Kenija, Uganda, Ruanda, Burundi, Tanzanija i Zanzibar

[Sirkepa]

Uganda 1. deo

Kada sam pravio plan kretanja po Istočnoj Africi Uganda mi je bila jedna od nezaobilaznih zemalja. Interesantna kao zemlja sa najvećom koncentracijom primata na svetu, kao stanište više od polovine od ukupnog broja gorila na svetu, zemlja u kojoj se nalazi najviši planinski lanac u Africi – Rwensori (Mesečeve planine), izvor moćnog Nila, zemlja u kojoj žive interesantne zajednice sa zanimljivom kulturom i burnom istorijom...

Put od Kisumija do Kampale traje oko 7 časova. Autobusku liniju na ovoj relaciji drži kompanija „Royal day“ i saobraća 2 puta u toku dana a autobusi su izuzetno komforni, za ovaj deo sveta bi se moglo reći i luksuzni. Cena karte je 1400KSH što je nešto oko 14e i za ovakav put se može reći da je korektno. Granični prelaz na kome smo ušli u Ugandu je Busia i obzirom da je to prvi kopneni granični prelaz na koji sam došao u Africi bio sam u šoku, kasnije sam shvatio da taj i nije tako loš Naime, radi se o ogromnom blatnjavom putu koji je pregrađen sa par metalnih kapija, kada se na ovo doda gomila dosadnih likova koji kupuju, prodaju, menjaju... mali milion prljavih kamiona i nesnosan smrad onda je ugođaj potpun a želja da se ovo mesto napusti brzinom svetlosti nesavladiva! Ipak procedura je takva da se ovde izgubi oko sat vremena, viza se dobija na samom prelazu i košta 50$. Na granici ne menjati ništa od novaca, a valuta u Ugandi je, takođe, šiling (USH) kurs prilično oscilira ali u vreme mog boravka je bio odnos za 1$ se dobijalo oko 2600USH. Na putu ka Kampali, tačnije 30-tak km ispred glavnog grada se prolazi kroz gradić Jinja. Ukoliko se raspolaže sa dovoljno vremena mislim da je dobra varijanta da se ovde ostane jedan dan jer postoji dosta jeftinog smeštaja a po LP-u ima zanimljivih sadržaja i naravno pre svega izvor Nila. Ja sam Jinju ipak preskočio i nastavio pravo za Kampalu. Ovaj grad sa oko 1.200000 stanovnika deluje prilično haotično i moj je savet da se izbegne dolazak po noći jer grad ipak menja karakter posle 22h ma da ja nisam imao nikakvih problema, ali... Taksistima ne verovati i ako ne znate kuda onda idite u hotel „City Square“. Hotel je u samom centru grada, vlasnik je indijac i vrlo je pristojan objekat... Daleko od nekih evropskih standarda ali za ondašnje uslove je odličan i cena od 20$ za 2-krevetnu sobu sa doručkom je vrlo prihvatljiva.

Grad je takav da zaista nema šta da se preporuči, ovo je mesto sa koga se planiraju dalja kretanja, eventualno se pribavljaju vize, predah, možda neka kupovina i to je to... Nedaleko od hotela je restoran Antonio’s sa odličnom hranom i ovde se može dobiti ukusan obrok za par $ ali i popiti neko lokalno pivo. Nile Special ili Bell Beer... oba su za preporuku, ja nisam obožavalac ovog pića ali prepoznam dobro i ova to definitivno jesu! Najjeftiniji a i najbrži oblik kretanja po gradu je taxi-motor, ovde popularno nazvan „boda-boda“, sedišta su takva da se komotno voze 3 osobe, a cena vožnje do bilo koje tačke u gradu ne bi smela da premaši 4000USH, naravno, uz obavezno cenkanje.

Kao i većina zemalja u ovom regionu i Uganda ima delove zemlje u kojima deluju razne pobunjeničke grupe tako da se severni deo zemlje koji se graniči sa Sudanom i delom sa Kongom smatra nebezbednim pa smo ga mi precrtali kao potencijalnu destinaciju čime smo eliminisali i obilazak najvećeg NP u ovoj zemlji – Murchison falls.

Obzirom da je plan bio da se spuštamo ka Rwandi logičan izbor za sledeći stop je bilo mestašce Fort Portal koje je označeno kao polazna tačka za „Gorila treking“ ali i za obilazak najvećih staništa šimpanzi kao i Pigmejskih plemena koja žive u planinskim selima na samoj granici sa Kongom.

Od Kampale do Fort Portala vozi autobuska kompanija „Link“ čiji autobusi polaze sa stanice Kalitas. Do ove stanice se može doći peške od pomenutog hotela za 10-15 minuta. Autobus navodno ima vreme polaska ali krenuće tek kada se napuni tako da nije isključeno da se čeka i sat-dva do polaska a cena karte je 15000USH. Put traje nešto preko 5 sati kroz interesantne predele. Vrlo je uočljiva razlika sa susednom Kenyom. U poređenju sa ovom zemljom Uganda je puno siromašnija, putevi su još lošiji, seosko stanovništvo živi u nezamislim uslovima... vegetacija je puno bujnija, a putevi vode pored impozantnih plantaža čaja i to su vrlo lepi pejzaži.

