baki70

Iran putopis

82 poruke u ovoj temi

Baki70 - drago mi je da si resio da napises ovaj putopis!!! Interesuje me (a sigurna sam i ostale) bas to kako si ti video, doziveo i 'osetio' ovu bogatu zemlju!!!

Kao 'zedna' sam procitala prva tri dela putopisa, i nestrplivo iscekujem ostatak! :D Jedno pitanje vezano za ovaj komentar - "Osim nas u vozu je bilo još nekoliko stranaca i to : četiri Danca, jedna Engleskinja, koja je putovala sama i dvoje neidentifikovanih stranaca" - posto znam da si putovao dosta po islamskim zemljama, da li si i ti primetio to da se uglavnom gde god da podjes nadje tako po jedna Engleskinja koja putuje sama??? Moracu jednog od ovih dana da pridjem jednoj i pitam je sta, kako i zasto, zivo me interesuje - jer, kao zensko, ne bih imala petlju da se sama uputim tek tako u tom delu sveta ... :-P

"Verovatno su namerno isključene, jer ko zna šta bi sve Iranci spremali i kuvali da imaju struju." ... hehehe!!! Sigurno!!!

"... često se čula pesma (veseo neki narod) ..." i "U jednom momentu je jedan mladi Iranac ustao i zapevao neku njihovu pesmu, na šta su svi putnici počeli da ga prate i da tapšu u ritmu pesme." - Super!

Jedva cekam nastavak!!

p.s. Obavezno da detaljno nastavis da opisujes i detalje vezane za dozvolu/zabranu pusenja i kafenisanja!!! Taj deo tvog iskustva ce dobro da nam dodje pri nasem putovanju - jer zaista nije nimalo zanemarljiv deo celokupnog iskustva, a uglavnom niko nista ne spominje!!! Ja pokusavam vec mesec dana da se mentalno pripremim za 6 sati cekanja na aerodromu u Istanbulu BEZ cigareta i naredni let od 13 sati koji me ceka ... i onda se pitaju zasto su neki putnici skloni cuvenom "air rage-u" ... hehehe ...

Pozdrav!

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hmmm drago mi je što ti se dopada ovaj moj putopis. Što se tiče tvog pitanja za Engleskinju, ova je konkretno bila ogromna i jača bar od polovine muške populacije na svetu. Šalim se, pa ne znam, ja najviše volim samostalna putovanja (bez agencija), tako da sam često sretao ljude koji sami putuju po belom svetu. Bilo ih je i muških i ženskih i svih mogućih godina. I ja lično često odem sam na neki put. Nije baš bez veze ono ,,najbolje se putuje kada putuješ sam". Što se tiče pušenja i putovanja, to po meni zaslužuje posebnu temu gde mi pušači možemo da se među sobom izjadamo i podelimo savete kako da se gde snađemo. Pozabaviću se ovim i u nastavku putopisa, jer mi ni na kraju puta nije bilo najjasnije kakav je u Iranu zakon što se tiče duvana. Nisam bio na istanbulskom aerodromu, ali valjda ima neka prostorija z pušače, na antalijskom aerodomu ima.

Izmenjeno (DraganV)
Nema potrebe citirati ako se odgovara na prethodni post
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Lep i zanimljiv putopis,cekamo nastavak:D

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hmmm drago mi je što ti se dopada ovaj moj putopis.

Hehehehe!!! Dzinovska Engleskinja putuje u Iran!!! Hehehe!!! biggrin.jpg

Slazem se sa tobom - samo samostalna putovanja! Nikada nismo isli preko agencija i uvek smo se super provodili i nista nam nije falilo. Sami u beli svet - i to je ok, i dragi i ja to stalno radimo (no dobro, nismo bas sami jer idemo zajedno). Vec pitam zato sto iz licnog iskustva ama na svakom nasem putovanju se zadesila po bar jedna Engleskinja, potpuno sama. Za veci deo sveta mi je to ok i nista cudno, i za Emirate, Bahrain, Jordan, Siriju, Oman, itd. Medjutim, upoznala sam i njih nekoliko (cak i zene u godinama, npr. 65-70) koje su same putovale za Jemen i Saudijsku Arabiju. U Jemen skoro da nije preporucljivo putovati uopste, a pogotovo ne kolima/autobusom preko granice kao sto je ova dama. Posle mi je TRI sata pricala o tome kako je mislila da ce joj tri puta na barikadama okoncati zivot, kako je cak i kroz feredzu mogla da oseti mrznju u pogledima (od nekih naoruzanih civila/vojnika, ne znam, nije ni ona znala), kako je zahvalna sto se u jednom komadu vratila i sto uopste moze o tom putu da mi prica!?! Pet dana nije oka sklopila, podocnjaci crni kao noc. A pred njen put, kada smo joj sasvim dobro-namerno predlagali da ne ide sama tek tako, vec da se organizuje i podje sa malom grupicom, vodicem, itd. - nista, nece ni da cuje! Hmmmmm??? Ova sto je planirala da se uputi u Saudiju nije u tom poduhvatu ni uspela - nisu zeleli da joj izdaju vizu.

