanki hleb i sve se to izgnječi metalnim tučkom. Meni se dizi dopao. Odatle smo otišli do utvrđenja Lamiasar, na koje smo se okrepljeni dizijem i kebabima popeli bez problema. Od tvrđave gotovo da nema ništa da se vidi, tako da smo se gore bavili uglavnom fotografisanjem lepih pejzaža. Na kraju dana vratili smo se u Kazvin, pozdravili sa Ebrom i upisali u njegov ,,spomenar,,. Uveče šetnja Kazvinom i za promenu večera u piceriji.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

11. 05. 2009.

Rano izjutra taksijem smo se odvezli do policijskog punkta na izlasku iz Kazvina, gde smo uhvatili autobus do Tabriza. Ovaj punkt je jedan od onih, kojih ima po celom Iranu, gde se zaustavljaju svi autobusi da bi šoferi odneli tahograf na pregled. Bus nigde usput nije stajao, tako da smo u Tabriz stigli oko pola tri. Smestili smo se u hotel Arg, koji se nalazi u centru grada, pored tvrđave Arg e Tabriz, čije ime nosi. Nakon što smo se smestili u sobu i malo predahnuli, otišli smo na ručak u hotelski restoran. Na meniju su bili samo kebabi. Posle klope krenuli smo u obilazak Tabriza. Ovo je veliki grad, sa oko milion i po ljudi i centar je provincije Istočni Azerbejdzan. Većinu stanovništva čine Azeri. Inače, Azerbejdzanaca ukupno u Iranu ima oko 25%. Prvo smo obišli obližnje ostatke Arg e Tabriz iz XIV veka. Dalje smo se uputili do crkve Sv, Marije iz XII veka, koju je svojevremeno posetio i Marko Polo. Crkva je ograđena visokom ogradom tako da smo je jedva pronašli. Međutim, bila je zatvorena. Tu smo se malo muvali, ne bi li nekako ušli unutra, ali smo na kraju odustali i otišli do bazara. Na bazaru smo se kratko zadržali, te smo produžili do Muzeja Azerbejdzana. Muzej je odličan. U prizemlju je dobra arheološka postavka, na spratu je numizmatička zbirka i predmeti iz islamskog perioda, a u suterenu su neke moderne, pomalo morbidne, skulpture. Pored samog muzeja nalazi se Kabud dzamija, tj. Plava dzamija. Prvobitna dzamija na ovom mestu izgrađena je 1465. godine, ali je ona 1773. godine nastradala u zemljotresu. Godine 1951. počela je njena obnova. Nekadašnja plava majolika na njenoj fasadi, po kojoj je dobila ime, sada se samo u tragovima može videti. U toku dana smo kupili i karte za Erzurum, za sutra uveče.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

12. 05. 2009.

Pre podne smo se muvali po Tabrizu, obilazili bazar, kupovali suvenire, ručali itd. U bazaru sam ušao u jednu radnju specijalizovanu za prodaju, meni omiljene poslastice, alve. Tamo je bilo izloženo najmanje 100 raznih vrsta alvi u raznim pakovanjima. Tu sam imao priliku i da na kratko zavirim u prostorije u kojima se pravi ova poslastica. Najinteresantniji prizor u procesu pravljenja alve za mene je bila scena gde je nekoliko ljudi ogromnim toljagama mučki udaralo smesu alve na jednom pultu. Natovaren alvom i suvenirima vratio sam se u hotel. Tu sam poslednji put skuvao kafu u mom kuvalu i oprostio se od njega. Mnogo mi je značilo i mnogo mi je pomoglo na ovom putu, ali za njega više nije bilo mesta u mom rancu, te sam ga ostavio u hotelskoj sobi. Zatim smo se spakovali i spustili stvari do recepcije. Još malo smo se šetali po gradu, ručali, a onda smo pokupili naše stvari i peške otišli do agencije u kojoj smo kupili karte, gde je trebao da dođe naš bus. Autobus je kasnio nekih pola sata tako da smo se ukrcali oko pola deset i krenuli ka turskoj granici.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

13. 05. 2009.