[Sirkepa]

Uganda 2. deo

Fort Portal je još jedan u nizu malih prašnjavih afričkih gradića ali veliki broj Guest Housa govori da je ovde nešto veća cirkulacija turista. Mi to nismo imali šanse da primetimo, možda zbog kišne sezone ili nečeg drugog svakako smo bili ako ne jedini onda jedni od retkih gostiju. Uprkos velikom broju GH teško je naći neki iole pristojan. U mesto je i jedan hotel koji je više nego ok – „Rwensori Travellers Inn“ ali su tu sobe preterano skupe kao i sve ostalo. Mi smo se smestili u hotelu „Visitours“, soba je u ovom hotelu 25000KSH, ne vredi ni upola ali... svakako ovde treba procunjati malo, nisam siguran da može puno jeftinije ali sigurno može puno bolje! Obilazak gorila, šimpanza, pigmeja, NP, itd... odavde organizuje samo jedna zvanična agencija Kabarole Tours. Kada se uzme u obzir priroda našeg putovanja onda su usluge ove agencije preskupe ali ako se neko ovde uputi ciljano onda treba da računa na 500$ za trodnevni Gorila treking ili 120$ za jednodnevni obilazak šimpanza staništa. Ovo su cene u koje je uračunat prevoz, smeštaj, usluge vodiča i ulaznice sa taksama za NP... Za gorila trek je uračunata i hrana. Za ostalo se nismo informisali u agenciji jer je moguće da se odradi samostalno. Ako se porani u jednom danu se može obići NP Semuliki gde se mogu videti nekoliko vrsta majmuna u puno raznih vrsta ptica, biljaka... Radi se o velikoj kišnoj šumi a atrakcija u ovom NP su veliki topli izvori... ovaj NP preseca krivudava reka koja je ujedno i prirodna granica sa Kongom. Na putu ka ovom NP se prolazi pored mesta Ntandi gde živi pigmejsko pleme iz grupe Twa, ovo su prakticno poslednji pripadnici ovog specifičnog naroda i vredi ih posetiti. Cena prevoza do Ntandi ili do Semulikia je 8000 KSH u jednom pravcu po osobi sa „matatu“ kombijem... Put je užasan, malo kamen, malo zemlja, a u kombiju je neretko i po 30 osoba... predlažem da insistirate da sednete na prednje sedište pored vozača! Nemoguće je proceniti koliko je to u kilometrima ali se vozi najmanje 3 sata u jednom pravcu, ide se sve dalje od civilizacije i ovo se treba imati na umu kako bi se ponelo dovoljno vode i ev. nesto od hrane jer nema gde da se kupi bilo šta sem voća od lokalnog stanovništva. Kada se dodje u Ntandi kod pigmeja treba razgovarati sa njihovim predstavnikom koji će se već sam pedstaviti kao „kralj“ ... kod njih vrlo retko neko dodje i onda oni pokušavaju da od tih posetioca što više zarade, a kako baš nemaju previše smisla za trgovinu cela ova priča je u isto vreme i tragična i komična a na momente i naporna. Ima jako puno dece pa nije loše poneti nešto slatko da im se podeli, a pokušaće i da vam uzmu majcu, papuče, naočare... ma i gaće ako im dozvolite... Poenta je da morate nešto da im platite i oni će vas, istina, za te novce provesti svuda, i pustiti u kuće, i slikati se sa vama, i igrati i pevati... ali nikako ne plaćajte više od 10$ po osobi. Kada ste već ovde obratite pažnju kako se gaji i obrađuje kakao, jako je interesantan postupak nakon branja ove biljke, a upadljivo je i dobro raspoloženje većine pripadnika ovog naroda... na kraju smo otkrili tajnu, bukvalno ceo kraj je obrastao najkvalitetnijim biljkama kanabisa koje pigmejci obilato koriste a sigurno će želeti i vas da počaste pa ko voli nek izvoli

Fort Portal se može napustiti u dva pravca, dakle, ili nazad za Kampalu ili prema Rwandi što je bio moj slučaj. U nekom civilizovanom svetu bi to sve bilo jednostavno ali ovde nekada i male razdaljine znaju biti nepremostive. Doći do Kigalija odavde je umetnost i za to je neophodno odvojiti dan, a put do granice sa Rwandom se prelazi u nekoliko etapa sa matatu kombićima. Prvo od Fort Portala do mesta Kasese (5000ush) odavde sledeći matatu do sela Ishaka pa onda do gradića Mbarara. Iz ovog grada postoji matatu direktno do grada Katuna koji je na granici. Nisam zapamtio sve cene ali su okvirno po 2-3000ush po vožnji. Ukoliko se ovde stigne pred mrak obavezno prenoćiti u ovom gradiću pa po danu nastaviti dalje jer ima još 30km do samog graničnog prelaza. Taxi do granice platiti maximalno 5000ush, inače, ovo mesto je noćna mora... nikada nista slično nisam doživeo jer su se taxisti bukvalno tukli ko će da nas uvuče u auto, vrlo neprijatno a i sam granični prelaz je pun sumnjivih tipova, bez ikakve infrastrukture, u blatu i prašini, apsolutno neosvetljen... ukratko ako ste već stigli dovde – pokušati da se tu što kraće ostane... i idemo dalje, na redu je Rwanda!

[Sirkepa]

RWANDA

Ja pre svega moram da se izvinim zbog ovakve dinamike ali zaista brže nije moglo, čak i ovaj nastavak kucam sa mesta gde bi trebao da pakujem informacije za neku novu priču ali Španija može i da sačeka...

Rwanda je zemlja koja je nama bila potpuno otkriće i sve ono sa čim smo se tamo sreli je bilo u kontradiktornosti sa našim očekivanjima. Radi se o maloj zemlji sa manje od 11 miliona stanovnika. Iako blizu ekvatora ima prilično svežu klimu zahvaljujući svojoj nadmorskoh visini, a neretko je zovu i „Zemlja hiljadu brda“. Za razliku od Kenye i Ugande u Rwandi vam Engleski jezik nece biti od prevelike koristi jer je drugi služnebni jezik Francuski, ovo ce kasnije da važi i za Burundi. Zvanična valuta u Rwandi je franak (RWF) a za 1 euro se dobije oko 750RWF.