Nekada u nekim situacijama i na neka mesta (a tu za mene spadaju Jemen, Saudija, Iran, Irak, Pakistan, Avganistan, Burma (Mjanmar), Sudan, Somalia, itd.) je jednostavno preporucljivo putovati malcice drugacije nego uobicajeno ... pogotovo ako si zenskog pola ... Jeste, muskarci i zene bi trebalo da budu 'jednaki' bar po pravima, sve je to lepo i uredu, ali bas ne prihvataju podjednako tu istinu svi narodi ovoga sveta ... ja se licno sluzim onim "better safe than sorry" ...

Jeste! Treba nam tacno to - cela tema posvecena posebno pusacima koji putuju!!! Da li zelis ti da je zapocnes ili cu ja? bez-zuba.jpg Sta mislis, u kom delu foruma da je zapocnemo? Opsta diskusija?

Ja se iskreno nadam da ima neka prostorija (mada mi se one prosto gade) ... ali koliko sam cula od nekoliko prijatelja ili je nema ili je toliko 'skrivena' da nisu mogli da je nadju ... svasta cemo da dozivimo ... Turci koji brane pusenje ...

Izmenjeno (DraganV)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hehehe, pa nema, na istanbulskom aerodromu nema prostorije za pusace, tako da smo "provristali", jer smo kasnili s poletanjem... Sto se tice Irana, moj cale je bio i odusevljen je..., no vec u avionu zene stavljaju marame na glavu - jedan od razloga zbog kojih ja nikad tamo ne bih otisla. :D

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Lep i zanimljiv putopis,cekamo nastavak:D

Hvala puno, evo nastavka.

26. 04. 2009.

Posle doručka i par kafa pravac grad. Već na startu naše šetnje suočili smo se sa prvim problemom, a to je bio prelazak preko teheranskih ulica. Trebalo nam je dosta vremena da savladamo tehniku prelaženja ovih haotičnih ulica. Pronašli smo menjačnicu i promenili evre u rijale. Zvanična iranska valuta je rijal, ali u praksi sve cene su izložene u tomanima. Jedan toman iznosi 10 rijala. Da stvar bude komplikovanija taksisti i trgovci često novčanicu od recimo 10 000 rijala (1000 tomana) nazivaju 1 homeini. Pošto smo se napunili kešom, prvo smo otišli do Nacionalnog muzeja Irana. Muzej je mali, ali odličan, a gužva je bila poprilična. Uspeli smo da relativno brzo ispregledamo čitavu postavku, a kolega je uspeo i da izfotografiše gotovo sve eksponate. Odmah pored zgrade ovog muzeja nalazi se Muzej islamskog perioda, koji je nažalost zbog rekonstrukcije bio zatvoren. Sledeći na redu bio je Muzej stakla i keramike. Simpatičan mali muzej sa predivnim primercima staklenih i keramičkih posuda iz raznih perioda. Zatim smo odlučili da odemo negde na kafu, što se pokazalo da i nije tako jednostavno. Dobro smo bazali gradom dok nismo našli mesto gde ima da se popije kafa i gde može da se puši. Pokazalo se da je u celom Iranu prilično teško naći lokal gde se služi nekakva, bilo kakva, kafa. Takođe gotovo u svim ugostiteljskim objektima pušenje ili nije bilo uobičajeno, ili je zabranjeno (nigde piksle na stolovima, niko ne puši)? Kako bilo, ja sam svugde pitao da li smem da zapalim i svugde su mi dozvolili. Kada smo konačno uspeli da isrčemo kafu i pošto smo malo predahnuli otišli smo do zgrade nekadašnje američke ambasade. Ova ambasada je poznata po držanju pedesetdvoje američkih diplomata kao taoce 444 dana. Za taoce taoce su uzeli samo muškarce, dok su žene, bolesne i crnce pustili. Sada je ova ambasada muzej pod nazivom ,, američki špijunski brlog (leglo),, Muzej je bio zatvoren, ali glavna atrakcija su antiamerički grafiti, tj. murali na zidanoj ogradi ove građevine. U Lonely Planet-u savetuju da se izbegava fotografisanje ovih grafita, ili bar da se bude diskretan. Ja nisam mogao da odolim, ali sam se trudio da budem neupadljiv. Nedaleko odavde nalazi se Šohada muzej, tj. Muzej mučenika, koji je posvećen palim borcima u Iračko Iranskom ratu. Kada smo već tu posetili smo i njega (a i da bi se sklonili od kiše koja je baš počinjala). Veći deo postavke čine vitrine u kojima se nalazi slika poginulog, zajedno sa nekim njegovim ličnim stvarima, ordenjem, delovima ratne opreme i slično. Često je u tim vitrinama izložena i krvava uniforma nastradalog. Neke vitrine su posvećene poginulim Jermenima, koji su se borili u Iranskoj vojsci i u njima su tekstovi na jermenskom pismu, a među ličnim stvarima stradalih često se nalazi i po neki krst. Posebno je morbidna fotografija na kojoj se slikala neka grupa od dvadesetak ratnika. Figure ljudi, koji su se tu slikali, a posle su poginuli tokom trajanja ovog rata, su na fotki zatamnjene, dok su nekim akterima sa slike zatamnjene: ruke, noge, šake, oči tj. delovi tela koje su izgubili na frontu. Jedan deo muzeja posvećen je ženama samoubicama u Palestini. Sledeći na redu bio je Nacionalni muzej dragulja. Muzej se nalazi u okviru zgrade banke i dnevno radi samo dva i po sata. Kada smo stigli do ovde već je bio ogroman red. Obezbeđenje je rigorozno, sve torbe, fotoaparate i mobilne morali smo da ostavimo napolje, a onda je usledio i detaljan pretres. Uspeli smo da uđemo, gurajući se sa gomilom Japanaca. Unutra je brdo nakita, sa čuvenim dijamantom Darija i Nur. Sve u svemu muzej me i nije nešto oduševio.