Na granični prelaz Bazargan, stigli smo oko dva, tri iza ponoći. Iransku granicu smo prešli bez problema i relativno brzo. Problem je nastao kod turskih carinika. Naime, nas dvojica smo imali nove crvene pasoše, dok je treći član naše ekipe imao stari plavi pasoš. Turčin je uzeo naše putne isprave, pa ih je zagledao i nije mu bilo jasno zašto se razlikuju. Onda je na kompjuteru tražio kako izgleda srpski pasoš, ali tamo je bio prikazan samo izgled novog pasoša. Onda je telefonirao, pa zvao kolegu da dođe. Onda su se njih dvojica konsultovali i na kraju ustanovili da možemo da uđemo u Tursku, s tim što treba da kupimo vize koje koštaju po 10 eura i uputili nas u susednu zgradu gde se izdaju vize. Međutim, u zgradi nije bilo žive duše. Muvali smo se oko praznih šaltera, dok nas nije primetio neki od carinika. On nas je odveo do jednog zamandaljenog šaltera i počeo da udara po njemu. Prvo se iza šaltera upalilo svetlo, onda je razmaknuta zavesa i sa druge strane se pojavio neki krmeljivi, matori, brkati službenik, koji je dotle spavao iz sve snage. Dali smo mu pasoše i 30 eura. On je buljio u naše isprave, vrtio neke debele knjižurine, a onda nam je gurnuo natrag i pasoše i pare. Mi smo mu opet vraćali naše pasoše i lovu, a on ih je uporno gurao natrag i nešto brbljao na turskom. U neko doba pojavio se vozač našeg busa koji je uspeo da se nekako sporazume sa Turčinom. Objasnio je da neće da nam da vize, pošto po njemu one koštaju 15 dolara, a ne 10 evra. Mi smo mu odmah dali 45 eura za tri vize, međutim on opet nije hteo da nam ih proda. Ubeđivali smo ga da je 45 eura više od 45 dolara, ali Turčin je bio neumoljiv. Sve to naše akanje na granici je poprilično trajalo, međutim naši saputnici iz busa su strpljivo čekali bez gunđanja. U jednom momentu je naš šofer izvadio svojih 100 dolara da bi platili vize, ali jok. Turčin je odbio i ovo, sa objašnjenjem da moramo da mu platimo tačno 45 dolara. Na kraju je vozač uzeo naše eure i u busu ih razmenio među putnicima za 45 dolara. Tako smo konačno uspeli da dobijemo vize i uđemo u Tursku. Put do Erzuruma je jednim delom izuzetno loš, tako da smo išli veoma sporo. U ranu zoru uspeo sam da iz busa vidim i moćnu, čuvenu planinu Ararat. Konačno smo se oko 10 h iskrcali iz autobusa, ali ne kao što smo mislili u Erzurumu, nego na nekoj benzinskoj pumpi petnaestak kilometra od ovog grada, pošto autobus ne ulazi u Erzurum. Tu smo savatali neki kombi, koji nas je za malo jaču cifru odvezao do železničke stanice. Voz za Istanbul je kretao u pola jedan, tako da sam se malo prošetao, promenio nešto eura u turske lire, kupi bocu rakije i tri velika donera. Kad sam se vratio na štajgu, moji saputnici su se veoma obradovali klopi, tj. konačno pravom hlebu, jer im nikako nisu odgovarale one iranske tanke palačinke. Voz je krenuo sa nekih pola sata kažnjenja.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

14. 05. 2009.

I danas se nastavila naša vožnja turskom železnicom. Voz je bio isti kao i onaj kojim smo doputovali do Irana. Najbolja stvar u vozu je bilo hladno Efes pivo u vagon restoranu. Nisam verovao da će mi posle dvadesetak dana u Iranu toliko puno nedostajati alkohol. Ja inače volim da popijem, ali dešavalo mi mi se da danima ne gucnem ni kap. Međutim, valjda samo to saznanje da je u Iranu strogo zabranjen alkohol, prbudilo je u meni želju za pićem. Kada ti je nešto zabranjeno tada ti to još više nedostaje. Konačno nešto posle 22h stigli smo u Istanbul, na stanicu Hajdar Paša. Odatle smo pešice otišli do obližnjeg hotela Deniz i uzeli sobu. Najzad toliko željeno tuširanje i spavanje na pravom krevetu u čistoj posteljini.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

15. 05. 2009. - 17. 05. 2009.

Dan smo proveli u šetnju po Stanbolu. U 22 h smo krenuli vozom ka Beogradu. Negde pred Sofiju kondukter nas je obavestio da kasnimo i da je kompozicija za koju smo trebali da se zakačimo već otišla za Beograd. Pošto sledeći voz za Beograd kreće tek posle 21 h, neplanirano smo imali devet sati da se promuvamo po bugarskoj prestonici. Obišli smo malo centar grada, posetili crkvu Svete Nedelje u kojoj se čuvaju mošti našeg kralja Milutina, a onda otišli u neki restoran. Najzad svinjetina. Konobar nam je uporno nudio te pileško, te jagnješko , dok mu nisam rekao da dolazimo iz Irana i da smo zainteresovani isključivo za svinjsko meso. Konačno prava kafana, prava klopa, kafa, rakija, pivo, slobodno pušenje - jedan je Balkan. Uveče smo se ukrcali na voz i krenuli ka Srbiji. U 6 h smo stigli u Beograd i tako posle 28 dana i više od 10 000 kilometara naše putešestvije se završilo.

KRAJ

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

BRAVO Baki70! Svaka cast! :D Jos jednom jedno VELIKO HVALA!!!

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nema na čemu, hvala i tebi.

Izmenjeno (DraganV)
Nema potrebe citirati ako se odgovara na prethodni post
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Veliko hvala,uzivali smo.Pozdrav od moje cele porodice.PS citao sam im na glas.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nema na čemu. Drago mi je da ti se svideo putopis.

Pozdrav tebi i tvojoj familiji.

Izmenjeno (DraganV)
Nema potrebe citirati ako se odgovara na prethodni post
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Odlican putopisbravo.gif...u poslednje vreme ovde na Aziji imamo cudesne i prelepe putopise. Moze se cak i ocenjivanje uvesti,... ali onda bi mozda preraslo u takmicenje i izgubilo svu draz, a mi ne bi znali koji je bolje napisan i docaran.tkoje.gifOvde je trenutno divna ekipa svih putnika, a polako se  vracaju sa  neobicnih putovanja.

Hvala na divnom opisu baki70

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Infoputnik hvala na pohvalama za ovaj putopis.

I meni se dopadaju svi ovi putopisi iz Azije. Osim nas putnika koji smo se potrudili da napišemo nešto, za to je zaslužen i ovaj ogroman, toliko različit kontinent, sa toliko zanimljivih mesta. Bolje da nema takmičenja da se ne desi nešto kao sa glasanjem za foto turu.

Pozdrav

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Putopisi su svi odlicni, cesto se vracam na njih i imam utisak kao da sam i ja vec sve to proputovala sa svima vama. 

Samo vi pisite, rado citamo i uzivamo.sunny.gif

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26504
    Ukupno tema
    887655
    Ukupno poruka