Obzirom da smo imali prilično stresan izlazak iz Ugande na prelazu Katuna cilj je bio doći u mesto sa druge strane granice Gatuna. Već sam pomenuo da potencijalni putnici imaju na umu da noć nije najsrećnija varijanta za granične prelaze u Africi ali mi nismo imali izbora a prelaz je poput drugih u regionu – neosvetljen, u blatu, prljav, pun sumnjivih njuški... mala noćna mora! Sledeća stvar se tiče vize, ako bi vadili u ambasadi u Kampali mogli bi da dobijete samo multi opciju za 110$, nama je to bilo previše pa smo se odlučili da uzmemo single ulaz na granici za 60$, ovo je jedna od najskupljih viza u regionu ali ima još jedan detalj koji je nama bio promakao. Radi se o tome da OBAVEZNO mora da se ima aplikacija za vizu koja se popuni preko interneta na njihovom zvaničnom sajtu i tek kada oni odgovore taj dopis se printa i na osnovu njega se ulazi u zemlju. Mi to nismo imali ali smo zato imali stres u sred noći na graničnom prelazu da bi nakon dugog ubeđivanja uspeli da se domognemo Gatune!

Možda baš zbog nesrećne istorije koja je ovu zemlju snašla u bliskoj prošlosti mi smo očekivali da uđemo u državu neke poluanarhije a zatekli smo suštu suprotnost tome. Od granice do glavnog grada Kigalija se stiže za nekoliko sati matatuom po ne baš sjajnom putu. Cena karte je 2000rwf, kasnije ćemo videti da ostali putevi u zemlji nisu tako loši, naprotiv! Mi smo stigli u sred noći i tada je uvek teško pronaći nadekvatan smeštaj ali smo se uverili i po danu da i pored velike ponude hotela odnos cena kvalitet nije najsrećniji. Mi smo se smestili u hotelu „Auberge La Caverne“ blizu centra je, cena dvokrevetne sobe 18000rwf sa doručkom, malo više od očekivanog ali...

U samom gradu gotovo da nema šta da se vidi, neizbežan je „Muzej genocida“ i praktično jedina nezaobilazna tačka ali smatram vrednim pažnje samo onaj deo koji se odnosi na dešavanja u Rwandi, a podaci koji se tiču ostalih dešavanja kroz istoriju u drugim delovima sveta pa i ovim našim balkanskim – nemaju veze sa životom...

Ono čime će svako biti izenenađen je kako Rwanda izgleda danas. Kako stvari stoje Rwanda je lepše mesto nego sve okolne zemlje. Ako ništa drugo najčistija je zemlja Afrike i za to je dobila međunarodno priznanje. Smeća na ulicama nema, plastične kese su zabranjene a travnjaci i parkovi po gradovima se uređuju. Kigali je izuzetno čist i nema smeća po ulicama koje je sastavni deo svih afričkih gradova. Interesantno da se vidi da policija radi svoj posao, čuli smo da praktično korupcija ne postoji, a zakoni se striktno poštuju. Čak se primećuje da se saobraćajni propisi poštuju gotovo kao u Evropi za razliku od zemalja u okruženju gde i nema saobraćajnih znakova.

Ja ne znam ko će se i iz kakvih pobuda uputiti u ovu malu zemlju ali najčešći razlog je najveća koncentracija primata na najmanjem prostoru, pa tako ovde mogu da se posete velike kolonije šimpanza po ceni od 60$ jednodnevni trek ali je puno zanimljivi gorila trek jer sa Rwandske strane živi najveća porodica planinskih gorila i sa ove strane se do njih mnogo jednostavnije dolazi u NP „Parc national des Vulcanos“ . Ipak, i ovde je cena kao i u susednoj Ugandi 500$ pa za nas u tim uslovima nije bila prihvatljiva što ne znači da nije vredno pažnje!

Nakon obezbeđivanja vize za Burundi u ambasadi u Kigaliju mi smo nastavili put spuštajući se ka jugu zemlje. Kao i ostale zemlje u regionu i Rwanda ima svoj čaj koji se gaji na prelepim plantažama pored kojih se prolazi kada se ide ka jugu. Pejzaži su više nego očaravajući a svemu tome doprinosi i udobna vožnja jer su autobusi u ovoj zemlji normalni sa normalnim brojem putnika a putevi korektno prekriveni asfaltom. Mi smo išli do krajnjeg juga zemlje, gradić Butare koji je praktično univerzitetski centar. Pošto se nalazi nedaleko od granice sa Burundijem nama je bio logičan izbor za predah a i bez toga verujem da ovde ne bi bilo dosadno jer u okolini se nalazi nekoliko prelepih jezera. Vožnja do ovog grada traje nešto preko 4 sata, a cena karte je 2200rwf. Gradić Butare sam po sebi ne nudi ništa u turističkom smislu, interesantna je ta živost koju unose studennti kojih ima na hiljade i naravno priroda oko grada. U gradu je tek nekoliko ulica asfaltirano ali i one koje nisu su lepo uredjene a ceo grad je pun cveća. Grad ima samo par hotela od kojih je najbolji „Ibis“ ali cena sobe je nesto bila previsoka pa smo odseli u skromnijem „Hotel des Beaux-Arts“ gde je cena sobe samo 7000rwf. Sumnjam da će nekome trebati ali... za Burundi postoje dva polaska dnevno i to u 8.30 i u 10.30h, cena karte do Bujumbure je 6000rwf... Nastavak sledi u delu posvećenom Burundiju, a ako sam ovde nesto propustio – javnite pa ću dopuniti!!!

[Sirkepa]

BURUNDI

Ovo je deo koji će teško nekome normalnom zatrebati ali kada sam već bio hazarder i šetao se po ovoj nedođiji red je da ostavim bar koji podatak. U slučaju da nekome zatreba nešto detaljnije rado ću sve pojasniti na prv da ne zamaramo ovde ljude...