Pošto nam je prolazno vreme bilo odlično i pošto smo sve što smo planirali za danas već obišli odlučili smo da metroom odemo do mauzoleja Imama Homeinija. Metro je moderan i fin, a vožnja jeftina. Jedan broj vagona u svakoj kompoziciji je rezervisan samo za žene, mada koje hoće mogu da se voze sa zajedno sa muškarcima, dok muškarci ne mogu da uđu u te ženske vagone. Čim smo izašli iz podzemne železnice ugledali smo Homeinijev mauzolej. To je velika građevina sa 4 minareta, koji su visoki po 91 metar (Homeini umro u svojoj devedesetprvoj godini). Tu smo se malo promuvali pošto se mauzolej upravo renovirao i opet se metroom prevezli do obližnjeg Reja. Rej je sada deo Teherana, a u XI veku je bio vodeći grad u ovoj regiji. Posle nešto lutanja i posle malo raspitivanja uspeli smo da nađemo glavnu atrakciju Reja, mauzolej Imam Zadeh Šah e Abdal Azim. U pitanju je dzamija u kojoj se čuva neki sarkofag iz XIV veka, kao i kovčeg nekog Imama Hamzeha (Rezinog brata). Cela unutrašnjost dzamije je prekrivena malim komadićima ogledala, koji stvaraju ludi efekat. U vreme dok smo obilazili ovu bogomolju u toku je bila služba, pa nismo mogli unutra da fotografišemo. Na putu ka metrou prošli smo kroz živopisni bazar Reja. Po povratku u centar Teherana posvetili smo se traženju adekvatnog restorana gde će mo da večeramo. Možda je bilo oko osam uveče i svi restorani do kojih smo došli bili su zatvoreni. Posle sat vremena lutanja najzad smo našli otvorenu kafanu. Na meniu je bilo tri vrste kebaba: jagnjeći, pileći i kebab od mlevenog mesa. Posle obilne večere šta čovek drugo da radi u Teheranu, nego da ode na spavanje.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pozdrav Lavu i Hmmm.

Iran po meni ne spada u te zemlje, mislim što se tiče nas putnika. Iran je apsolutno bezbedan, osim dve provincije na istoku uz granicu sa Afganistanom i Pakistanom, gde imaju problema sa švercerima droge i nekim sunitskim pobunjenicima (prema LP ovi sunitski pobunjenici se bave i švercom droge, a finansira ih i CIA). Ostatak Irana je verovatno bezbedniji od većine evropskih zemalja. Tamo kriminala gotovo da nema. Jedino treba poštovati par pravila i to je sve (kako se oblačiti, ne unositi alkohol i svinjske proizvode u zemlju, kako se ponašati). Tako da nema nikakvih problema da žena sama putuje. Čak ako recimo žena udje u prepun autobus, odmah će neki muškarac ustati da joj ustupi mesto itd. Rekao bi i da do sada nisam upoznao gotoljubivije ljude od Iranaca.

Što se tiče pušačke teme prepuštam tebi da je pokreneš.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Jaoj, sada si mi svaku nadu ugasila!!! rasplakani.jpg

Izmenjeno (DraganV)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

27. 04. 2009.