Burundi je zvanično najsiromašnija zemlja na svetu. Nezavisnost je dobila 1962. godine. Površina joj je oko 28.000 km2, a ima oko 8,3 miliona stanovnika. Zvanični jezici su kirundi i francuski. Decenije ratova su u potpunosti opustošile zemlju. Trenutno se smatra da je relativno bezbedno putovati samo putem Kigali – Bujumbura, na manjem delu na severozapadu zemlje, kao i glavni grad Budžumbura. Bujumbura sa svojih 300.000 stanovnika je čvrsto pod kontrolom vladinih snaga, dok je u ostalim delovima zemlje još uvek aktivna pobunjenička grupa FNL – „Forces for national liberation“, koji se bore protiv vlade.

Mi smo generalno imali loše, tj. stare informacije pa smo nameravali da kroz Burundi nastavimo ka Tanzaniji što naravno nije bilo moguće pa smo zapali u dodatni problem kako da napustimo zemlju jer dalje se nije moglo po planu a ni nazad u Rwandu nismo mogli jer nismo imali vizu koja se sa ove strane ne moze dobiti na graničnom prelazu.

Put od granice Rwande ka Bujumburi je vrlo krivudav, sa oštrim krivinama i sama vožnja po njemu je vrlo opasna. Pogotovo ako se uzme u obzir način kako ljudi ovde voze. Saobraćajne nesreće sa tragičnim posledicama su vrlo, vrlo česte. Pejzaž je vrlo sličan onom u Rwandi sa mnogim brdima i bujnom vegetacijom. Jednostavno je prelep. Izgleda da je to jedino što ova zemlja i ima. Ovo je definitivno najbednija zemlja koju sam vidio. U kakvim uslovima ljudi žive... Sela se sastoje od koliba napravljenih od blata, zemlje i drveta. Ispred kuća sede grupice crnaca sa opasnim njuškama i mislim da nikako ne bi bilo pametno izaći iz autobusa na takvim mjestima. Osjeća se nedostatak zakona. Zapravo, ne treba izlaziti ni hodati nigde osim centra glavnog grada i malog dela tj. plaže na jezeru Tanganjika. Sve ostalo je vrlo ozbiljno kockanje sa životom. Naravno i to kretanje se odnosi samo na kretanje po danu. Kada dođe noć, čak i u samom gradu se pojavljuju grupe bandita a belac u takvoj situaciji je jasan poziv na ubistvo i pljačku. Bujumbura se nalazi na obali jezera Tanganyika. Tanganyika, sa svojom dužinom od 673 km, je najduže jezero na svetu a drugo po veličini u Africi. A i po dubini je u samom svetskom vrhu jer je od njega dublje samo Bajkalsko. Tu su i neke od najboljih i najlepših plaža kontinentalne Afrike. Ubedljivo najbolja je plaža Saga, nekoliko km od grada. Obale su peščane sa barovima na plaži a kupanje je bezbedno jer nema bilharzije tj. parazita koji živi u afričkim jezerima a često se može naći u jezeru Viktorija. Odmah po dolasku u Bujumburu nam je jasno da ovde nemamo šta raditi. Verovatno smo jedini turisti u gradu možda i u zemlji... Teško ide i sa pronalaženjem iole pristojnog smeštaja. Posle dugo hodanja smo se smestili u nešto što bi trebalo biti hotel „Saga Residence“. Za 25$ dobijamo veliku sobu sa visokim plafonom, a imamo čak i TV iako samo jedan kanal a slika na TV-u je takva da se nešto malo i vidi. Soba je ok, samo što ne radi svijetlo Mislim da sam Vam dovoljno dočarao prilike u ovom gradu kao i u Burundiju uopšteno... Od dobrih stvari bi izdvojio pivo koje je pakovano u boce o,65 i 0,72 litra i koje je odlično, Belgijanci dali tehnologiju Mislim da su u celom regionu ovde žene najlepše ako to uopste nekoga zanima kada se uzme u obzir stopa obolelih od AIDS. Kao i u okruženju i ovde su odlični proizvodi: kafa, čaj, banane tako da se to jedino moze i poneti odavde... Priroda je nesporno lepa... Za sve dodatne informacije ostavljam slobodu svima da mi se obrate na prv. a ja bih da lagano pređem na sledeću destinaciju... Užurbano pokušavamo da se dokopamo istočne obale i uspevamo da pronađemo ne baš jeftin let sa Kenijskom niskobudžetnom kompanijom Fly540. Letimo do Mombase odakle posle predaha od par dana nastavljamo ka Tanzaniji i Zanzibaru... Nastavak price sledi bas sa ovih destinacija...

PS. Propustih da kazem da u Burundiju ne funkcionise ni jedan oblik elektronskog placanja i bankarstva tako da ovde igra samo kesh. Takodje su internet veze vrlo cesto u prekidu pa treba racunati sa tim da se na kratko moze doci u neki oblik totalne izolovanosti od ostatka sveta!

Izmenjeno 18 jul 2010 (Sirkepa)

[Sirkepa]

TANZANIA 1.deo

Tanzanija je nezaobilazna destinacija prilikom obilaska Istočne Afrike i zemlja u kojoj će svako pronaći nešto čime će ovo parče planete zauvek sačuvati u svom sećanju. Radi se o najvećoj zemlji u regionu i pored Kenije ovo je sigurno najznačajnija država ove regije. Ja sam iskreno očekivao nešto više bar kada je infrastruktura u pitanju ali ipak je i ovo samo Afrika... ali da krenem nekim redom...

Glavni grad Tanzanije je Dodoma u centralnom delu zemlje ali je to veštački napravljen administrativni centar koji se može tretirati kao propali projekt jer je najveći i najrazvijeniji grad Dar es Salam na obali Indijskog okeana. Dar es Salam (u bukvalnom prevodu „kuća mira“ ) je grad sa oko 3 miliona stanovnika i on je nama bio prva odrednica. U Tanzaniju smo ušli kopnom iz Kenije i to autobusom na liniji Mombasa – Dar es Salam... Karta se dobija po ceni oko 12e odnosno 1200ksh, put je dug oko 600km a traje u zavisnosti od vremenskih uslova najcesce 10 sati a neretko i puno duze. Put do granice je korektan i stize se za nekih 2 sata ali od granice unutar Tanzanije put je katastrofalan... najvecim delom zemljani i to je bio prvi šok u ovoj državi jer smo očekivali bar dobar put obzirom da se radi o koridoru koji spaja dva višemilionska grada... Granični prelaz poput ostalih u regionu prilično neugledan i zapušten. Viza se dobija na granici bez puno priče i za par minuta po ceni od 50$, kao i Kenijska i ova viza važi za više ulazaka bez obzira što se tretira kao single entry. Kao i u Keniji ovaj deo koji je uz okean je nastanjen pretežno stanovništvom muslimanske veroispovesti pa je onda karakterističan i kolorit... Ipak, u Tanzaniji se vidi da je stanovništvo nešto siromašnije pa su i kuće po selima kraj puta puno primitivnije. Ceo pejzaž je sada potpuno tropski jer je ceo put uz obalu pa se prolazi kroz gustu vegetaciju najčešće palmi, a sada se često nailazi i na plantaže papaje, kokosa i narandži... Na asfalt se nailazi jedino 100 metara ipred i iza mostova, a jedine građevine od čvrstog materijala su improvizovane džamije... Ako se ide u kišnoj sezoni mora se računati na puno izgubljenog vremena zbog zakrčenja na putu koja se javljaju jer vozila ostaju ukopana u blatu ili se kamioni prevrcu na putu i sl... U Tanzaniji je valuta Tanzanijski šiling (TSH) i za jedan euro se dobije nesto preko 1700 tsh, obzirom na dužinu puta ako se ulazi na ovaj način u zemlju preporuka je da se nešto malo novaca zameni na prelazu kako bi se imalo za vodu i osnovne stvari jer je dužina putovanja relativna i neizvesna! Nakon 4-5 sati klackanja od granice se dolazi do gradića Tonga i odavde se sledećih par sati vozi po dobrom asfaltnom putu. Koliko sam primetio vozači nemaju običaj da prave bilo kakve pauze pa ako se zanemari par kratkih zaustavljanja ovaj put traje cca 12h... Mislio sam da Mombasa ima najdosadnije ljude na planeti ali samo dok nisam zakoracio u Dar. Toliko navalentnosti i drskosti se retko može videti... ipak izborili smo se nekako i bez ičije pomoći uspeli da nadjemo hotel „Keys“ nedaleko od centra i ja ga najtoplije preporucujem. Za 20000tsh se dobije dvokrevetna soba sa skromnim doruckom ali pun komfor, kupatilo sa toplom vodom, klima, tv... pravo osveženje! Mi smo u gradu proveli jedan pun dan pre odlaska na Zanzibar i nesto malo po povratku ali generalno se u gradu nema šta videti. Par crkvi, jedan spomenik borcima iz 1. Svetskog rata... Obzirom na veličinu grada očekivali smo više ali samo najuži centar ima elemente grada sve drugo je prilično haotično... Za vožnju po gradu koristiti taksi i u lokalu plaćati uvek 2000tsh, sve preko toga je pljačka... U gradu ima restorana koji u vreme ručka nude razne bufet varijante i tu se može jesti vrlo jeftino 2-3000 tsh. Obzirom na muslimansko stanovništvo teško je naći bar u gradu u kome se može popiti neki alkohol ali su tanzanijska piva Safari i Serengeti odlična pa ih treba probati kada se za to ukaže prilika. Uz neko domaće pivo se najbolje napravi plan za dalje kretanje, a nama je na redu bio Zanzibar...

Deo o Zanzibaru ću preskočiti jer ću ovo ostrvo obraditi kao posebnu celinu tako da bih nastavio sa ostatkom, odnosno, sa delom nakon povratka sa ostrva kada smo se ponovo našli u Daru. Sada je trebalo nastaviti put ka Kilimandžaru i Serengeti NP...

Da bi se nastavilo putovanje ka ovim destinacijama treba doći do centralne autobuske stanice koja se nalazi u delu grada koji se zove Ubungo. Vožnja traje taksijem oko 30 min iz luke ili centra grada, taksisti će tražiti svakakve cifre ali je realno platiti najviše 10000tsh. Na ovoj autobuskoj stanici ne postoje pravila i ja svakome mogu samo da poželim sreću, više prevaranata na jednom mestu teško da ćete igde videti. Savet je kartu kupite tek kada uđete u autobus. Ovde sam prvi put na ovom putovanju bio na milimetar od ekcesa i neki ozbiljniji konflikt je samo čudom izbegnut. Naše odredište je Moshi, gradić u podnožju Kilimandžara...

Pre nego nastavim moram da kažem još samo ovo, a to je da kada sagledam sve destinacije širom sveta koje sam obišao nigde gorih ljudi nisam sreo od ovih sa područja Dar es Salama i Zanzibara – NIGDE! U jednom Burundiju koji je najsiromašnija zemlja planete ljudi su normalni, o Rwandi i da ne govorimo... Čak je i severni deo Tanzanije daleko normalniji ma da tamo živi većinom hrišćanski živalj... Možda se zaključak nameće sam... Ovde vlada mentalitet prosjačenja, nerada i prevare! Život u Africi jeste težak ali valjda se može malo dostojanstva i poštenja sačuvati! Težak je život i u Laosu ili Kambodži pa ovakvih stvari nema...

Autobus po pravilu ne kreće dok se ne napuni tako da se sa ovim čekanjem mora računati a karta do Moshia košta 17000tsh, toliko i piše na njoj pa je valjda to ok cena... tražili su i 30000 i 25000... Na ovoj relaciji je put dobar pa je to sjajna prilika da vam vozači istreniraju sve nerve jer svi od reda voze vratolomno a poštovanje bilo kakvih saobraćajnih propisa je iluzija...