Ujutro smo otišli do Golestan palate. Ovaj kompleks je izgrađen tokom Kadzarskog perioda (1795 - 1925). Palata ko palata, nije mi bila nešto posebno interesantna. Najzanimljivija mi je bila zgrada u kojoj se nalazila etnografska postavka. Nakon što smo obavili i to opet smo metroom otišli do Reja. Tamo smo uzeli taksi i odvezli se do Gonbad e Toghoral, tj. do grob kule Togrul bega. To je 20 metara visoka kula bez krova i u njoj je sahranjen Togrul beg, seldzučki vladar koji je osvojio Iran. Ovde smo naišli na veoma srdačan doček od čuvara ovog spomenika, koji se sa nama ispozdravljao, izgrlio i isfotografisao. Tip je imao unakaženo lice, veštačku nogu, a i jedna ruka mu nije bila u redu. Nije znao engleski, ali nam je objasnio da je nastradao od bombe tokom Iračko Iranskog rata. Nakon razgledanja kule i dugog, da kažemo, razgovora opet smo se bog zna kako ispozdravljali i krenuli ka Kal e Tobarak. U pitanju je parćansko utvrđenje na jednom manjem brdu, do koga smo došli peške. Odatle smo se podzemnom železnicom vratili u centar Teherana. Dalje smo odlučili da taksijem odemo do Azadi tornja. To je gradska kapija u obliku obrnutog slova Y . Podignuta je 1971. godine i predstavlja simbol ovog grada. Nakon što smo kupili ulaznice, zajedno sa još par stranaca, sačekali smo vodiča, devojku koja nas je prvo liftovima sprovela do vrha tornja. Tu smo malo uživali u lepom pogledu i fotografisali Teheran, a onda smo se spustili dole gde nas je ova devojka sprovela kroz druge prostorije ove građevine. Tu su bile galerija sa modernim slikama, prodavnica suvenira, neki robot koji svira klavir, sve u svemu bezveze. Odatle smo uzeli taksi i odvezli se do trga Engelab. Usput nas je taksista pitao odakle smo? Kada smo mu odgovorili da smo iz Srbije tj. iz Srbistana, on je rekao "Serbia", a zatim prešao rukom preko grkljana pa rekao "Bosnia", tj. u prevodu Srbi ubijali Bosance. Moj ortak je odgovorio nešto tipa "Pa bio je rat", na šta je majstor uz pomoć par reči koje zna na engleskom odvratio "Serbia good, Bosnia bad". Ortak je opet počeo nešto tipa "Nisu ni Bosanci loši", ali taksista ga je prekinuo i rekao "Serbia good, Bosnia bad, America bombing Serbia, Serbia good, Bosnia bad". Kao što se dalo očekivati složili smo se sa našim vozačem i njegovim viđenjem rata u bivšoj Jugoslaviji. Na Engelab aveniji smo u nekom malom lokalu ručali kebabe od mlevenog mesa. Sa sve koka kolama račun je za nas trojicu iznosio 4 eura. Posle okrepljenja krenuli smo ulicom u kojoj su se nalazile knjižare i tu smo pazarili nešto literature. Inače u Teheranu su tako organizovane radnje da postoje ulice u kojima su gotovo samo prodavnice jedne vrste robe. Naš hotel se nalazio u ulici gde su bile radnje sa auto opremom. Tako postoje ulice gde se prodaje tehnika, lovačka i pecaroška oprema, gde su menjačnice, knjižare itd. Uveče smo išli na večeru, pa na kafu do našeg malog kafića i to je to za danas.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postaje sve zanimljivije:-P

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Jako interesantna tema i putopis, samo tako produzi smajl.jpg

Ja pokusavam vec mesec dana da se mentalno pripremim za 6 sati cekanja na aerodromu u Istanbulu BEZ cigareta i naredni let od 13 sati koji me ceka ...

Evo i radosne vesti, pre nekoliko meseci konacno su izgradili pusacku zonu na Istanbulskom Aerodromu (Ataturk) Ja stalno letim sa tog aerodroma,poslednji put prije 10 dana (pamtim dane kada se svuda pusilo po aerodromu, pa su onda ukinuli i mi smo bili primorani kaoi i svi turci da pusimo u WC-u smorilo.jpg e kad su turci skontali da nemogu da zaustave taj trend da se nigde nepusi tada su izgradili jedan balkon/terasu za nas pusace. Treba ti neko pokazati kako da stignes do te tarase zato sto nema nigde znak gde se nalazi smoking area. Zapamti gde se nalazi Burger King tu imas podvizne stepenice, popni se na sprat gore i sa leve strane ima veliki restoran, udji u taj restoran i videces pusacku zonu biggrin.jpg

Ja inace non stop putujem i prvo sta uradim kad sletim na bilo kom aerodromu, ja trazim pusacku zonu, bas se osecam ponekad diskriminiranorasplakani.jpg ali sta ces.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26504
    Ukupno tema
    887655
    Ukupno poruka