[Sirkepa]

TANZANIA 2. deo

Put do Moshia vodi kroz interesantan krajolik i pejzaže koji se razlikuju od onih koje smo viđali uz obalu okeana. I ovde se nižu mala primitiva sela sa kućama od drveta i blata i slamenim krovovima. Veći deo puta se pruža pored prelepih Usambari planina čiji vrhovi su visoko u oblacima, a sa druge strane puta su nepregledne plantaže ananasa. Nakon 8-9 sati vožnje se stiže u Moshi. Ovo je malo mestašce u samom podnožju čuvenog Kilimanjara koji meštani ovde zovu skraćeno samo Kili. Svuda se po gradu može kretati peške, a ako ipak postoji potreba za taksijem standardna cifra za lokal je 2000tsh. Postoji nekoliko hotela u gradu koji imaju nerealno visoke cene smeštaja, a ja najtoplije preporučujem hostel „Kilimanjaro backpackers hotel“ Cena dvokrevetne sobe sa uključenim doručkom je 18$ i kada se sagleda sve ostalo smatram da je ovo verovatno najbolje mesto u gradu za smeštaj. Grad nastanjuje stanovništvo hrišćanske veroispovesti kao i celu ovu regiju. Mentalitet je potpuno drugačiji i daleko je prijatnije hodati na ulici, ljudi su srdačniji i nenavalentni... Ko želi da se penje na Kili ovaj gradić je baza iz koje se kreće ka selu Marangu i onda dalje ka vrhu Uhuru koji je najviši sa 5896m. Ovo je moguće samo sa licenciranim vodičem i sa iznajmljivanjem neophodne opreme, ulaznice za NP, nosači, itd... sve skupa to izađe na 1500$ i traje 5-6 dana. Pored ovoga Moshi jos važi i za glavni centar za uzgoj kafe u Tanzaniji pa se u okolnim selima mogu videti jako lepo uređene plantaže...

Naša sledeća destinacija je Arusha, pored Dar es Salama i Dodome ovo je još jedan od administrativnih centara Tanzanije, tu su čak smeštene i zajedničke insitucije Zajednice država Istočne Afrike kao i Sud za ratne zločine za Rwandu. Grad je smešten u podnožju Mt.Meru i ima oko 300000 stanovnika.

Od Moshia do Arushe vožnja traje 2 sata, a cena autobuske karte je 2000tsh. Ovo je ujedno i glavni turistički centar Tanzanije i početna tačka za ulaz u Serengeti i ostale nacionalne parkove na severu zemlje. Baš zbog ovoga ovo je mesto prepuno dosadnjakovića koji nude sve i svašta od smeštaja do safarija... Zapravo se svi trude da budu posrednici i vrlo je naporno sa svima njima izaći na kraj. Od Arushe sam očekivao više, mislio sam da je pravi grad ali je ovo samo jos jedna u nizu rupa Crnog kontinenta... Treba reći i to da je grad prilično nebezbedan, naročito u večernjim satima i noću pa treba biti jako obazriv. Grad je prepun najrazličitijeg smeštaja, mi smo se vodili informacijama iz LP koje su delimično odgovarale opisu da bi se na kraju ipak smestili u hotel koji je očigledno novoizgrađen i koji smo pronašli slučajno ali je na dobrom mestu i ja bih ga preporučio svakome. Radi se o hotelu „Maru Inn“ , vrlo pristojna soba za 15000tsh i mogućnost da se preko njihove agncije organizuju safari. Ovo je poenta svoh hotela da nude svoje usluge oko organizacije safarija jer im je to extra zarada i ono što treba obavezno uraditi ako za to postoje uslovi jeste da se sve organizuje pre dolaska putem interneta ili na neki drugi način. Ako se tako postupi vrlo je moguće da se dobije bolja cena nego na licu mesta i mi smo imali neverovatn sreću pa smo dobili paket za Manyaru i Ngorongoro za razumnu cifru. U zavisnosti od perioda u kome se dolazi svi safari programi u Tanzaniji su papreno skupi. Istina i NP Ngorongoro jeste park jedinstven na planeti, na jako malom prostoru neverovatan broj životinja (čak 25000 jedinki na samo 260km2) ali samo ulaz za džip unutar kratera je 200$, kada se na to dodaju regularne ulaznice koje koštaju 60$ po osobi dnevno, pa troškovi za lodge, hrana, vozač... ovi safari paketi traju minimum 3 dana a cena je od 150$ po danu pa naviše... Takodje, su slične cifre i kada je u pitanju NP Serengeti pa je moj savet da se Safari ovog tipa odradi sa Kenijske strane u NP Masai Mara za neuporedivo manje para, a zapravo se radi o istom NP jer je Masai Mara praktično deo Serengetija... Mi smo uspeli da vidimo NP Manyara sa istoimenim jezerom i NP NgoroNgoro za 2 dana po ceni od 100$ dnevno ali ovo je bio takav splet okolnosti da ne verujem da bi više ikada uspeli da dobijemo tu cenu pa zato insistiram na tome da se ona ne uzima kao realan orijentir! Oba ova NP koja sam pomenuo su obrasla gustom vegetacijom i ima puno površina pod vodom tako da ima neverovatno puno komaraca pa treba preduzeti izvesne mere da vam ove napasti ne bi pokvarile doživljaj! Svi putevi koji od Arushe vode ka ovim NP kao i ka Serengetiju su novi i jako dobri. Nakon obilaska Ngorongoro NP smo se vratili u Arushu odakle smo već sutra nastavili put ka Nairobiju jer u ovom gradu ne postoji ni jedan razlog da bi se tu neko zadržavao duže nego što mora. Ukoliko budete iz Arushe nastavljali ka Keniji nikako ne prihvatajte razne ponude za prevoz od agencija i sl... jer ćete platiti nekoliko puta veću cenu!

Cena autobuske karte je 13000tsh, put do Nairobija traje oko 6 sati, a prava je nočna mora jer je samo na malim delovima asfaltiran i većim delom do granice sa Kenijom je zemljani. Tanzanija je velika i lepa zemlja o kojoj bi se dalo puno toga još napisati ali pošto sam ja ovo izlaganje zamislio kao skup servisnih informacija neću širiti priču ali ću vrlo rado odgovoriti ako neko smatra da sam nešto izostavio... i pre nego okončamo Tanzaniju ostalo je da napišem i još koju reč o prelepom Ostrvu začina – Zanzibaru!

[Sirkepa]

ZANZIBAR

Zanzibar je ostrvo sa vrlo burnom istorijom tako da je često menjao kako ime tako i status. Zapravo se radi o ostrvu Ungruja koje je deo Zanzibar arhipelaga i pored ovog ostrva tu je još i Pemba kao i puno manjih ostrvaca. Ostrvom su vladali Portugalci, Nemci, Englezi, a poslednjih nekoliko vekova je pod dominacijom Omanskih Arapa... bio je dugo jako bitna tačka na putu ka Indiji i najznačajniji centar za trgovinu začinima ali i robovima, slonovačom itd... Od 1964. godine se ujedinjuje sa Tanzanijom ali ipak funkcioniše kao zasebna celina tako da kada se stiže na Zanzibar prolazi se regularna carinska procedura, a samo ostrvo Ungruja se tretira kao bescarinska zona. Sada na ostrvu živi oko milion stanovnika a glavni grad je Stone Town. Upravo u ovom gradu pristaje brod kojim se stiže iz Dar es Salama. Postoji nekoliko kompanija koje voze ovu relaciju i razlikuju se uglavnom u brzini i kvalitetu prevoza. Nemojte misliti da je ovo nebitno... mi smo došli kompanijom „Azama fast ferries“ koja ima najbolje i najbrže brodove ali i najskuplje karte – 35$, uračunata hrana i piće pre polaska, a put traje oko 2 sata. Uprkos visokoj ceni ipak preporučujem baš ovu kompaniju!

Šta će vas dočekati na ovom ostrvu najviše zavisi od toga u kom periodu idete. Ako idete u periodu visoke turističke sezone računajte i na nerealno visoke cene ako idete u niskoj sezoni račuajte na nepregledno cenkanje za sve i svašta ali i na česte kiše, prilično zapuštene sve sadržaje i dosadne lokalce od kojih ovde ne može da se diše... poznati su kao „papasi“ i praktično kada zakoračite na ulicu jedan ovakav vam se nakači... najbolji recept je ignorisanje ali to ne znači da ćete ih se tako rešiti već samo da ćete ih držati na distanci.

Ostrvo je obraslo vrlo gustom vegetacijom, a centralni delovi ostrva su pod gustom šumom mahagoni drveta, kokos palmi kao i ostalog tropskog rastinja. Putna mreža na ostrvu je korektna a prevoz funcioniše ka svim delovima ostrva od Stone Towna sa primitivnim starim dala-dala vozilima. Cene prevoza za lokalno stanovništvo su jako niske ali za svakog belca je cena odokativna tako da kreće od neke nenormalne pa dokle imate nerava da se izborite... Preporuka je da se, ako je ikako moguće, iznajmi neko vozilo i da se u svojoj režiji obiđe ostrvo. Za ovako nesto je dovoljno 3-4 dana, cena džipa je najčešće 35$ dnevno ali se van sezone to može bitno smanjiti tako da smo mi recimo dobili za 20$. Ko ovo ima u planu obavezno treba da ponese međunarodnu vozačku dozvolu jer u suprotnom mora tamo da verifikuje svoju vozačku, a to kosta dodatnih 10$.

Smeštaj na ostrvu je uglavnom resort tipa i najveći broj turista ovde stiže u nekom aranžmanu, a primat drže zapadne agencije pa su i cene formirane pre svega prema bogatim turistima iz razvijenih zemalja. Ko ovde dolazi u backpackers varijanti najbolje da se smesti u samom gradu jer je odavde najlakše da se dođe do bilo kog dela ostrva, a uz to se ovde može naći pristojan smeštaj za iole normalne novce. Najveći broj guest housa je oko Anglikanske crkve, upravo tu se nalazi i GH „Jambo“ u kome smo mi bili smešteni i vrlo je korektan smeštaj. Dvokrevetna soba staje 25$ sa vrlo dobrim doručkom, osoblje ljubazno, objekat bezbedan, WiFi internet, dobra lokacija... Grad je vrlo interesantan, pravi lavirint od malih, mračnih i uskih uličica u kojima ćete zalutati i nakon više dana provedenih ovde. Svakako je u gradu puno istorijskih objekata kao što je i tvrđava Beit el Ajab, Nacionalni muzej Zanzibara, Palata Beit el Sahel, itd... U gradu je i puno dobrih restorana i barova u kojima nisu bas popularne cene ali to ne znači da treba da se propusti pivo Kilimanjaro ili Ndove, još dva tanzanijska brenda koja su pravo otkriće za pivopije! U večernjim satima u delu grada koji se zove Forodhani gardens je tkz. riblja pijaca, zapravo veliki market gde se prodaje hrana, lokalni specijaliteti i brza hrana i tu se može dobro večerati za par dolara ali naravno pažljivo i uz pogađanje!

Na drugom kraju grada je pijaca Darajani i ovo je mesto na kome se mogu kupiti izvrsni začini. Ovu trgovinu ostavite za kraj da bi mogli da sagledate prethodno malo kako sve ovo funkcioniše jer samo na taj način možete kupovati za razumne cifre, a u ponudi je sveža vanila, šafran, muskatni orah, cumin, sjajan curry i još puno toga...

Najbolje plaže se nalaze na istoku i severu ostrva i nisu previše udaljene od grada. Sve plaže su od sitnog belog peska ali zavisi od doba godine u kakvom ćete ih stanju zateći. U vreme našeg boravka su bile sve prilično zapuštene, a okean kada je pod osekom na plažama ne ostavlja baš lepe prizore. Našli smo i nekoliko plaža gde plima i oseka ne utiču puno na obalu pa tako odmah mogu da preporučim selo Nungwi na krajnjem severu ostrva sa fantastičnom plažom i nekoliko zanimljivih barova. Još bih izdvojio plaže Kiwengwa i Pongwe u istočnom delu ostrva.

U južnom delu ostrva ima nekolicina zanimljivih sela ali bih izdvojio pre svega mesto Kizimkazi u kome pored lepih plaža može da se vide velike skupine delfina, ovo je naročito izraženo u ranijim prepodnevnim satima kada je moguće i plivati sa njima. Ipak da bi se došlo do dela gde je ovo izvodljivo mora se iznajmiti čamac na obali i za ovo će biti potrebno izdvojiti 15-20$. Mesto Kizimkazi je još interesantno i zato jer ima nekoliko ogromnih primeraka baobab drveta.

Na putu ka jugu se prolazi pored jedinog NP na ostrvu. Radi se o parku Josani koji je najpoznatiji po crvenim colobas majmunima koji žive samo ovde, ima ih u ogromnom broju i moguće ih je videti sa nekoliko metara. Ulaz u park košta 8$ i uključuje vodiča a pored majmuna mogu se videt još puno sitnih životinja, ptica, leptira... kao i veliki broj biljnih vrsta, mahagoni šuma kao i mangrova šuma...

Sve u svemu Zanzibar je ostrvo koje pleni svojom lepotom, živopisnih boja, guste vegetacije, prelepog mora i plaža ALI ono što svo vreme pokušavam da stavim u drugi plan, a ne mogu i da ne pomenem su ljudi. Tvrdim da nigde u svetu nisam naisao na takav mentalni sklop... ne želim da generalizujem ali se radi o narodu koji ne poseduje nikakve radne navike, narodu sklonom prosjačenju i otimačini kao i prevarama najrazličitijih vrsta. Ni jednog momenta nismo mogli da se opustimo čak i prilikom kupovine najobičnije sitnice su pokušavali da nas prevare. Ovo važi za stanovnike bilo kog dela ostrva, za mlade , stare, decu... bez izuzetaka! Voleo bih da mogu da kazem da je ovo deo folklora, kolorita i sl. ali je jednostavno to toliko brutalno da baca senku na sve ono lepo što ovo ostrvo ima da ponudi tako da stanovnike ovog ostrva doživljavam ne samo kao najveće razočarenje u Zanzibaru već možda na celom ovom putovanju... Uprkos tome smatram da svako ko je u prilici treba da vidi ovaj deo planete i da pokuša da ga doživi na neki svoj način, a voleo bih da moja iskustva nekome olakšaju organizaciju sopstvene avanture...

Sa ovim postom ujedno završavam sve što sam imao da kažem u vidu servisnih informacija sa svog putovanja po Istočnoj Africi. U međuvremenu se nadam da ću stići da okončam i veliki putospis koji je u radu, a svima vama koji ovo čitate ostavljam potpunu slobodu da postavite pitanja za sve što sam ev. propustio a Vi smatrate da je trebalo reći... odgovoriću sa zadovoljstvom... Nadam se da Vas nisam „udavio“ svojim dugim postovima i zahvaljujem se svima, koji su ovo ispratili od početa, na pažnji!!!

[DraganV]

Nadam se da Vas nisam „udavio“ svojim dugim postovima i zahvaljujem se svima, koji su ovo ispratili od početa, na pažnji!!!

Cuj, udavio. Jedva sam cekao nastavke. Eh, jos kada bi imao vremena koju slikicu da ubacis

[Sirkepa]

Cuj, udavio. Jedva sam cekao nastavke. Eh, jos kada bi imao vremena koju slikicu da ubacis

Bice nesto slicica kroz MFT, a u dogledno vreme cu ostaviti link gde ce moci da se vidi veci broj fotki... do tada malkice strpljenja Pre nekoliko dana se vratih iz Spanije pa treba malo za promenu da dodam materijala i iz Evrope...

[ljerka]

Cekala sam da zavrsis...

Sta reci -hvala ti sto si nam priblizio Afriku i nesebicno ulozio truda da preneses utiske.

Cekamo nove avanture

[Sasha036]

Sjajno Sirkepa, mnostvo informacija, a ako stignes i neku fotografiju 

[akaboka]

Svaka cast na postovima.Pre svega svaka cast sto si uspeo da organizujes tako veliki i po malo neobican put.Afrika je prelep,stvarno poseban dozivljaj.Svaka cast!

[Marijel]

Cao,

Planiram put u Keniju u maju, Najrobi i Mombasa... Treba mi savet oko smestaja u Mombasi, zna li neko koje su plaze kao i deo grada najbolji za smestaj? Na netu je ponuda hotela ogromna i izgubila sam se u potrazi )

Hvala unapred

M.

[oljica70]

Severno od Mombase nalaze se Njala plaža( bliže Mombasi) i Šanzu( u produžetku Njale) . Ja sam bila na plaži Šanzu u hotelu Coral Beach , koji je jedan od tri hotela koji čine jednu celinu ( Palm Beach i Shanzu) . Plaže Njala i Shanzu su zapravo produžetak čuvene Dijana plaže koja se prostire u dužini od 10km južno od Mombase i koja je sa druge strane zaliva odn. luke Mombasa. Obe plaže su lepe sa belim koralnim peskom. Cela obala Kenije je zaštićena koralnim grbenom , tako da talasi nisu jaki i može se savim lepo plivati .Mislim da sam videla a netu da u delu Njala ima i hostela, proveri.

[aca.03]

zanima me da li neko planira putovanje za afriku dogodine recimo na reku zambezi i viktorijine vodopade,kao klinac sam bio tamo pa imam zelju da ponovo idem,a mislim da je u druatvu mnogo lakse:D,ili da mi neko da savet za put a da nije preko agencije.hvala unapred